20. oktobar
~ - = БЕ
Пи
20 Ниуе
'
БРИГА ЗА НАШЕ . НАЈМЛАЂЕ
Ни ===
Смањене су · цене за
смештај деце у обдаништима
ечје установе социјалног
старања у тешким послератним приликама постигле су велике успехе. Оне су уједно претстављале за наше народ“ не власти један од проблема који је захтевао што боље и што хитније решење. С једне стране, потребе за отварањем и усавршавањем дечјих установа ове врсте биле су из дана У дан све веће, док су сес друге стране нагомилале многе материјалне и техничке тешкоће, Дана, када све више жена активно учествује у јавном животу, било је потребно обратити обдаништима највећу пажњу и начинити их при. ступачним деци радног народа, ради које обданишта и постоје. На овом путу учињен је ових дана још један корак напред.
Цене за смештај деце у 06даништима пре кратког вре• мена знатно су смањене. Раније се плаћало на тај начин што се целокупни приход породице делио на број чланова у њој, и од суме која је отпадала на сваког појединца, плаћало се 20—40%, за; дете које се прими у обданиште, За друго дете пак, из исте породице, плаћала се половина ове своте.
Стопа плаћања је данас смањена на 20 и 30% али тако, да се за свако дете плаћа подЛеднако. Родитељи који имају више деце, за свако дете које се налази У обданишту плаћаће исту суму.
При досадашњем _ систему плаћања, дешавало се често да се за једно дете плаћа више него што његово издржавање у обданишту стварно кошта. По новој таблици плаћања, највећа сума за смештај детета У обданиште биће 650 динара, колико обично просечно стаје издржавање једног детета са свим осталим режиским трошковима.
Ради бољег прегледа навешћемо неколико примера плаћања. У породицама које имају чист месечни приход од
· 9500 динара за 5 чланова по-
родице, за дете у обданишту плаћаће се по 100 динара месечно, Породице од три члана. са 3000 динара месечно прихода, плаћа за једно дете 300 динара месечно. Ако породи“ ца од четири члана има месечни приход од 1400 динара, за свако дете плаћаће се у обданишту свега по 70 динара ме“ сечно.
Према горњим примерима, види се да је плаћање у 06даништима У многоме смањено и да држава преузима на себе велики део трошкова,
Са сређивањем прилика У нашем _ друштвеном _ животу побољшавају се и услови У обдаништима. Права сврха обданишта јесте да се у њима задржавају претшколска деца, док су им мајке на раду. Прошле године код нас су, се чинила отступања и често. је било случајева да су у 06даништа примана и деца која похађају гимназију. Почетком
"нове школске године са овом
праксом ће се престати и ни-
"једно дете које посећује гим-
назију неће моћи да буде примљено У обданиште, Такође ће бити ограничено примање деце из основних школа. Временом и школске кухиње школској деци потпуно да замене обда“ ништа,
Ксенија РАЈЕВСКИ
ће пионирски домови“
МАЛЕ ЗАДРУГЕ УЈЕДИЊЕНЕ У ВЕЋА ПРЕДУЗЕЋА ПОКАЗАЛЕ СУ ВЕЋИ УСПЕХ У РАДУ
фувноникање занатских задруга
општој борби за снижење
цена и побољшање животних услова, становника, занатске задруге одиграле су видну улогу. Њихово оснивање дошло је изненада и деловало је као брзо и ефикасно парирање ударца несавесним појединцима који су користили нередовне прилике на тржишту и покушали да шпекулацијом дођу до великих зарада. Мод таквим условима било је потпуно природно да занатске задруге непосредно после ослобођења постигну — успехе, да, испуне своју намену и нагло, али неплански, нарастају и разгранавају своја пословања. Али тај Неплански моменат у развоју занатских задруга јесте прави разлог што су изгледи за даљи напредак ових задруга под новим, данашњим условима, минимални, уколико оне не пођу новим путем. У Београду постоји велики број занатских задруга разних струка. Оне су расејане по свим рејонима без нарочитог плана, нису распоређене сразмерно потребама грађанства, већ се дешава да у по-
јединим рејонима, постоји три до пет задруга, исте врсте, а У неким ни једна.
