20. oktobar
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У готОовВу и втиЕ пветтпаа алае--
ељео.
БРОЈ 60 год. П
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
и 520 Му ОН = а ГА РИ И А Зи а У а еј БЕОГРАД 1 ФЕБРУАР
/
ЈЈАТАТЕ ПРВОМАЈСКОГ ТАКМИЧЕЊА
биће огледало наше свести и привржености народу
Друг Тито, руководилац оружане борбе наших народа ва њихово ослобођење, у својој новогодишњој посланици наглашава нарочиту важност ни потребу потпуног извојевања победе на путу остварења боље и срећвије будућности наших карода, тј. у борби на економском подивању наше земље. Оружану борбу наши народн су водили противу непријатеља бројчано јачег и технички опремљенијег, аин уз то отвореног непријатеља, а данас у овој борби, у борби на економском пољу има да води место борбу противу непријатења којн је прикривен и уз то
и ршо спреман, ; ема томе, наш народ је светен да ова ба, овај задатак
јнје ништа мањи ни лакши но, Бапротив, можда још сложенији задатка пред којим је стајао
941 године после пропасти и поробљавања наше земље. Свесни емо и тога да су финансијске врилике под којима водимо борбу на економском пољу под коима хоћемо да остваримо задатак који нам је поставно друг Тито — брза обнова и изградња жаше земље — скромна, али ћемо зато својим сопственим радом учинити све да остваримо ове задатке нсто онако као што смо, борећи се голоруки, извојевалн слободу наше отаџбине. Да ћемо у томе успети гаранција нам је висока свест нашега народа који зна шта хоће и може, гаранција нам је наша радничка класа, поштена интелигенција и остали поштени људи наше взаједнице који су своју приврженост нашој младој Републици манифестовали како у оружаној борби за њену слободу, тако и досадањој економској борби за њен просперитет и срећнију будућност. На позив нашег вољеног Маршала друга Тита широм целе земље поникла је иницијатива одоздо, из широких радних слојева за што ефикаснији рад на обнови наше земље, Јединствени синдикати, као најважнији ослонац наше народне власти, у њеном настојању да створи лепшу будућност народима, прихвати“ ли су овај позив и развијали иницијативу радних маса припремају се да као најпозванији дају све од себе за спровођење у дело Маршаловог позива у борбу за подизање наше ратом опустошене земље. Извршни одбор Јединствених синдиката радника н намештеника Југославије, ради што успешнијег спровођења у дело задатка кога је поставио друг Тито по питању економског подизања наше земље, одлучио је да организује првомајско такмичење. Организација такмичења је на добро-
вољној основи што је најбољи доказ о високој свести нашега народа и пуна гаранција за његово успешно извођење,
У децембру прошле године организовано је такмичење у оквиру годишњице Синдиката, но у много мањем обиму него што је ово такмичење. Па ни у томе такмичењу радници и намештеници показали су у пуној мери своју виталност, вољу и способност ва рад на брзом и успешном економском подизању наше земље. Радници, намештеници, поштена интелигенција, 84. једно са својом народном војском, неуморно су радили на подизању порушених саобраћајних објеката, индустриских и других важних за привреду постројења. Радни полет се развио До врхунца. Иницијативом радника, изумима и техничким побољшањима алата подигнута је продуктивност рада. Смањени су производин трошкови многим артиклима. Постигнути су милиони радних часова од стране радника, а у свему томе имале су огромну подршку широких радних маса, Па ипак се у де цембарском такмичењу показадо као битно да је оно имало више успеха тамо где је било више организације, Показало се да је оно дало боље резултате тамо где се оно спроводило по одређеном плану.
Радничке масе, које су деде нницијативу за првомајско такмичење н са задовољством прихватиле одлуку Извршног одбора Јединствених синдиката радника и намештеника за његово организовање, засукују данас своје рукаве м смело приступају раду. Оне су свесне више но икада да од успешног спровођења првомајског такмичења, а преко њега и остварења општепривред-
ног плана кога су поставиле на-
ше народне власти, стрепе они којима не иде у рачун да радни народ у нашој земљи буде једном ковач своје среће. Од успеха у такмичењу стрепе они којима не иде у рачун побољшање економског положаја радника и намештеника. Од успеха у првомајском такмичењу стрепе они који су стварни непријатељи нашега народа и наше младе Републике. Свесни свега тога радници и намештеници заложиће се у првомајском такмичењу под руководством својих синдиката до самопрегора, да би остварили постављене задатке у такмичењу исто онако као што су се одужили своме народу у његовој оружаној борби за ослобођење испод фашистичке окупације,
Да би у свему томе потпуно били постигнути задовољавајући резултати потребно је такмичењу приступити по одређеном
конкретном плану у чијој изградњи, поред управа Синиди.калних подружница и Одбора за такмичење, треба безусловно да учествују и чланови синдиката који учествују у самом такмичењу. Само у том случају ако план такмичења буде конкретизован према специфичности предузећа, или установе у коме се он спроводи у дело, успеси у такмичењу биће у потпуности задовољавајући. Ако наши рад: ници и намештеници у току такмичења схвате да је квалитет рада не мање важан од квантитета рада, онда ће резултати так мичења бити реални н у интересу широких народних маса. О овом моменту се мора водити рачуна јер би иначе квантитет без квалитета могао више штетити но користити друштву. Може се унапред рећи да успех зависи од организације, дисциплине, свести и самоодговорности такмичара.
