20. oktobar
КУЛ
Од 15 фебруара почиње у Беотраду скупљање књићла за село
Општи културно-просветни полет, који је по ослобођењу обухватио широке масе по градовима, није мимоишао ни наша села. И тамо се осећа све веће интересовање за просвету и културу и тамо ничу дилетантске групе, отварају се библиотеке и читаонице. Према подацима Министарства просвете за Србију од почетка до краја 1945 године, број сеоских књижница повећао се за 29%, а број књига за 86%/о према стању на почетку 1945.
То показује да су најшире масе нашег народа, сељачке масе, пошле путем освајања културних тековина.
Али, с обзиром да интерес за просвету и културу, а нарочито за књигу непрестано расте, пред нашим просветним властима и пред целом нашом јавношћу по ставио се један важан проблем, проблем снабдевања села до. бром књигом. Наше књижевно тржиште још увек није у стању да селу пружи све оне књиге, које су му потребне. Треба решити тај проблем и наћи начина да добра књига, нарочито предратна добра књига, које данас готово и нема на тржишту, оде у наша села.
Да би потпомогао правилно решење овога питања и колико толико снабдео село добром књигом, Градски културни одбор у Београду решио је да приступи масовној акцији за прикупљање књига за село. Акција ће отпочети 15 фебруара и трајаће до 15 марта. Центри за прикупљање књига биће управе народних универзитета за рејоне, Културни одбор Месног синдикалног већа за синдикате, Културни одбор студената Београдског универзитета за студенте. Акције по рејонима спроводиће се преко просветних саветника, чланова омладинских рејонских и школских културних одбора и активисткиња АФЖ-а.
Од ослобођења до данас било је више акција за прикупљање књига. Путем таквих акција сакупљене су на десетине хиљада књига и створене рејонске библиотеке. Београд се редовно одазивао, али још увек у нашем граду има много добрих књига, које леже неискоришћене по -= приватним библиотекама.
~ „У. досадашњим сабирним акци"јама често се: дешавало да су их појединци користили за отстрањење сувишних књига из својих библиотека. Овога пута то не треба дозволити, тим пре што се ради о селу, коме морамо послати најбољу књигу којом ра· сполажемо.
Београд је до сада предњачио у многобројним сабирним акци. јама и са успехом их изводио. Он ће то показати и овај пут, показаће тим пре што се ради о јед“ ној истински племенитој акцији.
Ова акција сведочи да наша просветна власт и наша просветна политика показују бригу и старање за наше најшире ма-
_____— о
се, за сељаке, за оне који чине преко 70% нашег становништва.
Ова акција помаже велике и похвалне напоре наших сељачких маса да освоје културне текови“ не и да њиховим освајањем постану свесни градитељи своје отаџбине. '
Ова акција конкретизује и продубљује братство града и се ла, братство које је нужан предуслов за целокупан развој и изградњу наше земље, а у вези с тим за развој и изградњу њене културе,
Зато ће је помоћи сви културни и просветни радници, сви студенти и ђаци, сви родољуби којима је стало до просветеи културе свога народа.
Миодраг ПОПОВИЋ
'
РЕЈОНСКЕ БИБЛИОТЕКЕ
Библиотека Другог рејона има близу 7000 књига и врло лепо је
уређена. У њој се могу наћи књиге из разних области, по-
чевши од белетристике па до научних дела. Грађани Другог ре: јона посећују је У врло великом броју.
Покота Расни нарчвика МОВОДУ Града Београда
Руски научници професори Московског и Лењинградског У' ниверзитета Арциховски, Токаров, Богатирјов, Рибаков, Равдоникас и Трећаков посетили су прошле недеље Музеј града Бе» ограда у коме се налази археолошки и историски материјал који обухвата прошлост Београда, почевши од 3000-те године пре наше ере када је основано прво насеље, па до дана. шњице.
