20. oktobar
; " Знаменитости | из Београда
| старог
БЕОГРА
СТРАНА 10
један од најлепших _ историских
рема пројектима, Београд К ће се природно развијати и на левој обали Саве. обзиром да је и Земун у саставу Београда, природно је да ће се та два града спојити. Тиме се поставља питање уре' ђења новог центра града _на ушћу Саве у Дунав. Нови Београд обухватио би територију коју добијамо ако из горње тврђаве опишемо круг полупречника од четири и по до пет километара. У том радиу“ су, који би обухватио изграђени део Београда и доњи град Земуна, налази се централно положен нови Београд на левој обали Саве. Београд ће постати град на десној обали Ду ава, а средином града протицаће Сава. „У том новом Београду централни: положај добиће зграде ралног комитета КПЈ и Претседништва Савезне владе. Као саставни део те урбанистичке композиције треба узети и Београдску тврђаву, историски центар града и колевку Београда. Центар града, који је некада био на ушћу Саве и временом се удаљио, најзад се опет враћа на исто место. Нови Београд, чије грађење треба ускоро да отпочне на левој обали Саве, први је корак у новом изграђивању Београда. У току од пет година приличан део тога града биће из" грађен. У вези с тим поставља се као актуелно и питање уређења Београдске тврђаве и Калемегдана, који са новим Београдом треба да чине једну хармоничну целину. У поднож· ју историског центра, око кога се касније формирао дана. шњи град, формира се нови центар главног града наше Републике, који треба да буде огледало наших нових погле: а на живот. Можда, проблем уређења Београдске тврђаве није актуелан ове године, али с обзиром на претходне радове које треба извршити да би се могло отпочети са студијом, проблем постаје већ актуелан.
- О Београдској тврђави веома мало се зна, јер никада систе“ матски радови на археолошком пољу нису предузимани, Вероватно је да се многи истори· ски. документи и споменици старог Београда налазе у бедемима и под земљом у твр: ђави. Била би веома незгодна ситуација, ако би пала одлука да се сагради нека нова грађе вина на платоу горње тврђаве, а приликом радова да се пронађу извесни остаци од ве лике археолошке вредности. Стога би било добро да се у новом _ петогодишњем _ плану изврше. систематска – истраживања ради упознавања са о бјектом, а да се у идућем петогодишњем плану приступи изради. елабората и дефини: тивном уређењу тврђаве.
» Историја изграђивања и ра звоја Београдске тврђаве веома је дуга. Београд се, уства„ри, формирао на платоу горње "тврђаве још у најранијим вре“ менима. Када су Аустријанци заузели Београд. 1717 године, у време· ну од 1723 до 1736 године изграђена је и данашња тврђава. Сама тврђава подигнута је на територији строгог центра града. Тиме је цео пословни део града пребачен у предграђа,
која. су примила функцију гра„да. Тада су, углавном, уништени трагови старог града, али се ипак извесни делови могу
Уредништво-и администрација. Влајковићева 8, телефони:
споменика
пронаћи, јер се главни одбранбени бедеми налазе на периферији града.
Целокупна историја Београда одвијала се на оном малом простору који заузима _Београдска тврђава све до 17283 године. Београд је, уствари, био утврђени град и тек од почетка ХМ века јасно се разликује град Београд и његова тврђава.
Београд је почетком Х1Х ве Ка заузимао простор звани „у шанцу“. Изван шанца била су Савамала и Палилу-
два села, ла, насељена сељацима. План(ско насељавање, сељака извр-
шено је да би српски елеменат у Београду ојачао и у даном моменту могао да потисне Турке. Тако је дошло до спа: јања Савамале и Палилуле са градом у шанцу. Од сеоских путева постале» су главне улице, а од њива грађевински блокови данашњег центра гра: да, неправилног облика и димензија. Све те улице грави тирале су Варош-капији и Стамбол · капији.
Трагови тог беспланског спајања села са градом у шанцу видљиви су и данас. Ту неће
помоћи никакви лекови, већ ће урбанисти морати касније применити хируршке методе.
