20. oktobar
У
23 АВГУСТ 1946
СТРУЧЊАК
= Фа килограма коњског' и њ „ _БО ћевапчића,
меса може.се направити само
(Уредба ИНО-а)
= Јесте ли чули, може се направити само 50 ћевапчића од киле меса! :
Богами, ја својим стручним истерам и 80 комада,
–
ШТА
способностима“ могу да
НАРУШАВА ИЗГЛЕД.
НАШЕГА ГРАДА
ЖНаш- државни им привредни живот све више улази у фазу нормалног развитка, што доказује привредна обнова и изградња како Београда тако и целе земље на свим пољима. Ова се обнова међутим не види по свим трговачким радњама у Београду где се још виде свежи трагови ратних последица, што није у складу са радним полетом наших народа на свим пољима обнове.
Као илустрацију овоме навешћемо само неколико конкретних примера о изгледу трго“ вачких радња у ужем центру. града, којима У већини случадева недостају фирме намеште, не „на одговарајућим местима, а понегде чак и излози налазе се у стању како је било 1944 године, Да се до данас није предузело баш ништа за отклањање овога види се по појединим радњама као што су: Марковић и Миленковић,
„ Кнез Мих, 2% Јаролимек Кнез Михаилова 14, Мандић Лазар, Кнез Михаилова“ 18, Елијас и компанија Кнез Михаилова 83, џ Кнез Михаиловој 33 трговина намештајем не види се уопште чуда је, Југовић“ Милутин Кнез Михаилова 49, 7 Јула 22:28; 26 немају никакве истакнуте фирме, у Васиној улици бр, 15 из лог закован даскама, У Васи“ ној ул. бр. 17 И 19. постоје. старе _ гвожђарско порцеланске радње Браће Благојевића и Јовановића које својим изгледом претстављају право ругло. За тим радња тзв. „Вереница“ угао Браће Југовића и Стаљин, градске има изглед развалине. Овде је смо поменут један мали број оних радња најближих центру док их има и по оста“ лим крајевима Београда и оних које гравитирају центру града.
Власници ових радњи нису ни помислили бар на обнову својих радња како би им дали изглед онако како то доликује културном трговцу, а са овим дали би свој допринос пштем циљу обнове, Није бољи слу-“ чај ни са појединим задруга“ ма као што је случај са задру,
том „Солид“ у улици 7 Јула 56
Подизање материјалног и нивоа живота
совјетских народа у новој „пјатиљетки“
културног
,
ови петогодишњи план гарантује народима, 'аОСР "потпуно обезбеђење радом свих демобилисвних из Црве.
не армије и непрекидан пораст ·
броја радника, и службеника У народном газдинству — из го дине у годину. Исто тако нова „пјатиљетка“ зајемчава повећање количине робе намењене становништву најмање 38, '30% у поређењу са предратним нивоом. Даље, укинуће се карте за, предмете широке потрошње — делимично 1946, а потпуно 1947 године,
У току извршења, петогоди“ шњег плана, биће успостављено и изграђено 85 милиона, метара, станбене површине у градовима и радничким насељи“ ма, а исто тако саградиће се 3,400,000 _ кућа по селима, Врло значајно обележје петогодишњег плама, које карактерише опште подизање материјалног нивоа, живота _совјетских народа, јесте пораст народног дохотка. Познато је да је у Совјетском Савезу цео народни доходак намењен побољшању материјалног положаја народа И порасту про-
" ринкове Баре обложиће се
7 здинству.
и. вадругом „рудно у Васиној ул" бр. 9 које су уместо да“фирме стоје истакнуте на одговарајућим местима, њихови називи малог формата истакнути су У излогу.
Овакво стање и спољни изглед извесног дела наших рад. њи нијв ни у каквом складу са ступњем наше обнове до које се је данас дошло. Потребно би било да наши тр говци поклоне много више пажње естетском изгледу својих радњи, чиме ће улепшати иу купан изглед града.
