20. oktobar
1
СТРАНА 2
руги конгрес Народне омладине Србије, одржан
18, 19 и 20 маја, несумњиво је '
био једна снажна политичка манифестација не само омладинске организације него и Народног фронта Србије. . Он се'одржао две и по године после Првог конгреса Антифашистичке омладине Србије, непосредно. после. доношења Петогодишњег плана привредне изградње наше земље и Првог конгреса Народног фронта Србије, , у .
Само време, у коме се Конгрес одржавао, дало му је јасан карактер: мобилисати омладину Србије на испуњење Петогодишњег плана, наћи место · омладинској организацији У испуњењу овог општенародног задатка. М без икакве резерве можемо слободно рећи да је Конгрес у великој мери успео и да ће он бити од отромне важности за даљи рад и развитак омладинске органи. зације наше Републике,
Конгрес је, пре свега, сумиРрао досадашњи рад наше омладине и њено учешће у обнови земље. Само — неколико података јасно говоре колико је омладина Србије озбиљно схватила оне задатке, који су се до сада пред њу постављали. Навешћемо неке примере њеног рада у 1946 години: изградња Посавског канала, где је учествовало 3848 омладичаца и омладинки, где је прокопан 41 километар канала и обезбеђено од поплава 4.000 хектара плодне посавске земље; изградња пруге ГолешВелики Белаћевац на Космету; пут Чока — Потиски Свети Никола; изградња Бегејског канала у Војводини; регулација реке Раље; градња пута Свође — Црна Трава; партизански пут Кокин Брод — Драглица итд; Ако томе додамо да је на изградњи пруге Брчко — Бановићи учествовало 23.000 омладинаца и омладинки из Србије и да је у овим акцијама, изузимајући пругу, уштеђено нашој држави преко 250 мнлиона динара, онда нам. је пот. пуно јасно колика огромна стваралачка снага лежи У нашој омладини и како омладина Србије схвата и извршава општенародне задатке — изградњу наше земље. То, у исто време, показује колико је велика свест, колико је јака љубав наше омладине према народној власти — према нашој Федеративној Народној Републици Југославији,
Кроз свој овакав рад, омладина Србије чврсто је исковала своје јединство, доследно спроводила политику Народног фронта, активизирала огроман део омладине и успоставила своју организацију и у најмањем селу наше Републике.
Оваквим својим радом организација Народне омладине постала је саставни део живота сваког омладинца, снажна полуга за васпитање наше. омладине. Она је успела да код великог дела омладине развије такав радни полет и херонзам да је и најтеже физичке радове, који су у старој Југославији сматрани недостојним, 0младина са песмом и весгљем извршавала,
Петогодишњи план електрификације и индустријализације наше земље дочекала је омладина Србије спремна и чврсто решена да ће своје задатке и дуг према њему извршити. Други конгрес Народне омладине Србије дошао је као резултат те спремности и решености, Зато је он расправљао и поставио задатке пред сву омладину Србије да се на овом питању мобилише сваки члан Народне омладине наше Републике.
Он је, у првом реду, поставио задатке и одредио начин рада наше радничке омладине, Основни задатак радничких ак"тива јесте питање производње. Њено тежиште рада треба да буде на испуњавању производних задатака. Да би се производни задаци на време извршили треба развити све-
страно такмичење у предузећи-_
ма. Основа у такмичењу треба да буде побољшање квали-
дионицама и рудницима треба да буде носилац новог прилажења раду, носилац радне дисциплине, такмичења и новаторства. Такмичење треба да постане стални систем рада радничке омладине, она треба стаљно да га усавршава и подиже на виши степен, Пред њу се поставља да се нарочито
„заложи за увођење радних нор-
ми и акордног система. Активи радничке омладине треба да буду главна помоћ синдикалним организацијама и управама предузећа у испуњавању ових, Као и свих осталих задатака. Посебно питање, којим треба да се баве омладинске организације, јесте питање сдноса према ударницима, новаторима и рационализаторима. Њима треба посветити много више пажње, одавати им више признања и популарисати их. Правилан однос омладинске организације према њима биће снажан потстрек да се у такмичење укључи хиљаде омладинаца и да се из њихових редова рађају стотине нових ударника и новатора, нових бораца за остварење Петогодишњег плана,
Посебан задатак који је Конгрес поставио пред целу омладинску организацију Србије јесте да обезбеди подмладак за нашу индустрију, да мобилилше хиљаде омладинаца за руднике, фабрике, да их мобилише на грађевинске радове и за све остале струке. Не задржавати се само на мобилизацију тих омладинаца, (него за њих орга-
београдским – пијацама
На нема потребне количине.
