20. oktobar
руше пута било је преко штампе речи о социјално необезбеђеној деци. Они су познати нашим грађанима као препродавци гума за жвакање, чоколаде, америчких цигарета и других артикала Унрине робе. Та деца пуше, псују п крећу се у друштву негативних типова и имају све предуслове, ако се благовремено не отргну од тих штетних утицаја, да касније постану друштвени олош,
У последње време, они су редовни посетиоци билијарске сале код „Трокадера“, У том лакалу у подруму, у загушљи“ вом ваздуху и при слабој светлости, деца од дванаест до четрнаест година проводе сате играјући „карамбол“ и „кеглице“ и на тај начин се навикавају на коцку: Истина, на зиду пише да је играње билијара у новац забрањено, али, код ових малих играча важи правило: ко губи, плаћа партију, И тако се они уче да новац, који су на лак начин стекли, исто тако лако и потроше, Наравно, стварну корист од овога имају власници тих локала, као и они људи, који дају тој феци новац за куповину робе „да би учествовали у заради,
Некада је тај друштвени олош био „нужно зло“ друштвеног система који је владао у старој Југославији, а који је нарочито био потенциран за време окупације, и онда се није хтело ни могло то питање решити,
Данас та социјално угрожена деца претстављају болесно наслеђе прошлости и може се и мора то питање већ једном решити. Дужност је не само народних власти, већ и фронтовских организација, а нарочито Народне омладине, да уз помоћ грађана приступи ради калном решавању тог проблема. Сву ту децу треба принудно сместити у домове и послати их на изучавање заната, уколико немају родитеље. А она деца која имају родитеље треба “да се предају родитељима с тим да се родитељи обавежу да ће водити више рачуна 0 својој деци, Ако се ова друга мера покаже неефикасном, и ту децу треба принудно сместити у домове. Исто тако треба забранити појединим несавесним грађанима да искоришћавају несвесност и рђав
(ОтРгнимо децу од рђавих утицаја
положај те деце и строго кажњавати сваког онога који та наређења прекрши.
Једино ће се на тај начин спречити парадокс да се у данашњој друштвеној заједници стварају будући непријатељи свога народа и државс
„Случајно се нашло 24 паклице Мораве“
У вези чланка који је изашао У вашем листу од 25 октобра, на страни шестој под насловом »Искоренимо могућности шпекулисања цигарета« прочитала сам чланак у коме се између осталог наводи да би требало спречити малопродавце дувана да крију дуван ипродају на црној берзи, и да су органи Одељења трговине и снабдева. ња ИНО-а у заједници са органима рејонских отсека унутрашњих послова, извршили ових дана ревизију и да су код појединих пронашли прикривене цигарете, док су куппи добијали одговор да цигарета нема, као и »прљавим шпекулантским пословима бавили су сех и између осталих имена, наведено је и име Милева Миленовић У улици Радничкој 34, што се свакако односи на мене, пошто је ту моја продавница.
Зато молим органе који су били у ревизији, и уврстили и мене у шпекуланте, да изјаве на меродавном месту, да код мене нису нашли сакривен дуван, ВЕЋ ДА СЕ СЛУЧАЈНО НА“ ШЛло 24 ПАКЛИЦЕ >МОРАВА«, КОЈЕ СУ СЕ СА ОСТАЛИМ ЦИГАРЕТАМА ПОМЕШАЛЕ И ОСТАЛЕ ЗА СУТРА“ ШЊУ РАСПОДЕЛУ, а није их нашао сакривене. Према томе то није довољан разлог да оцене да сам ја хте, ла да сакријем те цигарете и да ме уврсти у Шшпекуланте. Уједно молим надлежне власти да овај одговор сматрају као и моју молбу да ме ослобо» де сваке одговорности и казне.
Јелена МИЛАНОВИЋ улипа Радничка 84 Седми рејон
»
Удовољили смо молби Јелене Миленовић, У чијој се продав' Ници »случајно« нашло 480 комада »Мораве«, »које су се са осталим цигаретама помешале«.
Штампали смо њен допис. На
" овај начин се ствари јиш боље
расветљавају: Зато ћемо штам“ пати и евентуалне дописе оних продаваца код којих су се ци. гарете »случајно« нашле у њи' ховом стану, у некој доњој фијоци итд: Ступци нашега ли ста отворени су грађанима.
_ Два кестена за динар
(тако је захладнело, на београдским улицама појављује се из лана у дан све већи број продаваца кестења. Повећање броја ових продаваца само сведочи да је трго"вина кестењем необично уно-
сна, То ће најбоље да се види ако се зна да један килограм непеченог кестења кошта од 18—20. динара, а када се од једног килограма _ непеченог Кестења и мало ћумура убере по 150 па и више динара, природно је да се таква тргови“ на исплати. Продавци кестења продају овај свој „артикал“
'
— Идући пут мо први спрат.
