20. oktobar
28 МАРТ 1947
Мах
Шиптари на. аналфабетском течају у школи бр. 7
ШИПТАРИ
још нису сви обухваћени аналфабетским течајевима
И аналфабетским _ течаје~
| вима у Београду обухва-
| ћено је преко 2.000 полазника · али у плану за сузбијање неписмености предвиђа сеи у
кључивање сезонских радника.
Међу сезонским радницима има м велики број Шиптара, за које је потребно организовати
; курсеве на шиптарском језику.
Шиптари се налазе скоро у «свим рејонима Београда. Зато ' на рејонске комисије за сузби. Јање неписмености пада углав.НОМ _ задатак за. организовање аналфабетских течајева на шиптарском језику, а тај задатак није извршен досада у Београду. Разумљиво, постоји велика тешкоћа око пописа Шиптара, услед разноврсности њиховог пословања, које није везано за стално место, и услед њиховот врло честог сељења из рејона у рејон.
Око окупљања Шиптара на зналфабетским течајевима досада је нарочито позитивне резултате показала рејонска комисија за сузбијање неписмености у Првоме рејону, где при Основној школи број 2 постоји. „једањ" течај за. омладинце Шиптаре од 7—14 година" и на коме има око 30 полазника. Поред тога, у Првом рејону постоји још једна група од 937 полазника, поред још 34 Шип“ тара који нису обухваћени ни на једном течају. У Другом рејону исто тако постоје течајеви за Шиптаре на којима су постигнути врло добри резултати. Међутим, у Седмоме рејону, услед немогућности тачног пописа, ни један течај не ради. Исто тако у Трећем редону иако је приличан број Шиптара био окупљен нааналфабетском течају, због недовољног ангажовања и агитације међу њима, течај се растурио, а У другим рејонима није се ни покушало са образовањем течајева или пописом неписмених Шиптара.
Овакви случајеви, кроз које се види да су многи аналфабетски течајеви пропали услед небрижљивости и незаузимљивости рејонских комисија за сузбијање неписмености, наме-
1
и
Емил С. Петровић: МАРТИЦА, изда“ ње »Светлости«, _ ћирилицом, стр. 128, формат 80, цена 26 дин.
А. Н. Кабанов: НАУКА О ЧОВЕКУ, издање »Просвете«, ћирилицом, стр. 185, формат 80, цена 25 дин. СТВАРАЊЕ (часопис за књижевност, културу и економски живот),
година друга број 1—2, цена 20 ди-,
вара.
РЕПУБЛИКА, _ часопис за књижев-
ност и уметност, година трећа, број
3, цена 20 дин.
ЗЛАТНЕ _ СТЕПЕНИЦЕ, — (тридесет
лаких _ композиција урне еиа ј а децу и почетнике), -
МР све, стр. 59, цена 130
линара..
Цртачи конструктори ПРЕДУЗЕЋУ »ЗМАЈ« Земун, Карађорђева УЛ. бр.
телефон бр. 37-850 потребни су са свршеном средњо-техничком школом или факултетском спремом, Услови повољни, радно врем= по договору.
8
"сије нису давале
"управа,
ћу да се питање окупљања Шиптара на аналфабетским течајевима што пре реши. Није довољно само створити план, него је нужно да се из дана У дан тај задатак реализује пепрестаном _ агитацијом _ међу Шиптарима а већ окупљеним На течајевима да се пружи свестрана помоћ, Извесне рејонске комисије, које су већ успеле да организују аналфабетске течајеве за Шиптаре, не треба да се ослоне само на предаваче студенте-Шиптаре, већ да у договору са њима и читавим удружењем Шиптара изграде још потпунији план за укључивање Шиптара на течајевима и правилну агитацију међу њима. То исто треба да се односи и на оне рејонске комисије које досада нису урадиле у том смислу ништа и које су немарљивошћу и недовољном будно“ шћу допустиле да се извесни течајеви, који су већ постојали, растуре. Аналфабетске течајеве за Шиптаре треба орга. низовати свуда, по свим рејонима, а у томе ће се успети ако се пронађу правилне форме" за
попис Шиптара, и ако се успе- | шно спроведе 'агитација- међу»
њима,
КОПТОРНИ ЖИ
20 ОКТОБАР
пенала авва
Архив историских
докумената Земуна. биће уређен до Првог маја
коро сви већи градови Е-
вропе имају архиве историских докумената, старих неколико векова, који по богат. ству материјала, по сређености претстављају богате изворе за испитивања читаве друштвене прошлости тих градова и њихових становника. За развитак
нарочито историске науке, за,
продубљавање економске истдрије градова, чија је историја стара више векова, историски архиви пружали су обимну помоћ научницима, који су се бавили овим проблемима, јер су у њима преко безброј аката, протокола и регистара забележене читаве епохе, са низ интересантних и богатих детаља.