Настојањем да се наше машине у производњи, у току такми:
чења, у потпуности усаврше и искористе до максимума; да се по нашим предузећима и установама, по примеру омладине Београдске текстилне индустрије, организују ударне групе од најсвеснијих радних елемената који ће у свакој својој иницијативи наићи на пуну подршку код осталих зато већ спремних радника у предузећу; да темпо рада из дана у дан кроз конкретно преузимање задатака и развијања такмичења од појединаца до одељења ин подружница, својим порастом пружи јасну слику и манифестује жељу раднога света да кроз сопствени рад и зној поправи свој економ“ ски положај — то значи остварити највиши задатак најбољег друга и вође, Тита, који се састоји у следећим његовим речима: „Учинимо све да 1946 година буде година великих победа у обнови наше земље“,
„Драгић АКСЕНТИЈЕВИЋ
СА С а ОГ ВА ДА ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003, 20-448 и 26-521
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН,
Залеђена Сава
УСТАВ ФНРЈ ИЗГЛАСАН У ЦЕЛИНИ
ЈАВРШЕНО ДЕЛО УСТАВОТАОРАЕ. СНУ
_У низу тековина наше ослободилачке борбе м државотворне активности које су ишле то упоредо то у продужењу, ова најновија — наш нови Устав јесте једна од највећих и најзначајнијих. Мисао о овоме и оваквом Уставу владала је душама нашим још од оног прошлог светског рата, она је била протест противу онога што је пре овога било; она је била нада и вера да ће боље морати доћи. Она нас је учила да се то боље може сомо борбом постићи.
МИ дошао је био дан тешке и одлучне борбе и неслућеном јачином избиле су творачке снаге и државотворни смисао наших народа. Да чудо буде још веће, те наше снаге поникле су из потпуног државног слома и расула, усред моралног пада н издајства оних који су насилнички управљали државом.
Упоредо с борбом противу 0освајача живо је радила и мисао о новом организовању наше државе.н о њеном ослобођењу од сопствених насилника и издајника. Напори у та оба правца уродили су најбољим плодом —
Под окриљем - кукастог крста
„Постоји тесна веза између фашистичких и терористичких група и гру-“ па католичког свештенства."
— Ови безбожници нас стално прогоне, а ми увек '
(Из изјаве Енвера
опе)
радимо под окриљем крста!
довели су нас до овога Устава, који је још неписан био постао наша стварност, а данас и написмено изражава вољу наших народа да живе у слободи и братској заједници,
Слобода народа и њихово уједињење то је прва ни основна заповест овог нашег Устава. Та заповест није наметнута са стране, туђом вољом, већ је она израз свести наших народа да се само уједињењем може постићи снага, а само у слободи народа њихово уједињење,
Претече овоме писаном Уставу биле су одлуке Народне скупштине којима је прво проглашена република место монархије н, друго, републици дат претставнички, а не претседнички 06. лик. С укидањем монархије удаљене су оне преграде које су наше народе раздвајале, а претставнички принцип врховне власти, президиум Скупштине место претседника републике, доводи до пуног изражаја принцип народне власти, који је у зет као основа нашег државног уређења, и проведен од доле до самог врха, кров све степене државне управе.
Данас народ и власт нису вишв две супротности, као што је досад било; они чине сад једну нераздвојну целину, те ни државна власт не може и неће никад бити против народа, што је досад, по правилу, било. !
Важна одлика овог нашег Устава је у томе што је он, иако је поникао у данима борбе на два фронта — противу окупатора и противу сопствених насилника, за основу друштвеног уређења усвојио демократски принцип. Тај принцип проведен је у најпотпунијем облику кров све уставне одредбе. У томе погледу наш Устав пошао је знатан корак даље од устава најнапреднијих демократски уређених држава Запада. Наш Устав се није задовољио тиме да свима грађанима призна слободу и једнакост грађанских права већ се стара да свима грађанима створи једнаке могућности, да се тим правима и користе. Тиме, заједно с принципом народне власти, овај Устав остварује, дакле, демократију не са-
мо по форми него и по сушти-
ни: стварну демократију.
