20. oktobar

У,

СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ: Водоноша из Босне (гипс)

Зи Културно + уметнички ~ Живот и изградња

ТК утурно-уметнички живот је један сектор наше 06· чнове на коме се граде ва-

спитавају и јачају У својим на-

предним погледима на свет љу_ ди који изграђују данашњицу и као такав он подлеже истим

= ваконима којима подлежу и 0

стали сектори наше изградње, (Оне појаве које штете развоју = нашег привредног и државног апарата немилосрдно се укла» њају. По истој логици морају бити уклоњене и оне појаве " које наносе штету развоју нашег. културног живота, морају · бити уклоњене зато што оне, не везујући се за изградњу, не васпитавају нашег човека У духу борбе 'за стварање лепше „будућности,- скрећу људе +" странпутицом и онемогућавају 5. концентрацију на основно и +" тлавно, на изградњу образоваУ Ног, свесног човека који из. жизррађује и обнавља своју зе~ мљу, Ради се ту о уклањању ра_ ВНИХ „уметника“, који због „. своје) уметничке неталентова_- ности ни пре рата нису могли # даечее пробију, незапослених у глумаца-боема, неких који се· „„ бе сматрају за артисте и нај„„Зад разних барских играчица, _ Које би хтеле да напусте своју ранију професију. Главни мотив који руковои ди и потстиче све ове људе 1 „јесте питање обезбеђења мате. „у еријадне, егзистенције. Њима је стало да, без обзира на то да ли је њихов рад друштвено "продуктиван и сврсисходан, да 62ши њихова уметност поседује - "одговарајуће квалитете, нађу себи ухлебије, прибаве име у: "уметника, стекну грађански у"= глед, афирмирају се као људи одани новом стању и тако да„ње и тако даље. | „Тежња да се обезбеди матеТријална егзистенција разум. "вива је и оправдана. Но, она "се данас може да обезбеди је~ дино продуктивним радом. "Рад горе поменутих „уметниска“ водио је и водио би ка · стварању једне бесадржајне, = празне, баналне назови „умет„"ности“, која би се вероватно (употпуњавала садржајем узе| ТИМ из живота барова. При· редбе које би давали овакви « зуметници“ не би задовољавале ни својим уметничким ква"литетом ни својом идејношћу, „те као такве не би могле би“ТИ оружје у васпитању наших

" маса. Напротив, оне би ширећи

дух површне забаве и банал“"ности негативно деловале. = Вато се није могао дозволи: _ТИ раввој овакве врсте. „умет· ности“ Али ипак, да би омотућиле излвајање и коришће| Ње позитивних снага, просвет-“ не власти послале су известан __ број бољих, талентованијих | глумаца у унутрашњост да се · тамо запосле у градским по· | 'зориштима. Међу артистима | извршен је избор и онима који имају услова омогућен је ' рад и даљи развој. _То је највише што се могло · Урадити. Сваки други посту. лак и решење били би објективно штетни. Да би се уметнички изразио нов животни садржај, потребно је да онај ко га изражава, па био он глу“Ман, певач, артист, буде, тако “организован и васпитан да мо• ч, же да га изрази. Девојке „из 4 "бара, људи из полусвета, глум“ #" ци-боеми не могу и не смеју • уметнички да изражавају нову · стварност, јер јој нису дора_ сли и јер ће је својим насту= пом, па био он и добронамеРан, само унаказити и компромитовати. у | „Са извесне стране стављају се приговори да се оваквим

поступањем _ онемогућује неким људима да постану кори“ сни чланови друштва и да их овакво поступање гура натраг у полусвет. Овакве замерке неосноване су. Не постаје се по• зитивним чланом друштва тиме што ће се из бара и полу. света, преобучен и маскиран, доћи као члан каквог позоришта или ревиске трупе пред наше радне масе, и онима, ко. ји У напору граде своју земљу, протурати као уметност свако. јаке баналности и бљутав. штине,

Има у нашој земљи могућ ности за сваког да продуктивним радом стекне себи достојно место у друштву. Има код нас и могућности да талентовани људи чак и из полусвета и барова дођу до позорница, али тај пут није онај о коме је говорено. Тај пут тражи много више напора, тражи упоран рад на преображавању и самоваспитању, тражи истинско стопостотно одбацивање свега старог, а не маскирање, преоблачење и шверцовање нездравог у здрави живот наших радних маса.