Ј. ОПСЕНИЦА
нв нин
Радови на асанацији Маринкове Баре
асеље Маринкова Бара обично се везује у прет-
стави Београђана, за појам легла заразе и прљавштине. У пролеће и јесен, када ударе јаче кише, цео терен око улице Пеке Павловића и Ђакона, Авакума преплави вода. Сем тога, у поменутим улицама и улици Јаше Игњаловића, на, више места извире подземна, вода, која због ниског по 0. жаја улица не може да утиче у поток; ЗА 3
Пре извесног времена, почело се са исушењем Маринкове Баре. Као и приликом чишћења Мокролушког Потока, грађани Шестог рејона добро. вољним радом пружили ФУ знатну помоћ, Ископан је канал — дубок један метар, а широк 70 сантиметара, у дужини од 186 метара, У који треба да се положе „бетонске цеви. Атмосферска, и подземна вода сливаће се кров решетке у канал, а, затим отицати Мо крблушким потоком који про. лази улицом Стевана, Прво. венчаног, Е
Упоредо са асанацијом Мака- меном дно и обала "Мокролушког Потока, како би се онемогућио застој воде и прљавштине, ж димвот М РАД У сове к
изводње у селу и граду. 1950 године народни доходак СССР надмашиће више него за 30% цифру из 1940 године, ме рата, као што је познато, велики део народног дохотка, трошен“ је на рал "потребе, Сада, по завршетку рата, и тај део народног дохотке, може да буде упућен повећању резерви и потрошње у народном га. Стога ће у току спровођење о новог петогодишњег плана пораст потрошње артикала у најширим круговима становништва бити још бржи него пораст народног до. хотка. 1950 године удео фонда, потрошње У народном дохотку попеће се на 79%. 2:
У свим земљама ван грани ца, Совјетског Савеза широки слојеви забринути су после рата проблемом „запослења, пошто демобилизација, војске повећава понуду рада, % смањење војних расхода у тим ве. мљама, смањује и тражњу рада, Тај проблем не постоји У сосРр, где је незапосленост једном за, свагда ликвидирана, још за време прве „пјатиљетке“, Према Новом. петогоди-
За врељ.
а
ОСИГУРАН ЈЕ СМЕШ
ВО | ' 5 5
Тјосле ослобођења, до данашњег дана, осећала, се у Београду велика оскудица у магацинима за смештај поврћа, воћа и житарица. Сидоса, за чување пшенице и кукуруза уопште нема, тако да _ су у ту сврху служиле досада, разне зграде, подруми и друге неподесне просторије _ по нашим надлештвима, фабри_кама или просветним установама. Мула
Једино могуће решење овог горућег питања, решење од кога умногоме зависи редовно снабдевање Београда и чување намирница од квара, би_
су најпре грађење једног великог, централног ма гацина са силосвим уређаји. ма, хладњамама, и специјалним просторијама за, разне врсте намирница, Али, за градњу 9вако великог објекта; који би морао бити снабдевен свим најмодернијим потребама, били бу потребни стручњаци, "раврађени , планови, решено питање саобраћајних средстава, пи земљишта, на, коме би се магацин. изградио, План за градњу оваквог магацина, је у раду данас се на. лази на свестраном успитива њу и контроли стручњака, | За то:време „Гранац“ је, да,
предвидели
шњем плану број радника и службеника (у народном га-
дине за 1.250 хиљада људи. У Совјетском Савезу зарада се утврђује у складу са, коли-
„Гранапа“ |
потпуно
20 ОКТОБАР.