Зато је народна власт и пре доношења овога Устава, а у пуној сагласности с духом Устава,
предузела многе и одлучне мере“
да се тај принцип стварне демократије што пре и што потпуније оствари. Међу многим другим довољно је поменути законе о аграрној реформи и колонизацији који, упоредо с ма-
теријалном бедом сиромашних сељака, треба да отклоне и њи: хову моралну потиштеност и социјалну неједнакост.
У том циљу — остварења социјалне правде и једнакости —
став налаже државној управи нарочиту бригу и старање о народном васпитању с тим да школовање не буде, као досад, привилегија богатијих класа и грађанског сталежа већ да буде омогућено и најширим слојевима радног народа. Исто тако и брига о народном здрављу, по овоме Уставу претставља важну функцију народне власти,
Нарочиту пажњу заслужује уставна одредба о одвајању цркве од школе и државе. То одвајање је већ одавно постало историска нужност; она је то на: рочито данас и у нашој земљи уједињених народа са неколи-
ко вера. То уједињење не до-,
пушта да једна од њихових цр-. кава буде државна. Али, одвајајући цркву од државе наш У-
став не тежи да одвоји „народ
од његове вере,
Одвајање цркве од државе
подједнако је нужно и корисно како за цркву тако и за државу, јер одговара речима Христа: „Богу божје, а цару царево“.
Због своје везе са државом и
државном влашћу, која се богзна колико обазирала на божије заповеди, црква је много изгубила у чистоти своје вере и од свога божанског начела. Служећи држави она је у многоме по-
горшавала и оне најцрње стра-
не досадашњих ненародних др: жавних уређења.
државе Устав је, место црквено-
га брака, увео грађански, Брач-.
на веза то је прва и основна социјална ћелија и као таква она подлежи старању државе. Да би
била крепка она мора бити сло-, бодна од насилне принуде која.
је често брак чинила правим паклом. · Мзједначењем жене у правима с мушкарцима Устав је уништио историску заосталост и тешку социјалну неправду, Тиме је и добра половина народа позвана да пуном снагом суделује у остварењу прогреса,
Велика је вредност и значај оних одредаба Устава којим се постиже потпуно сливање Армије с народом. Досад је војска, по принципу „раздели па владај“ била одвојена од народа и као таква она је могла бити и била је против народа. Данас, међутим, народ и војска су једно и исто: народ је војска и војска је народ и она, по прописима овога Устава, суделује у сви-
ма манифестацијама народног живота — војници бирају и бивају бирани у сва претставништва народне власти, у свима друштвеним организацијама.
Та војска, творевина Тита великана, која је хтела и умела да буде душом и срцем народна, спасла је земљу и створила велико историско дело — слободну и уједињену Југославију. Из те народне војске, из њеног убојног фронта постао је и Народни фронт за прикупљање свих наших стваралачких снага за рад у свима правцима и на свима пољима народне активности сва досадашња и срећна организација наше државе, и овај наш Устав јесу резултат постојања Народнога фронта; у њему је и услов нашег даљег успеха како на политичком тако и на културном пољу нашег развоја.
~ С таквим осећањем и с так: вим уверењем, вођена идејом Народног фронта, могла је садашња Народна скупштина у миру и потпуној једнодушности обавити посао на изради данашњег Устава. С тихом, но зато дубоком радошћу у срцу, с" пуним сазнањем величине и вначаја тога историског момента, гласали су сви без изузетка народни посланици за овај данашњи Устав, с непоколебљивом вером да ће он и даље водити наше народе по путу који је обележен двоструком народном ослободилачком борбом к давно заслуженој бољој срећи и достојном животу, · Ето, то су и толике су вредности и значај овога нашег новог
Е ЈЕ · Устава. Али, ми смо свесни тоУпоредо с одвајањем цркве од:
га да нам ни овакав Устав није могао донети сву н пуну срећу; он нам само указује н осветљава пут по коме ћемо к њој моћи доћи. То је пут слободе, пут неуморног стваралачког рада У овим новим и повољним усло: вима које нам је створила ослободилачка борба и која утврђује овај Устав. То је заповест овога нашег устава на коју се сви морамо сложно и својски одазвати. Позивајући се на високе вредности и способности које је наш народ тако сјајно посведочио У ослободилачкој борби и у организацији наше нове државе, можемо с пуним правом веровати да ћемо се показати исто тако ваљани с плугом, чекићем и пером у руци као што смо то
"били с мачем и пушком у руци,
Ето то је завет који овај устав поручује новим поколењима. Они га неће изневерити, Отуда и светла радост која данас озарава лица свих свесних гра. ђана.
Кирило САВИЋ А
ви ита
~