20. oktobar
Ји Ме МЕ Мр ит еи
З и
“ _ Секретар грчког посланства у Београду покушао је
фалсификованим пасошем да пребаци у иност, бавницу бившег краља Петра,
'
ИСЛЕДНИК: Имате ли да кажете нешто у своју одбрануг ЈЕЛЕНА НАЈДАНОВИЋ: Знате, он ме је прво дегално
завео,
па онда покушао да ме илегално — изведе...
ранство љу-
РВ Пе ВИ МИ а 0 1 р и
би 7 [о
ЕБРУАР 1 20 ОКТОБАР ин ан 28 Ф ' 1941,
Какви су узроци слабог успеха ученика
по средњим школама
вих дана много се говорило и писало о слабом
успеху ученика У средњим штеолама. На крају полугодишта, тог првог периода
рада школске године када су се према повољним условима за рад очекивали и бољи резултати, потребно је уочити недостатке па и пропусте у раду као узроке слабом успеху .наших ученика.
Од почетка школске године рад се одвијао у нашим средњим школама на основама наше нове просветне политике, а У ДУХУ учвршћивања нових форми рада.
Иако се доста озбиљно пришло раду у првом полугодишту, иако је учињен велики напредак у односу према раду у прошлој години, нпак је успех ученика доста слаб. Од 22.321 ученика 12.010 ученика имају по једну или више сла-
СПРОВОЂЕЊЕ У ДЕЛО ОДЛУКА ЧЕТВРТОГ ПЛЕНУМА
| % ћ | % 1
они РМ тивиљ--—– ==.
,
бих оцена, што значи — 54%. Јасно, да нас овакав резултат мора забринути н да се озбиљно морамо позабавити решавањем тог проблема. Има ви_ ше разлога овако слабом успеху, ма да, углавном узевши, не увек и оправданих. Потреб. 'но је одмах рећи да је ове године постављен курс високог критеријума оцењивања, односно онакав какав мора одговарати реалном знању ученика, што је и омладина на свом пленарном састанку. пот. крепила. Истина, неравномерности, неуједначености критеријума оцењивања има још прилично код наставника, чиме би се наставнички колегијуми морали озбиљно позабавити. Свакако да је морао бити предмет дискусије једне од стручних конференција наставника паралелних _ одељења _ случај када у гимназији у једном 7-
Значај синдикалних група
за орланизацију и евиденцију такмичења
о одлукама Четвртог пле. нума образоване су ко мисије по свим синдикалним подружницама. Поље рада комисија је прилично обилно јер су оне углавном, преузеле рад некадашњих одбора. По свим већим подружницама Београда комисије већ увелико раде, али постоји један део предузећа, претежно малих, у којима су комисије образоване, али се њихов рад не одвија правилно, а често сами чланови комиси: ја не знају шта им је дужност и каквим пословима треба да се посвете. До овога је дошло нарочито због немарности чланова комисија при проучавању одлука Четвртог пленума, због недовољног схватања расписа и директива Месног синдикалног већа и месних одбора о нужности проучазања тих одлука. Та немарност се одрази. ла на делатност комисија које немају скоро никакву садржиНУ рада. | Формирању синдикалних гру. па, које би олакшале рад комисија и управног одбора син-
дикалне подружнице, такође се обратила прилично слаба пажња. Додуше, синдикалне
групе постоје, али је у већини предузећа њихово оформљавање схваћено само као дужност да се исџуне директиве виших форума. Тако се и овде дошло до нормалне појаве: да су групе формиране, да је чланство подељено по групама, да су одређени руководиоци појединих група, а да рад нема садржину, да се групе нису прихватиле посла који им је нзамењен. Поједини месни одбори нису такође довољно контролисали досадашњи рад група после њиховог формирања нити то да ли такве групе уопште постоје по синдикалним подружницама. Тако се Месни одбор индустрије исхране сагласио са подружницом „Вајферта“ да закаже годишњу скупштину, иако пре тога нису формиране синдикалне групе. Исто то Уучинио је и Месни одбор уго ститеља са подружницом „Ма. жестик“, ма да она уопште није спровела одлуке Четвртог пленума: није образовала комисије ни синдикалне групе.