С друге стране, прилике на тржишту су се знатно побољшале, занатлије приватници не могу више да шпекулишу и данас се појављују као конкуренти задругама, јер ове својим досадашњим организационим апаратом, исцепкане У више малих предузећа, не могу ефикасно да се боре с конкуренцијом приватника, због великих, режиских трошкова,
Задругари су брзо увидели да треба наћи излаз из ове ситуације и донели су правилно решење: фузионисање више малих задруга исте струке у једно великс задру=ше граж===>, које ће као такво моћи и даље на пијаци да делује као регулатор цена, чиме ће омогућити стално појевтињавање производа.
Одељење индустрије и занатства ИНО-а, узело је у разматрање ово питање и сложило се са мишљењем задругара. Било је неопходно што пре извршити спајање.
У току месеца јула и августа, у Првом рејону сједињене
САВРЕМЕНА МЕДИЦИНА
Сељанци Стевани Михајловић поп у селу узео је 80 динара за читање молитве код зубобоље.
„Крушевачка победа“
('
— Пошто је код тебе ком пликована зубобоља с нечастивим мораћемо и њега да истерамо за 10 банки.
На многим местима су пси права опасност за пролазнике
[| рађани Котеж Неимара. не могу ноћу на миру да спавају од лавежи силних паса које држе поједини власници вила. Ти пси, разних врста, почевши од најмањих кучића до великих вучјака, чак и најобичнијих овчарских паса, лутају даноноћно узнемирујући грађане и ширећи смрад. Тако, на пример, на углу Браничевске и Ламартинове улице скупља се сваке ноћи, на десетине паса, који су права опасност за ноћне пролазнике. У улици Војводе Глигора, број 5, један бивши потпуковник југословенске војске држи пса који је недавно ујео једног пролазника, и који је права напаст за околину. Ма да. је више пута опомињан, потпуковник и даље не везује пса; У кући Милорада Митровића број 13, домаћица Маринковић има с догу огромне величипе, која, је страх и трепет за све пролазнике,
Међутим, није то само на Котеж Неимару. Џаса свих врста и величина, има и по оста-
БЕОГРАДСКИ
лим деловима Београда. Од њих нема никаквих практичних користи, пошто нису вични ловљењу пацова. Грађани их држе из неке чудне љубави према животињама, а уствари они су ругло града, гаде степеништа, дворишта и станове, ометају мир грађана и, ако су већи, нападају пролазнике,
Мрема одлуци Извршног одбора, дозвољено је да се пси држе у граду, под условом да, се уредно пријаве, да се плати на њих пореза и да се држе завезани. Многи грађани то не чине. Али, и ако чине, поставља, се питање, да ли је важније убирати порезу на псе или сачувати мир грађана, и спречити стварање још веће нечистоће града који још ни данас није чист као што би требало да буде. Потребно би било ово питање поново размотрити и донети решење по коме би се дозволило држање паса у граду само у случају ако су вични хватању пацова, или, ако за њима, као чуварима, постоји нека нарочита, потреба.
СМ.
'
— Јуриш кући на. истовар па хватајте опет ред!
су три обућарске задруге у једно задружно предузеће са, 70
„чланова и 15 ученика. Преду“- |
зеће је добило име ,7 јули". У истом рејону дошло је до фузионисања, трију кројачких задруга у задружно предузеће „Будућност" са 140 чланова и 20 ученика,
Ово фузионисање имало .је одјека и у другим рејонима. Тако је у Четвртом рејону од две обућарске задруге створена, једна („Прва београдска"), а у Петом рејону пет кројачких задруга сјединило се у преду: зеће „Балкан". Сада су у току даља, спајања запатских 3задруга у Другом и Четвртом рејону.