воћа и поврћа које би могле да
задовоље основне потребе по-, трошача. Цене су, врло високе,
То су неоспорне чињенице које нико не може порећи. Тезге државних и задружних предузећа скоро су празне; приватни сектор преовлађује тржиштем; цене натло и неоправдано расту да се задрже на највишим тачкама; појављују се сви знаци тржишне неорганизованости и стихијности,
Да ли има оправдања за такав хаос и стихијност на нашим тржиштима; у чему је основни проблем и који су прави узроци слабог довоза воћа и поврћа2
Постоје два гледишта која се у основи разликују. Према једном гледишту овакво стање је неминовна и логична после-
дица општег стања у основним,
произвођачким центрима воћа и поврћа где су још увек цене прилично високе и нема, бар за поједине врсте, довољне количине робе. Друго гледиште је супротно овоме: пра. ви узроци су у слабој организацији, у недовољном интересовању градских предузећа и задруга да активније учествују на пијацама, и ако ништа друго, да постану активни регулатор за снижење и учвршћивање цена. Све чињенице, међутим, иду у прилог потвр-
· де другог гледишта.
Када је у питању рано воће и поврће приватници се налазе у бољем положају и користе повољну ситуацију дижући неоправдано цене; ако државна предузећа и задруге: не утичу на цене појачаним довозом оне се учвршћују на највишим тачкама, На тржишту се налазе само оне количине робе које оправдавају формиране цене. Из тога проистиче основни задатак градских предузећа и задруга да се смишљено и плански појављују на пијацама и да утичу на формирање цена које би биле у складу са дохотком широких потрошачких маса.
Прошле године, например,
· државна предузећа и задруге
тета производа, повећање про-.
дуктивности рада, уштеда си.“ ровина и горива и смањење производних трошкова, чување машина и осталог алата. Такмичење треба да се поста“ ви тако да оно обухвата сваког радника, да се такмичи свака група, свако одељење да се на конференцијама и производним састанцима примају обавезе и да се расправља 0 начину њиховог извршавања. Омладина по предузећима, ра
>
одиграле су важну и пресудну улогу у снаблевању воћем и поврћем, У 1946 години у априлу и мају државна и задружна предузећа увезла су Укупно 695 тона воћа и поврћа; за исто време приватни сектор је увезао 1915 тона. 1947 године државни и задружини сектор увезли су 544 тоне а приватни 1293, Према томе. изражено у процентима, у 1947 години државна и задружна предузећа учествују У укупном довозу воћа и поврћа са 20,5% а приватна са 69,5%. Показује се тенденција амањења увоза и
код државних и
аадружних _
· Значај Другог конгреса |
__ Народне омладине Србије
ниговати разне курсеве и кружоке, како. би се на време оспособили и постали стручни радници.
Расправљајући о задацима сеоске омладине, Конгрес · је поставио пред активе Народве омладине на селу да се заложе за отстрањивање застарелљих начина обраде земље, да
__ усвоје модеран начин обраде,
да овладају техником у пољопривреди. Потребно је оспособити хиљаде тракториста, механичара, руководилаца тракторских бригада, без којих се не може замислити повећање продуктивности рада на селу. Омладина на селу треба да бу. де и организатор разних курсева: сточарских, воћарских, домаћичких, кројачких итд. који треба да подигну културни ниво нашег села; да се заложи за испуњење — фронтовских
се само на мобилизацији тих планова на уређењу — села; да буде носилац свих ак-
ција које треба да донесу препсрод нашем селу. Као посебан задатак, |Конгрес је п»ставио пред сеоску омладину да помогне народним властима у правилном спровођењу откупа жита и сетве, да дају све сд себе да се испуни план о увођењу и засејавању индустриских култура, како би се <л успехом извршила рејонизација у нашој Републици.
Расправљајући о задацима средњошколске и студентске 2 младине, Конгрес је у првом реду поставио пред све ђаке
20 ОКТОБАР
ХДоговор Народне омладине за остваривање ПЏетогодишњег плана
и студенте да се неуморно б6оре за савлађивање науке, да подигну своје знање, да се искорене слабе оцене из на ших школа и факултета, Расправљајући о важности сред“ њих стручних курсева, Конгрес је поставио да се појача упис у средње стручне школе и да се појача проценат ђака који ће редовно свршавати те школе, Не треба се задржавати на томе да се да само одређени број тих ученика, него да се тај број према плану распореди на све стручне школе: средњотехничке, трговачке, пољопривредне, шумарске, саобраћајне итд. Поред повећања стручних школа, учење у њима треба у много већој мери
Радно претседништво конгреса за време читања реферата Светислава Поповића “
да се повеже са практичним радом, да буде специјализовано и да одговара задацима који очекују наше кадрове по изласку из школе. У том ци љу агитација, коју спроводе омладинске организације, треба да буде много конкретнија и ближа омладини.
