20. oktobar
42 ЈУЛИ 1946
У циљу што чвршће везе села и града, у жељи да нашим другови ма и другари. цама са села помогне у доба, њихових највећих радова на пољу, АФЖ ПТ рејона, послао је 30' прошлог месеца _ своју _ радну екипу у Округ београдски, у село Ра. динце, недалеко од Смедерева. 5
Екипа је бројала 24 члана, од којих 4 лекара, са помоћним особљем, 5 кројачица, 3 домаЋице, 3 бабице и групом члани. ца. одбора, које су са фотографом обилазиле село и сељане, интересујући се за организаци. ју Фронта, АФЖ-а, Народне омладине и пионира.
Од коликог је практичног значаја и користи овај одлазак, показали су резултати рада, екипе, Сељак у доба, својих радова не стигне да мисли о свом здрављу, оделу и себи лично, јер сваки пропуштен по. годан дан за рад, за њега а и за нас у граду може да значи глад преко године. Зато су они и у недељу вредно радили на својим њивама, а тек сирена
Зубна лекарка на послу
» ЗЕЛИНА евне
Скопљанке Београђанкама На дан 7 јула антифашисткиње Скопља упутиле су Градском одбору АФЖ-а, Београда телеграм следеће садржине;
„Поводом 7 јула, дана устанка слободарског српског наро. да против фашнстичких поробљивача ми, антифашисткиње Скопља, упућујемо вам срдачне братске поздраве. Седми јули остаће у историји наших народа као незабораван датум који обележава велики преокрет у њиховом животу — почетак наше народноослободилачке борбе, којој ми жене захваљујемо што имамо данас све могућности свестраног развитка и равноправног учешна у општенародном конструктивном раду. Да живи 7 јули, дан народног устанка Србије.“
Градски одбор АФЖ-а Скопље
У“ —
Кројачице-Београђанке шију за
ЗА СПРЕТНЕ РУКЕ
АФЖ ИДЕ НА СЕЛО
ПОСЕТА БЕОГРАЂАНКИ (_
селу Радинцима
о
сељанке из Радинаца
са, камиона. најавила, им је нечији долазак,
Није требало дуго, просторије Месног одбора у којима су лекари примали пацијенте биле су препуне. Интернисте и зубарка, као и гинеколог имали су пуне руке посла, Најтеже болеснике довозили су колима.
Др Јелена Инђић је имала 34 прегледа, и 10 хигијенских пре. гледа домова и дворишта. Др Баут Мустафа, са делегатом Црвеног крста другарицом Ђерић, прегледала, је 54 пацијен. та. Др Стојановић, зубни лекар, дала је 48 радова, од којих 32 вађења, и 7 пломбирања. Др Браварски са, 3 бабице имао је 16 прегледа,
Не мањи труд уложиле су кројачице, које су за 9 часова сашиле 24 комада, међу којима је било највише новоскројених ствари. Њиховом способношћу и свесрдним залагањем жене и омладинке Радинаца понеће ле. по сашивене хаљине у дане свога, одмора.
„Немамо воћа да, нам оставите за зиму, потуче нам све пре неколико дана град“, вајкала се једна, старица, што ће јој на. ше искусне домаћице моћи да покажу само палачинке, које
њен „стари“ много воли, а, ето, .
њој не успевају; ·
З
Тако су Београђанке неосет. |
но, у раду, дочекале вече у 0вом малом селу крај Смедерева, Опраштајући се са сељаци. ма, и сељанкама, обећале су им да, ће их ускоро опет посетити,
Косовка БОГДАНОВИЋ-КЛЕЧАК
МОДНА РЕВИЈА У МОСКВИ
СОСКЕ
МОДНИ АТЕЉЕ
одни атеље бр, 3 у Москви... У малом, пријатном — салону влада живост. За округлим столом, покривеним мрким сомотом, седе жене у меким фотељама. Прелиставају модне журнале и разговарају. Овде можете да чујете новости о кон. церту Еве Бандровске — Турске, 0 тоалетама, у којима се та уметница појавила, о књигама, о модним рука. вицама што су ових дана пуштене у продају по радњама. ". Врло је тешко рећи која је од тих жена трудбеник науке, а која — кан. целариски службеник. Све оне с ни: стим узбуђењем очекују тренутак када ће изићи пред мајсторе атељеа. Просторије за пробе одвојене су од салона тешким сомотским завесама. Крај стола такозваног – конфекционара стоји групица жена. Оне врше поруџбине, које су врло разноврсне.
Са изложбе у московском Дому модела. На слици бели костим од лаког вуненог штофа,
ПРАКТИЧНИ __ САВЕТИ
Да бисте лакше поднели врућину...
