Ratnik, 01. 08. 1922., str. 86

ПОСТАНАК МАЋЕДОНСКЕ ОФАНЗИВЕ (Децембар 1917. — Септембар 1918.') Од потпуковника Гере а. (На основу података француског Историјског Одељења). — Са једном картом у прилогу П. —

Напомена. — Уредништво пушта овај чланак као француски елаборат израђен само на основу француских службених извора.

15. септембра 1918. савезничке војске у Маћедонији предузеше офанзиву изазивајући наскоро слом бугарске војске: и натерујући, већ 26-ог у вече, владу у Софији да тражи примирје. 29-ог, истог дана кад је ђенерал Франше Д' Епере потписао војну конвенцију обустављајући непријатељства. према Бугарској, Хинденбург, у Спа-у, убеди државног секретара вон Хице-а о потреби да неодложно тражи мир од Антанте: јер пробој балканског фронта може само, доиста, како му је Лудендорф уочи тог дана изнео, погоршати ситуацију, чак ако немачка војска и успе да се одржи на западу. Фелдмаршал потврди ово мишљење принца Макса Баварског у министарској седници сазваној 3. октобра у Берлину. Овај одмах отпоче преговоре са председником Вилсоном и примирје од 11. новембра значи њихов завршетак.)

Маћедонска офанзива свакако је убрзала час победе, а биће интересантно показати, којом еволуцијом идеја и под. каквим утицајима је она добивена. Потребно је зато пренети се до пред крај 1917. године, кад ђенерал Гијома наследи ђенерала Сараја у командовању савезничких војсака на Истоку.

Ђенерал Гијома пође из Париза 17. децембра 1917. Директиве које је уочи тог дана примио од министра војног, Клемансоа, наређивале су му да за позадину узме не само:

1) Далеко још од тога да се сматра као довршен посао око прегледа и испитивања архиве Источне Војске, ипак изгледа да је он доста одмакао. те да би се могло покушати бацити нешто мало светлости на ову периоду рата непознату пред јавношћу. Ако се због непотпуне документације увукла која празнина у ову студију, држимо да она неће изменити и покварити» суштину. з) в. Лудендорф Успомене, свеска !!. стр. 385 и даље.