20. oktobar
ЦПОШТАРИНА ПЛА.
ЋЕНА. У ГОТОВУ ди
БРОЈ 104 ГОД. 1
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
СЛАВУ 29 НОВЕМБРА
Свега три године протекло је од историског датума 29 но. вембра' 1943, када је истинско и устаничко Претставништво народа Југославије, захваћених пламеном ослободилачког рата, ва своме заседању у Јајцу, поставило прве темеље нове на. родне државне заједнице, „Да би се остварио принцип суверености народа Југославије, речено је у историској одлуци АВНОЈ-а од 29 новембра 1943, — да би Југославија претстављала истинску домовину свих својих народа и да никада више не би постала, доменом било чије хегемонистичке клике; Југославија се изграђује и изградиће се на федеративном принципу...“ М даље: „Народи Југославаје никада нису признали и не признају раскомадање Југославије са стране фашистичких сила и доказали су-у заједничкој оружаној борби своју чврсту вољу да, остану и даље уједињени у Југославији“, "У ове три године, од Другог заседања АВНОЈ-а до данас, сажето је читаво историско раздобље, по догађајима и резултатима несумњиво најважније у националном животу југословенских народа. Чиње-
-ница да, се за тако кратко вре-
Ме могла изградити народна, држава на новим темељима не само битно различита од старе неспособне монархистичке Југославије, него и једна, по брзини унутрашњег изграђивања, и консолидовања од најполетнијих међ ослобођеним земљама. Европе, јасно показује да је линија, развитка, обележена. одлукама у Јајцу, била правилна и историски оправдана. Историски значај тих одлука, управо лежи у томе што су се кроз њих испољиле и у њима, конКкретно уобличиле основне те-
"жње најширих народних маса
за: истинском националном слободом и независношћу. Народи,
у пуном јеку оружане борбе
против насиља, страног завоје-
вача ' и отпора домаћих реак-
ционарних снага, формулисали
су своју решеност да извојују
стварну националну слободу
засновану на праву самоопре-
дељења _и да као слободни и
равноправни сами одлуче о из-
градњи новог типа заједничке
домовине. Акт од 29 новембра,
није дакле никаква случајност
условљена посебним стицајем
прилика, него израз национал-
не свести, активне воље и про-
гресивних стремљења, народних
маса са јасним перспективама,
и циљевима будућности. Свако-
ме од југословенских народа,
Упркос горких искустава живо-
та у старој Југосливији, било је
потпуно. јасно да су његов оп-
станак и његова независност у-
опште моћи само у заједници
са свима осталим, али под у.
словима, пуне равноправности и
узајамног поштовања нацио-
налних права и интереса. Отуда никакве препреке, никакве тешке жртве и страдања, нису могли спречити победоносно ра-
ђање нове федеративне државе, а то значи коначно оствари. вање одлука 29' новембра. Од времена тих одлука до данашњице, кроз три године богате историским збивањима, води прав пут, непрекинута, линија; тај континуитет развитка довољан је да оправда неограничену веру југословенских народа у виталност, снагу и солидност нове народне и државне творевине, Али се значај 29 новембра не исцрпљује само у томе што је положио темеље равноправној заједници братски повезавих народа. Гарантија да У тој заједници нема и не може бити „никаквих клица опасности по националну слободу ма кога од њених народа, лежи У чињени-
ци да је власт у њој стварно У рукама народа, у рукама радних слојева. који чине његову огромну већину. Прокламујући своје народно претставништво на истом заседању у Јајцу врховним органом власти и највишим политичким руководством, наше народне масе недвосмислено су подвукле своју решеност да, кроз борбу против окупатора и његових домаћих помагача преузму власт и задрже је за себе, не дозвољавајући да је поново освоје исте издајничке снаге које су је раније држале. Данашња народна власт у Југославији резултат је истог историског процеса. који је створио и државну заједницу; њу су масе изграђивале и развијале у оквиру борбе против завојевача и издајника, упоредо са остваривањем националне независности и народне државе. Мознато је каквим је крупним последицама било праћено преузимање власти од стране радних маса. Битно измењен однос народа према држави и промењена, улога државе у политичком и привредном животу; промењени друштвено-привредни односи и промењен положај радног народа, — све то непосредно проистиче из основне чињенице да, је власт у Југославији постала народна власт. Данас је широким слојевима јасно да су тиме створени сви услови за коначну ликвидацију искоришћавања туђег рада од стране паразита, за могућност да привредна богатства, земље буду У целини употребљена, на. подизање благостања, оних који та 60. гатства стварају, 3а' подизање културног нивоа читавог на. рода, најзад за привредну независност у односу на, инострани израбљивачки капитал. Све те могућности постају данас постепено стварност, уколико народна власт постаје чвршћа, а поверење у њу јаче и потпуније.