Код металаца организационе одлуке Четвртог пленума спро ведене су у дело, образоване су комисије које већ раде. Правилним синдикалним радом и добром организацијом так мичења нарочито се истиче Синдикална подружница Ауто. команде, · затим подружнице „Пролетера“ и Индустрије; мотора. Радници металног предузећа . „Радоје Дакић“ :већ су одржали и годишњу скуп“ штину, на којој су: одлучили да у производњи. и синдикату тобољшају „рад и надокнаде пропусте учињене у току новембра и децембра 1946 године. Међутим, рад синдикалних група код већине подружница Месног; одбора металаца прилично је слаб. "а
"Као и код других струка, та: ко исто: и код текстилаца, општа је појава да су синдикалне групе формиране и раде само по' већим предузећима (Беотрадска текстилна, „Октобарска слобода“, „Елка“, трикотажа „Дунав“ и Војно набавно предузеће, које се истиче добро ·установљеним нормама и великим успесима" рада), док код мањих предузећа синдикалне групе још и не постоје,
У већини предузећа кожар-
ске струке синдикалне групе такође не постоје. Реорганизација посла, којој су приступила ова предузећа није довољно оправдање што је фор. мирање група пропуштено. Неспровођење одлука _ Четвртог пленума одразило се и у производњи. Многа кожарска предузећа у којима није правилно спроведено такмичење и у којима не постоје синдикалне групе нису испунила у потпуности своје производне плано· ве за месец јануар. У фабрици „Филип Кљајић“ јануарски месечни план производње обуће испуњен је за свега 72%,.а У производњи коже за 97%6. У предузећу — „Пролетер“ план пронзводње обуће испуњен је за 88,37% (гумара је међутим пребацила план за 53,580/0), а у фабрици „Партизан“ свега за 80%. Радници предузећа „Кожа“ а. д, испунили су план за 960/%, док је радни колектив фабрике „Замко“ испунио план у Јануару за свега 68,5% (на овакав слаб резултат знатно је утицала и реорганизација посла у предузећу).
Значај синдикалних група може се најбоље видети по успеху које су оне постигле у „Белсапу“, „Беводу“ и на Белим Водама, олакшавајући не само организацију такмичења већ и правилно одвијање читавог производног процеса. Али, у Месном одбору комуналаца постоји подружница отсека Возног парка и чистоће, која може да служи као очи: гледан пример како се не сме спроводити синдикални рад ако се жели успех. Управни одбор Синдикалне – подружнице отсека Возног парка и чистоће не само да није успео да формира синдикалне групе већ није формирао ни комисије. Управни одбор и административно чланство ове подружнице створили су подвојеност између себе и радника — чистача, којима је требало по светити нарочито велику пажњу. Рад комисије и синдикалних група најбоље се одвија код подружница Месног одбора дрводељаца.. Таквим радом је омогућен добар преглед цело-
купног · пословања у предузе-.
ћу, правилна евиденција, солидно постављање и испуњавање производних такмичарских планова, јасан увид учињених пропуста и могућност благовременог отклањања. Постојање синдикалних група, које се међусобно такмиче и у којима се појединци такође такмиче између себе, омогућава код дрводељаца м успех при савлађивању производње, као и при састављању јасних и исправних извештаја о раду.
Синдикалне _ групе — имају знатног удела у успеху који су постигла предузећа Месног одбора дрводељаца. У столарској радионици „20 октобар“ при. производњи намештаја норме су пребачене за 33,2 процента, а у грађевинском о: дељењу са 23,29 процената. У предузећу „На-ма“, у коме су заведене норме при свим радним операцијама, пребачен је план просечно за 35,7%, квалитет рада побољшан је за 4,50/б, а уштеда материјала побољшана за 145%. Тиме је омогућено да се све норме по: више за 14,50/. У предузећу „Честометл“ из Земуна у децембру је повећана производња за 300/%, док је квалитет
_ побољшан за 6%.