Београд, међутим, још увек нема архив свога града који би био сређен и сакупљен на једноме месту. Документи из историје Београда, о животу његовог становништва од неколико векова уназад постоје при Државној архиви, а велики део се налази данас У ИНО-у, бившој београдској општини и бившој управи града Београда. Али, историски документи о Београду, којих вероватно има у другим великим градовима нису ни пронађени, вити прегледани. Наравно, о томе се у прошлости није много мислило, нити се стварао икакав систематски план за стварање архива града Београда, попут архива великих градова у Европи и градова Загреба и Љубљане.
Данас у Београду постоји историски документи града Земуна, који су скоро већ систематски сређени и уређени по годиштима. Архив града Земуна је врло богат и по досадашњим документима који су већ регистровани, постоје акта још од 1749 године, деловодни протоколи из 1767 и ре гистри из 1788 године. Ови документи располажу изванредном историском грађом, која обухвата судске парнице, привредни и ' економски живот, културне појаве у Земуну, без-
обухваћена је једна велика е-
окумената и кроз све то.
поха скоро од двеста година са свим изразитим догађајима из живота Срба под Аустроугарском. Град Земун имао је велике важности У историском зоивању Срба преко Дунава и Саве, јер је он био као претстража према Београду који се касније са деветнаестим веком развија у слободни град, и као такав кроз Земун су пролазиле све новости из Аустроугарске монархије према Београду и вести и новости из Србије према северу.
Скоро је у Земуну пронађен велики број аката, регистара и протокола који до данас нису обухваћени у земунском архиву, смештеном у Београду и њиховим преношењем, које ће се обавити ових дана, архив града Земуна биће у многоме употпуњен, а тиме ће се створити још боља могућност за његово систематско сређивање. До првога маја документи који су већ били у обради биће потпуно сређени,
Да би се прикупила историска грађа Београда за коју се већ зна и где се налази и која је врло обимна, потребно је створити просторије у које би се сместили ти важни истори, ски документи и где би се омогућио успешан рад на њиховом сређивању. О овом питању потребно је да се више позабави Просветно одељење ИНО-а и да што брже пронађе просторије за смештај београд ског архива, јер ће на његовом сређивању бити потребно да се ради више година. Архив града Београда, главног града наше државе, који има за собом велику прошлост крцату историским збивањима, може умногоме корисно да послужи за научно продубљивање историске прошлости и читавог нашег народа, зато што је Београд био центар великих преокрета и слободарских покрета. Зато је нужно позабавити се што више овим проблемом и" размотрити услове и могућности за што скорији рад на сређивању овог материјала,
Годашње сиотштане Колторио-умстиичних ДОуШШтави
треба да имају радни нарантер
оследњих нодеља одр-
жавају се у Београду годишње скупштине културно-уметничких друштава, На окупштинама, треба да се подносе извештаји о целокупном тодишњем раду, да се дискутује о многим проблемима, ко“ ји су били успешно или неповољно _ решени, криткују извесне акције културно-уметничких друштава — једном "речју, на годишњим екупшти_ нама културно « уметничких друштава прави се биланс рада у току једне године и постављају смернице за бу, дући рад.