Данашња, Југославија, израсла на темељима постављеним 29 новембра, могла, је да се изгради за тако кратко време у снажву и полетну земљу пре свега благодарећи надчовечанским напорима, и неуморном полету читавог народа. У све чвршћој вери широких слојева, да напорним радом на свестраној изградњи сопственог дома,
; кују своју сопствену будућност, лежи највећа. гаранција да, ће
нова, Југославија и надаље корачати путем напретка, са истим темпом и истим полетом.
Али тај пут у исти мах отвара и перспективе нових напора. за решавање сложених проблема, изградње и савлађивања, нових тешкоћа у ближој и даљој будућности. Југославија, је земља која, је из прошлости наследила, привредну и културну заосталост. Остаци старог. мен-
| галитета још нису ишчезли У
главама чак и многих добронамерних. Непријатељи новог поретка, и споља и изнутра, још нису сасвим онемогућени,. и они не мирују. Слабости и недостаци многих органа наше народне власти стварају мо“
гућност да их непријатељски
елементи, увлачећи се ју њих, делимично подривају. Све те појаве захтевају појачане напоре најширих маса, како би се њиховим отклањањем обезбедио још бржи напредак на, свима пољима народног и државног живота. А за то је неопходно увек имати јасне перспективе свакодневног рада и борбе, _
Дело 29 новембра постало је данас светла и велика, стварност. На истим снагама, на, народним масама, лежи да ту стварност не само очувају него и даље развију, идући истом линијом. 'Тако ће 29 новембар моћи дати своје пуне плодове у будућности коју већ можемо
сагледати, · Синиша СТАНКОВИЋ
БЕОГРАД 29 НОВЕМБАР. 1946
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-008 и 20-443
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!
=
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.
·" Са Другог заседања АВНОЈ:а у Јајцу |
ДЕЛЕГАТИ НА ЗАСЕДАЊУ „АВНОЈ-а У ЈАЈЦУ 29 НОВ
РАТИВНОЈ РЕПУБ
ЕМБРА 1943 ГОДИНЕ, ГДЕ ЛИЦИ ЈУГОСЛАВИЈИ
МЗ А
СУ УДАРЕНИ
ТЕМЕЉИ ФЕДЕ-
Обнова наш. 4дустоије и задаци нози стоје. Пред ЊОМ
(Соавинавстог новембра 1944 године вратио сам се после 28 година емиграције У своју отаџбину.
Идући са Земунског аеродрома. у Београд на све стране, докле је око допирало виделе су се рушевине и трагови рат“ ног - пустошења. Завојевачке хорде и њихови помагачи оставили су иза себе дубоке трагове, рушевине и пустош.
Иста је та слика“ била иу Београду. Међутим, лица, која сам сретао на улицама престо“ нице нове народне државе, била су У великом контрасту са овим рушевинама. Она су би: ла весела, насмејана и пуна одлучности и поуздања. Гледајући њих, у мени је још више расло одушевљење и 02 лучност да све своје снаге, све своје знање и 9298-годишње искуство У индустрији уложим у обнову и изградњу наше нове народне државе.
