20. oktobar
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
а данашњи дан, пре две
године, хитлеровска Не. мачка, дефинитивно савладана, пала је пред ноге победилаца. После најужаснијих патњи и страдања слободољубиви народи могли су на улицама својих градова и раскршћима села, а у великој мери још увек у самим борбеним линијама, да прославе победу као круну својих ратних напора. Међу слављеницима тога дана, и то у првим редовима слављеника, налазили су се и наши народи, јер су пре тога, у току четири године рата, стално били и у првим редовима борбе за слободу.
Наша земља сва је посејана траговима фашистичких зверстава, на сваком кораку у њој срећу се споменици наше борбе против зверова. Преко милион и седам стотина хиљада _ жртава, које су наши народи поднели у рату, и огромна материјална штета, коју су претрпели, свежи су у сећању сва. ког нашег човека. Ми не само да нисмо на све то могли 3аборавити за две године, откад се рат против фашистичке немани окончао, него су то ствари које у нашој земљи никад неће и не могу бити заборављене. Ножеви које су фашистички разбојници били зарили у живо тело нашег народа продрли су до самог срца. Зато се то не заборавља, зато осећање да смо се херојском борбом одупрли фашистичким завојевачима и победили неће из нас никад ишчезнути,
Са онима који су се ставили под његов скут и из користољубља узели да му помажу и служе, Хитлер је био кренуо не само да освоји свет, већ и да свуда, куд његова завојевачка нога допре, скине са лица земље сваког који не прихвати његову тиранију и не сложи се с његовим насиљем. Надирање дивљачке фашистичке војске у нашу земљу значило је и уништење самог нашег народног тела, уништење голе егзистенције нас као народа не само због тога што смо одлучно стали на браник своје слободе, већ и због мрачне теорије о „вишој раси“, по којој се уништење спроводило. Међутим, победа је донела уништење тог гадног плана о уништењу других. Девети мај 1945 године, са таквим својим далекосежним значајем, отворио је нашим народима, над које се био изручио тако црн и градоносан облак, могућност да у миру уклоне рушевине којих је препуна наша земља. Тиме смо ми дошли у могућност да своју отаџбину, коју смо тако мушки у току рата бранили и дочекали да је одбранимо и ослободимо, сада и изграђујемо и стварамо у Њој бољи и срећнији живот.
Са таквом својом претставом
о значају победе ми процењујемо и све напоре које су остали слободољубиви народи поднели зато да се однесе победа над фашистичком агресијом. Ми смо, пре свега, вечито захвални великој земљи радника и сељака Совјетском Савезу, који је у рату дао највећи допринос и чијој борби има да се захвали за дефинитивну победу над фашистичком Немачком, империјалистичким Јапаном и њиховим сателитима. Ми смо народима Совјетског Савеза захвални не само због тога што су се они лавовски тукли пред Лењинтрадом и Москвом, што су онако херојски одбранили Стаљин. град и,у незадрживом налету, гонећи без предаха фашистичке грабљивце, отерали иху њихов Берлин, Ми смо им захвални и зато што заставу борбе ни за тренутак У току тешких година рата нису били повили, већ је она стално стајала високо, свима на видику, служећи и нашим народима као сталан потстрек да У својој борби исто тако издрже до победе. Крв коју су си“ нови Совјетског Савеза пролили и непосредно на нашем тлу, крв проливена и па самим улицама наше престонице за слободу тих улица и читаве наше земље, остаје вечито
ТИ
обележена мермерним спомени-
цима_које смо подигли у част
ка Ови Крупов: се брин :
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
БЕОГРАД, 9 МАЈА 1947
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-443
те крви и споменицима који постоје у нашем срцу. С обзиром на значај побе-
де, ми ценимо учешће наших западних савезника у рату против европских фашистич ких завојевача и империјалистичког Јапана. Али, на другу годишњицу Дана победе, славећи све оне напоре који су до победе довели, ми видимо
_ како империјалистички круго-
ви Америке и Енглеске бацају под ноге начела ради којих се ратовало и на све могуће начине настоје да слободољу“ бивим народима, ради својих себичних _ интереса, плодове победе.
