20. oktobar
Како су Немци оним Конац дело краси...
и упропастили највеће београдско издавачко предузеће
Кад су 1941 године Немци до: шли у Београд, један од првих послова био им је да ставе руке на највеће издавачко предузеће Геца Кон а. д., које је баш те године требало да прослави четрдесетогодишњицу свог рада и које је издало око 3.500 књига.
Главног акционара Гецу Кона, као Јеврејина, сместа су ухапсили и после кратког времена убили. Тако су исто убрзо по том поубијали и поморили зимом и глађу и остале“ акционаре, Конову жену, две кћери и зета, а само предузеће ставили под комесарску управу. За комесара су поставили неког Адолфа Мостбека, бившег књижарског агента из Беча и члана Националсоцијалистичке партије,
У августу 1941 године у Београду је основано једно ново издавачко предузеће под именом „Југоисток“ а. д, у којем су били у Управном и надзорном одбору Немци из Рајха То предузеће је средином 1942 године купило од комесаријата књижаре целокупну залиху књига у вредности од око 75,000.000, предратних динара за равно четвртину вредности, дакле за 16,500.000 ратних динара. Том и: стом трансакцијом прекупљене су и куће у Кнез Михаиловој 12, где се налази књижара, и у Добрачиној 30, где се налазе канцеларије и магазини.
Главни актер тога красног „трговачког посла" и њен главни финансијер, а уједно и главни акционар из „Југоистока“, било је централно европско издавачко предузеће „Мундус" у Берлину, које је на сличан начин украло и глајхшалтовало и познато француско издавачко предузеће „Ашет" у Паризу и многа друга по окупираним државама Европе.
Од „Југоистока" намеравали су они да направе дентрално издавачко предузеће за Балкан,
А о
Извесне тековине народно-ослободилачке борбе, оне које нису најуладљивије, људи су склони да убрзо приме као нешто само по „себи разумљиво, да се уопште не замисле над њиховим смислом и значајем. Међутим, у таквим, на око мање важним појединостима наше нове свакидашњице, често се очитују дубоке, корените промене, судбоносне по цео наш народни живот.
У тек ослобођеној земљи, У тек ослобођеној престоници где се у живом комешању људи, У непрестаним зборовима и
манифестацијама, непрекидној вреви и хуци, учвршћују темељи нове државе — многи мо-
жда, запљуснути и нагло понесени бујицом новог живота, нису стигли право запазити: како се тај нови живот испољава и преко наших радио-таласа. Многи данас немају довољно времена да слушају радио, јер су, као поштени грађани ове земље, претли свим силама да даду свој удео на. њеној изградњи. С друге стране, непријатељи су систематски и код нас, као у целој окупираној Европи, пљачкали радио-апаарте, ретко и драгоцено сретство пропаганде. Несташица делова за оправку још је за добар проценат смањила број употребљивих радио апарата у нашој земљи. Али све те околности су исувише ништавне да би маколико умањиле ванредну важност чичњенице: да је Радио Београд 10 новембра 1944 кона-
које ће издавати пронацистичку литературу на српском, хрватском, бугарском, румунском, Трчком и албанском језику. Баш кад је посао био у највећем току, Црвена армија је почела све ближе ј ближе да надире према Београду и тако већ унапред да омета све њихове тако нашироко засноване планове.
Да би се пред нашом публиКом како тако камуфлирао цео тај лоповлук, узето је у службу неколико Срба који су сразмерво били бедно плаћени. Док је,
например, генерални директор Хелмунт Рабе, — емац, разуме се, примао месечну плату
од 100.000 динара, а његова секретарица 30.000 динара „директор предузећа", жалосни Србин Ратко Парежанин добивао је 15.000 динара месечно.