Руски научници интересују се нарочито за археолошки мате: ријал по коме се може да утвр. ди и докаже културно-политич“» ка веза словенских племена из најранијих епоха.
У првој соби музеја, која обу“ хвата преисториски материјал из неолита, бакарног и бронза. ног доба, научници су вадили поједине објекте из витрина и прецизно их разгледали и инте. ресовали се о месту где су откопани. Тадања керамика по материјалу и орнаментима има ди. ректних аналогија са керамиком из истог времена нађеном у Украјини. У другој соби су наши гости показали необично _интересовање за керамику римског, Бео“ града — Сингидунума. Професор Арциховски преписивао је натписе — печате легија који се налазе на циглама које су служиле за градњу путева џи утврђења, У Београду су боравиле две римске легије те су овде фабриковале материјал за грађу. Научници су подробно разгледали планове и мапе на којима се налази убележен Римски пут Који је водио дуж Дунава од Београда преко Костолца до Црног Мора.
Руски професори су се најду. же задржали у соби са словенским средњевековним материја.
Ае. исултуорРНЕ ВЕСТИ
ПРЕДАВАЊЕ КЊИ-
се масе просвете,
Одбор ТАКМИЧЕЊЕ ИЗМЕЂУ
ЖЕВНИКА МИЛАНА БОГДАНОВИЋА
У вези са кампањом ва сузбијање неписмености и борбом коју воде народ“ не власти за ширење образованости Одбор Народног универзитета последњих неколико недеља дао је као предавања те: ме у вези са овим акцијама. Тако је Стево Де-
сић, начелник Одељења _ ва народно просвећивање Савезног министарства
просвете одржао предавање »О сузбијању нелисмености код нас и у СССР«. У прошлом броју усмених новина Милан Богдановић говорио је књизи« а исти предавач одржао је и предавање >О проблемима наше књижевности«. Јасним, простим и сли· ковитим _ излагањем правилним постављањем проблема предавач је успео да пробуди интересовање код слушалаца. Предавач се нарочито дотакао па, тања положаја наших з3родних маса у старој Ју гославији у погледу просвећивања и просветне политике ондашњих ре: жима.
Запажа се да наш На. родни универзитет – поступно привлачи све ви. ше – слушалаца. Већина њих тек почињу да се интересују својим личним уздизањем и стичу прза знања из основног образовања. Пошто је циљ Универзитета да олакпа и убрза рад на стицању основног и правилног по: знавања свих области живота, У овом крају Београда, где је до сада било мало могућности да
>0 активној,
Универзитета ради на то: ме да најпре популарише књигу и просвету уопште, а звтим да пружи слуша оцима оно што је основно и битно за народни жи-
вот. Н. ИВКОВИЋ
ДРУГИ БРОЈ УСМЕНИХ НОВИМА У ДРУГОМ РЕЈОНУ
Културно · просветни од бор Народног фронта | рејона после 18 бројева усмених новина одржаних у прошлој наставља свој рад и у овој години. У прошли четвртак одржан је други број Усмених новина. Др Виктор Но вак, професор Универвитета, говорио је >0 политичком положају Јулиске Крајине уочи конференције _ мирач«, Владо Тршић, радник Београд“ ске текстилне — индустрије прочитао је чланак »Рад нашег предузећа«. Недица Додочић, наставвик Прве државне трговачке академије чланак »Рад АФЖ-а П рејона«. Др Жак Конфинб, књижевник, прочитао је своју још необјављену хумористичку приповетку »Рањеници се забављају“, а Градимир Вељковић, Чиновник ИНО-а 11 рејона свој састав »Из дневника рејонског иследника«. Џако се Одбор потрудио да спреми одличан програм, посета је била врло слаба. Намера је Одбора да у будуће сваког четвртка у седам часова увече у основној школи у Дечанској улици 6/], даје свој редовни број усмених но» вина,
Ђорђе ПЕЈИЋ
ОМЛАДИНЕ _БЕОГРАДског И ЗАГРЕБАЧКОГ ПОЗОРИШТА
Приликом гостовања Хр. ватскот народног казали шта омладина Народног позоришта у Београду У познала се са омладином Загребачког казалишта. У међусобном разговору о младинци су се зближили, заинтересовали за 0 младински рад у сваком од ових позоришта.
