20. oktobar
СТРАНА 8
» Телефонска рационализација“
ситно :сецкати7...
КАКО ЋЕ СЕ ОВЕ ГОДИНЕ УРЕЂИВАТИ ТРАВЊАЦИ
Београд има око – 180.000 квадратних метара травњака по улицама. Али они нису
стварани из урбанистичких потреба, већ из штедње асфалта и осталог материјала приликом градње тротоара, У Доситејевој улици ширина плочника је метар и по, а на њему постоји травњак. Сви такви непотребни травњаци ове године биће пошљунчени, а 50.000 квадратних метара травњака У одрењеним улицама окопаће се и засејати енглеском травом. Још прошле јесени 5.000 килограма семена енглеске траве за београдске паркове и травњаке наручено је из Чехословачке и оно ће ових дана приспети У нашу земљу.
Проширење површина београдских травњака условљено је и повећањем капацитета количине воде Београдског водовода. Они травњаци који У току лета не могу бити зали“ вани водом, неће се уопште окопавати. (У обзир долази са• мо поливање непијаћом водом), Прошлогодишња грешка масовног окопавања травњака не сме се поновити и ове године. Ни фронтовске организације, ни сами грађани појединачно, не би требало без сагласности техничких рејонских отсека да ишта раде на окопавању травњака. Труд ће се дати улудо и више ће се нашкодити тим радовима него што ће бити од користи.
Ако буде потребна масовна радна снага, Комунално – одељење Извршног одбора затражиће помоћ од фронтовских организација које се увек одазивају када су у питању акци. је за улепшавање града.
оРАМА ПРЕТПЛАТ У.
Цена претплати је:
Тромесечна. дин, 24Шестомесечна дин. 45Годишња дин. 90.—
— Како кажетер кромпир
кућни телефон!
— Ух, када ћемо већ једном н ми добити
У Земуну ће се појачати
борби против
ародне власти предузеле
су све потребне мере да се становништво редовно снабдева потребним животним намирницама. Да би се снабдевање правилно одвијало извршена је категоризација становништва која се спроводи у чита вој нашој држави једнообразно путем потрошачких карата. Поред тога, сваки грађанин који располаже залихама основних животних намирница "брашном, месом и масноћамс, дунан је да их пријави како би му се приликом издавања потрошачких карата укинули одговарају“ ћи бонови.
Међутим, поједини грађани не пријављују своје залихе, настојећи да их прикрију, а У исто време узимају карте за снабдевање. Тано је у Земуну Божа ЈЉубоја заклао две свиње, а Мишко Микина увезао 30 килограма свињске масти, 40 нилограма сувог меса и 150 килограма брашна, не обавештавајући о томе надлежни орган на“ родних власти за снабдевање.
Многи грађани, који су на овај начин дошли до намирница, не искоришћавају своје нарте за снабдевање већ их преда“ ју пекару или месару који их употребљава У шпекулантске сврхе, продајући хлеб или месо кафеџијама по црноберзијанској цени. Сви грађани, који овако поступају, свесно омогућу“ ју да шпекулација узме шире размере и на тај начин ометају правилно снабдевање, осталог дела грађанства које само није обезбедило · потребне намирнице. Контролни органи Народног одбора Земуна пооштрили су хонтролу над снабдевањем грађана и открили су вод поједи“ них пекара низ злоупотреба са картама за снабдевање хлебом. Тако је код пекара Косте Стефановића пронађено 280 целих карата за хлеб за месец јануар, иако је у прописаним на: редбама јасно речено да је дозвољено исецање купона највише за један дан унапред.
Да би се спречила даља шпекулација са боновима за хлеб,
Народни одбор Земуна донео је одлуку да се одељењу тргови" не и снабдевања ИНО-а Београда предложе осам пекара који су више пута канмњавани од. стране комисије за сузбија“ ње шпекулације, недопуштене трговине ни привредне саботане за потпуно иснључење и снабдевања грађанства хлебом, а да се место њихових радњи повећа број продавница пекара Народног одбора Земуна.