Рат још није био завршен. Завојевачке хорде још су се налазиле у нашој држави. Наша херојска војска водила је с њима последње, али тешке и напорне борбе. Војсци је требало хране, одеће „обуће, оружја, муниције и другог ратног материјала, Те потребе. треба: ло је да подмири наша инду“ стрија. Међутим, наша индустрија — наше фабрике, наши
· беници су. тај задатак, · шили.
НОСИЛАЦ ОРДЕНА РАДА СА ИЗ
заводи, наше радионице — били су великим делом порушени. Машине су биле већим делом или однете или избачене из строја. Алат је био развучен, Сировине није било.
На позив наших народних власти и нашега Маршала труд беници _ индустрије: радници, техничари, инжењери и намештеници дали су се на посао.
"Они. су сви били ·свесни "вели:
ког. задатка: који су узели на себе и' одговорности за извр.
· шење овог тешког али херој-
ског рада. Основни задатак, који се поставио пред њих био је: производити и то што бр же и што више,
Прво је требало приступити оспособљењу радионица у фабрикама, заводима и осталим предузећима, тако да би се У њима могло радити. Задатак је био тежак. Није било довољно грађевинског материјала. Зима је већ отпочела. Међу тим, и поред свих тешкоћа, огромним залагањем наши труд извр»
Други задатак. је.био да се оспособе најнеопходније ма-
| шине у предузећима: да се за
машине 'направе делови! ' који су недостајали; да се направи најнужнији алат. Тај је задатак, на први поглед, изгледао
,
_ нерешив. Али, његови изврши1 !
ГРАДЊЕ САВСКОГ МОСТА И УДАРНИК ФАБРИКЕ ТЕР« РАДОВАН: ЈАКШИЋ СА СВОЈИМ УЧЕ НИКОМ
оци су знали и били су потпу. но свесни тога да су и они на фронту и да од њихових напора и од њихових залагања на том индустриском фронту зависи брзина победе на војничком фронту. И они су се борили исто онако као што се борила и наша Армија. Није се гледало на радно време, није се водило рачуна о замору, „није се.водило-рачуна о редов“ „ној. исхрани, није се водило рачуна. ни о оделу ни о обући. Све мисли и сва енергија били су усмерени само на извршење постављеног им задатка. Оно што је до тада изгледало немогуће, постајало је ствар ност. За. оно за што је пре требало шест месеци, сада се свршавало за месец и по и два. Ево једнога примера. Тадање повереништво индустрије Ср бије добило је као задатак да за нашу Армију. изради ве: лику количину потковица за стоку И клинаца. Машине за израду, ових ! артикала _ није било, Требало је њу прво на; правити, па тек онда приступи ти производњи, Потребно је било направити прво пећ 34 'загревање гвожђа, затим ваљ„ке за профилисање гвожђа ги алат за штанцовање. Позвали "смо руководиоце "предузећа и „раднике, који су имали тај по:
ЦРНОГ МЕТАЛА
сао да обаве. За обављање тога посла у нормалним приликама, располажући потребним сировинама, машинама и алатима, требало је 5—6 месеци. Међутим после темељног' разматрања овога проблема и свестраног улажења у њега свих наших трудбеника, одлучено је да се тај посао сврши нај даље у року од 2 месеца. !
посаб је доиста био свршен у предвиђеном року. Наша Арми ја је добила на време потребну количину потковица. Овај велики успех има да се захвали искључиво залагању наших трудбеника.
Напорима трудбеника, нгпорима какви до тада нису били познати нашој земљи, индустрија је почела полако да се опоравља. Обновљене су фабрике једна за другом. Поправљене су машине. Изрзђиван је потребан алат.
Треба подвући и истаћи да у току овог најтежег дела 06нове. наше индустрије, од о слобођења Београда па до завршетка рата, наши трудбеници у индустрији нису примали никакву, награду за свој рад. Они су радили бесплатно. Ова појава. најбоље доказује колико је свима њима лежала на души наша нова држава и њена; изградња.
(Наставак на другој страни)
·_ Металци
УПРОЛЕ-