За време свог газдовања у предузећу Немци су издали налог да се има да уништи сва о: на литература коју су они окарактерисали као марксистичку, масонску, демократску, јеврејску, и југословенско-националистичку, дакле укратко сва напреднија литература. На тај на-
"чин они су уништили око 17 ва-
гона или око сто и седамдесет хиљада килограма књига. Ослобођењем Београда читаво предузеће „Југоисток“, као немачки капитал, прешло је у руке државе и сад се реорганизује и претвара у Државно из-
давачко предузеће федералне јединице Србије, под именом „Просвета“. Читавим · ТИМ по-
слом руководи књижевник Чедомир Миндеровић, који се нада да ће „Просвета“, већ за месе-два нашој читалачкој публици пружити своја прва издања.
Поред издавачких послова којима ће се предузеће бавити, оно ће бити и у Србији главни заступник свих руских издавачких завода.
3. К.
чно проговорио слободном речи, да је са њега одјекнула химна,славенства „Хеј Словени", да је коначно од оруђа непријатељске пропаганде постао слободна говорница, оруђе обавештавања и културе свога народа.
Радио станица једне велике вароши, то је као глас њен и њене земље. По ослобођењу, Београд и Србија чекали су да проговори слободна београдска радио станица, исто тако жељно и нестрпљиво као што се чекају прве свесне речи драгог болесника који је дуго лежао у бунилу и несвести. Брже је од Радости закуцало срце свим честитим грађанима престонице кад је први пут кроз улице, кроз станове наше одјекнуло оно:
— Чујте, чујте! Говори Београд! — Смрт фашизму — слобода народу!
Тај тренутак обештетио нас је за све оне дуге часове кад смо са наше радио станице невољно слушали лајаве гласове разних „обер" и „унтерштурм-фирера", есесоваца, и оне чудне, нама непознате војне феле: „младог београдског – стражара"... „Дер јунге – Белградер Вахтпостер" поздрављао је сваке вечери своје слушаоце широм Немачке, и преносио пољупце, честитке и »нежне" поруке из Африке, из Грчке, из Украјине... све то зачињено сладуњавом, борделском музиком и песмом која је почи-
"њала са:
" „Све пролази"...
Највећа жеља свих окупираних _ народа
он
Заиста, све пролази. И „Солдатензендер Белград", и „млади београдски стражар", који је ваљда чувао капију принца Еугена, шта ли — утонули су у маглене даљине етера одакле им никад више глас до нас допрети неће У давну прошлост за нас су утонули извештаји „из Главног стана Вође Рајха", и једва још можемо да се сетимо салом загушеног, лењог гласа „оца Србије“. А фанфаре немачких — „зондермелдунга“" — из 1941 — сад нам се чини да језиво одјекују из дубине векова, негде бескрајно, бескрајно далеког Туцао нас је у главу „Солдатензендер Белград", туцао — али без успеха. Ништа нам у глави ни у души не остаде од режања, лавежа и завијања фашистичких паса. Сетићемо се, некипут можда, с историском језом, да је тај чудни „зендер" са три дана класичне, херојске музике обележио руску победу код Стаљинграда, Немачка је са том музиком сахрањивала своје мртве и заробљене дивизије, ми смо у њој слушали победничке звуке слободе која се наговештава, окончање стаљинградске епопеје и почетак триумфалног руског марша на запад. И заиста, када су пре два месеца запраштале партизанске пушке, загрмеле руске „Каћуше" — „Солдатензендер Белград" је умукао, као да никад није ни постојао.
Ф. Ф. Т.
Пре три године
Немачка Врховна команда мо-
"же да понуди својој источној
војсци конфор. рововског фронта, зато што зна са апсолутном тачношћу да совјетске трупе нису способне ни за какву операцију већег стила. („Ново Време“, 17 децембар 1941).
Пошто конфора ипак није би ло на фронту, Немци се сада повлаче према Берлину, где је већи конфор!
Пре две године
Поводом тога што су владини одреди морали, да би увели ред, иступити и батинама, један добронамерни човек се скандализирао и рекао да је ова казна ужасна, јер је закон забрањује... Паметни људи ће то разумети и бити благодарни куражним људима, који нису презали да бране друштвени поредак од бољшевичког напада чак и незаконитим мерама... („Наша Борба“, 21 децембар 1942).