У циљу спречавања шпевуле“ пије потребно је да.се. поред
Х зивот игАДУ ССеР ж),
СРРРОВе СЕР с А
7
4 о завршетну рата у мно" тим се дртавама осе" тило изванредно велико заоштравање проблема станова. Немачко - фашистички стресори нанели су огромне штете станбеном газдинству Совјетског Савеза. Потпуно или делимично, они су порушили и спалили -1.710 градова и преко 70.000 села, тако да је без крова над главом било остало око 25 ми лиона људи. Поред тога, за време рата, када су сви радни напори били управљени задово. љењу с потреба – Фронта, из традња станова 'успорила се и ту оним областима СССР које нису биле непосредно укључене у ратне операције,
Напоредо с истеривањем Немаца из области које су они били привремено окупирали а нарочито по завршетку рата, изградња кућа за становање добијала је у Совјетском Савезу све бржи и брни темпо. Довољно је рећи да је само у три ре“. публике, воје су најтење на-
АНОВНМА
страдале од непријатељске ме језде, саграђено. У последње време _ око. 1,500.000 _сеосних жућљ у Руској Федеративној Републици — 712.000 кућа, у Украјини — 517.000, у Белорусији — 235.000 кућа. У совјет“ ским градовима — и то не само у Стаљинграцу, Смоленску, Севастопољу, Еијеву, Минску који су претрпели страховита руше ња, — већ и у градовима Урала, Сибира, Поволожја, Средње Азије и Закавказја који су брзо расли за време рата подигнути су читави квартови нових кућа и радови се настављају у нај већем обиму, | '
У Совјетском Савезу данас је У пуном јеку остварење станбеног програма поратног. петогодишњег плана. Државне установе и предузећа саградиће у току ових пет година преко 72 мипиона ивадратних метара. станбенке површине. Ано будемо рачунали по 70 квадратних мета ра на једну породицу. (према
. оном тиљу зућо, чија је изград»
шпекулонита
контролних органа активизирају све фронтовсне и синдикалне организације на тај начин, што ће широким народним масама објашњавати на који начин је могуће да се боре против шпекуланата и на који начин ће се правилно снабдевати помоћу својих карата. Ово ће у исто време корисно послужити као помоћ народној власти у борби против штеточина и саботера који отежавају правилан развој наше привреде.
Стеван ГАЛОГАЖА члан ИНО-а Земун
14 ФЕБРУАР 1947 ·
НЕМА ОПАСНОСТИ ОД НЕСТАШИЦЕ ЖИВОТНИХ НАМИРНИЦА
;
ОБАВЕШТЕЊА 0 НЕКИМ ПИТАЊИМА СНАБДЕВАЊА ГРАЂАНА
[| рактичан рад организација Народног фронта и њихова са. ветодавна помоћ користе народним властима у решавању проблема кадгод се за то укаже потреба, Али организације Народног фронта могу да захтевају увек од народних вла. сти да њихови органи изнесу чињенично стање свог рада или да траже објашњења зашто се и како врши спровођење неке уредбе или одлуке. У томе ни јесте снага Фронта ин снага тесне сарадње Фронта са вародним властима.
На последњој радној седници активисткиња АФЖ-а Петог рејона расправљало се о данашњем стању У снабдевању становништва животним намирницама и помоћи грађевинском одељењу Извршног одбора на популарисању анкете за изградњу стано, ва. На позив Рејонског _ одбора АФЖ-а, помоћник повереника Одељења трговине н снабдевања Извршног одбора Петар Зечевић, одговорно је на низ питања која су интересовала активисткиње.
Активисткиње су у једночасовној дискусији поставиле неколико пита-
Који ће делови града бити обухваћени акцијом пошумљавања
Расадник крај Авалског пута
снивањем Управе шумског појаса почело је органи. зовано пошумљавање ближе и даље околине Београда по предвиђеном _ плану Урбани: стичког института. Предвиђено је да се за двадесет година пошуми око 10.000 хектара голети, шумских чистина, шикара и трњака У околини Београда. Рад ће се обавити у четири периода од по четири године. Да би Управа шумског појаса могла да оствари свој план пошумљавања основала је расадник у величини од пет хектара у Кошутњаку, а ове године проширила га је још за пет хектара. У овом расаднику обезбедиће се 6—7 милиона шумских садница. Уједно, У њему ће студенти шумарства и шумарски курсисти учнти практично гајење и производ“ њу шумских садница. Такође ће Институт за шумарска
_ страживања вршити испитива-
ња данас распрострањена. у Енглеској), прено један милион совјетских породица добиће то“ ком пјатиљетке од државе. добро уређене станове. Поред тога, радници и сељаци сами спроводе масовну изградњу властитих
станова, Потпомогнути држав-
ним кредитом, они ће у току пет година моћи да саграде 12 милиона нзадратних метара стан бене површине, тј, . око 200.000 вућа. Али ни то није све, Сељаци ће,.исто тако помогнути др жавним. кредитом, обновити и сстрацити У годинама пјати-
љетке · 3,400.000 кућа. Укупно ће,
према томе, преко 4,600.000 по-
родица добити за време ипјати- |
љетке удобне. станове у градо“ вима и селима.
