20. oktobar
РАЛИ БЕЗБЕДНОСТИ
У Италији има 32.000 агената и 65.000 караби њера. Тај ј ј ти, јер је недовољан. “ а а нееи
=— Откуд можемо ми да пазимо на сваког, кад на 400 ста новника свега долази по један
од нас.
СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ И ПОЛОЖАЈ ШЕГРТА У ПРЕДУЗЕЋИМА
итање 1Ногртских. домова Ни Шнола
Наша дневна штампа у поеледње време поклања пажњу питању шегрта, али из досадашњег писања није могуће створити јасну и прегледну слику стварног стања, које влада у шегртским домовима, и о тешкоћама које треба савладати да би се животни услови и услови учења шегрта побољшали.
У Београду са Земуном има седам шегртских домова са 696 најсиромашнијих дечака. лике у шегртским домовима данас су углавном, сређене. Пегрти добијају тамо стан, доручак и вечеру, обућу и одећу. Сем дома у Раковици, о коме се стара Савезно Министарство индустрије, и Дома железничара, о коме се брину синдикалне подружни-
-це железничара, остали домови живе од сталне помоћи Одељења за социјално старање и периодичне помоћи појединих синдикалних подружница.
Синдикалне подружнице београдских предузећа примиле су се патроната над извесним шегртским домовима. Но сама организација патроната треба умногоме да се реорганизује, како би помоћ коју патрони пружају долазила благовремено и била стална и сигурна подршка, са којом би управе домова, могле са сигурношћу да рачунају. |
Опште и стручно образовање шегрта
Поред питања финансирања, домова, поставља се као једно од најтежих и досада најзанемаренијих питања, питање школовања шегрта — њиховог општег и стручног образовања.
'Како изгледају данас прилике под којима се ради у стручним продужним школама које посеЋћују шегрти 7 · У Шјегртском дому железничара (Брегалничка улица) коју посећују ученици и железничких радноница и ложионица, њих 73 на броју, предавања се врше три пута недељно и то по четири сата. Наставнички кадар недостаје. Још пре месец дана, Месно синдикално веће тражило је наставно особље за ову школу, али одговор није ни до данас стигао. Један инжењер, један правник и један омладинац чине сав наставнички персонал. Какво образовање могу да добију деца када, се узме у обзир да, су та тројица наставника преко целог дана заузета својим пословима2 Њихово пожртвовање је за похвалу, али се од њих не може захтевати да са успехом науче децу ономе што је изван њихове стручности.
Шјегртеки интернат „Рогожарског“ за сада једини има онај минимум услова који је потребан да би се настава правилно обављала.
Сем ових двеју школа, у Београду и Земуну ради још пет стручних процужних школа. Само једна од њих, у У рејону, може да, осигура ученицима, празилно и потпуно образовање. Узор школа у Млавској број 5 за свој успех, углавном има да захвали преданом и озбиљном раду свог управника, наставничког особља и високо развијеној самодисциплини и вредноћи ученика. Међутим, и она се бори са тешкоћама, јер 700 ученика, не могу да се сместе у просторлје са којима се располаже, тко да се у трелем разреду број
При--
ученика, креће од 45 до 55 у једном одељењу, што у многоме отежава наставу.
У осталим школама стање је следеће: школа у 'Трећем рејону има 1368 ученика, а, располаже свега, са девет учионица, Ученици похађају школу у две групе и то по два часа дневно. Недостаје око 120 клупа, учила и наставног особља,
Школа ШЛестог рејона, са. 250 ученика подељених у шест одељења дала је за сада слабе резултате, јер послодавци не дозвољавају шегртима уредно посећивање часова. 'То се, нажалост, често дешава и шегртима из државних предузећа. Тако шегрти из Аутокоманде петком редовно губе један час, јер баш
у то време присуствују ' конфе-
ренцији која се одржава у предузећу. Због недостатка, просторија, ученици из Седмог рејона, њих 280, посећују школу свега три пута недељно и то по два сата, дневно.
Земунски шегрти били су доскора потпуно запостављени. Шлегрти „Икаруса“ спавали су у радионици, а шегртског дома, и школе није уопште било. Сада, је стање у многоме поправљено. Поред лепо уређеног дома шегртима, је омогућено да два, пута недељно посећују предавања, (по четири сата), што ниуком случају није довољно, али недостатак наставника, просторија, и материјала онемогућују да рад буде онакав какав би требало. Школу похађа око 300 ученика, Недовољан стручни наставнич-
ки кадар, слаба учила и недо-
вољна помоћ средњошколаца 0тежавају шегртима учење
Свим стручним продужним школама, недостају стручни предавачи, учила, писаћи прибор, јер су ученици већином сиромашног стања и нису у могућности да сами прибаве себи свеске и књиге, Нарочито се осећа, недостатак наставника, технологије и стручног цртања.