Посао је посао. Једни су били кољачи, други батинаши. | #
Ко хоће да победи тај мора да покуша да игру унесе у противнички простор, чак и по цену опасности да непријатељ у Једном тренутку, када се не пази, продре и да постигне и један случајни добитак. („Ново Време“,.18 децембар: из чланка др. Гебелса, објављеног у „Дас Рајху“). “ ти љон ај 52
Сада се битка води у немачкој земљи! 15
У ж
Интелигенција мора да живи за народ и са народом, и ради тога је потребно да се изврши У нашој интелигенцији један процес пречишћавања. (Из говора Вл. Велмар-Јанковића: „Ново Време“, 18 децембар 1942).
Пречишћавање је извршено.
Петролејски Базен Бакуа, јужно од кавкаског планинског ланца, лакше је освојити, кад градови Тифлис и Кутаис и руске обале на Црном Мору буду у рукама Немаца. На тај начин биће паралисан и совјетски отпор источно од кавкаских брда. („Ново Време“, 19 децембра 1942).
Само је Кавказ био тврд орах. ж
Ништа није стајало на путу, да се у бурним данима наша држава нађе уз јаку притку коју нам је немачка драговољно стављала на расположење. Наша држеава није имала никаквих територијалних захтева према Немачкој, нити Немачка према нама. Шта више, немачка је желела да се на југоистоку одржи мир... Затим, чињеница је да се Срби и Немци никад нису борили као непријатељи. („Ново Време“, 24 децембар 1942).
За немачку притку прихватио се је писац овога чланка. Родољуби су се борили.
%
Зато је и у нашем српском интересу да Европа победи, да се ослободи туђег мешања, да се среди и организује, како би свима својим народима омогућила да се несметано развију и напредују. (Ђорђе Перић: „Српски народ“, 19 децембра 1942).
Не само Европа, него и сваки народ се ослобађа туђег мешања. То је највећи интерес и српског народа.
#
Као што ни на мору није важно на ком се месту сукобљавају непријатељске флоте, тако је и у пустињи свеједн да ли
упаторсна
МИТОВЕ
ГИСАЛА ЈЕ-ОВЕ НЕДЕЉЕ
немачке и енглеске тенковске дивизије воде борбе код Тобрука или у Триполису. Важно је само то, ко ће најзад задати одлучан ударац и уништити противника. (Из чланка „Ромелова тактика“: „Обнова“: 19 децембар 1942).
Јадни Ромел! Ни Немци га чак више не помињу. Оно што је важно сада се и догађа.
Пре годину дана фр ЕУ аенО
У току ове године припадници националне службе, организоване у тринаест разних група, | двадесет седам самосталних чета, дванаест самосталних водова, три баштенске чете и седам баштенских самосталних водова, У укупној јачини од 10.273 обвезника, као и 174 сеоских разних чета са укупно 12.300 обвезника у свом радном билансу за прве две године рада имају 9,323811 радних часова. („Обнова“, 17 децембра 1943).
То је била служба Швабама! А данас би понеки хтео да се извуче од службе своме народу,
ж
Немци се сада налазе у дефанзиви, и то је тачно. Док је немачка у дефанзиви, природно је да мање губи у људству и материјалу од нападача, а то је главно. Није важно да ли ће фронт бити на Бугу, Дњестру, Дњепру или Дону. Простор од 100 километара није важан. (Из говора Димитрија Љотића у Вел. Кикинди: „Ново Време“, 16 децембар 1943). |
Од 100 км. није, али од 1096
_ км, јесте. Зато је Димитрије Љо-
тић побегао из Београда чак де Беча! с ж Говори се много о новим врстама немачког оружја, које се не употребљава на Источном
"фронту и поред тога што би мо-
гло бити од велике користи. Не употребљава се зато да би могло да буде један користан адут у претстојећим борбама на западу ако до њих дође. (Вегецијус: „Ново Време“, 19 децембар 1943).
Тих дана шапутала се у Београду шала: после „авиона без пилота“ идуће немачко тајно оружје ће бити пушка без војника! :
Са берадких УЛИЦА
Јавне телефонске говорнице биле су, под окупацијом, забрањене. Један дечак искористио
· је кабину за киоск.