Да би читаоцима била јваснија ова · кратка ' карактеристика совјетске пјатиљетке - станбене изградње, треба. имати У зиду да у СССР. станови: припадају било, државним установама :и предузећима,. било — сво су то мале хуће за једну, породи цу — ономе. који их је подигао и који у њима станује. Закупна цена за. станове у Совјетском Савезу нижа је него, нигде у свету. Њене износе утврђује држава и, по правилу, закупна цена није већа ' од 5% до 8% зараде · трудбеника. '"Резуптати "те праксе у Совјетском · Савезу врло су значајни: (потпуно. :је мевључена могућност тљењунок
ње земљитта, клијавост семена и остале научне опите.
Отсек за паркове Комуналног одељења Извршног одбора У току ове године извршиће пошумљавање државних имања око Градске болнице, на Топчидерском Брду и простору дуж Дунава. Пролећни радови пошумљавања могу да се обаве У парковима са малим садницама, А великим садницама до шест година, којих има у београдским расадницима, пошумиће се простор око болнице и, Топчидерско Брдо.
У акцијама пошумљавања у жег шумског појаса учествоваће и грађани Београда. Зато би фронтовске организације заједно са рејонским тех ничким отсецима требало да створе планове У заједници са Отсеком за паркове Извршног одбора и да на време припре= ме радне екипе и потребан 2лат за пролдећну сетву поптумљавања. ције становима, жпевулације која тако јако погађа интересе радних маса у САД и у другим земљама. Скорашња _ одлука претседника Трумана о 'укидењу државне нонтроле над зећим делом станбене изградње у САД довешће до даљег поскугп“ љења цена'хкућама, То значи пораст доходака за: грађевинске фирме и за шпевуланте који се баве трансакцијама с вућег ма = ин ударац за-оне којима
- су:тако потребни станови.
Ми смо 'зећ истакли велнкн замах ·станбене изградње 7 СССР по завршетку“ рата; Треба додати да совјетска влада —а она је главни градитељ ку“ ћа == у првом реду ставља на располонење ' · демобилисаним борцима · улобне, добро 'уређене станове. Ни:једном бившем борцу не моте се догодити да преноћи у наквој изби или под шатором,: Потпуно је разумљи“
Нови хипови кућа
ња на која је Петар Зечевић дао обја. шњења,
ЗАШТО СУ ПРЕДУЗЕТЕ ОВАКВЕ МЕРЕ У ПОГЛЕДУ РАЦИОНАЛНЕ РАСПОДЕЛЕ И ПОТРОШЊЕ ХЛЕБА»
Постоје два основна разлога: спречавање раснпања хлеба, тојест рапионалнија потрошња и унуштење шпекулације брашном и хлебом.
Не само власти које спроводе политику _ снабдевања становништва животним намирницама, већ и сваки грађанин могао је временом да при. мети да су многа домаћинства, већ _ број мензн и ресторана — бацали велике количине хлеба у по мије и њима храниљи свиње и живину.
Тенденција народних власти, када су смањили оброке хлеба, није била систематско снижавање оброка заго што брашна нема, већ гола потреба да се прекине са расипањем. А има људи који су почели да стварају па: нику 0 претстојећој несташици хлеба. Ко то чинир Пекари — у највећем броју — штекуланти брашном и хле, бом.
НА КОЈИ НАЧИН ТРЕБА ВОдити БОРБУ ПРОТИВ ШПЕ. КУЛАНАТАР
Грађанима је познато им то, да су многи пекари извозили хлеб и брашно У унутрашњост и ла су продавалњ кафеџијама _н _ ресторатерима баш хлеб умешен од редовног следовања грађана, То је врло лако. Сваки пе кар с има 500—600—1.000 По десетину грађана дневно оставља ју купоне за сву количину хлеба, 8 купују мање, Шпекуланти вешто су протурали хлеб на црну берзу. Нашли су посреднике који су га односили у кафане и гостионице. Био је то прилично разгранат посао. А кон. трола врло тешка, јер се сваки преступник правдао да је хлеб испечен од слободног вишка жита.