Насилним одузимањем историског центра око кога се град формирао, довео је до ствара ња новог центра баш у том бесплански изграђеном делу. Уколико се град даље развијао, он се све више удаљавао од тврђаве. Град у шанцу имао је тада све одлике источњачког града. Према плану из тог времена, види се да је град имао три изразито различита дела. Први део града имао је уске и изломљене улице, али ипак са извесним редом и логичним распоредом. Други
део града чинило је насеље непосредно уз стари град У шанцу — два села Савамала и
Палилула, која су се бесплански припојила граду. Трећи део је био Западни Врачар, насеље Које показује известан ред и правилност, која данас изненађује. То је део града ко. ји је био трасиран по замисли кнеза Милоша, који је желео да српски Београд у то време не буде на домаку турских т»> пова из тврђаве. Ту су подигнуте прве касарне и државне зграде. Тиме је даљи развој града био упућен у југозападном правцу. Са постављањем железничке станице на савској
падини пословни део града почео се формирати на тој страни. Да Сава није била
гранична река, дошло би неминовно и до развијања града на левој обали Саве.
Када су 1867 Турци предали кључеве Београдске тврђаве кнезу Милошу, питање њеног уређења и одржавања као кул турно - историског споменика није се постављало. Она је та. да била врло значајан утврђени објект. Међутим, уколико је време одмицало, она је све више губила војни значај. Већ за време балканских ратова било је очигледно да тврђаве тога типа више нису никаква препрека за нападача. По за: вршетку првог светског. рата требало је да војска напусти тврђаву, јер она више није била војни објекат. Међутим, десило се супротно од тога. Војска се и поред непогодних у" слова настанила у тврђави. И док су чињени разни предлози
· Део Београдске тврђаве са кулама на Калемегдану
БРОЈ 119 ГОДИНА М
" два пута годишње,
| организацији - кроса.-
5 20 виратоћија. АСКА ТВРЂАВА
Једна од осматрачница на Београдској тврђави
да се то најлепше место уступи грађанству на уживање, бараке и шупе ницале су на све стране. За врло кратко време на најистакнутијем и најлепшем делу Београда изникла је нај ружнија насеобина, какву Београд никада у свом развоју није имао. Најзад се увидело да се тако не може више. на: ставити и одлучено је да се распише 1921 године конкурс за израду „генералног плана 0 уређењу и проширењу Београда“. Када је конкурс био за вршен, видело се да нико сд учесника у конкурсу није тај терен наменио за војне потребе. Чак и странци, који нису познавали Београд, из планова су видели и осетили да се ра: ди о најлепшем делу града, који је требало да постане један од главних урбанистичких мотива у будућем грдау.
Том приликом идеја да се Пе
као културно-
тврђава уреди историски објекат општенарод ног значаја однела је пуну по беду. Али, тада није то било довољно да се и одлука спро· веде у дело. Никада није начињен програм нити план У бившој Југославији по коме је требало извршити дефинитив“ но уређење Београдске тврђаве. Историски преокрет, који су народи Југославије извршили после другог светског рата, 0омогућује даље изграђивање Београда потпуно новим путевима. У планској изградњи
Београда, као и изградњи нс-
вог Београда на на левој обали Саве, Београдска тврђава треба да се преуреди као културно-историски споменик и
центар некадашњег Београда. Драгољуб ЈОВАНОВИЋ
(Из предавања одржаног на Колар. чевом народном
универзитету.)
БЕОГРАД, ПЕТАК,
# 7 МАРТ 1947
рвена
::
звезда“ |
државни екипни првак.
шаховском дому У Београду одржао је 1 и 2 марта финално такмичење за екипно првенство ФНРЈ у шаху. Између много. стоти“ на шаховских екипа у читавој земљи у финале су се пробиле четири екипе ових _ фискултурних друштава: »Црвена звезда« (Београд), »Младост« (Загреб), »Слога« (Нови Сад) и екипа ЦДЈА »Партизан«, У првом колу Партизан« је – победио загребачку »Младоста са 5:3, док је новосадска >Слога« неочекивано савладала >Црвену звезду« са 4 и ло:3 и по. У другом колу >Црвена звезда« је однела високу победу над својим главним конкурентом »Партизаном« са 6:2, а »Слога« је против »>Младости« по стигла мршав резултат 4 и по:8д и по. У трећем колу >Црвена звезда« је надмоћно _ тукла >Младост« са 6 и по: и по, а »>Партизан« је победио новосадску »>Слогу« са 4:38 уз једчу недовршену партију. Крајњи резултат је овај: »Црвена зведза« 16 поена. »Слога« 12 (1), »Партизан« 11 (1), »Младоста 8 поена. Недовршена партија Ж, Поповић (>Слога«) — капетан Шишка (>Партизан«) упућена је на процену, У случају да буде процењена У корист Шишке, >Партизан« ће се бројем поена изједначити са >Сло-
У Централном
гом«, и поделити у екнпаој ранг-ли- |
сти са њоме друго и треће мтсто.
