20. oktobar

силе

па + а

М # и Ме «

ко ољи, переца итд.)

| наше предузеће дошао је ГОСПОДИН Цветичанин, бивши _ секретар предратних „Општинских новина“, и пред= ложио нам да дамо оглас У „Народном обавештајцу“ (издавач С. Л. Сретеновић). Цена врло скромна, само 2.000 динара страна, „а видите и остала државна предузећа оглашују код нас, јер су уверени у потребу и корисност 0глашавања путем ове наше пу"бликације“ (која сем мноштва огласа има свега неколико страница текста).

При руци ми је једна слична књига „Информативно привредни адресар“ (издавач Миодраг Стојиљковић), Листајући, нашао сам да је од 138 страна књижице огласима за-

ТИТА. МОГУ ДА. УРАДИМ ЗА ЛЕПОТУ СВОГА. ГРАДА.

НЕЋЕМО ВИШЕ БАЦАТИ ОТПАТКЕ НА ТРОТОАРЕ ПН

лакше но бацити омот од цигарета, опушке, хартије од пакетића ни пакета, трамвајске карте и друге 01патке, Али, ништа није лакше, исто тако, но хартију, или било који отпадак, задржати у руци до прве котарице за отпатке, То мало, пажње, то старање за ред, које не захтева никакав напор, допринело би да се изглед нашег града заиста побољша, Јер ни војска чистача није у стању да очисти оно што несавесни грађани, пролазећи улицом и бацајући кроз прозоре, моту да на бацају им начине неред.

Зато нека сваки грађанин Београда, са своје стране, обрати то мало пажње и уложи то мало труда.

| шта није ' на земљу

а пи

/ 1

Док 1943 године храбри учесници стаљинградске битке привели су крају извршење свог величанственог задатка. Дошао је ред на градитеље — Русе и Украјинце, Башкирце и Узбеке, Белорусе и Грузине. Њиховом погледу пружила, се страшна, слика — Стаљинград после битке... Као комади каквог леша ви. су о жиљама челичних конструкција сиве масе бетона. У рушевинама, на које се сваки час наилћзило, улице су биле изгубиле своје раније линије и облике. Бол становника, Стаљинграда тешко је одјекивао у душама градитеља, али у исти мах потстицао их је да. што преданије размишљају о обнови града. И да. што истрајније раде. ~ 4 Намучени под теретом _непроспававих ноћи и тегобног путовања — били су то ратни дани — људи су долазили У завичај и њихове руке саме су тражиле посла. Становало се под најнеповољнијим 09колностима —-у земуницама, са, привременим, примитивним кровом, у преосталим делови. ма зграда. . | Тешкоће за градитеље биле "су огромне: без воде, без све-

· тлости, без горива они су при-

— Откуд је само мој бурек постао кад га правим са 20 грама масти и 100 грама сира...

—— ПЛОЧНИКЕ —

УВ

зивот м РАДУ СССР Ж

„„Луксузно пециво...“

Ограничена је производња луксузног пецива (бурека,

(уГлас«)

„луксузно“ – пециво

Прави циљ рада неких „новинара“

узето равно 63 стране, које су на основу цена г. Цветичтанина донеле приход од око 126.000 динара. Сем тога, цена

појединој књижици је 25 ДИ-

нара, што код тиража од најмање 10.000 комада доноси бруто још 250.000 динара, Целокупни трошкови око штампања оваквих и сличних брошура са свим осталим трошковима износе једва неколико динара по комаду, — те оно двоје-троје, како г. Цветичанин каже, „новинара“ издавача и уредника таквих публикација могу бити потпуно задовољни својим пословањем.

Ову ствар износимо на овај начин у намери да би приказали бедне покушаје извесних „добронамерних људи“ који У „искреној“ жељи да „помогну“ привреди раде све могуће У корист свога џепа, а на рачун наивности задужених по пропаганди у државним предузећима, који сматрају да им је дужност да свуда оглашавају, не водећи рачуна кога заправо тиме помажу.

Док наши прави народни новинари скоро даноноћно дају своје способности и рад народу у жељи да потпомогну што скорије остварење обнове, 0вакви назови новинари издајући на око „безазлена“ и „привредно корисна“ издања, покушавају да на рачун на родног новца обезбеде себи удобан живот без много напора, Издавање адресара и СлИЧних издања могла би на себе да узму државна издавачка предузећа или надлежна МИНИстарства и она би сигурно била одлично уређена, а огласи у њима би имали потпуно дејство, Хрвоје ВАСИ Ћ

ови

ступали послу. У њихове станове направљене на брзу руку продирала је хладноћа, Свака животна ситница, под 0ваквим околностима претстављала би за мање отпорне и свесне људе читав проблем,

Уколико се повећавао број људи у граду, утолико је расла, потреба. за градским купатилом. Дрводеље Черкасов, Пољаков и Вишњаков примили су се да подигну купатило на, обали Волге. Они су радили у исти мах као зидари и молери. Извршили су и покривање зграде. Черкасов се сећа: .