Добар део потребног материјала и учила добавило је Месно синдикално веће и разделило школама. Међутим, одељење индустрије и занатства при Министарству индустрије, У чију надлежност спада старање о овим школама, досада није указало довољно пажње у погледу снабдевања школа материјалом и стручним наставничким кадром. Док је Градски одбор УСАОС-а, помогао школе, стављајући им на расположење известан број потребних учила, дотле рејонски одбори нису пружили довољно помоћи продужним школама, иако је њихова дужност била, организовање учења по кружоцима и набавка најпотребнијих учила,. у
Пуна два месеца у Одељењу индустрије и занатства повлачи се питање стручног наставничког кадра, али ни до данас није у том погледу донесено никакво решење.
Положај шегрта у предузећима,
Приватни послодавци још увек користе шегрте за радове код својих кућа, иако на то по закону немају право, и не дају им да посећују школу.
Нису ретки случајеви туче шегрта. У предузећу „Југо-
строј“ старији радник, због неке погрешке у раду на машини, истукао је шегрта и нагнао га да клечи и да држи рукеу хладној води.
Осећа, се потреба, за доношењем извесних законских санкција према оваквим појавама, тим пре што оне нису само усамљени случајеви. Месно синдикално веће послало је рејонским комисијама за питања, шегрта досада, око 70 предмета, који се односе на тучу шегрта. МеЂутим, досада нису доношена, никаква решења нити су предузете ма какве мере према онима, који су се са шегртима обрачунавали физички.
ШЛегрти који су на стану и храни код својих послодаваца, врло су лоше одевени и не располажу снајосновнијим прибором за школу.
Многи власници приватних предузећа не придржавају се закона и не склапају законом прописане појединачне уговоре са. сваким шегртом.
Моред овога многа приватна, предузећа, иако постоје услови за, то, одбијају да запосле нове шегрте. Тако данас око 70 шегрта чека на, запослење, и нико њиховим жељама неће да изађе у сусрет и запосли их.
Шта треба учинити да би се положај и школовање шегрта поправило
Да би се ове немиле појаве о којима, је било речи избегле, потребно је у првом реду да. Одељење индустрије и занатства, покаже већу експедитивност у раду и учини све што до њега стоји, како у погледу пружања, кредита за. учила, тако и у додељивању потребног стручног наставног особља шегртским школама.
Средњошколска омладина и УСАОС морају да створе тесан додир са београдском шегртском омладином и помогну јеу раду и школском прибору.
У с недостатку с наставникастручњака треба _ мобилисати стручне мајсторе — ударнике за, наставу с појединих стручних предмета.
Да би се положај шегрта. поправио, да би се избегло злостављање шегрта, потребно је да рејонске комисије за питања шегрта, у чији састав улазе по један претставник синдиката, народних власти и УСАОС-а, ревносније врше свој посао контроле и испитивања појединих случајева и буду експедитивнији при слању предмета рејонским одељењима унутрашњих послова, и народним судовима.
Одељења унутрашњих послова и народни судови морају да примене примерне санкције према онима који прекораче своја права према шегртима,
Само таквим радом успеће се да шегрти стекну потребна општа и стручна знања, да буду заштићени од самовоље претпостављених и да постану заиста корисни чланови заједнице. Када се данас поставља питање кадрова потребно је уложити све расположиве снаге и средства и дати пуне напоре за спремање тих кадрова, потребно је
заложити се не само за побољ-.
шање њиховог стручног образовања већ и заштитити њихова
права. У Б.В.
Шта проктично доноси
нови Закон о непосредним порезима
Једна од најважнијих особина нашег новог Закона о непосредним порезима јесте увођење пореза на доходак. Порез на доходак је најсавршенији порески систем који је познат у науци. Он управо значи, да се сви приходи одређеног пореског 06везника скупљају на једно место (у надлежном пореском одељку) где се тако сабрани, по одбитку признатих трошкова, 0порезују. Да би јасније изложили значај и правилност пореза на. доходак износимо следећи пример. Ако порески обвезник има радњу у Београду која је у 1945 години донела чисти приход од дин. 45.000.—, вилу у Врњачкој Бањи која је дала у истој години приход од Дин. 24.000— и земљиште у Богатићу чији је чист приход у односној години дин. 12.000—. Овај би порески обвезник по старом закону био опорезован код три разне Пореске управе и посебно на сваки од горњих прихода. Примењујући старе стопе он би на име државног пореза имао да плати динара, 12.390.