„Пре _ свега, не понављајте целог дана: »уф, ала је врућина... Ала је несносна _ врућина«, Од тренутка када будете — помислили: »Сасвим је пријатно с времена на време осетити врућину« — нећете се више плашити од 35 степени у хладу.
жож
Најтежи час у да. не великих врућина је време после ручка. Ту тежину ће“ те најлакше савла• дати, ако у »пасје дане« ручате само поврће, веће и сала» те. _ Избегавајте ни
најмање количине меса и алкохола.
~ час посла!
Веште жене умеју са Мало средстава да, постигну да увек друкчије изгледају. Оне знају да, скупе, упадљиве хаљине, сложеног кроја брзо досаде и оном ко их носи, и оном ко их гледа, Неупадљива а добро скројена, хаљина носи се, напротив, много лакше и дуже, јер служи као подлога малим украсима које свака, жена, може чешће да, наба.
ви.
Ова љупка и једноставна хаљи. _ на лако мења, изглед помоћу по. јасева, шалова, огрлица. Саши- | ти је можете од 3,40 метра, тка- , нине просте ширине, Горњи део
ове хаљине је. без рукава, сукња је у три „дела, У. струку набрана. На леђима се за-
| У нашем народу постоји заблуда да промаја шкоди, Она "може да нашкоди само ознојеном 90веку. Иначе, у дане врућине, промају ' треба чак и »орга-
низовати«, тојест у“ удесити да она буде стална, подупирањем отворених врата или прозора,
жо»
Ако вам се руке зноје: с оперите их сапуном, _ обришите
у „их добро, па их др. жите неколико ми нута у следећем раствору: _ формалина 10 грама; тинктуре бензое 10 грама; ру“
жине воде 500 грама. После тога су, шите руке не бришући их — на ва здуху. Ово поновите сваког трећег или „четвртог дана.
Освежићете се на врућини ако само зглобове руку ставите неколико ча« % ох сака под млаз хлад-
Ме Бе воде мн ако ква-
: сите слепоочнице 8
удубљења . иза У шију.
жож.
Код куће, кад год можете; _ затњурите се у каду напуњену млаком водом. Пошто сте се обриса7 ди, запрашите тело талком (дечјим «пудером) ·који) спре“ чава знојење,
во
| У тропским пределима, кад је највећа врућина, пију се топли чајеви и сокови од воћа, Многи људи који, су то покушали -= тврде да топла пића више освежавају од ледених — и од сладоледа,. Покушајте том вњ |,
"уметница — моделијер, повлачи устра-
СКЕФ.
Средовечна жена енергична лица жели
да наручи хаљину — капут. »Јја сматрам да је то врло практично, — ка. же она, — У таквом оделу може се
отићи и на посао, и у позориште.« Једна млада девојка моли да јој се покаже модел венчане хаљине.
Лидија Александровна Данилина,
ну вратанца стакленог ормана и у њеним рукама појављују се разни модели... Модели свилених хаљина, вечерњих тоалета, костима. Нашавши потребан узорак, она предаје ту хаљину
једној од службеница, која има да прикаже модел, · Неколико минута касније у салон
већ улази девојка, одевена у белу венчану хаљину. Жене су одушевљене, М, заиста, призор је врло леп. Девојка, одевена у светлу свилену хаљину, изгледа на плану мрких сомотских завеса Као некакав необичан, диван цвет. Хаљина изненађује строгошћу, али у исти мах и богатством линија. Направљена је од' креп-сатена. Сјајна страна материје послужила је као лице. Строго затворена хаљина са закопчавањем _ на леђима и узаним, дугачким рукавима оставља утисак нечега озбиљног и свечаног. Једини У крас хаљине је »флер д' оранж«, направљен од истог материјала и украшен сребрним гранчицама. Цела хаљина, уметнички с простудирана и дата, дубоко изражава оно душевно стање, које девојка доживљује у тренутку склапања брака.
Младој девојци, која је молила да јој се покаже модел венчане хаљине, огледа се усхићење у очима. Данилина даје девојци неколико савета и кон, фекционар прима од ње наруџбину,
Може се рећи да је Данилина уметница по породичној традицији — њена мати радила је преко 30 година у истоме својству, у атељеу. Лидија Александровна завршила је у своје време Уметнички институт м ради у атељеу већ 15 година. Она каже:
— Гајим велику љубав за овај позив. Рекла бих да је уметник — мо. делијер исто што и вајар. Он ствара женску фигуру. Мени чини највеће задовољство да видим лепо и укусно одевену жену. Нарочито кад знам да је у њено одевање уложен и мој труд.