— У почетку је било најгоре. Радови велики, а одакле да набавимо грађевински матери. јалт Морали смо да обиђемо све улице и свугде да завиримо. Тако смо прикупљали даске, потребне инструменте, ексере,

Људи су радили предано и одушевљено. Оно што су У први мах постигли није се мвого примећивало на плану 0громних рушевина, али њихов рад ипак није био узалудан. Ти совјетски људи приступили су зидању темеља града који је тек улазио у нов живот. Знајући да још дуго неће имати одмора, сваки трудбеник стаљинградске обнове ипак је био

| 1

ди Ли је обезбеђено СТАКЛО ЗА ПРОЗОРЕ

З скоро ће наступити хладни зимски дани, а са њима ће се јавити и низ проблема које грађани Београда треба да ре" ше, ако желе да им станови буду топли и удобни. У погледу огрева може се рећи да су се грађани углавном добро снабдели, захваљујући напорима народних власти, али је зато остало да се реши и питање застакљивања _ појединих станова, установа као и новооправљених зграда. Чињеница да фабрика сткла у Панчеву не ради већ неколико месеци, 32" брињује многе грађане. Та бо“ јазан је без сваког основа. Све фабрике стакла прекидају са радом преко лета због тога што су услови рада услед страховите топлоте врло тешки и што је потребно да се изврше разне оправке, измене дотраја: лих делова у пећи итд: Дакле, што фабрика у Панчеву не ра ди, сасвим је нормална појава и она ће ускоро прорадити пуним капацитетом.

Потребе грађана за стаклом су велике, поготову сада, када се толико зграда обнавља. У току ове године Одељење трговине и снабдевање ИНО-а издало је 21.328 кв, м. стакла, али ни то није довољно. Да би се задовољиле најхитније потребе грађана, треба обезбедити још најмање 10.000 кв. м. стакла: Кад се има у виду да је то нешто више од једног дневног капацитета фабрике стакла у Панчеву, онда је пот“ пуно сигурно да ће се та ко: личина и добити,

Међутим, потребе читаве наше земље нарочито опустошених и попаљених крајева, то лико су велике, да се ни ове зиме неће моћи дати грађанима Београда стакло за застакљивање просторија у којима се уопште не станује: за ходнике,

степеништа итд:

БЕОГРАДСКЕ СЛИКЕ

Због малог броја телефонских ка. бипа по граду, испред “свих се увек стварају редови,

спреман да до краја истраје. У тим напорима, градитеља, огледа се свакодневни трудбенички хероизам људи из Стаљинграда, Зидар Филип Синегрибов, који је дошао из Белорусије, узидао је за годину дана скоро милион цигала,

— Такав је наш посао, каже Синегрибов. — Не трпи никакво одлагање. Стан је нешто најважније за човека. И ми стварамо за људе услове под којима, ће они бити срећни,

На послу Синегрибов је сазнао за рекорд лењинградског зидара Алексеја Куликова и рекао:

— Такмичићемо се.

Остали градитељи погледали су га са извесним неповерењем: — Замах ти је велики, али није то шала, друже: узидати десет хиљада цигала у току једне смене!

„Синегрибов је и сам схватао да је' заиста тешко достићи такву цифру. Али он се неуморно усавршавао у методама, рада, тежећи да искористи све радне и техничке могућности. Успех није мимоишао Синегрибова, који је уносио у рад "бескрајну љубав, одушевљење

· и снагу.