4 ђ
МАГ пре"
Велики комбинатор
по цени од 0,50 динара по комаду. У Брчком, где је цена на-'
мирницама релативно већа него у Београду, добија се за 10 динара читавих пола килограма печеног кестења, а то је отприлике 60—80 комада. Беспосличари и ленштине, које би могле: да раде по фабрикама, оваквом трговином долазе брзо и лако до високе зараде, јер пролазници и не размишљају много 0 стварној вредности купљене робе, Крајње је време да надлежни органи спрече овакав начин шпекулације и пљачке не-
"обавештеног грађанства, било
правилним нормирањем цена кестеновима | било – забраном продаје по улицама, свим колонијалним радњама и задругама кестења има у довољној количини, те их свако може добити по нормалној и стварној цени коштања.
„
рам да понесем мердевине да ухватим
дер по"
ЗАГУШЕНИ СЛИВНИЦИ ПЛАВЕ МНОГЕ УЛИЦЕ
Возни парк Београда има на расположењу мали број прп-
ки за прочишћавање сливника,
помијара и водоводних
канализација. Отуда се често после кише, изливају на све стране запушени сливници, а баре по неколико дана стоје на улицама.
Ар На ПН ПУНИ
| ГРХВАНИ БЕОРРМА
Попунимо дрвореде
у центру града
корисну и за сваку хвалу
акцију пошумљавања Београда фронтовци нашега града уложили су много труда и до бре воље дајући хиљаде до бровољних радних сати на копању рупа за саднице. Међутим, при овом послу скоро је потпуно заборављен ужи цен“ тар града, јер је акција пошу мљавања обухватила само око“ лину града и предграђа. Још увек дуж улица Краља Милана, Булевара Црвене армије и многих других улица, које су пре рата имале дрвореде, могу да се виде празни простори за саднице, За време окупације и
Франкови, БРИТПИКУ У
Неуредност пошта
бео пута се жале. ревизори на неуредно приспеће новина.
Поште уместо да се држе јасних прописа отштампаних У П. Т. Т. Веснику број 11 распис број 455, поступају свака на свој начин, не водећи рачуна о позитивним _ прописима. Ево два очита примера о не исправном поступку:
Ревизор новина из Ст. Сивца жалио се да је лист „Глас“ од 10 Х примио тек 11 Х, што
413 |
значи са закашњењем од 24 часа. И поред очитих доказа на самом омоту да је лист био погрешно усмерен, што су амбулантске поште Суботица Београд 7 и Ст. Бечеј — Сомбор 170 јасно својим жиговима утврдиле, пошта у Ст. Сивцу није хтела да му изда потврду, да би ревизор правдао администрацији ·разлог због кога није продао лист.
Код поште Мокрин у Банату имамо сасвим обрнут случај. Ревизор „није примио лист „Ду“ гу“ од 29 ЈХ о чему је известио администрацију. На 38хтев администрације да пошаље потврду од поште о томе, он је отишао код поште Мокрин и она му је издала потврду дана 9 Х|, да заиста Није примио поменути лист.
Пошта у овом случају није се позвала на своју евиденци. ју, коју је према предњем распису била дужна да води, већ је једноставно на изјаву ревизора издала потврду после 40 дана од приспећа листа.
Не сумњамо у исправност ревизора, али сматрамо да су све поште дужне, да се придржавају прописа.
Бора р ЖУРЕ ЉУДИ КУЋИ
0" који путују трамвајем · број 10 преко дана, при морани су да свакодневно чекају док се трамвај не испуни дупке, док не буде више ни једног слободног места за стајање па да трамвај крене. Пут“ ници протестују и захтевају да трамвај пође, али „кондуктери увек настоје да се у колима
ЈОВАНОВИЋ
више
испресује што људи. Међутим, после девет часова увече, ситуација се мења. У то доба враћају се својим кућама уморни грађани и на простору за чекање отегне се ред огром“ не дужине, Овога пута кондук тери не захтевају да се сва места попуне, већ журе да што пре обаве своју дужност, да обиђу последњи круг, да се врате у депо и својим кућама. Врло често се дешава да трамвај оде полупразан, док сто тину људи остане и даље да чека по пола сата и више на друга кола, јер у то доба трам' ваји саобргћају ређе.