Поред ових задатака, које је Конгрес поставио пред радничку, сељачку и школску омладину, Конгрес је расправљао и о другим делатностима омладинског рада: васпитања, фискултуре, рада пионирске организације, рада руководства појединих организација итд.
Имајући у виду досадашњи
КО ЈЕ КРИВ ЗА ХАОС И СТИХИЈНОСТ. НА НАШИМ ТРЖИШТИМА
Прави узроци слабог довоза воћа и
Изглед једне задружне тезге на Шветном тргу
предузећа, а истовремено и код приватника. Таква тенденција увоза иде уствари у прилог приватним предузећима, изазивајући. неравномерни скок цена и њихово учвршћивање на највишим тачкама. Слаб довоз, сасвим логично, утиче да се цене пењу ка вишим тачкама и да показују тенденцију сталног пораста.
Појачан довоз државних и задружних предузећа прошле године утицао је да цене падају. Кретање цена у априлу и мају прошле године изгледало је овако: априла лук (црни) веза од 2 до 4 динара, а при крају месеца 1—38 динара; априла 1947 године 4 до 5, у мају од 2 до 4. Салата: у априлу од 1 до 6, при крају месеца од 1—4%; У мају 1—2. У. 1947 години почетна цена 1 априла била је 10 динара, пред крај месеца спала је на 1—б6 и данас је просечно од 1 до 4 динара. Ротквице: 1 априла 15 динара, а 29 априла 3 динара; у мају од 1 до 3; у овој години у априлу од 8 до 10 и данас од 2 до 4 динара, Паприка бабура 7 динара комад, у маЈу 4 до 5; у овој години тек се појављује. Паприка љута просечно 3 динара у априлу, у мају 2 динара. 1947 године 4 у априлу и 3 у мају. Зелен за супу: просечно у априлу прошле године 6 динара веза, у мају око 5. У овој години просечно 6 динара у априлу; одржава се иста цена и у мају. Цене спанаћу кретале су се од 6 до 10 динара за један килограм у априлу, а у мају од 6 до 7; У овој години цене се неједнако крећу: почеле су од 14 динара и пред крај месеца пале на 10, у мају су пале до 6 али су за то опет у скоку го
динара. Млада шаргарепа задржала је исту цену и у а-
прилу ин мају прошле године — 3 динара веза. Данас је дупло скупља 2—6 динара веза. У априлу прошле године грашка није било. Први грашак У мају почиње са 20 динара по килограму. У 1947 години појављује се грашак пред крај априла, Почетна цена је 35 до 40 динара за килограм. Сада се одржава на 20 до 26 динара по килограму.
Цене воћу кретале су се овако: прве трешње 25 динара (6 маја); 20 маја 15 динара и 27 маја 10 динара. 25 маја појавиле су се прве јагоде — 45 динара килограм, рибизле 20 динара. Сад им је цена знатно
" виша. Прве трешње почеле су "са 35 динара, само једног да-
на пале су на 16, па су још колико сутрадан скочиле на 25 динара килограм и та се цена стално одржава, ' Када се упореде цене из априла и маја прошле године са ценама у истим месецима (у мају до данас) просечно су данашње цене веће за 25% до 35%. За поједине артикле цене су далеко веће. У прошлој години цене су имале тенденцију поступног и уједначеног пада. Међутим, данас су у порасту са искључењем извесних, артикала
код којих се примећује незнатно и споро смањење, Данашње кретање цена на
београдским пијацама показује једну карактеристичну особеност која је својствена капиталистичким · земљама, туђа духу наше нове народне држа. ве и у опречности са суштином наше економике, Посреди је шпекулантско маневрисање са ценама, стихијност, хаос који се снажно осећа на нашим тржиштима. А то долази отуда, што је приватни сектор 0владао пијацама. Чињенице указују на то да приватна пре~
дузећа такође мање увозе сада него прошле године и на тај начин “вештачки одржавају високе цене. Нагли пад а затим“онеоразмерни скок цена јесу, уствари, штпекулантске махинације. Изгледа да наша државна и задружна предузећа нису много научила из стеченог искуства прошле и претпрошле године. У 1945 години био је прави привредни рат на нашим пијацама. Тучени политички, непријатељи су се пребацили на тржишта да тамо наставе своју ' гадну работу црноберзијанства и недопуштене шпекулације. Народна власт их је, уз веома активну подршку трудбеника, обуздала и потисла са тржишта; одређене цене су одржане. Прошле године државна и задружна предузећа била су моћан фактор за одређивање и учвршћивање цена. Приватни сектор је био јачи у увозу, али су регулатор цена била, у првом реду, државна и задружна предузећа.