Нов. Гранапов робни магацин
би на неки начин што пре отклонио недостатак просторија, отпочео градњу два велика, · магацина, једног на Железнич. кој станици изнад пешачког моста за Земун, и другог на Савском пристаништу код Царинарнице, Радови на овим магацинима, већ се приводе крају. Ради се калдрма и канцелариске просторије које ће бити ван магацина и у којима, ће постојати просторије за. конференције и за одмор радника у зимским данима, када. нису на послу,
Роба ће бити довожена У магацин железницом на за то
•
саграђену рампу, а са стране пристаништа дизалице ће намирнице преносити из брода. директно У просторије за сме. штај,
Дужина магацина код Желе. зничке станице износи 220 ме. тара, а ширина 20 метара, Матацин на Савском пристаништу је нешто мањи и дуг је 110 метара, док му је ширина, иста као и код првог. Оба, магацина моћи ће да приме 38 једно преко 1.000 вагона, "робе, чиме ће питање смештаја, на мирница за, Београд, 'углавном, бити решено,
Магацини имају разна оде љења за разну робу, тако да,
· ће смештај робе бити специфи_ . циран, „Неких специјалних У-
здинству повећаће се сваке то. ·
- пољопривредне сировине, биће · потпомогнут ;још' бржим: ра- |
! чином утрошеног рад трудбе- ·
никовом квалификацијом и тежином рада који се извршује. Стога огроман програм подизања културно„техничког Ни вод, становништва СОСР претставља уједно и темељ повећа. та, његових прихода, Фонд 38 рада радника и службеника, народног газдинства, попеће се 1950 година на 252: милијарде рубаља према, 162 милијарде рубаља, колико је износио 1940 године. При томе, просечна, заУ радрреди а ја по већаване се напоредо ба, повећањем 'и продуктивности рада, тако да ће 1950 године надмашити ниво постигнут 1940 за 48%, : Знатне инвестиције и вели. ки део продукције тешке индустрије биће у току нове „пјатиљетке“ упућен пољопривреди и оним индустриским гранама, које производе предмете широке потрошње, Захваљујући томе биће омогућено брзо, пове. жање _ производње артикала, намењених најширим кругови ма, становништва, 0. 1950 године прехрамбена, индустрија ОССР израдиће 1,800.000 тона, меса, 275.000 тона путера; 880,000 тона биљ.ног уља, 2,400.000 тона: шећера; 19,000.000 тона брашна. ЈТака индустрија даће преко пет милијарди метара памучних, вунених, ланених и. свилених тканина, 580 милиона пари ча-
ређаја неће бити,
ће, Овај пораст прехранбене = лаке индустрије, која користи
звојем других индустриских грана које производе артикле широке потрошње, Тако, на
пример, продукција, рибне инз
дустрије биће повећана, у поређењу са, предратном дифром, за, 50%« · “ % У свакој тодини нове „пјатиљетке“ производња, индустриских артикала за много. милионску потрошњу повећа“ ваће се за: 17% у поређењу са, претходном годином. 'Тржишни срондови намирница биће 1950 године за, 237, већи него 1940, а тржишни фондови индустриских артикала — за' 367, већи, При томе, ови ће артикли пољ стати приступачнији становништву пошто петогодишњи. план предвиђа стално и до следно' обарање цена, свим врстама робе уз повећање зарада радника и службеника, на.. поредо са, порастом продуктив“ _ности рада, с но а 4 У области културне изград= ње петогодишњи план предвидео. је огроман програм, 7 тај програм спадају: по и " Успостављање и изградња, школа у размерама, које ће потпуно обезбедити опште и обавезно школовање деце по. чевши од седам година, какоу граду, тако и на селу. Широка, организација школа. за радничку и сеоску омлади. ну у циљу школовања, онога, дела омладине, који 38, време
· Отаџбинског рата и услед при-
. али су -до-
ду
#
ТАЈ ЖИВОТНИХ НАМИРНИЦА У БЕО ТРАДУ
иновију се родови но трођењу = Тронопових МОГОЦИНО
бављенб и инсталирано машиљне, које ће омогућити што бржи рад при смештају и мерењу. Да не би било застоја, у пословању, роба ће о једне стране магацина, бити прима. на, а с друге издавана. " Магацини су грађени од цигле са бетонским подом,.а покривени су цементно-азбестним плочицама, које служе У исто .време као, осигурање од пожара. Шоред овога, у свим просторијама, биће постављени апарати за гашење, а врата, су такође заштићена, азбестом.
Кроз неки дан роба. ће моћи да буде смештена у магацине,
чиме ће се омогућити потпуно растерећење разних магацина, по вароши,
=:
Али, да би посао у магацинима' текао што правилније и да би они у потпуности одго. ворили сврси којој су намењени, потребно. је да народне власти помогну руководство „Гранапа“ својом интервенцијом код надлештава, којима, је дужност да омогуће брзо увођење телефона, и електричних инсталација у просторије матацина, јер магацини оваквих размера, морају бити снабдевени свим уређајима који Ће да олакшају рад у њима.