Синдикалне групе су важан чинилац како у такмичењу тако и уопште у производњи. Оне омогућују подизање такмичарскот духа свуда где је пра вилно остварено међусобно такмичење између синдикалних група. Другарско натецање појединапа унутар група такође ће побољшати радни учинак. Боља евиденција рада, јасније уочавање недостатака у производњи, синдикалном раду или У радним односима и пру-
жање могућности за њихово уклањање, све су то преимућ“ ства. синдикалних група.
Управе подружница које ни до данас нису оформиле у својим _ предузећима овакве синдикалне групе треба да то учине. што пре, а онде где групе постоје а не функционишу треба појачати њихов рад, јер ће синдикалне групе омогућити већи радни успех У години планске привреде.
Сваки радник треба да буде упознат са привредним мерама Владе
хватајући значај преласка
на планску привреду, рад ни свет Београда поздравио је са изванредним одушевљењем доношење низа привредних у' редаба као меру која ће да осигура успех новог начина привредног газдовања у нашој Републици.
Да би радници и намештеници не само правилно схватили значај нових уредаба, већ да би ушли и у њихову суштину и разумели све суптилности које нестручњацима не могу одмах бити јасне, на иницијативу Привредног савета и Јединстве“ них синдиката, приступило се организовању низа конференција и предавања на којима су новодонесене уредбе објашњаване и на којима је требало са њиховом садржином У познати сваког члана радне заједнице.
У јануару је одржан велики број оваквих састанака и конференција са дискусијом, скоро по свим предузећима у Београду. Великом броју радника уредбе су објашњене им они су их стварно прихватили као нешто што су очекивали и желели, добијајући могућност и потребно знање да о њиховом значају дискутују.
Али из дана у дан оваквих конференција је све _ мање, иако се свакодневно појављују
нови“ расписи који допуњују првобитне текстове, иако по: стоји знатан део радника, којима нису објашњене ни оне осповне уредбео фонду руководства о планској И натплапској добити и о це
нама.
Са „тумачењем уредаба не сме се престати. Оне морају бити јасне свима онима који раде на њиховом оживотворењу, било на стројевима или за канцелариским столовима. Сваком појединцу уредбе морају бити јасне и због тога што је у планској привреди сваки радник значајан точкић који мора правилно да функциони“ те и од кога зависи део успеха у испуњењу плана.
Синдикалне подружнице, њихове производне комисије и саме управе предузећа морају да посвете још већу пажњу упознавању _ радништва свога предузећа са уредбама, организујући низ предавања и разго“ вора по кружоцима о свим овим проблемима које уредбе дотичу, а које су можда и најмање нејасне раднинтву,
ин не
Грешке при одржавању годишњих скупштина синдикалних подружница
ако су од стране Савеза
кожараца, а посебно од стране Месног синдикалног већа и Месног одбора кожараца, дата јасна упутства за ортанизацију годишњих _скушнитина, годишња скупштина синдикалне подружнице број 5 „Партизан“, која је одржана 20 овог месеца, потпуно је подбацила. Скупштина је имала низ пропуста ин недостатака.
Управни одбор подружнице није спровео у дело упутства и директиве својих виших форума, Ова појава је јоти тежа ако се узме У обзир да у кожарском предузећу „Партизан“ ради такође и потпретседник савезног _ секретаријата, претседник Месног одбора и један члан Месног одбора. Они нису уопште помотли управном 'одбору подружнице при са. стављању реферата и органи зацији годишње скупштине. Овако се десило да кандидациона комисија за управни одбор подружнице предложи другове не образложивши због чега се баш ти другови предлажу, Међутим, У упутству које је дао Месни одбор стоји да се за сваког друга образло. жив зашто се предлаже за чла-
на управног одбора подружнице. : Поред ове погрешке, било је говора и о томе да се у буду“ ћем раду управног одбора подружнице синдикална чланарина треба да одбија приликом исплате, што би значило да је наша синдикална организација присилна а не добровољна. Из свега овога види се јасно неодговорност чланова синдикалне подружнице н чланова виших синдикалних форума, који нису указали помоћ управном одбору подружнице да би годишња скутшитина била правилно припремљена. Ово није јединствен случај слабо припремљене годишње скупштине и неспровођења директива виших синдикалних форума. Због тога је потребно да управни одбори подружница, као и чланови виших форума упослених у самом предузећу, осећају више одговор-
·" ности за рад своје синдикалне
организације и да покажу више иницијативе не само при организовању годишњих скупштина, већ и за пелокупан синЋ ални рад у своме предузеУ. 0 Н Михаило РЂРП
.
