20. oktobar
28 МАРТ 1947
аи =
а рииињис о пннак
НОВА ПРЕМАШЕЊА ПРОИЗВОДНИХ ПЛАНОВА — НОВИ УСПЕСИ анеле а ељнљаасивнта
Јозуутати такмичења – МЕТАЛА
у мосецу сребру
ТУ] сеп фебругр _ показује
стално побољшање производног процеса, јер они пропусти који еу учињени у току јануара, појачаним налпором у фебруару, не само да су отклоњени већ су ин надокнађени. Међутим, поједине синдикалне _ подружнице и предузећа нису успели да У фебруару у потпуности остваре производне задатке. То се дешавало махом у оним предузећима у којима није било довољно материјала, Нестаг шица материјала, је уједно и главни разлог ненепуњавања, производних планова код тих предузећа,
Металци су у току фебруара постигли знатне успохе. Ти успеси су већином колективни, општи, док је појава, товаторства била ређа и ме етимична, Успеси у фебруару по појединим предузећима, ме. талске струке су следећи
У индустрији мотора, у од носу на месец јануар, про изводња, је повећана, за, 16,80/0. Средњи радни учинак у од носу на постављену норму пребачен је за, 12,540/). Поред залагања _ целог – колектива, треба да се забележи успох радника Александра Матића, коди је усавршавањем – алата смањио потребно радно време за израду појединих делова, ва 809/. У фебруару су радници индустрије мотора дали 621 добровољни радни час, а пз фонда за еоцијално"здравствену заштиту додељено је болесним радницима на име помоћи преко 15.000 динара. У предузећу постоји куре српског језика, који похађа, 40 куренета радника — Италијана из Јулиске Крајине, затим стручни кружоци које посећују око 20 радника,
У главној ауторадионици план производње премашен је за, 160/), док је квалитет побољшан 3%, 2,080/. Радници главне ауто-радинонице дали
“су у току фебруара, 1863 до“
бровољна, радна, сата. Културно-просветна, комисија, са, сво“ јом дилетантском групом спремила је комад „Велика, битка« од В. Глишића, а хор једну хорску песму.
Предузеће »Микрон« према“ шило је производњу 34 20/% снизивши трошкове производ“ ње такође за, 20/б. У предузећу редовно ради један струч ни курс са 45 полазника,
У Ортопедском заводу про-= изводни план де премашен за 4бојо. У предузећу је обраћена велика пажња стручном уздизању младих кадрова, за, које је у току месеца одржано 06 часова. 41 омладинац 19 сећивао је овај куре.
Предузеће »Гођевац« пребасцило је производни план за, уаоју. »Гођевац« је једно од првих предузећа, Београда У коме су радници већ почели да користе годишња, отеуства. Филијала за Београд Електричног предузећа, Србије премашила, је _ производни план просечно за, 5,110/,, пре дузеће »Елипе« за, 20/у, ливница, »Југ« ва, 610/% » Гелеграфија« за, 8,89/), ливница, »Мер-
кур« за 209/6, предузеће >7 те за 100/,, »Титан« 34, 310/), предузеће »Дитип« за 360/) и ливница »Иескрах за 8400. у У предузећу »Гвожђар план је пребачен за 25,50/% ' док су трошкови проневодие смањени за 49/б. не 5
има, једног новатора. фабетски течај посећује 25 не. писмених радника, а 'троме сачни ливачки куро 8 људи. У предузећу »Сутјескех про“ изводни и такмичарски план премашен је за, 10,60/), док су; трошкови производње смање« ни за 4,980/0. У предузећу 61,50/ од УКУПНОР броја рад“ ника ради по норми. За, 0" младинце је отворен стручни курс на коме се они упознају. са машинама,
Предузеће »Освит« _ премата је производни план за 11,120/, смањивши трошкове ва пуних 110/0. Аналфабетски. течај посећује 11 неписмених радника. Културно"просветни рад у овом предузећу није на довољној висини, У предузео ћу »Челикос« план производње премашен је за 30/о. Отруч= ни курс похађа велики број младих радника. г
Код предузећа > Фукостројк штроизводни план је због не“
"ке да
ње