Миодраг ПОПОВИЋ

радова ликовних уметника Србије

зложба сликарских п вајарских

радова ликовних уметника Ср бије има свој традиционални карактер, који датира још од пре рата. Излагање овога пута било је условљено завршетком нзложбе »Сликарство и вајарство народа Југославије Х1Х и ХХ века«, чиме су се ослободиле просторије. Међутим и трајање саме изло» жбе ликовних уметника биће ограничено због потребе отварања _ нове изложбе поводом Свесловенског конгреса, који ће се одржати почетком децембра.

Ова изложба је трећа по реду од о. слобођења, и по радовима који су изложени иде у ред најуспелијих изложби. Њен значај н успех лежи У томе, што се на многим сликарским платнима и пластици одражава наша стварност, са новим акцентима, са свежим потезима и са моментима који су недостајали у нашем сликарству, пототову у предратном. На овогодишњој изложби може се осетити напредак који су многи сликари постигли до данас, а уједно и колико пред ликовним уметнипима Србије стоје тешки задапи савлађивања тематике нашег доба и тражења форми кроз које се најбо. ље може изразити совјетска тематика.

Пре неколико месеци омогућено је сликарима Србије да начине екскурзи= ју кроз крајеве о Четврте и Пете офанзиве ради прикупљања материја“ ла за своје радове. Наравно, из то. та је резултирало да су многи уметвици сакупили доста мотива и елемената из ослободилачког рата и приступили обрађивању _ догађаја из Четврте и Пете. офанзиве а нарочито мотиза са Сутјеске,

На обради незаборавних догађаја из наше херојске ослободилачке – борбе, наше епопеје код Сутјеске може се видети колико су наши уметници У“ спели да нађу правилних решења. Миоти сликари су пришли са љубављу да што успелије даду све она што су видели пролазећи кроз крајеве Четврте ни Пете офанзиве. Али, и поред тога, још увек пред нашим уметницима стоји тежак и упоран рад на савлађивању нове тематике и то новим методама. Наиме, радови који ма се покушало да се да Сутјеска показују да су многи сликари нашли само мотиве, повод, објект за оформљење својих индивидуалних схватања изра, жених кроз хармонију боја или лепих усклађених тонова, На многим платни, ма даје се поетски тон ни штимунт, али се не дочарава динамичност наше велике етике, јер су уметници пришли њеној обради са старим и овештаним формализмом. Такав _ рад је одвео многе сликаре у застрањивање, Наравно, има радова који по новој обра• ди и стилу дају одраз догађаја, који су крцати хероизмом из ослободилачког рата. У успеле радове могу се рачунати Сутјеска од Граорца, Сутјеска од Саве Николића и Хутеров пејсаж. са Сутјеске. чи

Изложба ликовних уметника Србије претставља корак напред у подизању нашег сликарства, јер се преко ње најбоље могу резимирати досадашњи

резултати ин увидети нови путеви и задаши који. стоје пред уметницима Србије. Резултати, које су постигли наши уметници при обради мотива из Четврте и Пете офанзиве свакако ће корисно послужити за каснији, зре“ лији и дубљи рад на већим композицијама. Несумњиво, то претставља озбиљан и велики напредак за наше ликовне уметнике.

У бившој Југославији многи уметници су се врло лако афирмирали, јер се од њих није тражило много. По, знато је да су многи тадашњи умет. ници, сликајући мртву природу, Успевали за врло кратко време да се издигну у формиране сликаре, иако су били далеко од живота и од свога народа. Данас међутим, када уметност мора служити народу и мора да учи да би човек боље схватио живот и улепшао га, пред уметницима стоји тежак пут, У нашој стварности, у епохи великог изграђивања и обнове земље, човек постаје главни и најважнији чинилаш у стварању наше државне заједнице. Човек, и по речима велике совјетске уметнице Мухине, У наше време постаје најважнија тема-

тика пелокупне уметности, Наравно, ликовни уметници Србије морају да траже начине и средстава како би се више приближили животу, заронили У догађаје наших дана и успешно дали лик новог човека.