Потрошачи могу да помогну па
потрошача. ,
родним властима, ако пазе који вм се купони исецају н колику количину хлеба добијају, и ако сваки преступ пријаве свом рејонском одбору. Помоћ је нидивидуална, али врло корисна,
КАДА ЋЕ БИТИ ПОДМИРЕНЕ ПОТРЕБЕ ДОМАЋИНСТАВА СИЈАЛИЦАМА27 Досадашње количине сијалица које је Београд добијао за своје потребе, биле су веома мале. Индустрија није могла да подмири потребе целе земље, јер све творнице услед ратних разарања нису биле у могућно“ сти да подмире потребе. У првом тромесечју ове године биће испоручени много већи контингенти сијали“ ца Београду, коме су оне стварно потребне, и одмах по испорупци врши ће се подела домаћинствима преко рејонских отсека. |
ГДЕ ЈЕ КРИВИЦА ЗА НЕБЛА« ГОВРЕМЕНО ИЗДАВАЊЕ СНАБДЕВАЧКИХ КЊИЖИЦА: У ОР• ГАНИЗАЦИЈИ РАДА ИЛИ У НЕМАРНОСТИ ГРАЂАНА»
Свакако, због немарности грађана, Фронтовска дужност кућних повере» ника је да покупе попуњене листе н да их благовремено однесу у рејонске отсеке трговине ни снабдевања, Међутим, многи грађани не предају на време те листе повереницима. И зато после грађани у сваком ре« дону чекају у редовима да нм се накнадно издају карте. Не саме што се губе многи радни часови, већ у брзом издавању има грешака и ствара се неред у раду. Против тог потребно _ је. да активисти – На» родног фронта поведу борбу, в ла обавесте грађане о важности тачног подизања потрошачких карата. На тај начин допринећемо побољшању административних _н организационих мера у снабдевању Београда животним вамирницама,
Приватни трговачки сектор игра у расподели производа, такође важну улогу, али један његов део — онај који се још, увек није ослободио својих предратних шпекулантских навика — не само да не потпо“ маже настојање народних власти да се роба којом се располаже правилно дели, већ и убија њихов углед својим измишљотинама, Свим грађанима Београда добро је познат поступак при“ ликом расподеле текстилне робе. Али, оно што сви знају нису знали трговци Вукашин Брњошевић и Владан Узелац, који су власници мануфактурне радње на Булевару Црвене армије број 86, којима је један део текстилне робе дат да га расподеле грађанству.
Они су свим купцима објашњавали да робе уопште немају, да им је трговина од стране народних власти онемогућена и да због тога ни у излогу своје радње нису могли нити су имали шта да изложе.
Међутим, бацање љаге на народне власти није им помогло, нити им је омогућило сакривање веће количине разних врста текстилне и друге робе коју су они сакрили да би је продали на црној берзи својим пријатељима и другим шпекуланти-
во да сви борци не могу одмах
после с демобилизације добити простране станове. У Совјетском Савезу тешке последице
рата још се осећају. Али у свахом случају, ни један демобилисани војник или официр не о стаје без нрова над главом, пошто је у Совјетској дршави не“ могућна шпекулација станова,
У СССР свестрано се потломане изградња властитих малих кућа срачунатих на малу поро“ дицу. У том правцу закон даје изузетно велике повластице демобилисанима, Они демобили“ сани који су одлучили да подитну властите куће за своје породице добијају земљу бе сплатно. Првенствено они добиЈу и грађевински материјал.
Ставља им се на располомење вредит у износу оно 10.000 рубаља. Кредит је дугорочан рок му је до десет година. Он је потпуно довољан да понрије
Типичан пример шпекулације ТеКСТИЛОМ
ма. Поред текстилне робе, ко« ја је раније била у слободној продаји, пронађена је у њи= ховојрадњи н велика количи= на штофова за одело, мушких кошуља и чарапа, иако сва ова роба подлеже планској расподели. Поменуту робу Узелац и Брњошевић нису пријавили нНа= родним властима да би је онн рационално с" поделили — ОНИМ грађанима којима је она нај= потребнија.
Трговци којима су народне власти успеле да уђу у све Тај= не закулисног н прљавог по• словања правдају се изговором да су робу купили од непозна» тих лица, да је то залиха која је остала из „давних времена“ и да је намењена личној упо• треби.
Случај Вукашина Брњошевие ћа и Владана Узелца јасно по• казује одакле и како долази до неправилности при расло“ дели грађанству потребних ар= тикала које су наше народне власти ставиле под планску рас= поделу, Према овим шпеку«“ лантима типа Брњошевића И Узелца народне власти треба да примене најоштрије закон= ске санкције, убијајући у коре= ну лоповлук и претпостављање личних интереса општим на родним интересима.
Ј. ОПСЕНИЦА
ава инне
све трошкове оно изграцње до бро уређене куће за једну по" родицу. Месне организације ==
совјети депутата · трудбеника, колхози, администрација инду“ стрисних предузећа — преузи“
мају, поред тота, све грађевине снке радове или поману демоби“ лисанима ноји граде властите куће, снабдевајући их радном снатом и превозним средствимф
Совјетски Савез, који је попе нео главни терет рата и претр пео огромне штете проузроко• ване непријатељском – најездом, осећа, наравно, тешкоће у бор" би за решење проблема сте нова. Али совјетски људи енер" тично савлађују те тешкоће користећи преимућства соција" листичке, планске привреде. Ви“ ше милиона совјетских 'породи“ да добиће у годинама пјатиљет« ке модерно уређене и лепе
куће, 4. ГУШЧИН
2
у Совјетском Савезу | |