Од дана ослобођења до данас наши народи доживели су извесна тешка разочарења баш због поступака неких наших савезника у рату, оних који врло добро знају како смо се ми у рату борили, колико смо жртава поднели, кроз _ какза смо све страдања прошли. Прво велико разочарење и увреду доживели смо на питању Истре, Трста и Словеначког Приморја. Владајући кругови Енглеске и Америке нису показали нимало разумевања за наше оправдане захтеве. Они су учинили да ван граница наше земље, а у наручју Италије, једног од агресора против кога је била управљена ослободилачка борба наших наро-
да, остане знатан део наше браће. Не мање разочарење претставља став ових истих
владајућих кругова кад се ради о питању наше Корушке, о слободи наше браће која су, на територији Хитлеровог помагача Аустрије, једина водила борбу на страни савезни“
54
да задовоље
петите хитлеровског саучесни-
ка, а не како праведно, у сми“ слу начела проглашених у то-
ку рата, да реше оправдане захтеве Југославије, као једног од најактивнијих бораца
против хитлеровског мрака.
Порушени градови, међу које долази и Београд са тешким разарањима услед бомбардова-
ња, попаљена села, опљачкане ·
фабрике и друга уништена или отета имовина, — све те последице _пљачкашког рата
који су у нашој земљи води“ ли фашистички завојевачи У“ бедљиво говоре о нашем праву да будемо обештећени. Ме. ђутим, западне велике силе двоструко се огрешују и о то наше право. С једне одређују сасвим мале репарационе суме, које су далеко а тога да одговарају штети коју смо претрпели. С друге стране, ни те тако минималне су“ ме, тако мали број машина им
осталих ствари од вредности.
које нам се признају као некакво обештећење, не дају нам се о утврђеним роковима. Код
тога се води рачуна о интере-.
сима америчких и енглеских финансиских магната, а не 0 нашем праву.
зан«.
Па и читав став, који су званични претставници Енглеске и Америке имали на Московској конференцији њу Немачке, не показује жељу да се Немачка онемогући да поново буде агресор. Ми, који смо ужасно страдали од не-
мачке агресије, ми, који смо
на сопственом тлу и у личним патњама и страдањима осети“ ли сву бестијалност немачке
ј — да
ускрате '
је план
стране, ·
по пита“
нападачке политике, осуђујемо ове покушаје да се Немачка опет претвори у агресора.
Повређени непоштовањем наших права од стране запад. них савезника, ми утолико
дубље осећамо подршку и пуно разумевање које за наше жртве и права показује Совјетски Савез. Овој великој со. цијалистичкој земљи ми и други мали народи захваљујемо за своје ослобођење од фашистичке тираније. Сад у миру ми Совјетском Савезу дубоко захваљујемо за доследан став и одбрану праведних захтева наше земље, која се херојски борила за слободу, а исто та: ко и због одлучне борбе за праведан мир по свим питањима која се данас решавају у свету. После ужасних страдања која нам је донео рат ми добро разумемо и ценимо ове напоре Совјетског Савеза, утолико пре што с друге стране до нас допиру гласови им~
Н победе
перијалистичких шкача, |
Има, нажалост, земаља којима су отети плодови победе. Има земаља које су, уместо да се развијају у слободи, постале плен
ратних –ху-
није такав случај, иако је не: поштовање наших жртава У рату и непризнавање _ наших права од стране западних савезника ускратило један велики део оног што је с победом имало да нам припадне. Ми смо упркос свакој сметњи, уУ'
спели да за кратки период од.
две године живота у слободној земљи великим резултатима рада увеличамо своју по: беду. Ове године ми Дан победе славимо у знаку успеха које нам је омогућило наше друштвено уређење, наше народна демократија. Увелико смо приступили остварењу Петогодишњег | плана развитка народне привреде. Зато Дан
империјалистичких =: грабљиваца. Са нашом земљом ;
ЗАЈЕДНИЧКИ ГРОБ 22 СОВЈЕТСКА ОФИЦИРА, НА ЈЕДНОМ ОД БЕО. ГРАДСКИХ ТРГОВА, УВЕК ЈЕ ОКИЋЕН СВЕЖИМ ЦВЕЋЕМ. ЛАЗНИК БАЦИ СВОЈ ПОГЛЕД НА ГРОБ У КОМЕ ПОЧИВАЈУ ХЕРОЈИ КОЈИ СУ ДАЛИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЗА СЛОБОДУ И НЕЗАВИСНОСТ НАШЕ ЗЕМЉЕ.
