Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke, str. 443

951

Каја се ђевојка

Рабра да не љуби:

«АХ, тешко си мени,

«Мој луди завјете: 2 «Што л се завјетовах

«Рабра не љубити!»

150. Несташна снаша.

Је ад сам била код мајке девојка, Лепо ме је сетовала мајка,

Да не пијем црвенога вина,

Да не носим зеленога венца, Да не љубим туђина јунака. Кад се јадна ја промисли сама: Нема лица без црвена винца, Ни радости без зелена венца, Ни милости без туђа јунака.

460. Нема љепоте без вијенца.

ИЛА нева воду нела, На воду се надводила, Сама себе беседила:

«јао јадна! лепа ти сам! „још да ми је зелен венац, «још би јадна лепша била; «Љубила би чобанина,

459. — Па, 33. 1. кад'. двевокка, 6, кад'. промнслихђ. недма, — 16, 151. 460. — 16. 159.