Ране стаљинградских зграда. брзо су лечене. У сјају нових боја куће, доскора црне, изгледале су подмлађене. У том ницању зграда, у том постепеном смањивању празних површина и уклањању трагова, рата зидар Слнегрибов је дубоко уживао: то је тај обични

20 ОКлОБАР

224

У АКЦИЈИ ПОШУМЉАВАЊА ТРЕБА ДА ВИШЕ ГРАЂАНА

УЧЕСТВУЈЕ ШТО

1 ___---

4 ОКТОЈАР 1946

УЛИЧНИ ПРОДАВЦИ

ОВЕ ЈЕСЕНИ ЋЕ СЕ ЗАСАДИТИ 1 њиково послов ње око милион САДНЕЦА

соград спада у ред оних

места, која имају врло нездраву климу. Он је лети изложен великим жегама и сушама, а зими ударцима северних и источних ветрова, нарочито кошаве, која има врло неповољно дејство на, човечји организам. Мако би по своме географском положају требало да буде мање изложен екстремним утицајима климе, у њему су нагле и велике температурне промене врло честа, појава, Ти, и многи други рђави хигијенсжи услови живога и рада у нашем граду, доласе знат. „ним делом због педостатка, 3аштитног појаса у околини града и због малих зелених површина у самоме граду.

Зато је у Отсеку за паркове и градско зеленило у сарадњи са Урбанистичким институтом израђена, идејна скица за, стварање зеленог појаса око града. Реализовање овога, плана, које ће почети ове јесени, биће огроман посао, при коме ће се употребити милиони и милиони садница. Према томе пројекту, зелени појас обухватиће површину у радијусу до 20 километара.

Први радови се већ изводе и обухватају терене на. Звездари, Гољином Брду, делимично на Топчидерхжом Брду, а доцније ће се проширити на Ба. ново Брдо и бањичке висове.

Досадашњи рад управљен је, углавном, на копање рупа за, саднице, које ће се пресадити чим престане вегетација, садница и чим то дозволе временске прилике. Радови се изводе, поред сазвим незнатне плаћене Радне снаге'од стране Отсека, за паркове, углавном, добровољном радном снагом, орга.низованом с преко рејонских фронтовских организација. Тажо је на Лаудановом Шанцу (Звездари) добровољном Радном снагом ископано досад 0ко 25.000 рупа, на Гољином Брду преко 10.000 „а укупно — на свим теренима — ископано је близу 50.000 рупа. На тим с радовима дато је досад 19.895 добровољних радних ча.сова. Тај ће посао узимати све шире размере и очекује се да ће у току ове јесени бити заза.Ђено око 1,000.000 садница. У погледу врста садница, којима, ће се пошумљавати терени ове јесени „на првом месту је багрем, чијих је садница, произведено у великом броју, као и због тога што он врло брзо напредује. Доцније, нарочито приликом проређивања, багремара, „убациваће се друге врсте листопадних садница. Осим тога, на Звездари ће већ ове јесени бити убачено неколико хиљада осмогодишњег дрног

рад који је за совјетског човека постао радост и уживање!

ЈЕнергично раде и други градитељи — славни хероји обнове Стаљинграда, Нису сви они, наравно, Запослени на истом објекту, али су повезани истим осећањем. Спремни су да приме на своја плећа најтеже задатке, Много је радио у своме животу Василиј Горјанинов. Он је стари и искусни стакларски радник.

— Кад се овако гради, — каже он, — требало би имати сто руку!

Као и сваки градитељ, који воли своју струку, Горјаинов

. сматра да је баш она најважнија за град. Према његовим речима, он „умеће очи" стаљинградским кућама: јер зграда без прозора је исто што и човек без очног вида.

— Јесте ли одавно у Стаљинграду 7 упитали смо Горјаинова.

— Одавно. А дошао сам, тажорећи, случајно. Био сам на пропутовању па рекох самом себи: да видим шта овде учинише ти проклети Немци. Сте. гло ми се срце од бола кад сам видео и ја сам осетио да ми је место овде,

Велику популарност ужива у граду шеф радне бригаде Загир -Искандров, који је допутовао из Казахстана. Он је много допринео обнови Металургиског завода, „Црвени октобар".

Ове године био је постављен задатак да се за кратко време обнови огромно заподско одељење, претворено за време борби у гомилу бетоза и челичних конструкција, Искандров

бора, са којим се располаже, а путеви на тим теренима, оивичиће се одраслим садницама разних домаћих лишћара.

Идуће и наредних година број врста ће се све више повећавати, а четинари ће имати међу њима веома видно место.

Сви радови, било да, се обављају плаћеном било добровољном радном снагом, стоје под стручним руководством лица која шаље на сва радилишта, Отсек за паркове, Ти стручњаци присуствовали су досадашњим радовима на копању рупа, а убудуће — кад дође време пресађивања, садница они ће бити још више ангажовани. Пресађивање Ће отпочети половином или крајем октобра, када падну кише и када престане вегетација садница. У то време требаће нарочито да се повећа добровољна радна снага, како би план пошумљавања, био што брже и потпуније остварен. Добровољну радну снагу требало би већ сада, повећати да би се ископао што већи број рупа за саднице, да, се не би на томе послу дангубило кад дође време за презађивање. Разуме се да о свим радовима треба, претходно да буде извештен Отсек за паркове да би могао издати евен-

туална упутства и упутити стручњаке на терен.