победе славимо мислећи на задатке које план пред нас поставља. Мислећи на рад, ми на овај велики дан с гнушањем осуђујемо сваки покушај рат“ них хушкача да угрозе мир,
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
==
ЦЕНА БРОЈУ 3 ДИН.
УУ:
СВАКИ ПРО-
тако потребан народима, тако нужан и нашим народима да би остварили велики сан о срећи и благостању изложен у цифрама Петогодишњег плана. (Остварење привредног плана
зависи од блаловременог вршења пореских обавеза државних привредних предузећа
нансирање привреде обухваћено је државним буџетом. Државни буџет је заиста финансиски план читаве наше привреде. А то стварања _ јединстве-
средстава и употребе ових средстава У сагласности са. општедржавним привред“
ним планом за привредну из-
градњу наше земље.
У планској привреди, на ко-.
ју смо већ прешли, наплата пореза не може се више вршити од случаја до случаја већ по плану којим су одређени рокови уплате за сваку врсту пореза. Остварење привредног плана зависи од остварења државног буџета; реализација државног буџета зависи од благовременог' вршења пореских обавеза сваког грађанина, а у првом реду државних привредних предузећа. Порез на промет производа и: добити државних привредних предузећа су главни извори прихода; то су облици акумулације наше производње.
Закон о порезима прилагођава структуру и форму др“ жавних прихода карактеру наше привреде. пореза _ највећи значај има порез на промет производа. Порез на промет производа нема ничег заједничког са старим фискалним порезом на пословни промет. „Порезом на промет производа, — како се то. у закону одређује, — остварује се др-
жавна акумулација . финансиских средстава из производње,
робе свих грана привреде, сем
основних производа п ољопри“'
вреде, као и:из другог рада
који доприноси стварању вред-.
ности производа као што СУ: транспорт, занатске услуге и
Порез на промет производа.
не оптерећује грађане, Он
пе -државних-- новца» 40
Од пет обликафинансиски ·
претставља само облик у коме се остварује највећи део акумулације из државних трговачких предузећа. Стопе пореза на промет производа зависе од планирања цена, од
планирања 'акумулације. Порез |
на промет производа улази У продукциону __цену,._Устварм, олшто“ · каже Привредног савета Борис Кидрич, то и није порез у старом смислу речи, већ облик у коме се врши привреде 3а потребе _ нове привредне _ изградње. Према томе, порез на промет производа заузима важно место као извор државног прихода, а нови порески систем је моћно средство за даљу планску привредну изградњу земље. Да бисмо остварили привредни план, према томе, потребно је да обезбедимо новчана средства, потребно је доследно извршити финансиску страну општедржавног плана,
Државни приходи су тачно предвиђени и по висини, и по природи и по начину притицања. Међу њима нарочито важно место заузима порез промет производа и добити државних привредних предузећа. Државни _ сектор привреде
претседник _
акумулација „из.
на.
треба да омогући да се новча-_
на средства, која се љују у виду пореза на промет производа и добити, не правилно обрачунавају већ и на време уплаћују на одговарајуће банковне рачуне. Међутим, није тако. Има руководстава државних привредних предузећа која се немарно односе према својој дужности, да тачно и _благовремено извршавају своје платежне обавезе према државном буџету. Има случајева где су предузећа грешила услед
појав“_
само-
основној. .
" непознавања прописа који ре-,
" гулишу начин обрачуна и У-
" плате пореза на промет произ-, вода. То су већином новоосно-.
ита аи паа
вана предузећа. Нека предузећа, а то треба нарочито подвући, нису још положила порез на доходак који отпада на добит остварену у току 1946 године. Примера ради да наведемо предузећа „Ограпс“, „Просвета“, „Белсап“, „Земал-
уплатила ни добит, ни порез. на доходак за прошлу годину. .