Ове године није такав случај. Државна и задружна предузећа препустила су иницијативу приватном сектору, јер се нису благовремено постарала да проуче тржишне могућно» сти главних снабдевачких центара и да појачају увоз воћа и поврћа. Напротив, она су увезла знатно мање него прошле године. Предузеће за воће и поврће, по плану: за први квартал, није предвидело никакав увоз; то су месеци када још нема воћа и поврћа. Али, необјашњиво је да је ово предузеће од предвиђеног плана увоза у другом кварталу остварило свега 10%. Задруге су такође подбациле; оне се нису довољно ангажовале да обезбеде потребне количине воћа и поврћа и да појачају увоз. Месне задруге и откупна предузећа на терену нису се, са своје стране, исто тако У довољној мери ангажовали да врше благовремено откуп, да имају иницијативу У својим рукама.
Координација, која је врло важна за рад на терену, не по. стоји; тек пре три дана формиран је координациони одбор да свестрано испита могућности појачаног довоза, да обухвати и претресе стање у глав. ним снабдевачким центрима. Међутим, то је требало учинити много раније и имати ја сну слику о свим могућностима за интензиван увоз воћа и поврћа. .
Чак да се донекле и усвоји гледиште да су цене прилично високе и у главним произвођЂачким центрима, не може се правдати таквим изговорима садашње стање на нашим пијацама. Из стеченог искуства требало је бар нешто научити,
23 МАЈ 1947,
рад омладине Србије, њенв спехе које је постигла у про шлим годинама, њену органи“ заторску и политичку зрелост — можемо бити сигурни да ће одлуке Другог конгреса то стати својина сваког — омлач динца наше Републике и да ће он имати дубоког одјека не са мо код наше омладине него и код свих наших радних људи, И зато Други конгрес није зиз« чајан само за нашу омладину већ је он од неоцењиве кори“ сти за читав наш народ.
"Данило ПУРИЋ
претседник Градског од“ бора Народне омладине Београда /:
'
поврћа
Државна и задружна предузе« ћа у садашњим условима мо« гу овладати тржиштем воћа и поврћа.
Прошле године су она била У несразмерно тежој ситуацији. На државни и задружни сектор долазило је свега 27%, а на приватни 73% од укупног увоза воћа и поврћа. Па ипак, државна и задружне снабдевачке установе, појачавајући увоз у пресудним моментима, утицале су на правилнији ток цена, изазивајући и њихово константно снижење.
Као што је подвучено, цене воћу и поврћу ове године су веће за 25 до 35% према ценама из прошле године. Међу“ тим, прошле године дошло је У два маха опште снижење це. на индустриској роби од 5 до 35%. Наши трудбеници улажу самопрегорне напоре да повећају производњу, а кроз нове методе _ рада, повећавајући продуктивност и рационалном штедњом материјала, да снизе трошкове производње. Високе цене на београдским пијацама У очигледној су супротности са тежњама и напорима који се данас чине да живот појевтини и да се повећа животни стандард широких народних маса. Оне су неоправдано ВИ" соке и олржавају се једино због тога, што је тржиштем овладао приватни сектор, КОЈИ изазива хаос и стихијност.
Прави узроци за овакво ста“ ње налазе се у слабој оргави“ зацији рада градских привреде них предузећа, у слабом и Не активном раду задруга, у 16 довољној координацији снабдевачких државних и задру“ жних установа и повезаности са месним откупним предузе“ ћима и задругама. У почетку. су учињене велике грешке, 1ер се није приступило раду према претходно _ утврђеном _ плану, није се користило стечено И скуство У досадашњем раду.
Цене артикала масовне 10" трошње, воћу и поврћу, не Могу да се развијају стихиски У да се вештачки одржавају. тржишта треба истиснути шпе« кулантство, појачати увоз и У возити све више; успоставити чврсте везе са свим промзво“ ђачким центрима; утицати #4 снижење цена које ће бити У складу са реалним дОхОтКоМ наших трудбеника; омогућити“
заловољење потреба широке - потрошње. Ако одговорна снабдевачка
предузећа већ увиђају своје
грешке, она ће бити У стању и да одговоре своме задатку“
М. МИЛОШЕВИЋ