дељењу | разреда приликом првог оцењивања из историје има 35 двојака, а У другом 0 дељењу свега 8, или на писменом из руског језика у једном одељењу 32 двојке, а у другом истог разреда само 7. Ниво знања ученика двају оде“ љења морао би да буде бар донекле приближан. А горњи примери доказују да извесни наставници или из неке болећивости, или можда из недовољног схватања значаја сам» оцене, дају престроге, а мо: жда чак и произвољне оцене. Свакако да се то не би смело догађати, јер питање оцењивања је важно не само у погледу наставе већ и у васпитном „погледу, чиме се код ученика развија осећај правичности и пуне објективности.
Да су наставници од почетка школске године озоиљно пришли послу и да сваки 7д њих ради доста — то је чињеница. Велики број ванредних часова, одржаних у првом полугодишту, То најбоље доказује. Само ти часови нису увек одговарали њиховом бро. ЈУ, односно квалитет наставе није _ одговорио _— квантитету. Добар део наставника своја излагања заснива на научним принципима, уносећи при том пуно разумевања и воље, Али, још увек ниво и квалитет наставе није на довољној висини, још увек има лутања код појединих наставника, нарочито књижевности, историје, што је доказ недовољног интересовања за лично изграђивање и стручно усавршавање.
Поред тога, била је потребна тесна сарадња наставника, како би се дошло до што веће" уједначености у обухватању, схватању и обрађивању наставе. Кроз наше школе често још увек провејава формалистичко решавање проблема, који по својој важности захтевају да им се са много озбиљности прилази. Проблем слабе писмености наших ученика, њихово најчешће вербалистичко изношење чињеница, без много разумевања и само. сталног мишљења, требало би да буде брига свих наставника у изналажењу форми и начина његовог решавања.
Један 'од акутних проблема данас јесте-слабо читање и недовољна основна писменост У. ченика првих разреда гимназије, Кампања против неписмености обухватила је готово све просветне раднике, и они су на том послу постигли заиста лепе резултате. Међутим, изгледа чудно да ученици основних школа улазе у гимназију са недовољним основним елементима писмености, Решавању тог проблема морају прићи не само наставници средњих школа, већ и они из основних. Колико је било потребно _ позабавити се овим проблемом на стручним конференцијама и седницама у школи — јасно је: Само констатовање таквог стања свакако није могло донети и његово решење. — Овде би се морала подвући важност седнина разредних већа и наставничкот савета на којима би се бати таква питања морала тре-– тирати. Можда је било сувише формализма у одржавању тих састанака, док би они сво. јим садржајним _ решавањем школских праблема и изналажењем нових и бољих форми рада морали одиграти _ видну улогу у уклањању недостатака и побољшању успеха.
Још увек настава у нашим
школама није у довољној мери повезана са практичним животом, што данашња ствар. ност безусловно захтева. Оскудица кабинета и потребних учила своди наставу на вербалистичко изношење чињени. ца. За сваку похвалу је рад професора Н мешовите гимна. зије који су с ученицима направили радионицу за израду најпотребнијих помоћних средстава за експериментисање наставе физике,
Ако би се осврнули на рад самих ученика у току првог пољлугодишта морали бисмо констатовати да је било два периода у њиховом раду. Први, када су сасвим недовољно радили, слабо учили и површио се односили према школским обавезама, првенствено учењу, н други, када су пред чињеницом да је успех слаб озбиљно прегли на рад, настојећи да надокнаде пропуштено време. Јасно да неког успеха од таквог рада није могло бити. Народна средњо„школска организација морала је од самог почетка школске године да усмери тежиште сво. га рада питању учења као прворазредном питању, како би се већ стало на пут лекци~
јашком начину учења, повр-
"пада и на
шном и недовољном продубљи. вању ствари. Без систематског континуираног свакодневног рада прави успех се не може постићи. Није само брига наставника да подигну НИВО наставе, већ и самих ученика, пр, венствено омладинске организације. Најзад, требало је план рада омладинске организације ускладити с планом рада шко. ле, што није био случај у првом полугодишту.