При овом фузионисању 38друга највећу тешкоћу претставља, питање просторија. Обућарске и кројачке задруге Првог и Четвртог рејона решиле су питање смештаја, док задруга „Балкан" из Петог рејона, још увек послује на, четири места. Уколико у будућности објективни услови буду дозвољавали, задруге уз помоћ органа, народних власти треба, да граде саме просторије за, смештај својих радионица,
Користи од. фузионисања, малих занатских задруга у већа, задружна предузећа велике су. У досадашњем раду ових фузионисаних задруга већ су забележени први успеси, јер се сједињавањем омогућило да задруге разгранају и поделе посао по стручности, отварају ћи више одељења за, специјалне послове. Поред овога, смањењем броја чиновништва, режиски трошкови смањени су на, минимум. Више не постоји неколико управа, као раније и, уместо да се књижи на, неколико места, сва финансиска пословања, врши једно лице. Сједињавањем задруга омогућена, је такође боља, бржа и тачнија евиденција и контрола пословања, Обућарска с задруга Првог рејона „Т јули" успела је у последњем месецу дана, да, повећа дневни капацитет производње за, 50 од сто и да побољша, квалитет производа, за, 20 од сто.
Успех фузионисаних задруга показује и другим занатским задругама, Београда пут којим треба и оне да пођу, јер задруге морају да иду у корак с променама и општим усавршавањем привредног живота. У новој фази свога, развоја, мале занатске задруге, да би могле и даље са успехом да, послују, морају да се сједињавају у === жаоцезд-е, јер Ће само на тај начин ићи упоредо с привредним напретком наше земље,
Б. В.
арте
20 СЕПТЕМБАР. 1946
ХОЋЕ · НЕЋЕ 771
пити
Аутобус Славија—Душ редовно ради људи често
гновац нередовно ради. Када чекају по читав сат, јер се
врло често дешава квар:
пак
— Доћи ће — неће, хоће- неће, хоће»!
ПОПИС СТАНОВА ОТКРИО ЈЕ
МНОГЕ ЛАЖИ
НЕСАВЕСНИХ _
ГРАЂАНА
(С танбено питање није још решено а требаће још много времена, да тај проблем буде решен у многим местима, наше земље а нарочито у Београду. Народне власти, а са њима синдикати и Фронт, оцениле су реално ову ситуацију и употребљавају сва средства да, ублаже несташицу станова.
Једна од мера за правилно искоришћавање станбених просторија јесте и одлука о стварању станбене картотеке за цео Београд. Ова ће картотека, олакшати рад станбених органа и убрзати решавање предмета. Она, ће, на, крају, омогуЋити да се искористи правилно сваки просторни метар станбеног простора. Стварање ове картотеке наишло је на потпуно разумевање радног народа. Стотине фронтоваца радило је данима, на овом послу. Неуки људи, који преко дана, држе чекић и маљ у руци, попуњавали су и цртали скице У картотекама; домаћице су саветодавци, које по насељима, неуморно дају упутства како треба попуњавати картоне. МеЂутим, постоје људи који ово попуњавање неће да изврше, изговарајући се да то „не знају". .
Када се прегледају испуњени формулари, онда, се види да правилно попуњавање нису учинили само они који неће да, схвате потребу такве мерг и они који на списку станара, држе лица која су одавно ван Београда. Такав је случај с куЋом у Јовановој улици број 27, која има, 12 станова. Пет трговаца: Поповић, Марковић, Гргић, Сушић и Станковић „нису знали" да нацртају своје станове, док су сви остали станари знали. Због чега они то „нису знали" јасно је: њихови су станови највећи најудобнији, а они „нису инжењери да би умели да цртају".