: М. ПЕТРОВИЋ:
Ко има малу ногу не може да купи
ципеле на
али ми се једна другари-
ца: Она има толико малу ногу да може да носи ципеле број 34. Међутим, ципеле од броја 25 до 35 рачунају се као дечје и издају се само на И-Д карте. Како она није дете и нема И-Д карту већ И-Р, није У могућности да купи за себе ципеле. Била је код „НаМе“ и код „Пеко-а“, али јој је тамо речено да има пуно таквих случајева, но да они нису у стању да изиђу у су-
Ружне појаве на нашим приредбама
ГЕ ослобођења У свим рејонима, _ насељима па чак и улицама организују се _ приредбе са игранком да (би се приход доделио некој установи или дао У лобротворне , сврхе. _ Наши грађани, жељни после тешких година окупације разоноде, а и, схватајући значај и циљ 0ваквих приредби одазивали су св у великом броју, ма да су улазне цене биле прилично скупе. Током времена од приредби са програмом и игранком прешло се на многим местима у приредбе са, игранком, а. без програма, Али, док су у сразмери са сниженим ценама индустриским и пољопривредним производима, снижене цене и биоскопским картама, да би се пружила што већа могућност радном народу да ужива у делима најбо: љих _ совјетских — редитеља филмске уметности, дотле су се улазне цене на оваквим приредбама чак и мовисиле. Од прошле године цена се повисила за пет до десет динара по улазници.
Организација оваквих приредаба не би смела да се са стоји само из“ плакатирања претстава и ангажовања МУ. зике. Поред тога, материјална страна не сме да буде оно основно, Обзиром да, је за о-
вакве приредбе интересовање увек врло велико, треба, обратити много већу пажњу на састављање програма као и на целу организацију приредбе. Због велике прашине и гужве, што је честа појава на оваКВИМ приредбама. човек после неколико часова проведених на оваквој игранци осећа се сасвим уморан и исцрпен, Владета ДИМИТРИЈЕВИЋ
ТРЕБА ОБЕЗБЕДИТИ ПЕШАКЕ ОД НЕСРЕЋА
ТДРННУћен сам да свакоднев- но прелазим из Београда у Земун. Из Земуна се враћам увече, по мраку. Тада сам сведок како многи старији људи и жене, који иду истим путем као и ја, по невремену и кошави, падају у јаме и рупе, што се налазе између моста и последње трамвајске станице, Тај простор је потпуно неосветљен, иако постоје електрични стубови,
Крајње је време да се предузму мере да се ове рупчаге
" на том простору заспу и да се
овај простор осветли, јер није право да они, који не могу ла одвоје шест динара, колико кошта Карта за аутобус, већ чду трамвајем, падају у мраку у те рупе које би се могле
Бож. ИЛИЋ
. лако затрпати,
и-Р карту
срет, јер су добили наређење да се на јединице М-Р карте не могу дати дечје ципеле. „И тако, закључује та другарица, нећу моћи да купим ципеле и поред тога што имам бон и И-Р карту".
Заинтересовао сам се код Одељења за трговину и снабдевање | Мзвршног народног одбора и сазнао сам да је једи но решење у томе да другарица оде у ИНО на шалтер број 6, где треба да тражи дознаку са којом ће моћи на И-Р карту да купи дечје ципеле.
Како таквих случајева има много, и пошто грађани нису упознати са начином добијања дечјих ципела на И-Р карте, дешава се да поједине друга“ рице непотребно губе драгоце но време у обиласку разних радњи и, уколико најзад сазнају за процедуру, морају да се врате у рејон и предају дознаку и затим да оду у „ИиНно
да траже специјалну дознаку. Р. ПРОТИЋ
бомбардовања упропашћен је
велики број дрвета, а на местима где су она била виде се да нас само округли празни про" стори, често прекривени брон“ плочама.
заним Више је него
потребно да се на овим местима поново засаде саднице, јер би се тиме не само улепшао Београд, већ би и сам центар града имао своје зеленило.
Оно досада није ђено треба надокнадити. Онде где је некада (било засађено дрво треба га опет засадити: То би била још једна дужност свих оних који учествују у радовима на пошумљавању Бео“
града. Б. ПЕРИЋ
Увођење
корисних
новитета за саобрађај
рошлог месеца путовав
сам пословно у Загреб, Сушак и Сплит и приметио У овим градовима једну новост, која би се могла врло корисно применити и у Београду. Саобраћајци — милиционари У Београду много би лакше обављали своју дужност и угодније се осећали. Наиме, у поменутим градовима саобраћајац на раскрсници стоји на јед ном дрвеном постољу у висини од око 20 см. На овај начин, с једне стране возачи и публика лакше примећују знакове саобраћајца за прелаз преко улице, а с друге стране, ако би се ово применило и у Београду, наши саобраћајци много би се боље осећали и не би
Стан
морали да стоје по киши и снегу на влажном и хладном асфалту, што свакако не утиче повољно ни на здравље ових службеника.
С обзиром нато да су Загреб и други градови у Народној Републици Хрватској. решили ово питање на повољан начин за ,саобраћајце, мишљења сам да би ову корисну ствар требало увести у Београду како у интересу самог саобраћаја, тако и у интересу здравља наших саобраћајаца у Београлу.
Јован ИВКОВИЋ Адмирала Гепрата 64
" Наши звучници
А
— Молим вас реците ми шта овај каже, ја не чујем до-
бро, наглув сам... — Крррк.. што ја чујем.
Бррр.. Фррр.. Фијуууу.. Цррк,. то је једино
ура-
| :