свега, за 86,70/). У овом преду. зећу културнопросветни рад је такође прилично слаб, Предузеће »Обилић« испунило је план свега за, 76,660/) а предузеће »Рад« за свега 72,820/0. У предузећу »Рад« трошкови производње су смањени за 20/6. На стручном курсу 8 ученика, у привреди спремају се за квалификоване раднике,
Приликом сумирања успеха, металаца, пада у очи чињеница ,да производне планове најбоље испуњавају ливнице, пребацујући стално производ. њу за прилично висок проценат. Општа, је појава, готово код свих предузећа, металне отрукултурно-просветном раду у подружницама није поклоњена довољна, пажња, да се ту чине прилични про“ пусти и да је, ради побољтања културног нивоа, раљ них маса, потребно ову де латност појачати и боље органнзовати, Стручни курсеви одржавају се по многим предузећима, али квалитет знања који се добија, на појединим од тих курсева није довољан за стицање потребне стручне спреме... У наредним месецима, такође треба по“ бољшати _ и појачати рад стручних курсева, узимајући у обзир велику потребу за, младим стручњацима који ће бити упослени у нашој индустрији. Брзи развој индустри, је захтева брзо, али и темељно, оспособљавање младих кадрова = _ ИГ ОКТОБАР
За проналазак двојице радника у Суботици награђен
инжењер Ђока Петковић...
о,
— Много добар проналазак ове награде ударницима...
Зашто нису успели прби семинари за радничре инсперторе
Про објављивању Закона с инспекцији рада, Месно синдикално веће дало је директиву свим месним и управним одборима подружница да се изврши избор радничких кнспектора по свим радним местима. Да би раднички инспектори добили основна упутства како треба обављати инспекторску дужност, Месно синдикално веће организовало је за њих нарочите семинаре, На тим семинарима морали су присуствовати · обавезно сви раднички инспектори и њихови заменици, Рад је био подељен у три групе с обзиром
Припрема кадрова
за нову грађевинску сезону
Мајстор зидар обучава дојучерашњег помоћног радника да слаже цигле
Зјчајући сву важност проблема који се постављају на почетку нове грађевинске сезоне, Комунално одељење ИНО-а организовало је још пре два месеца стручни курс на којем ће неквалификовани или полуизучени грађевински радници да стекну довољне квалификације за стручне послове. Ни у једној привредној грани није се осећало толико помањкање стручних кадрова, као што је то било у грађе“ винарству. Новом грађевињ ском политиком стаће се на пут сезонском облику послова у грађевинарству, што ће, самим тим, привући за учење грађевинарских _ заната већи број ученика у привреди. Треба нагласити да је највећи део
инвестиција петогодишњег плана предвиђен за грађевинске радове.
На грађевинском курсу Комуналног одељења, који су млади ученици у привреди ин старији помоћни радници. похађали још у току зиме, одржавају се стручна теоретска и практична предавања из зидарског, тесачког и калдрмџиског заната. Међутим, број радника обухваћених курсевима У Београду је прилично мали и неће моћи да задовољи све потребе за стручним грађевињ ским кадровима, Радници који посећују курс улажу пуно во ље у свој рад, али руководству курса (старијим искусним мај“ сторима) може да се пребаци недовољно залагање у овом озбиљном и одговорном послу спремања нових кадрова.
У Београду постоје људи разних професија, који не могу да добију запослење у својој струци, било зато што је број потребних радника попуњен или зато што поменути занати немају услова за даљи развој. Такви радници могу и треба да се у кратком року оспособе за грађевинске послове, јер ће грађевинарство у нашој земљи имати све шири и шири замах, а врата стручних курсева 0отворена су за раднике свих професија.