Пре неколико дана 0 младина Загребачког казалишта упутила је омладини Београдскот позоришта писмо са планом такмичења;. План такмичења обухвата с следеће тачке; Рад УСАОС-а, допринос УСАОС-а у хумане сврхе, усмене новине, зидне но. вине, учешће УСАОС-а у уметничком раду, фискултура. Осим ових тачака омладина Београдског позоришта предложила је омладини Загребачког ка залишта још и такмиче. ње по следећим тачкама: оснивање _ библиотеке у којем од пострадалих се ла, окупљање омладине 0 младинском штампом, спре мање једног уметничког програма са чисто омладинским снагама. Циљ о вог такмичења је да и млади културни радници узму учешћа у раду о сповних омладинских организација на обнови зе. мље у вези новогодишњег говора маршала – Тита. Жеља је омладине и вагребачког и београдског позоришта да се што више зближе и да се што боље осети _братска повезаност омладине наших
народа, , Михо ПОЛИТЕО
лом, јер их овај првенствено интересује обзиром на предмет њиховог научног рада. Професор Арциховски прецртавао је чита. ве посуде као и карактеристичне орнаменте. Пошто су у овој соби и две копије фресака из манастира Манасије и Ариља, гости су се у вези с овим интересовали за српску средњевековну уметност. Разгледали су макету београдске тврђаве и Куле Небојше која је некада затвара. ла улаз у вештачко пристаниште у Доњем граду. . Мако турска епоха не претставља непосредно подручје њиховог научног проучавања, за. држали су се и овде и чак констатовали да тз. „сива турска керамика“, карактеристична за ову епоху, има много аналогије и по боји и по материјалу са оном пронађеном приликом радо. ва на московском метроу, када је професор Арциховски руководио археолошким радовима при
копању темеља. Професори су разгледали у овој соби гравире и оружје нађено у Горњем гра-
Ду.
Следеће собе које обухватају време од ХУШ века до данас ин. тересовале су их више због и сториских података и због начи. на на који је музеј уређен него директно по материјалу, који ви: ши није археолошки,
Ма да је Градски музеј скромних размера, руски научници су се похвално изразили о начину његовог уређења. Они се нада. ју да ће будућа ископавања обогатити музеј новим Материјалом преко кога ће историја Београда постати још познатија.
Ова посета музеју која за нас претставља научни догађај потврдила је, обзиром на матери. јал којим музеј располаже, по речима руских научника, теорију о културном јединству Словена у средњем веку.
Каћа АМБРОЗИЋ
ПРВА ПРЕТСТАВА "Омладинсвог позоришта
Омладинско позориште дало је прошле недеље у Позоришту на Врачару као своју прву премијеру Гогољеву комедију „Женидбу“. За своју премијеру чланови Омладинског позоришта припремали су се преко два ме» сеца, сем проучавања и учења текста одржано је низ проба а требало је савладати и много техничких тешкоћа. Племенита настојања и љубав према позо· ришту и уметности помогли су да се све то савлада и да први наступ пред публиком буде што бољи и солиднији.