У финалном _ екипном _ такмичењу наступило је неколико _ мајстора И мајсторских кандидата. Победничка >Црвена звезда« у првом колу је изашла са мајстором Томовићем н мајсторским кандидатима Андрићем, Јаношевићем, Радомичићем ни Симоновићем, >Партизан« је у својој екипи имао мајсторе Капетана _ Марковића, Божића и Милића као и мајсторског кандидата капетана Шишку. У ново,
садској „Слоги!" играли су мајстори Кулжилски н Авировић, док је загребачкој _ >Младости« на челу био
хрватски мајстор Рабар. Сем тога У све четири екипе било је реномираних аматера. Занимљиво је да је У новосадској »>Слоги« на првој табли играо мајстор Кулжински, а на осмој табли његов син,
Оба дања такмичења 'аља Централнот шаховског дома показала се
Иако ће се одржати тек Кроз месец дана
већ сада треба отпочети са припремама за пролећни крос
Са прошлогодишњег такмичења у пролећном кросу: насмејане и
Ероз месец дана одржаће се опет утакмице у крос-контриу. Ово популарно масовно такмичење, које се од прошлог про: лећа одржава У нашој земљи окупља велики број учесника и изводи их 7 природу на такмичење по неравном терену са природним препрекама. '
Искуства из јесењег- проса · На прошлотодишњем _ пролећ-
ном и јесењем кросу Београд је
дао највећи број учесника, Јесе-
њи врос одржан је за ' разлину
од пролећног кроса. у организацији друштава и. актива. Од београдских друштава највише фисквултурника . извела је на је сењи крос „Црвена звезда“, ноја је повећата, у односу на пролећни нрос, број такмичара за 1,000. „Црвена звезда“ ' показала је по спроведеној организадији да може да организује ве-
'" лика масовна тавмичења са у-
спехом. У јесењем кросу испољило се да су сва друштва ин автиви У нашој земљи, која се ослањају на омладинске организације и на НСО,; поститла велики успех. Све снате и друштава и омпадинских органи занија биле су антажоване у ; Учешће у организацији није се свело само на она места где су учествовали чланови омладинских организација и омладинских фФискултурсних друштава и: антива; већ се проширило на сва места где се
.
28-003 и -20-443. Штампарско предузеће Народног фронта Србије. 0
жавају циљу
одржавао крос. Многа друштва, међутим) нису постигла такве успешне резултате,
Главни недостатак са танмичења за јесењи крос састоји се у томе што су друштва и активи извели на танмичења приличан број довољно неприпремљених такмичара, То је произишло из жеље да се постигне аито већи број учесника, Пропаганда је такође била погрешна. Многа су друштва неправилно тумачила
својим члановима да је потребно |
" само проћи стазу, јер се на тај
начин нмелело да се изведе што _већи број тавмичара. Резултат овога био је да се поједини учесници уопште нису. такмичили, Нени су шетали, други се неозбиљно понашали, трчали 'у капутима и са шеширима,
Све ове недостатке треба -увлонити ми поправити користећи се искуствима јесењег кроса, ·
| Припреме за пролећни крос Већ сада треба отпочети 'са
припремама за пролећни крос.
"Треба развити јавну агитацију по Фискултурним друштвима и анти вима, повезати се са синдикалним, омладинским и свим оста"лим „масовним организацијама м настојати да се што већи број омладинаца, омладинки и рад
_ ника заинтересују за танмичење.
Овог пролећа крос-контри треба да, се изведе као право "спортско такмичење, на коме ће
ведре омладинке се прибли-
се настојати да се постигне што бољи пласман. Да би се у томе успело потребно је отпочети већ сада са припремама, са тренингом,. који ће се систематсви спроводити све до почетка априла, Само добрим и планским венбањем свави појединац може се оспособити за такмичење у кросу. Најбоље је одрнавати групне тренинге. Није довољно само једно вежбање, Најбоље је отпочети с краћим и лан шим тренинзима, а онда думим. Тако постепеним радом најбоље се моке припремити за танмичење, Ерос такмичење одржава се у природи, по неравном терену, са препрекама. Због тога ово такмичење изазива сталну па. шњу због промене терена и непрегнутост због борбе између такмичара. Пре поласка препоручљиво је дубоким удисајима и издисајима проветрити плућа, За време трчања, било на тренингу или такмичењу, не треба стављати марамицу у уста, јер то доводи до брзог малаксавања. Ерос-контрспи треба да трчи мехо, са опуштеним мишићима, нарочито код скокова преко препрека и узбрдо и зато приликом тренинга на то треба обратити највећу пажњу, Веће успоне најбоље је прећи ходом, О свим овим појединостима и мкогим другим важним проблемима учесници у кросу требало би да буду упознати већ ових дана, на првим састанцима посвећеним проплећном кросу.