Ни са 'порезом на промет за 1946 годину не стоји боље. Тако, на_ пример, предузеће „Житопромет“ још није положило преко 2 милиона динара на име општег прометног по-., реза на обазљен промет у месецу депембру прошле године, а исто тако ни на промет из месеца јануара ове године. Предузеће „На-ма“ није уплатило порез,на промет производа у висини од око 230.000 динара из месеца јануара ове године. Предузеће „Промес“, такође није уплатило преко 6 милиона динара прометног пореза из децембра 1946 године а исто тако ништа није платило ни на промет обављен у 1947 години. .
Мндги руководиоци предузећа још нису схватили да порез на промет производа мора притицати у буџет одмах после стављања робе у промет, јер се наплатио уз цену робе, и не припада предузећу већ држави. Појединим предузећима наплаћени, порез служи као обртна средства, што је неправилно.
Исто тако неки руководиоци предузећа нису схватили да и део добитка који је предвиђен годишњим финансиским планом за уношење у буџет, не могу задржавати и њиме се служити, већ га имају полагати на одговарајући бане. ковни рачун, према плану, и то у ратама. | . Државна трговачка предузе. ћа која не плаћају благовремено порез на промет производа и део добити који су предвиђени _ годишњим _ финансиским планом за уноше-
. ње у буџет, свесно или несве-_
сно ометају остварење општедржавног привредног плана. Пореска обавезе морају се на време ликвидирати: · а) редовним и благовременим уплаћивањем пореза на промет производа и 6) редовним _ уплаћивањем предвиђеног дела добити. у За неблаговременост, аљкавост, свесно или несвесно ометање да новчана средства редовно притичу у државни бушет, одговорна су, у првом реду, руководства |предузећа. Нису мање одговорни ни финансиски органи народних одБора који дозвољавају да пре. пузећа праве грубе грешке и пропусте чије се последице не могу за државну благајну надокнадити. Е Руководиоци предузећа мо-
за рУ познати законске поли.
· них одбора каква
- на уплата кочи и омета
се који одређују пореске обавезе државних привредних пре. дузећа. Они су дужни да контролишу рад својих намештеника, да врше доследно контролу над извршењем постављених задатака, То је њихова основна дужност.
_ко“ итд, Ова предузећа нису ___Привредна предузећа дужна
су да одмах учине, без обзира на то да ли су производна, угоститељска, грађевинска итд. да код свог финансиског органа (среског, градског, ре= јонског народног одбора) ра“ справе питање пословања У 1946 години са пореске стране у погледу прометног пореза, пореза на доходак и добити; да у законском износу и законским роковима полажу порез на промет производа. (Види најновију наредбу Мини-
стра финансија Савезне владе) и да у предвиђеним роковима полажу део добити др“ жавног буџета.
И финансиски органи народних одбора чинили су грубе
пропусте. То се више не сме дозволити. Народни одбори су дужни да своје финансиске органе упуте на оперативан и конструктиван рад и да иху томе контролишу.
Прекршаји финансиске дисциплине неће се, и не могу се, трпети, ни под каквим изговором у планској привреди.
Када се има у виду да нови закон одређује порез као „допринос државних привредних предузећа, установа, задруга, организација и грађана, из свог прихода, зараде, добити _и имовине, а за привредну изградњу, материјално и културно подизање и социјално 0безбеђење народних маса,. за јачање државне независности и одбранбене моћи“, онда треба да буде јасно и руководиоцима привредних предузећа и финансиским органима народтреба да буде њихова дужност.
Сваки динар у плану државних прихода намењен је извршењу необично важних зада“ така У оквиру подизања и унапређења наше привреде, Свака непотпуна и неблаговремеизвр- шење планова.
Државна привредна предузећа морају поштовати начела финансиске дисциплине, која су тако нужна У периоду планске изградње земље. На административно • оперативним руководствима и финансиским органима лежи одговорност уколико би се и надаље овако штетан став појединих предузећа толерисао.
Наша изградња се спроводи плански, приходи и средства су планирани, па је од прворазредног значаја да редовно, благовремено и У законским износима та средства и утичу у буџет.
М. МИЛОШЕВИЋ
и аљ _~