Гогољеве комедије изискују не само да се правилно схвате њихове личности, него да се кроз приказивање осети и време коме припадају. Без таквог постављања комедија губи у себи оно што је гогољевско и претвара се у обичну забавну веселу игру. Због тога се и пред редитеља и глумце "поставља проблем који се често решава на штету Гогоља, а у корист ве селе игре, јер смисао Гогољевог смеха није у спољним ефектима, којима су његове комедије пре богате, него у суштини личности, Гогољева „Женидба“ у тумаче њу Омладинског позоришта, а У режији Радоша Новаковића, 88снована је више на оном спољ-
номе, смешноме, што увесеља-
ва публику, али јој мало говори о тешкој и загушљивој атмосфери старе Русије из друге поло. вине прошлога века. Да је потпуно остварена на позорници су штина Гогољеве комедије, да је комедија постављена као што је то требало да буде, а глумци адекватно изражавали њен смисао, тада би се могла дати потпунија оцена овог првог наступа Омладинског позоришта. Омладинско позориште распо. лаже са врло добрим глумачким материјалом што је и доказало својим првим наступом пред београдском публиком. То су младе, талентоване снаге на које треба озбиљно рачунати и посветити што више пажње њиховом рРазвоју, и, што је најважније, правилно Користити њихове глу. мачке способности одређивањем улога Које ће им одговарати. Носиоци главних улога у Гогољевој „Женидби“ били су Северин Бјелић, Јелена Трумић и Михајло Паскаљевић, али ин о. стали чланови овог симпатичног и полетног позоришног ансам· бла подједнако су показали своје несумњиве глумачке способности. И због тога је премијера Омладинског позоришта. значајна. Љубитељи позоришне" уметности били су радосни, јер су се кроз игру ових младих глума“ ца истакли нови и истински таленти који много обећавају.
„Живи леш“ или преноћиште код споменика
„Живи леш“ поч ео је у суботу у 20 часова, а завршио се у, недељу у ·
— Бога ради. Ја сам из унутрашњости а У хотелу нема собе, Модим вас за једну карту за „Живи леш“ да преноћим У позоришту.
ТУРНИЖИВОТ
ни ме фу" У ~" . #
ан с дамаћел „иу
Не сањам више да ми
доносиш цвеће
ни под прозором певаш песме пуне јада, хтела бих само топлих људских речи, кад опет преко истог корачимо прага,
док ноћ напољу пада и јесења сипи влага.
Не чезнем више да се као девојци о љубави, о домаћем миру ми се у сутон ја да упалим
предамном клечи; кад мај стиже, сања:
свеће,
ти на огањ да набацаш грања, и примакав се огњишту ближе да се сећаш бојева, туђине и робовања.
Не сањам више да ме
водиш у поља,
не желим љубавне изјаве књишке.
(О, још једном само да дођу времена боља, да заједно опет седнемо за сто,
ти да исечеш свежи хлеб на кришке,
а ја да наспем у слан
ике со.
Још једном опет да будеш у дому уз мене, још једном да поделимо залогаје и обичне људске мисли:
њива црница колико
пшенице даје
и чиме се лече у рату добивене . сете, грудобоље и протисли,
О скромној људској
срећи ми се сања,
да опет једном вратиш се из рата,
у дому своме да буде
мо сами.
Пред прагом нашим у јесењој тами да остану све немани рата, све зло што нас давно дави,
да утонемо у свакод
невни живот као мрави.
Десанка МАКСИМОВИЋ
НАРОДНО
ПОЗОРИШТЕ
СА ПРОСЛАВЕ РАШЕ ПЛАОВИЋА
Иза онога што површнијем у“ тиску показује и казује Плаовићево тумачење улоге Феђе Протасова Као да лебди нешто за. магљено и неухватљиво. Нешто слично последњем подрхтавању тужног акорда, који тек што се није стопио са тишином.
Сцена из Х! слике „Живог леша“
На слици Раша Плаовић (Феђа),
Мата Милошевић као Виктор Ка-
рењин и Дара Милошевић као Лиза Протасова
Није то она тишина завршног призора „Вишњевог сада“, Чеховљева тишина једног заборављеног, дотрајалог, једноликог, малог и горког живота. Али обе тишине — Толстојева и Чехо. вљева, — свака на свој начин, дубоко тумаче атмосферу једне средине, већ предодређене својим наказностима, својим лажи“ ма, својим неотклоњивим труље“ њем да ишчезне и да буде заме. њена величанственим замахом новога друштва. Толстојев Феђа и Чеховљев стари слуга обојица су жртве, свака у својој посебној горчини и неминовности.