Б,В.
| времене окупације низа сов. јетских области није могао да 'стекне' нормално школско 0- бразовање, _ Васпитање сирочади, која, ву изгубила родитеље у Отамбинском рату, У дечјим домо_ вима на, рачун државе, Широк развој делатности и повећање _ броја позоришта,
биоскопа, клубова, библиотека,
и музеја, Изградња, ми то у великим размерама, научно.истражи-
вачких института и експери-
менталних предузећа. | „Проширење мреже болница,
домова одмора, санаторијума
ан нннниннненннинниннннненнненненн ние : на СТРАНА 5
Пнторес је СВИХ А "твићони до штеде
ВОДУ
у еоградски водовод успе. “ ~ ваб је да огромним залагањем и напором досада 0могући снабдевање града довољНиМ количинама воде. Међут: по Њ дана, јавил ; узрока, која ће ебти „Бевод“ у уреддевању водом. С јед-
не стране све ниже водостање
„реке (Саве омета; правилан рад електроцрпки на, каптажној инсталацији поред Обреновачког „друма, која треба да даје око две трећине од укупне количине пијаће воде О друге "стране; у овим данима, изузет. не жеге; потрошња воде се знатно повећала, Тако се десило да су извесни делови града, такозване горње водоводне воне, остали'у краћим временским размацима, без воде.
_ Да би се. помогао „Бевод“ „у његовим напорима, да сви "крајеви буду снабдевени најпотребнијим количинама, воде док не прође ова, дуготрајна, врућина, и суша, потребно је да грађанство спроведе што већу штедњу у потрошњи в0де. Овај позив нарочито се односи не грађанство у доњим пределима града, околина, Саве и Дунава која не оскудева, у води и претерано је троши.
Нарочито треба посветити пажњу затварању славина, им уколико су оне покварене те вода, отиче, потребно их је одмах оправити. Затим, треба, извршити и остале оправке на, водоводним инсталацијама. Не треба отакати воду пре употребе у циљу да <е добије хладнија, јер је вода лети по природи топла, тако да, се точењем само узалудно троши. · Заливање баште и вртова треба свести на, најмању могућу меру. „Бевод“ се с правом на«да и очекује да ће код гра-Ђанства, наићи на, потпуно ра· вумевање и помоћјер је то У · интересу свих грађана, како У · здравственом тако и привредном, :
___________---нининииииии==
КРАТКЕ КОМУНАЛНЕ ВЕСТИ
Одељење секретаријата ИНО:а У ; путило је Претседништву _ владе На. . родне Републике Србије | предлог 38 , образовање комисије која ће испита“ _ти границе атара града Београда и предложити Претседништву владе На" родне: Републике Србије да их. доста "ви Президијуму. Скупштине народа ра• ди усвајања, ]
. Станбено одељење извршиће · исеље« ње станара из конака Кнегиње Љуби. це, како би се мсти сачувао М оспосо“ био за музеј,
У сагласности с Минитарством про“ свете _ Србије, Просветио одељење утврдиће какав ће се музеј у тој агради отворити, водећи рачуна о ње. товој важности и корисности за Бео“ град.
•
Извршни народни одбор Београда одлучно је да оснује о Градску Кро“ јачку _ радионицу, која ће имати 82 дужност пружање Жројачких услуга и делимично _ снабдевање муштерија штофовима и кројачким прибором,
Све машине и инвентар досадашње кројачке радионице биће уступљени новооснованој Градској кројачкој радноници; и повећање продукције медицинске индустрије 88. 85% У поређењу са предратним нивоом, "Остварење новог петогодишњег плана, скопчано је са, великим тешкоћама услед ДИВљачких рушења, која су у више области Совјетског Савеза, извршили за време рата немачки окупатори. Ипак је совјетска. влада дала, у новом петогодишњем плану величанствен. програм брзог подизања материјалног и културног нивов становништва, Совјет-
ски народ одушевљено је дочекао тај програм и он бе бе. зубловно бити извршен,
Депутати Врховног совјета РСФСР за време одмора ма заседању. о петогодишњем плану, "