Културно - уметничка _ Дру. штва, »Братство«, »Жарко дрењанин», »бима Милошевић« већ су одржала своје годишње скупштине, али ве приметило да оне услод слабе организације самих скупштина, нису имале радни карак= тер, воћ су ее претварале У, обичне службене скупштине, којо се држе реда ради, а не ради истинског проналажења, узрока, неуспеха и што тачнијег оформљавања нових зада“ така, Извештаји на овим годишњим скупштинама, били су сувопарни, зачињени многим бројкама, без резимирања, искустава и учињених про пуста у раду културно-умотничких друштава, Било је често затегнутости на дискусијама, јер чланство, које је биЛо позитивно на брзу ру= ку, неприпремљено није мо" гло активније учествовати У дискусијама, због чега, дискупозитивне резултате
На годишњим екупштинама, културно-уметничких друштаг ва, не треба да се само чита ју извештаји 0 прошлогоди“ шњем раду и да се бира нова. већ на њима, иницијативом присутног чланства, и преко њихових предлога, да. св донекле створи и нов план, поставе нови задаци, тако да нова. управа, која буде дошла, после Годишње скупштине, уз помоћ свога чланства и уз помоћ културно-просветног 0" дељења Месног већа _успо-
_ шније савлада пропреке и
лакше оствари новогодишњи план рада културно-уметничких друштава, Е Годишње скупштине ваказивале су сеу задњи час, скоро се нису ни припремале, тако да су постале гола формалност. Многе старе управо културно + уметничких дру“ штава, а, и само чланство, ниву схватили потпуно важност годишњих скупштина, _ због чега има и таквих случајева да 226 тодишње скупштине одлажу, јер није присуствовао довољан рој чланова, Такав
· је случај код културно-умет“
ничког друштва. »Горан«. СОто-
· та, пред све старе управе кул-
турно-уметничких _ друштава, поставља, се озбиљан задатак:
- да се што савесније припре-
мају за годишње скупштине и да правилним обавештава“ њем чланства о заказаном времену скупштине и о њеном
' вначају подигну ниво и успех
годишњих · окупштина _ Културно-уметничких _ друштава како би оне постале праве радне конференције, а, не кон“ ференције ради конференција,
ита титлови нелинеарне ПАНАМИ
Бовоко Вадивчког дома ЖОЛТ
2, 4. 6 и 8 часова
1ВИНИНИНИНИВНРНВЕВВНБВИВВИЛАИ А МИННАННРАВННИВИНЛНАЛО НАМА АРРРРАВИВИАЛАИИА ИРАНА
Сцена из филма „У планинама Југославије: М. Мордвинов у улози Славка Бабића и Т. Ликар у улози Милице, Слапкове – жене [| Филм м |
се а ; лађу над
на филму
Разговор са лауреатом _ Стаљинске премије, заслужним Уметником РСФСР и Казахске ССР — Николајем Димитријевићем Мордовином о његовом раду на дљику Славка Бабића.
Ју скоро ћемо гледати у биоскопу »Београд« совјетски уметнички филм »У планинама Југославије«, који је израђен заједничким радом совјетских и југословенских филмских радника. Централна личност филма је југословенски партизан Сгавко Бабић. Ту улогу тумачи лауреат Стаљинске премије, заслужни уметник РСФСР и Казахске ССР Николај Димитријевић Мордвинов, добро познат филмској публици по својим улогама на филму као Богдан Хмељницки ни Катовски у истоименим _ филмовима, као циганин Јутка у »Последњем табору« и Арбењин у »Маскаради«, Његова пета улога на звучном филму, улога Славка Бабића разликује се од свих његових досадашњих улога како на филму тако и у позоришту. Први пут је он дошао у лдодир са материјалом Југославије, први пут је требало да игра Србина. Мордвинов је почео рад на личности Бабића упознавши се претходно са Југославијом и њеним народима. Мордвинов је разговарао са многим људима из свих слојева друштва и са великом топлином помиње људе с којима је долазио у додир — сељаке, варошане, знамените личности, све до маршала Тита,
„Своје стваралачке принципе Мордвинов изражава овако: »У мојој глумачкој пракси је било много »јунака«, Некада ми људи говоре »Ви сте јунак«, али ја одговарам »Не, ја сам глумац, карактерни глумац«, То значи ма кога ја играо, Отела или каваљера де Рнпофрата из »Господарице гостионице« од Голдона, или Богдана Хмељинцког, или Арбењина, ја увек, и пре свега, тражим карактер тога човека. И само тада, када схватим тај карактер и пропађем глумачка средства да га изразим, могу да играм ту улогу«, У свим сценама може се познати глумац Мордвинов, али и поред тога не може се никада изједначити тип Славка Бабића ни са Богданом Хмељницким, ни са другим - диковима које је Мордвинов раније стварао. Та разлика је уочљива. Мордвинов каже: »Мој принцип стваралаштва је да никада себе не понав" љам и да се никада не користим ме" тодама које сам већ искористио У својим ранијим улогама на ФфЕГМУ "или у позоришту... Ја увек силно волим своје јунаке и зато не могу да их глумим потпуно натуралистич„ки. Ја их увек подижем изнад живота, тежећи да покажем човека У његовој главној правој суштини... Тако сам дао ин Славка Бабића. Оп је савршено реалан, конкретан. Мој Славко треба да буде уопштени лик, у коме ће сваки југословенски партизан познати себе, па био он Србин, Црногорац, _ Хрват, Македонац или Словенац«.