. о најживљим улицама на-

шег града свакодневно се риђају млади, здрави људи ко« ји нуде на продају разне ситнице: чешљеве, жилете за бријање, кременове за упаљаче итд, Осим њих, има врло много продаваца, напитака, слаткиша, бонбона и других арти. кала. које најчешће купују деца. Тешко је одредити да ли је тај посао једино занимање ових људи, али је чињеница, да он не може доносити приходе који су потребни за њихово издржавање. Несхватљиво је да они могу зарађивати на артиклима којих има по свим београдским радњама у већем избору и по јевтинијој цени ,Они зарађују или подваљујући својим „муштеријама/' или продајући им по црноберзијанским ценама неку робу која је рационирана. Продавци слаткиша и бонбона, справљају ову робу махом у нездравим и нечистим. радионицама, износе је на улице отворену и излажу бакцилима, и прљавштини .

Ти продавци не плаћају никакве јавне дажбине и на тај. начин оштећују државну касу. Нико од њих нема овлашћење за, такав рад нити такво одобрење траже јер га не би ни могли добити.

У интересу је народних власти и свих грађана да се ти улични продавци што пре уклоне и да се упуте на неки продуктивнији посао, којим Ће часно долазити до прихода за, своје издржавање и користити и себи и другима.

Незлода

Наређено је истицање цена по свим радњама.

га ТА

БЕЗ

ТУ -

МЕ ===

(»Глас«)

= Е, мој брајко, чини ми се да за нас полако нестаје 0 клапина... ·

је рекао члановима, своје радне бригаде:

— Ако срце жели да нешто постигне, руке ће то остварити.

Приликом обнове зграде тог одељења, радници су савладали заиста огромне тешкоће, испољивши не само велику вредноЋу, већ и ванредну спретност, предузимљивост и моћ сналажења,. Радило св и по најгорем

' времену, под пљуском. Морале

су се разбити огромне количине армираног бетона и Искандров је непогрешиво налазио најлакше начине за то. Под рушевинама се наишло на мине, али бригадир није ни за тренутак обуставио радове. Упутио је минера у извиђање, а, сам је први кренуо иза њега,

"спретно радећи пијуком и ло-

патом. Подземне комуникације, чији распоред градитељи нису познавали, задавао им је исто тако велике тешкоће. Из тих комуникација извучено је више стотина мина.

Мреко хиљаду вагона рушевина уклонили су чланови бригаде Закира Искандрова са градилишта,

Делатност партиске организације у Стаљинграду проткана, је старањем о човеку и његовом напретку. Организација, је успела, да, обезбеди трудбеницима обнове удобно становање, Њеним заузимањем подигнут је и дом одмора за градитеље. Основан је клуб, ради хор кул. турне бригаде. Градитељима

· завода издато је само 1946 го-

дине пола милиона рубаља на име позајмица за куповину намештаја, стоке и живине,

МИ сада градитељима претстоји тежак рад, али тешкоће

не плаше те прекаљене совјетске људе. У праву је Искан“ дров кад каже:

— У сложној породици и тежак пут доноси срећу. За кога ми зидамо овај град: За себе им за своју децу. А. за своју срећу нико не жали снагу...

Величину обнове Стаљинграда његови градитељи виде У дубокој светлости новог живо. та.

'Трудбеник стаљинградске обнове зидар је и геолог у исти мах. Да би се надокнади“ ла оскудица у цементу, прибегло се природним налази“ штима гипса, алабастра, креча Мојавили су се заводи који производе цигле, ексере, алат. Основан је комбинат за подизање стандардних кућа, Све што се може наћи у граду и непо. средној близини, а употребљи= во је за обнову, потпуно се користи. То је правило у Стаљин. граду.

Добијајући од државе 0гтромна средства, Стаљинграђа“ ни их враћају. Индустриска предузећа Стаљинграда већсу дала земљи продукцију У вредности 950 милиона руба ља, а од прилике толико утро“ шено је за њихову обнову.

Ешалони трактора одлазе из града. У заводу „Дрвени октобар" израђује се првокласни челик, Из дана у дан повећава се производња, конзерви, наме. штаја, одеће. Са оправданим поносом људи кажу:

_— Ово је направљено у н= ом Стаљинграду...

А. БАХАРЕВ