мала да прими сав онај огромни број посетилаца, који су дошли да посма трају наше најбоље екипе при игри, Прошло је време када су се посетиоци шаховских приредаба на. прсте могли избројати, Шаховске утакмице имају данас своју публику, што је такође потврда масовног ширења шаха у Новој Југославији. ж
Лојдови проблеми
Најгенијалнијим састављачем шаховдо данас сматра се С, Све данашње мошколе заснивају усавршавању и које је он у-
ских проблема Лојд (18#1—191), дерне проблемске се готово једило на модернизовању идеја, Нео у своје задатке. Још као два. наестогодишњи дечак _ састављао је шаховске проблеме, а три године касније добијао је већ прве награде на проблемеким _ турнирима. _У својој двадесетој години сматран је најбо. љим проблемским композитором свих
времена, а то мишљење влада и да нас. Кол с већине Лојдових _ проблема
кључ (први потез) је неочекиван и на изглед апсурдан, да га је заиста тешко наћи, Један његов четворопотежњак има 260 варијаната! Решавач Лојдових проблема готово увек је стављен пред тешку и мучну задаћу, Потези, који воде циљу, изненађују решавача лепотом и духовитошћу, а пружају велико естетско задовољство и уживање.
Врло лепе маневре видимо у следе. ћем његовом тропотежњаку:
Бели вуче и даје цраоме мат У
три потеза.
Сваког решавача ће примамити ми сао да покуша наћи решење било да спусти краљицу на с8 било да запрети директним матом помоћу напада на пешака пред црним краљем, Мећутим црни ће према потреби покренути једног или другог пешака да би краљу. омогућио излаз, те ће осујетити мат у три потеза. Треба, тражити другу идеју, али она ЈЕ скривена.
Решење је на први поглед чудан потез 1) 0с4—11. Вари“ јанта, има неколико. На пример 1 ... 24—в8; 2) 5:8—26+, ћтеб; 3) рЕ1—138 мат. Или 1) ... ћ7—ћ6; 2) 0Е1—1, 2726; 3) рб1:а1 мат. Ако црни ловцем бежи, краљица, ће га тако напасти да прети исто. времено мат на 7, што види“ мо из овог случаја: 1) ... Тад — 44; 2) рн—43, 27—е6; 8% р43:44 мат. 3
=
Из живота шаховских мајстора
1921 одржан је у Хавани на Куби меч у коме је Капабланка победио дотадашњег првака Ласкеч ра и одузео му светски шампионат, Навијачи дотадашњег шампиона 04 ворили су пре меча: >Ласкер ВАДИ свеј« — Присталице младог кубанскоћ мајстора одговарали су: »>Капабланка види осталоја — И заиста »осталов било је јаче од зсвега«, и Капаблане ка је добио меч са 4:0 уз десет ре“ мија.
Године
=
Када је прошлог века Ласкер поч бедио остарелог мајстора Штајница И одузео му шампионат, дошао је у Ко4 лизију с великим мајстором Тарашем; који је такође компетовао на Титу“ лу светског првака, Убрзо се међу шахистима рашчуло да међу њниа постоји антагонизам, и да _ Тараш прича како Ласкер не само да је 8 оправдано узео титулу светског прва“ ка, већ да није заслужан ви титула великог шаховског мајстора. У Јед“ ном шаховском о друштву упитао Је неко Ласкера шта мисли о Тарашевој игри. Светски првак се изјаснио нај“ повољније. Сви се зачудили, шахиста ће рећи: »>Како то, хвалите да је он одличан мајстор, 8 он вас куди и говори да ви нисте #И+ какав шахистарјс — Ласкер се На“ смејао: >Може бити да се и он и 14 варамо у међусобној оцени! :
Ласкер
ап аи дговорнн уредник Душан Будимировић, Чек, рач. 62317. Поштански фах 53