Улога родитеља у правилном функционисању данашње шко, ле је врло важна. Добро орга. низовани родитељски састанци као и дан „етворених врата“, једна новина у нашим школама, када родитељи треба у што већем броју у самој шко. ли да се интересују за рад своје деце, првенствено мора, ју имати карактер укључивања родитеља у актуелне проблеме успеха и дисциплине њи, хове деце — ученика, Да је ове године успостављен много тешњи контакт између до ма и школе но прошле, доказ су добро посећени родитељ. ски састанци и знатно веће ин. тересовање родитеља за школу. Мора се признати да се још увек један део родитеља неправилно односи према у« редбама школске дисципдине, Није редак случај да баш родитељи недовољно пажње с браћају потреби озбиљног у. чења своје деце, а да чак не. оправдано учињене изостанке ученика правдају писменим и звињењима. Настојање школ, ских власти и омладинских организација неће донети жеље не резултате ако их у њихо« вим смерницама не буду подржали и родитељи. Васпитни циљ школе и породице мора бити исти.
Задатак директора средњих школа у данашњем друштву је врло велики и значајан. Руководити васпитним заводом, бринути се бо целокупном жи«
воту и раду школе, имати увид у све проблеме, у свако доба и благовремено помоћи њиховом правилном решавању није ни лак ни мали посао. Да би се све то постигло, поред осталих услова, потребно
је растеретити се свих других дужности. У току првог полу-
годишта наши су директори уложили заиста много труда н воље, (боравећи ол јутра до мрака у школама, али сви ни“ су у довољној мери схватили своју првобитну д; уст, – па су се често администрацијом и другим мање ва м послови-
ма претрпавали. Мора се при“ знати да им у томе од стране Просветног одељења није увек указана довољна помоћ.
Неоспорно, да један део одговорности 3а слаб успех Ц синдикалне организације по школама, које су мо, рале _ конкретним _ питањима благовремено да се позабаве и да свој рад још више развиЈУ нарочито по питањима и“ дејног сизграђивања и струч“ ног усавршавања — наставника, као основе за подизање квалитета наставе.
Говорећи о узроцима слабог успеха на крају 1 полугодишта не смемо олако прелазити НИ преко објективних узрока Ко. ји имају доста утицаја на у“ спешан рад по школама, Рад једног дела школа у три сме не са редуцираним бројем ча“ сова ин скраћеним трајањем часа отежава правилан ток на: ставе. Прираштај ученика у средњим школама ове године 32 5.000 и поред настојања просветних власти онемогућио је бољи распоред рада у зиколским зградама. Трагови недо“ вољног и површног учења 34 време окупације, велике празнине у знању, а и навике несистематског рада осећају се доста још увек код ученика. Све су то веома важни узро“ ци слабог успеха на крају полугодишта, Ј
Недавно је одржана у Про светном одељењу конференци“ ја директора у присуству РУ“ ководиоца Извршног Народног одбора и начелника Министар« ства просвете, на којој су р43 мотрени недостаци рада у | полугодишту и донети закључ“ ци на којима треба да се те мељи рад убудуће, Самокри“ тични осврт директора на ДО" садашњи рад у школама доказ је схватања озбиљности 110" блема и потребе његовог 61“ зог и темељног решавања Још већим залагањем настав“ ника, много озбиљнијим радом ученика, активним учешћем 07 дитеља и помоћу Просветног одељења исправиће се посто“ јећи недостаци и надокнадити! пропусти како би рад у другом полугодишту био много садр“ жајнији, темељнији и 6бољњЊ како би се на крају године постигао знатно бољи успех.
Јелка КОСТИЋ