По новом закону он ће се опорезовати у надлежном Џореском одељку, и то у оном, где му је стално место становања, тако да ће се сви приходи сабрати и пореска, основица, ће бити дин. 81.000.—, на коју отпада, сума пореза, од дин. 18.630.—. И поред тога што су пореске стопе по новом закону много мање од оних по старом закону, из предњег примера излази да ће лице које има већи доходак или више прихода из разних извора, платити више од онога са мањим приходима и да је ова, разлика много већа по новом закону. Истина и по старом закону је порески обвезник са, већим приходима платио више пореза од оног са мањим, али је по новом закону ова разлика, знатно већа. Ово долази отуда, што је пореска, стопа по новом закону прогресивна, прогресија, доста јака, док је по старом закону стопа, основног пореза, била пропорционална са применом лаке прогресије код допунског пореза, као и због тога, што по старом закону није било акумулације прихода.
Установа пореских комисија
Друга велика и значајна особина новог Закона о непосредним порезима јесте установа, пореских комисија. Истина, и по старом закону је – постојала, слична установа (порески одбор), али између старе и нове институције постоји огромна, разлика. По старом закону пореска комисија је утврђивала чисте приходе само пореским обвезницима течевине, по изузетку кућарине и ренте, н то оним пореским обвезницима, који су претстављали ситни свет у економском погледу. Тако, на пример, порески одбор није расправљао о пореским основицама (чистом приходу) оних пореских обвезника, течевине, који су водили пословне књиге т.ј. који су имали у прошлој години чисти приход преко 100.000динара, као ни друштвима, обвезаним на јавно полагање рачуна. Посао бивших пореских одбора се састојао у томе, да цени приход и одређује колико пореза има да плати неки обућаркрпа; да притиска и утерујеу државну касу порез од неке пиљарице или берберина који зарађују свој хлеб стојећи на ногама по 8 до 10 часова дневно, али зато није имао права, да. завири у пословање Владе Митића, Владе Илића, Извозне банке, А. Д., К. Д. и слично.
Ту је порески одбор био немоћан. — Како ћете ви сад, јадници, да радите кад нема ко да вам наређује — Главно је, газда, да ће теби бити лакше кад немаш коме да наређујеш.
битке или неке минималне зараде, док су на супрот томе из године у годину баснословно увећавали своју имовину. Отуда се могло догађати да су Митић, Илић, Теокаревић и слични зарађивали годишње више него што је већина, срезова у бившој Југославији, а плаћали су много мање пореза, него што су плаћали службеничког пореза њихови радници и помоћници.
По новом закону пореска, комисија утврђује чист приход свим обвезницима, ТУ групе, како онима који не воде пословне књиге, тако и онима који их воде. Како је закон предвидео да и обвезници осталих група, могу постати обвезници ТУ групе, ако испуне законом предвиђене услове, значи да пореска, комисија не утврђује чисте приходе само обвезницима ТУ групе, без обзира на то да ли они воде пословне књиге или не, него и свима пореским обвезницима, уопште. То значи, да је установа пореске комисије најмоћнији фактор при утврђивању чистог прихода. Значи, да народ преко својих претставника, одлучује: како који порезник ради и зарађује, па логично томе и колико има да, плати.
Наплата пореза
Доследно напред наведеним начелима нашег новог Закона, о непосредним порезима, долази и треће, начело наплате пореза, једино путем народних претставника. Не спроводе више наплату пореа порески егзекутори који су свој проценат, потребан да би добили награду и остали У служби, побољшали на леђима, народа. У бившој Југославији порез је плаћао народ: радник, ситан сељак, мали занатлија и трговац, као и намештеник. Они велики порески обвезници не само да су старим законом били повлашћени и задуживани врло слабо, него ни оне минималне износе нису плаћали. Они су радије поткупљивали егзекутивне органе ситним износима, одлагали плаћање пореза, очекујући отпис који су редовно и добијали.
Сад, по новом Закону, народ врши наплату пореза. Исто онако, као што нико од народа не зна боље ко како ради, ко више зарађује, — исто тако народ зна: ко, кад и колико може да плати.