Мордвинов се темељно спремао за свако (снимање своје улоге Славка
Бабића, детаљно проучавајући не са-'
мо општу слику улоге него и сваки гест, покрет и интонацију. У својој улози Мордвинов је применио сва
своја велика искуства и Чапажања која је накулио за време упознавања Југословена на своме путу кроз Југославију. Он их је богато искористио, одабирајући све што би одговарало што правилнијем реализовању лика Славка Бабића,
АКТИВНОСТ
Школског савета Осме мушке гимназије
ри средњим школама 0=
бразовани су школски са« вети у којима учествују ђачки родитељи, наставници, претставници Народне омладине, Народног фронта рејона и директор. Децембра месеца прошле године и у Осмој мушкој непотпуној гимназији основан је школски савет. За четири месеца рада одржана су четири родитељска састанка на којима је учествовало преко 500 ђачких родитеља. На овим састанцима дискутована су сва питања од важности за постизање што бољег успеха школске деце (питање уџбеника, социјалног збрињавања сиромашних ученика, јачања дисциплине, организовања такмичења како по одељењима између самих ученика тако и између самих наставника и ђачких родитеља). Родитељи су узели обаве. зу за што већу контролу над својом децом у погледу учења и њиховог кретања ван школе. На свим овим састанци. ма изведен је мали уметнички програм који су спремили сами ученици. На предлог ролитеља основан је и социјални фонд за помагање сиромашних ученика.
На последњем састанку, који је одржан 9 овог месеца, већ је констатовано знатно побољшање радне дисциплине ученика, смањење изостанака на најмању меру и, што је нај важније, постепено смањење слабих ' оцена. Родитељи, који су учествовали у дискусији, из. јавили су своју спремност да до краја истрају и помогну настојању школе да још више побољша успех ђака. На састанку је школски савет изложио свој план рада по коме ће се до краја школске године одржати још два општа родитељска састанка, а од прихода социјалног фонда _ опремиће се одређени број ученика за ле-
товање. : ЈОД. М. КНЕЖЕВ |
ШТА ЋЕМО СЛУШАТИ ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ на Коларчевом народном универзитету
= Понедељак, 31 марта у 18,15 час, У
великој дворани; Милан Ковачевић, секретар Наставно-спортске комисије Главног одбора Фискултурног савеза Србије: ПРОЛЕЋНИ КРОС — УВОД У ЛЕТЊУ СЕЗОНУ НАШИХ ФИСКУЛТУРНИКА, Предавач ће говорити о кросу уопште, о његовој вредности, 0 врстама кроса, о тренингу за њега; 0 досада одржаним кросевима и шта очекује фискултурнике после кроса. Предавање ће бити илустровано тонфилмом: КРОС У, 1946 ГОДИНИ, Уторак, 1 априла у 18,15 час, у амфитеатру: Др. Илија Ђуричић, про“ фесор универзитета: ЗДРАВИ И БО.ЛЕСНИ НЕРВИ. Значај живаца – 38 спровођење _ раздражења, Живчани "центри. Заморљивост нервног ткива. Поремећаји у живцима и живчаним центрима. Предавање ће бити пропраћено приказивањем пројекција им извођењем експеримената,
Среда, 2 априла у 18,15 час. у амфитеатру: Др. Сима Грозданић, професор универзитета: НАШЕ ПЧЕЛАРСТВО,. Живот пчеле, пчела као <0цијално биће. Зависност наше пољопривреде особито воћарства од пче лињих друштава |
"према
Четвртак, 8 априла у 18,15 час. У великој дворани: Чедомир Миндеро« вић, књижевник: УТИСЦИ ИЗ СО» ВЈЕТСКОГ САВЕЗА, Кроз културне и друге установе Москве, Лењинграда и Кијева. Љубав совјетских народа народима _ Југославије. _ Наши књижевници у непосредном контакту са совјетским културним радницима
Ги' угледним књижевницима СССР,
Петак, 4 априла у 18,15 час. у амз фитеатру: Др. Доброслав Тодоровић, професор универзитета: МАШИНА И КУЛТУРНА __БИЉКА. Машина као производно средство у индустрији ради по вољн човековој, Културна биљка као пронзводно средство У пољопривреди развија се по законима привред“,
Субота, 5 априла у 18,15 час. у ам= фитеатру: Мирко Барјактаревић, асистент универзитета: ЖИВОТ ЉУДИ У ПОЛАРНИМ КРАЈЕВИМА. Природ-= не особине поларних области. Станов= ници и њихов начин живота у поларним појасевима, Предавање ће бити пропраћено приказивањем пројекција.
Предавања почињу тачно и у закач зано време. После почетка предава«“ ња нико се неће пустити у дзоравуа