Изразити ту горчину и немиНовност дотрајалим средствима површног глумачког шаблона заиста је потпуно немогућно. Кад се приказују два комада, о којима је реч (а то се у истој мери односи на сложен проблем остваривања Толстојевог и Чеховљевог позоришта уопште) битБоа да се врло тананим средствима уметничког уживљавања погоди и изрази њихов основни тон. Радња тих комада не развија се у оним етапама и градацијама, Које за огроман број драмских писаца, а и глумаца, претстављају омиљену полазну тачку. Та су дела, тако рећи, симфоније, чија се музика дочарава методама, које је открио, дозвао У живот московски Художествени театар.
Плаовић је врло озбиљно, са високом мером уметничке про: ницљивости и талента пришад том једино могућном и оправданом начину остваривања улоге
Феђе Протасова. Око његовог
Феђе као да је облак тишине и патње, сив, неотстрањив, Њиме је обавијена, омамљена, умрт> вљена воља у свим њеним испо“ љавањима. Облак притискује све Феђине одлуке, уколико је он још кадар да донесе нешто слич“ но одлуци...
У том врло добро погођеном ставу, у тој доследности тачно схваћеном тону улоге, Плаовић је дао Феђу на начин, који је још једном посведочио ретке и значајне вредности овог драм, ског уметника.
Уколико се летимичним пре: гледом пређу Плаовићева доса» дашња остварења, лако је уочи“ ти одлике напредног, човечног, озбиљног и интелигентног односа према своме задатку у цели ни и према свакој улози напосе, Нема спора, његова уобличавања извесних улога могу да буУДУ — каткад су то и била — мање успела или до извесног степена спорна, и поред све своје инте» ресантности, Али оно што узди“ же уметника својствено је Раши Плаовићу: тражење животне, а тиме и уметничке истине.
Уметник његовог става и ње“ говог талента данас је потребан и онима, који пуне гледалиште, и онима, који желе да се посве“ те глуми као вршењу савесно и напредно схваћеног уметничко. друштвеног позива. Плаовић је потпуно кадар да им буде до“ бар учитељ.
А исто тако Плаовић је врло потребан и онима што одавно глуме, али још нису начисто с тим шта се данас, кад се драм· ској уметности отварају широки и светли видици слободног, снажног делања, тражи од глумца. Уколико имају нешто глумачке и личне вредности, и ти људи треба да пођу путем Раше Плаовића: /
Е"3
Конкурс за три нојбољи
драмска дела
Министарство просвете Србије, у пи љу унапређења наше драмске књижевности и позоришне уметности, расписује Конкурс за три најбоља драмска дела. која ће бити награђена наградом Министарства просвете Србије са 15.000, 10.000 и 5.000 динара. у
Услови конкурса су следећи: 1) Дело треба да обрађује једну од следећих тема: а) из народноослободилачке бор“ бе; 6) из времена окупације; в) из на• шег прошлог или савременог друштве“ ног живота; г) из наше историске про-
" шлости. 2) Дело може бити у прози или
стиху, _ необјављено и неприказивано раније, а по трајању довољно да испу“ ни једно позоришно вече; 3) Рукописе. откуцане на писаћој машини у дупли кату, н потлисане, поштом послати Министарству посвете Србије, (Одељењу за науку, уметност
и културу) најдаље до 1 јуна 1946 го- _
дине; 4) Министарство просвете Србије задржава право да награђена дела уступи на приказивање првенствено народ-
ним позориштима у Србији, или да их. штампа, уз уобичајени хонорар-тантије-
му писцима.
Жири за ошену поднесених радова о- |
дредиће Министарство просвете Србије.
Из Одељења за науку, уметност и културу Министарства просвете Србије;
треба поднети или.