Модни атеље бр. 3 спада у дело. круг Министарства лаке индустрије. Свака три месеца, уочи нове сезоне, одржавају се у Дому модела прегледи модела. У њима учествују сви ате» љем, који се налазе у надлежности по“ менутог Министарства. Сваки атеље најмарљивије се спрема за преглед. Усавршава своје. моделе, у које уметник-—-моделијер уноси -сву - самосвојност, свога. дара. и. укуса. Док Данилина у моделирању полази од гледишта да хаљина мора подвући женску фигуру, учинивши је благом и женственом, модели Фекле. Андрејевне Горленкове, моделијера атељеа бр. 34, одликују се својим снажно израженим руским сти лом. Радовима Горленкове својствене су одлике руских ношњи — набори, везови, широки облици.
Модни 'атељен познати су по умет“ ницима, који у њима раде, Приликом пролећњег прегледа модела, приређеног у Дому, радови Данилине и Гор. ленкове проглашени су за најбоље.
Али модели су само узорци. Било би досадно кад би све жене почеле да носе исте хаљине. Данилина и директор атељеа бр. 3 Е. М. Шарлат, која је 1935 године завршила Институт лаке индустрије, придржавају се у своме раду истога гледишта; најважније је да се кројачке раднице потпуно оспо“ собе за уношење укусних измена у модел, у зависности од стаса жене, за коју се хаљина шије.
После пробе хаљина, чије су главне линије већ одређене, прелази у руке радница, које приводе посао крају.
Са московске модне ревије у Дому модела »Пролеће—лето 1946«, На слици модел вечерње хаљине
Радове' мањег значаја обављају уче нице, из чијих ће редова изићи нови кадрови кројачица,
Данас се атеље бр, 3 спрема за Све савезни конкурс најбољих модела. Такви се конкурси приређују једном годишње. Ове године конкурс ће се одржати током јесени. У њему ће узети учешћа 1385 московских модних атељеа, од којих су 53 атељеа у надлежности Министарства лаке индустрије, док 158 спадају у делокруг месне индустрије, а 174, у делокруг занатског. задругарства. у
Сваки од тих атељеа тежи да што лепше, укусније и боље обуче совјетску жену. _ Серафима БАБЕНИШЕВА
МАСОВНЕ УТАКМИЦЕ у СССР-у
У Совјетском Савезу одржана су масовна шаховска такмичења, Већ пре
десет тога доба број шахиста се знатно повећао, Последња екипна такмичења за првенство синдиката организовао је и водио велики совјетски мајстор и пр. вак ниж. Миша Ботвиник. У финалу саста+ ло се 84 најјачих шахиста са око 40 мај“ стора. Свака екипа састојала се од седам играча. У првој фи
налној групи – играле су екипе Бољшевик ], Наука, Крила Совјета, Енергија, Гради
тељ Истока и Мета лург Истока, а У дру“ гој групи Зенит, Градитељ, Бољшевик И, Локомотива, Муња и Цветмет.
Нарочито – интересо« вање побуђивали су сусрети између мајсто«
ра, јер према томе може да се постави прогноза за изгледе
појединих мајстора на претстојећем _ турниру за појединачно првен“ ство Совјетског Саве“ за. Болеславски је ремизирао са Котовим, Флор са Бондаревским, Смислов са Раг-
нером, а Лилиентал победио Дус · Хотимарског,
година учествовало је у том такмичењу преко 700.000 играча, а од
Екипни меч двају московских Индустриских предузећа
затим Рагозин Вересова, _ |)
х х
ПРОБЛЕМ 8
(Завршница М, Платова) |
24 _Д
РА ; 5 % Ки
о 574
2,
у
Бели на потезу добија,
У овом положају, који је дао чуве“ ни совјетски композитор завршница М. Платов, шрни има слободног пешака кога се не може задржати, а да не оде за краљицу. Решење је дело и налази се у скривеној мат-комбинацији, Дајемо га одмах, јер га је тешко изнаћи 1) а5-аб Б7:аб; 2) Кед-са 13-12;
3) 1љ2-е5 ћ2-810; 4) 5а2-23+ Кад-а5; 5) Ге-с7 мал. (Ово је главна вирајатна, док је
споредне лако наћи и решити у корист белих.
БЕЛА ЦРКВА — ГРАД ШАХИСТА
Бела Црква у Банату несумњиво је данас место које одличном шаховском организацијом и масовношћу стоји међу првима у Југославији. Шахисти имају свој засебни дом. Ту. мграју не само старији чланови и омладинци,
већ и пионири. Држе се шаховски те•
чајеви са приказивањем она великим зидним шаховским таблама, организуду разноврсне утакмице итд. Постоји и врло лепа шаховска библиотека. У више махова су у Белу Цркву позива“ ни шаховски мајстори из Београда, па су у тим такмичењима узели учешћа и пионири. Шахисткиња има такође врло велики број. Колико је ванредно интересовање за шах види се и из те чињенице, што важнијим такмичењи“ ма присуствује готово редовно по не» колико стотина особа.