Љубица Галишић, кућевла-
Да ли је оправдано наплаћивање воде од становника Бановог Брда
[[ рађани Бановог Брда и о Маринкове Баре добијају рачуне Бевода за плаћање воде и изношење ђубрета, и поред тога што већина од њих нема водовод и што сами износе ђубре. То изазива многе протесте и неспоразуме. Међутим, Бевод не наплаћује воду онима који немају у својим становима водоводне инсталације, Рачуни које плаћају грађани тих делова града, а њих плаћају сви становници Београда, односе се на таксу за одржавање водоводне мреже, канализационе мреже, за изношење сметлишта и за чишћење града. 5 Тачно је да ђубре у тим деловима града износе сами грађани и да они немају прикључак за водоводну мрежу, али,
= Дођавола! Овај Гранап мисли да може камион кроминра
пред Извршни народни одбор поставила се следећа алтернатива: или да се тим крајевима не наплаћује такса или да се и даље наплаћује, пошто ће се чист приход од њих придодати новцу за набавку потребног возног парка за изношење ђубрета, оправку водовода и канализационе мреже, који су за време рата доста уништени. Извршни народни одбор прихватио је друго решење, Плаћање таксе за одржање водоводне мреже и изношење ђубрета подносе сви грађани. Тим плаћањем и грађани Бановог Брда дају свој допринос да се и у њиховом крају што пре уведе водовод и да се појача возни парк, којим ће се и из Тота дела града износити ђуре. ' да с
сница из Јевремове улице број 28, и њен сустанар потпуков, ник у пензији, нацртали су само две собе, јер на њих има. | јУ право. Даница Цветковић из Јеврејске улице број 3 води у свом стану мајку која живи у Бору. Невенка Петровић, из Добрачине 60, има у списку станара. неког Коларевића, ко« ји ту не станује. Марија, Ерчез вић, из Душанове број 16, тврди да ће добити бебу.
У Сазоновој улици број 12 станује у великом стану Данч ка Даловић, мајка бившег 44 гента, специјалне полиције Тенч ка Даловића, који јој је још за време окупације помоћу Немаца обезбедио овај стан и који она и данас ужива, Стан је претворен у прљаву јазбину и у њему налазе уточишта, де сетине тестераша од чијих за купнина Данка живи, Многа има таквих и сличних примера,
Све се ово ради да би се са. чувао део стана који се не коч ристи. Али, ови случајеви би: Ће примерно кажњени, јер дал нас не може да се дозволи 06мањивање народних власти и саможивост појединаца. Треба мислити на, децу која су без кровова, и која живе по вешер. ницама и подрумима.
. Поједини грађани чине још једну сметњу правилном функ-= ционисању рада станбених вла. сти. То су они који се бес правно усељавају у с празне просторије. Ово усељавање врч ши се некад споразумно са, ку= Ћевласником, а некад се чини и на своју руку Овакав начин добављања, стана не само да омета, рад, него и руши ауторитет станбених власти. Зато, поред високих казни, овакве грађане прати и принудно исе« љавање. Да, ли је ова, мера по. требна, свакако да не треба дискутовати. Дешава се да станбени отсек зна тачно датум када ће један стан бити испражњен и доносе се одлука, да се тај стан додели некој породици. За време од неколико дана, док је стан празан, усели се бесправно неки грађанин и због тога долази до саслуз шавања, кажњавања, и присилног исељавања, док странка која је добила, решење о усељењу мора да, губи време чехајући да се овај спор ликвиз дира.
Овакви случајеви Не би се дешавали када би се власници кућа држали законских прописа и редовно извештавали станбене власти о променама,
Када би се грађани Београ“ да држали свих датих прописа, станбено питање било би решено много боље него што је то случај данас. Станбене вла: сти са своје стране труде се да им поред свих сметњи распореде постојеће станбене просто“ рије савесно и да, дозволу за становање издају у првом ре= Ху оним породицама чији су чланови премештени по по треби службе из унутрашњо. сти, БИТ
ЈЕ Е о = | Б Е 5 254 с
А"