Млади грађевински радници, који ће првог априла завршити курс, веома су задовољни својим занатом, тим пре што ће нова уредба о платама грађевинских радника осигурати грађевинцима добар и имућан живот, По завршетку стручног курса за грађевинце курсисти ће отићи на градилишта као квалификовани стручњаци. Ме ђутим, и после првог априла курсеви ће наставити свој рад примајући велики број радника који хоће да стекну стручне грађевинске квалификације,
на сличност појединих струка. Месно веће дало је преко синдикалног листа „Рад“ обавештење о почетку рада семинара. Такође су посебно обавештени о томе сви месни одбори. Мако је посвећена нарочита пажња обучавању радничких инспектора и њиховом упућивању у правилно обављање инспекторских дужности, појединци нису похађање курса схватили довољно озбиљно. Та неодговорност провлачила се и кроз месне одборе и кроз управне одборе подружница. На семинарима нису присуствовали сви позвани раднички инспектори, Докле је ишла ова небрижљивост може најбоље да се види из бројака:
Код Месног одбора металаца укупно постоји 55 подружница, а из свих тих нодружница присуствовало је семинарима свега 4 инспектора. Од 31 подружнице Месног одбора грађевинара _ предавањима је присуствовало свега 2 инслектора. Од 25 подружница Месног одбора Речне пловидбе присуствовало је предавањима свега 6 инспектора. Од комуналаца, који имају 10 подружница, семинарима је присуствовало 4 инспектора, од железничара са 31 подружницом присуствовало је 8 инспектора, а из 28 подружница Месног одбора графичара семинар је посећивало 15 радничких ин спектора.
И поред тога што су месни одбори после сваког одржаног семинара редовно извештавали колики је број инспектора из њихових подружница учествовао на семинарима за радничке инспекторе, руководства одбора нису ништа предузела да спрече даље понављање оваквих изостанака. Уместо да месни одбори узму на одговорност управне одборе подружница које нису послале радничке инспекторе на семинаре, управе месних одбора су и саме сматрале да ти семинари нису важни и нису им придавале онај значај који они имају. Неопходно је потребно да секретари управних _ одбора подружница, читајући редовно своју синдикалну штампу и упознајући се са директивама које се дају кроз њу, контролишу испуњавање и спровођење у живот издатих директива. На тај начин биће немогући изговори да се појединци изговарају како нису били Упознати са појединим директивама. Када се ради о радничким инспекторима, тој корисној новини у нашем синдикалном покрету, управни одбори подружница морају свестрано да помогну њихово стручно уздизање. и да их оспособе за правилно обављање дужности, на шта су се обавезали примајући звање које им је доделило синдикаљно чланство бирајући их. Од доброг рада радничких инспектора умногоме зависи рад и самих управних одбора при решавању појединих проблема из хигијенске, техничке и правне заштите радника. Управни одбори синдикалних подружница и месни одбори морају да поведу више рачуна о семинарима које њихови раднички инспектори треба да посећују, јер ће само онај раднички инспектор моћи У пот= пуности да одговори · својим задацима који је наоружан са довољно знања са свога синдикалног радног поља, Раднички инспектори то знање моту да стекну једино на семинарима које је организовало Ме
ТД рихватајући новогодишњи _ позив " маршала Тита, наши народи + овота пута прионули су са још ве. ћим еланом и одушевљењем на обло= ву и изградњу земље. Свакога дана
ничу нови ударници и новатори који, _
као понос радничке класе, треба да служе свима осталима како треба радити и како се треба заложити на великом задатку — обнови шаше зе мље. :
Омладина је и овде прва. Омладина и овде може да служи као понос На-, ших _ народа. Она је, настављајући славне традиције из времена народноослободилачког рата, и овде на 06нови земље показали нечувени радни хероизам, Ретко је наћи предузеће У коме нема омладинаца — ударлика.
ж
У великој, пространој сали књиговезнице штампарије »Просвета« кроз десетине руку одвија се процес повезивања и коричења књига. За засебним столом, крај прозора, необично вештим покретима руку УБИНКА ЖАКИЋ, брзо савија табаке нове књиге. У прошлом новембарском такмичењу она је проглашена први пут за Ударника. Настављајући и даље да ради са истим еланом, она је у току такмичења за први период првомајског такмичења, проглашена и други пут за ударника,
Радила је свуда и на ненормираним и на нормираном послу. На тул машини, која шије табаке концем, за 278 часова по норми треба да избаци 764.500 табака, Љубинка је, упрошћујући процес, при чему је имала мање покрета, избацила за мисто врем
919.875 табака.