Од осталих радова на изложби у најуспелије се могу урачунати платна Цуце Сокић, Табаковићев _ пејсаж и Зламаликово платно »Бака са унуком«. На изложби је заступљена — графика Пиве Караматијевића из партизанског ратовања и обнове, Од пластике нарочито је успео акт Радета Станкови, ћа н портрети Бранка Ћопића и пропрофесора Милојковића од Сретена Стојановића,

На изложби нарочито пада у 049 рад Саве Николића, који је изразит таленат са изграђеним ставом за нову тематику. Запажен је н рад Петра Ом: чикуса студента Уметничке академије. Ова изложба, на којој су изложени радови 80 наших уметника, по разно ликости обраде и захватању догађаја, претставља једну од наших најуспелијих изложби савремених ликовних уметника. Библиотека

Трећег рејона

има 5.094 књиле

ћу Трећем _ рејону, поред централне _ библиотеке

која има 6.094 књиге са 9,000 чланова, има још 16 библиотека које припадају синди калним подужницама, У про; шлом Месецу кроз централну библиотеку Трећег рејона прошло је 1367 читалаца међу ко“ јима највише има средњошколаца и студената

У библиотеци читалац се У пућује коју књигу да узме на читање и какву вредност имз књига за њега. Овај начин у пућивања има нарочите кори: сти за омладинце, који су нај чешће читаоци у библиотеци.

Библиотека Трећег рејона располаже читаоницом, али услед хладних дана, пошто се не греје, читаоци је не користе. Иначе _ читаоница библиотеке користи у многоме онима који желе да се служе књигама које библиотека не издаје на ре верс:

Како многи радни људи Тре“ ћег рејона не стижу да дођу до библиотеке да би узели коју књигу на читање, то је управа библиотеке решила да насељима стави на расположење из: вестан број књига, које се дају

'АКТИВНОСТ РЕЈОНСКИХ ПОЗОРИШТА

Позориште Другог рејона до краја тодине даће три позоришна комада

осле завршеног рада на

својој летњој позорници, позориште Другог рејона, развило је у октобру велику активност. Борећи се са многим тешкоћама техничке природе, позориште је успело да прикаже више позоришних ко. мада одлазећи у насеља, фа» брике и села,

Досада су приказани „Про-

текција“ од Нушића, „Јубилеј од Чехова, „Лупеж из Амстердама" од Мерљинског, „Власт' од Нушића и „Прстен с котвом" од Балдена, Позориште је у току предизборне кампање приказало више пута једночинке „Кор. тешка посла" и „Мали Ђокица у борби против реакције". Поред тога, многи чланови позоришта узели су учешћа, као рецитатори на приредбама, по

· насељима и фабрикама,

До краја ове године позориште ће уложити још веће на» поре како би са успехом могло да припреми „Срећну жену" од 'Тригера, „Скакавце од Костова, »„Слугу двају господара" од Голдонија и још неколико комада у једном чину. Позоришни ансамбл има око 30 чланова и после више месеци рада оспособио се за сложенија сценска, стварања, тако да ће умногоме моћи да изврши свој задатак и обавезе пред грађанством Другог рејона, Рад позоришта Другог рејона има велики значај јер претставља, озбиљан доприкос задовољењу потреба грађан. ства Другог РРЕЕ ~

· Биоскопске

претставе за жене

Треће: рејона

а сарадњу Просветног одељења ИНОга им управе Коларчевог У' ниверзитета организовао је АФЖ Тре. ћег рејона биоскопске претставе са уводним предавањем у Коларчевој задужбини. Да би се пружила могућ, ност што већем броју жена да виде најбоље совјетске филмове, омогуће» не су најниже улазне цене — од три

димара.' Породицама палих бораца, жртвама фашистичког терора и најсиромашнијим женама рејона _ карте се дају бесплатно. За културно уздизање жена, за што чвршће међусобно повезивање после приказивања филма одр.