Ова три основна, начела, не го-
воре само да је наш нови закон о непосредним порезима дубоко демократичан, него и да порез који се по њему наплаћује није никакав терет, намет, издатак који одлази у неповрат. Ако дам одређену суму на име пореза, која се утроши на подизање болнице, у којој ћу по потреби лечити своје дете, ако се обнови или подигне индустрија, која ће производити веће количине односног артикла и на тај начин снизити дотадашња, цена, јасно је да давање у виду пореза, не само да није никакав намет ни издатак који одлази у неповрат него је нешто што ми се враћа посредним путем.
Зато је плаћање пореза, не само законска обавеза него и дужност сваког честитог грађанина, дужност као и свака друга. дужност. Претставници народне власти, добри фронтовци, патриоти, — ову дужност мора да изврше исто онако добро, као што наши радници у рудницима и фабрикама дају добре резултате кроз своја такмичења. Треба по првомајском такмичењу синдиката, да. се сви порески обвезници придруже и на тај начин допринесу свој удео отамбини кроз уплату пореза.
Момчило РОСИЋ
А. разни шпекуланти, корупционаши и зеленаши су из године у годину показивали гу-
СХВАТАЊА неких београд“ ских адвоката
Новим Уставом је сваком грађанину ФНРЈ без разлике загарантовано право одбране. Али, по новом схватању, ова одбрана није сама себи циљ, већ она иде за тим да онај ко није крив не буде ни кажњен и да свако дође до свог права, У бившој Југославији одбрана је служила као средство у рукама „стручњака“адвоката да се спасавају кривци и да богатије странке постигну своје неправедне интересе на рачун сиромашнијих, који не могу да узму стручњаке. Дакле, циљ н судства и одбране мора да буде само материјална истина. Ту истину, тај закон нашег новог поретка многи неће да схвате. Да је то тако, може се најбоље видети на јавним расправама ратним богаташима и великим шпекулантима на којима високоучени београдски адвокати, велики стручњаци у своме послу, из петних жила бране своје „поштене и недужне“ клијенте позивајући се на право одбране.
Ти и такви заступници истине, правде и правне сигурности наших народа нису само „савесни“ кад су у питању крупни интереси њихових клијената — великих шпекуланата и ратних бо« гаташа, већ су они такви и кад су у питању ин ситни интереси.
Примера ради изнећу следећи случај:
У једном београдском среском народном суду води се поступак по једној заоставштини. Један стари београдски професор је умро и оставио је тестаменат Којим је за своје наследнике назначио своју братаницу н малолетну ћеркицу жене која га је пазила и неговала у његовој 60лести, а која је иначе врло сиромашна. Тестаменат је написан руком, потпуно логично и у присуству два сведока. Суд је позвао наследнике, Међутим, бра“ таница, једна здрава и млада девојка која ни сама има половину, куће, није била задовољна таквим тестаментом и хтела је да га обеснажи наводећи да је њем стриц био луд. ко" Б Суд је ценио њене разлоге, па је њу и по схватању старог. закона а и по правици, упутно као слабију у праву, на грађан ску парницу.
Кад је добио закључак којим је упућен на грађанску парницу и да њу мора повести у року од месец дана, адвокат се не жали одмах већ чека да му истекне цео законски рок. Затим да би још више одуговлачио, нако се налази у Београду, он жалбу не доноси у суд већ је шаље поштом у намери да н ту добије неколико дана. А напослетку показује још једном своју намеру шикане суда ин противне странке тиме што, иако добро познаје закон о таксама, намерно своју жалбу не таксира прописно већ на њу лепи мање таксе него што је потребно и тако одуговлачи поступак, По старом закону суд бн, кад добије такву жалбу, морао да накнадно позове жалиоца да је таксира, па тек онда да предмет шаље вишем суду на одлуку.
Као што се види, још увек има пуно старог схватања код једног дела наших адвоката, Они још увек неће да схвате суштину новог народног правосуђа. А њихова је дужност, ако желе да учествују У новом народном животу, да штите интересе друштва и да учине све како би потпомогли наш друштвени развој у новим условима, а не да, штитећи себичне интересе појединаца и своје личне, иду за тим да тај развој коче. А
Ратислав ПОПОВИЋ.
Јањ
и |. --_
у
ита 75 "о— и и |
ДЕ __8 ди! | — ~
ки» њи _