НЕСПОРАЗУМ
Код нас нису још у свим крајевима земље шаховски изрази исти. Прили“ ком једног већег турнира у Љубља“ ви шахисти из осталих крајева наше земље радо су пратили и љубљанске листове, само да би што боље били обавештени о току утакмица. Али'ту је било неспоразума. Тако су се, на пример, зачудили када су читали да се 'шахиста Х »удал« (предао) 32 ша шисту У. А још више кад је у вези са истовременим турниром шахистки“ ња стајало, да је једна од њих била >проста« (слободна) од чгре у једном колу, због непарног броја партнера. Тада је неко од читалаца приметио: — Па и не треба да је пусте на игру кад је проста!
РЕЛАТИВИТЕТ У ШАХУ ·
Неки наш истакнути аматер играо је у турнирској партији у сицилијанки један тако необичан потез да су му се сви смејали. Међутим тај потез није био тако рђав како је изгледало. Када је неколико година касније један светски мајстор у истом отвара“ њу учинио тај потез, сви су му се ди вили!
Хоризонтално:
1) главни град једне европске зе мље, полазно место Омладинске пру“ ге; 2) годишњи принос једног земљи“ шта, Сирија (турски), прокопани јарак за одвођење воде, становници Ирана; 3) показна заменица (у падежу), велика речна риба, дисање, агрегатно стање воде, презентски наставак; 4) страно мушко име, мртвац, упитна 8аменица, лосле (франц.); 5) сугласник, животињски цар, установа народне власти у Београду, сугласник; 6) ен глески научник који је – пронашао јужни пол, превозно средство, превр, ће земљу плугом, главни град братске суседне земље; 7) два самогласника, мазиво, временски отсек, индустриска биљка, нацрт; 8) кувано воће са шећером, зла судбина, потрес (франц.), неорганизована група људи; 9) пра. вило, парче.
Вертикално:
1) иницијали првог претседника Чехословачке Републике, ватрено оружје; 2) део лица, предлог, сугласник; 3) Евгенију, свеза; 4) израслина на глави неких животиња, цеђено воће; 5) свеза, супротно од јаве, згодитак; 6) пољопривредна алатка; пречишћена и сложена влакна памука; 7) оквир, го веђа масна наслага, предлог; 8) заменичка енклитика, пропланак, област у Француској; 9) сугласник, словеначки композитор — скупљач народних пе» сама, грчки бог ветрова; 10) место у
Румунији, река у Француској; 11) чу“ вени комповитор,., врста коже, пред. лог; 12) поштење (турски), снег од беланца, савремени енглески сатири чар; 13) сугласник,“ део намештаја, крш; 14) велика азиска држава, буре за пренос пијаће воде; 15) преврће земљу плугом, наглашавање и изражавање у говору, скраћеница за једно трговачко друштво; 16) титула нижих турских чиновника, предлог, два различита слова; 17) сугласник, слово, река у Џунгарији; 18) планина у Ср бији, снажан; 19) назив, женско име
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА
Хоризонтално:
1) »Крокодил«, Сарајево; 2) рдкоко, ам, По, ала, к, еп; 3) Одеса, л, ира, 6, идеја; 4) вара, тас, о, Бор, арак, 5) Дунав, Малта; 6) Или; 7) Шабац, Румун; 8) Сава, сир, о, бир, агис; 9) лутка, ч, оса, т, плове; 10) ат, ш, ово, ад, сл, особит; 11) пролетер, Украјина,
Вертикално:
1) кров, слап; 2) рода, аут; 3) окер, В.Т. (Велимир Терзић), Шо; 4) коса, ако, л, 5) ока, д, аве; 6) до, ту, ас, от; 7) м, лан, бич, е; 8) ла, са, ар, А.Р. (Александар Ранковић); 9) ми, виц, од; 10) ро, л, ос; 11) па, мир, ас; 12) со, Ба, Уб, Лу; 13) а, бол, мит, к; 14) ра, рт, ур, ор; 15) али, а, н, пса; 16) Ј, ада, алој; 17) Е.К. (Едвард Кардељ), е р, Гоби; 18) в, еја, Ивнн; 19) опак, сета.
56 78717 1213 #15
ге ТТ ЕТ ОДО Св Да 225 "и Пи и