жавају се читалачки часови на којима се дискутује о приказаном филму. На примеру совјетске жене, на њеним искуствима, уче се наше мајке и жене тако да подижу и васпитавају своју децу. Б. ПАВЛОВИЋ

Позориште У рејона отпочело са радом

осле летње сезоне позори~

шна секција Културно-

просветног одбора Петог рејона окупила, је своје старе чла.нове и отпочела поново са ра дом, Омладинци су спремили „Лажу и паралажу" од Стери-

је Поповића, док су. старији _

чланови припремили „Џодвалу'" од Глишића. Обадве комедије већ су извођене на, позорници Петога, рејона. Ч'лланови позоришне секције културно - просветног одбора. ПШетога рејона у овој години улажу много више труда 38.

успешно приказивање позоришних игара. Треба нарочито подвући да, се у овој години читава поозришна екипа, одлику. је унграношћу и складом кроз

све чинове, што значи да сву

раду прионуло са много више продубљивања. За време извођења „Лаже и паралаже" режија је повела рачуна да усклади декор са чиновима из играних комада а то не претставља ни мало лак задатак, с обзиром да су техничка средства за извођење врло мала и незнатна,

"на читање уз реверб, а после извесног времена књиге које су већ прочитане замењују се новим бројем непрочитаних књи га. На овај начин много не: посредније се човек привикава читању, нарочито онда, када не мора да иде до библиотеке. Ова новина, коју је увела управа библиотеке Трећег рејона, врло је корисна за повећање броја читалаци.

Многе рејонске библиотеке, које још увек нису постигле велики број читалаца, могле би се користити овим начином популаризације књиге међу људима.

Студенти музичке академије приређују концерте

за раднике

дружење _ студената Му-

зичке академије у оквиру тавмичења_припремило. је. план иза музичке иступе по фабрикама. Њихова делатност, углавном, састоји се у популаризовању музике приређивањем, првенствено лакших клавирских и виолинских концерата и хорских певања.

Прошле недеље студенти Му. зичке академије иступали су у фабрици „Икарус“ са уметничким програмом.

Значај ових концерата је велини, нарочито када се узме у обзир да радници нису имали могућности да одлазе на концерте, те збот тога и не поседују музичке културе. Међутим, подизањем општег културног нивоа радничке класе, музика претставља једну од великих текозина која не може остати страна и непозната радницима,

ом о ===

ове маме

Лилијан Хелмен: СКАКАВЦИ, драма издање >Културе« (ћирилицом мн ла. тиницом), ћирилицом стр. 150, Бео, град 1946, 80, цена 26 динара.

Емил Зола: ЖЕРМИНАЛ, роман издање »>Културе«, Београд 1946, стр. 470, 80, ћирилицом, цена 52 динара.

Хајнрих Песталоци: КАКО ГЕРТРУДА УЧИ СВОЈУ ДЕЦУ, издање >Просвете«, Београд 1946, ћирилицом, стр. 200, 80, цена 21 динар.

Инж, М. Филиповић: ОБНОВА НАШЕ ИНДУСТРИЈЕ, издање »>Рада«, Београд 1946, латиницом, стр. 69, 160, цена 16 динара.

Гвилм | НА ДАЛЕКОЈ ПЛОВИДБИ“

СД „На далекој пловидби“ претставља новину по своме стилу и теми коју о брађује. У целини он обухвата путовање руских морнара прошпога века око света. Сценарио је написао Г. Колтунов, према приповеткама даровитог руског приповедача Станјуковича.

Станјукович је добро _познавао морнарски живот и његова занимљива дела доказују колимо је овај напредни приповедач волео људе и нежно је писао о њима. Његова дела дубоког васпитног карактера, у којима трати свесну дисциплину и веће културно подизање морнара, показују хако треба схватити морнарски живот,

На пловидбу око света полази руска корвета „Витез“. Брод пролази кроз Ла Манш, обилази Шпанију, прелази ЕБиватор и стиже у Хонгконг Доживљаји морнара на путовању, опасности које брод спретно избегава, захваљујући уме. шности и искуству капетана и јунаштву посаде, чини спољни

и Хонолулу. ·

сике филма. сикже чине међусобни односи „морнара и командира, историја младог морнара Јегорне, који први пут плови морем, историја старог наредника Дајубе, који жели само песницама да се 0о6јашњава, свађа и помирење дво. јице младих гардисних морнара,

Режисер Браун својом мајсторском режијом приказао је сурови и тешки пут брода убедљиво и ниво,

Глумачки колектив овога филма је на висини и свака Улога одиграна је са изванредном глумом. Наредник Дзајуба, кога игра лауреат Стаљинове награде А. Бучма, тумачи ову улогу с дубоким осећањем хумора.