И на осталим пословима који нису нормирани Љубинка је показала необично залагање и услех.
Двострука ударница штампарије „Просвета“ Љубинка Жакић
— И у овом такмичењу, поново ће-
мо је прогласити за ударника, каже руководилац жњиговезнице, = Пењући се уз степенице фабрике
згЕлипс« човек би морао да застане на малом простору с између _ степеника, где су на десној страни зида обешене зидне новине. Поред три слике најбољих радника у предузећу измеЂу осталих чланака налази се и чланак СТЕВАНА ХОХЛОВА »Да вам и Ја пишем«, Одмах на почетку он каже: »На тражење појединих другова морао сам и ја да напишем чланак за зидне новине — како сам постао Уударник — јер кажу када смо ми могљли да пишемо можеш И ти. Значи, и ударник треба да пише како је постао ударник«. Затим у читавом једном пасусу говори о свом животу од момента када је дошао као оби чан физички радник у предузећу »ноз нио лим, даске, сандуке и слично«, Онда је био у припремном магацину, после тога постао је фарбар и тек неколико месеши касније почео је ла ради у монтажи, где је био на пункт апарату. »Да би пребацио норму пише даље Стеван Хохлов тј. да би постао ударник прво је било потребно да упознам и савладам своју машину да би постао њен господар. Пошто је посао био шаблонски а машина проста, у томе сам убрзо и успео. Али то све није било довољно и ја сам, да бих брже радио, на самом апарату монтирао једну тацну на ко јој сам стављао припремљени материјал за рад.
Стеван Хохлов, ударник фабрике „Елипс“
То се показало добро, јер сам тиме избацио из рада непотребне покрете око узимања материјала. Сав нам је материјал био под руком м све је ишло брже, Но, моја машта није мировала им ја сам избацио још један непотребни покрет из рада. Избацио сам одбацивање готовог комада тиме што сам тацву на средини пробушно а испод отвора наместио фијоку, Сада сам радио још брже, јер су готови комади једноставно — пропадали доле».
Седмога марта проглашен је за у“
дарника, стално пребацујући норму за 20 до 30 од сто. Нашли смо га за машином. Иако
сасвим млад и нов у предузећу, радио је необично живо. Преко плаве косе затегао је танку жицу да му праменови не би ладали на очи,
— трудим се даи у претконгресном. такмичењу по други пут постанем Ударник, Уосталом видећемо.«.
За време ручка, када је рад пре стао. из велике, сиве зграде фабрике чарапа »Дунав« изашли су радници н поседали на каменим степеницама и дрвеним сандуцима и жваћући, пу= штали су да их прво пролетње сунце лагано милује,
— Ковиљку Станимировић тражимо,
— Нашу двоструку ударницу2г Одмах ћемо је звати,
За неколико минута, у лакој ха љини. са гуменим патикама на нога ма, дошла је Ковиљка, 'Пружила је руку и весело осмехујући, наслонила се на велики дрвени сандук,
— Ето ме, шта хоћетер
— Ти си двострука Ударница. Па хајде о томе. Како си постала»
— Већ прошле године у првомај“ ском такмичењу проглашена сам за ударницу, рекла је чупајући рукама ситну дрвцад која су вирила на неравном сандуку, У овом такмичењу радила сам на кетлерају где се завршава рад око чарапа, Норма је за осам сати 290 пари, Ја сам је пребанивала за 31 од сто, и то на машини која не одговара изради типа чарапа које сам радила,
На свечаној конференцији 26 фебру= ара проглашена је за ударника, по други пут.
— Залагала сам се, трудила се н ето, рекла је весело и, поздравивши се, отишла понова на посао. Д, С.
Ковиљка Станимировић, струка ударница фабрике чарапа „Дунав“
дво-
ИОС РРЕОГ РАДУ