· Са успехом су играли М. Романов, Дмоховскиј, М, Висецкиј, и В. Вербицкиј. _

_ Оператор Мишчурин одлично је дао не само | пејзање мора,

нето и портрете, велике планове, Музику је компоновао А. Милјутин. | = : У целини филм „На далекој

Али унутрашњи.

пловидби“, по зрелости своје обраде, спада у дела високих техничких и уметничких квалитета. ,

КУЛПИУРНИ ЖИВОЋ ЈЕСЕЊА ИЗЛОЖБА

Драмска секција | · друштва

„Абрашевић |

треба да постане централна

радничка драмска трупа у Београду

У спех једне драмске секци-

је ' не мери св по броју

иступа или претстава, али не-

сумњиво ' да оне кпак значе

културни допринос средини где се приказују. Један од главних сзадаљлака драмских секција _ културно-просветних

друштава, Београда је да ожива своју делатност, да створе план свога рада и да покуша» ју са припремањем већег броја позоришних игара, кроз које би опробале своје снаге. На- · равно, то се још није остварило јер многе групе, иако често имају довољан број чланова, не постижу много успеха, пошто читав њихов рад „није усклађен са задацима, који стоје пред њима.

Међутим, драмска секција, културво-просветног друштва, „Абрашевић" у задње време врши озбиљне припреме да, би оживела своју делатност. До сада, ивко су све секције дру“ штва „Абрашевић' постигле крупне успехе нарочито хори фолклор, драмска, секција, је играла само три позоришна, комада, „Велики град" од Ивана Ћаће, „Жита класају" од Мокрова и „Слуга Јернеј" од Цанкара, и то само са неколико иступа. Када се узме у об. зир да драмска. секција припада друштву „Абрашевић“, које је једно од највећих друштава, Србије, онда се мора схватити да је њена одоворност велика, и да досадашњим иступима, драмска секција није могла задовољити потребе радника,

Зато је друштво „Абрашевић' извршило нову аудицију за све досадашње чланове да, би на тај начин начинило со. лиднији избор. Поред тога, приливом нових снага, које треба да дођу из других културно-просветних друштава, драмска секција друштва, „А брашевић" моћи ће са већим полетом да се прихвати припремања нових комада.

Несумњиво да је делатност драмске секције „Абрашевић" била умногоме умањена недостатком покретљивог декора, због чега није била у могућности да иступа по рејонима и на другим позоркицама., _ Међутим, – сада се секција снабдела параванима, а и сама позорница, у сали градског синдикала. биће реновирана тако да ће све то помоћи да она добија б6оље могућности за свој даљи развој, Драмска, секција може прерасти у радничко позориште у коме ће играти радници, Такво позориште, које би окупљало све више талентованих радника, а драмска секција „Абрашевић' може то да 0оствари с обзиром да располаже добрим глумачким снагама, а сада и техничким средствима, могла би успешно да изврши свој Задатак у културном подизању радника.

С обзиром да је културно. просветно друштво „Абрашевић" показало добре резултате у целокупном свом раду, да је показало и техничку зрелост за припремање приредби драмска, секција. „Абрашећића" може постати централна дремска група, од које се може развити угледно радничко позориште. Стога потребан озбиљнији и студиознији рад са члановима секције и већа активност у извођењу комада да би се секција «још више издигла и оспособила. У вези с тим,“ драмска секција „Абрашевић" узима на себе, у том случају, и већу одговорност. Зато је нужно да руководство секције потражи помоћи и савета са стра,. не и да се енергичније прихва-

ти нових метода и форми у раду. В,. ПАСКАЉЕВИЋ.

пловидби“

„“. ма