20. oktobar

МУ ЈУ ОР ИВ жа

' СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!

БРОЈ 134 ГОД. ТУ

ШЕСТ ОГОДИШЊИЦА НАПАДА ФАШИСТИЧКЕ НЕМАЧКЕ НА СССР 771

а ЕТ РА ов ни и тета Те ТИ ТЕТ ИЛИ а Ти и

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

светено-историсна 000

и победа Совјетској Савеза

[ |Е шест година огромна војска фашистичке Немачке,

дашњим лаким победама, беспримерног дивљаштва,

опијена _ дота-

напала је Совјетски Савез, Џиновска машина поробљавања и задатак да здроби земљу победничког

уништења, била је ставила себи у социјализма, најнапреднију демокра.

тију света. Сто седамдесет немачко-фашистичких дивизија — цифра која се

у даљем току рата стално повећавала ваздухопловства и огромне количине с

вих

— продрло је уз подршку снажног средстава ратне технике у земљу

Совјета, носећи собом кужни дах подјармљивања и рушења, Али, сви совјетски народи, сложни и несаломљиви у одбрани отаџбине, умели су да даду фашистичком нападачу достојан одговор. Удруживши

своја осећања, мисли, напоре

н дела с великим замислима и делима свог в и учитеља Јосифа Висарионовића Стаљина, ; А: 5

вароди СССР извојевали су У

дугом и незапамћеном тешком рату светско-историску победу.

Отаџбински рат Совјетског Савеза од првог дана па све до пада Берлина и

против немачког фашизма бно је, капутулације Немачке, величан-

ствена борба не само за ослобођење отаџбине, већ и за ослобођење под-

јармљених европских народа, вот и мир.

, Кроз битке, редиво херојство, лењинградске епопеје, љубави према слободи,

за правичан,

у којима је славна Совјетска армија посведочила кроз бесмртне подвиге стаљинтрадске,

народи СССР пронели су моћну и неугасиву истини и човечанству, Та љубав, племенита, активна

демократски, _ стваралачки жинеупо. орелске, светлост

московске,

и дубока, прожима и данас њихове напоре управљене поратној изградњи не а напоредо с тим — изградњи трајног и искреног мира у целом

_ Пре него што је напала Совјетски Савез немачко-фашнстичка војска пронела је огањ и мач целом Европом. Нарочитом свирепошћу и дивљаштвом била је обележена најезда Хитлерове војске у Источну и Југоисточну Европу. У тамницама гестапоа и у „логорима смрти“ били су уништени милио-

ни невиних људи. Немци су. увели били у окупираним 3емљама ропски рад.

Тако су хитлеровци спроводили „нови поредак“ у Европи. Опасност робовања немачком фашизму наднела се била над целим светом. Прожети сулудом идејом господарења светом, Хитлерове хорде су подмукло и неочекивано продрле на територију Совјетског Савеза. Многобројне формације бомбардера одједном су се појавиле над СССР и извршиле бомбардовање мирних совјет„ских градова, За совјетске људе почео је Велики отаџбински рат.

Одређујући посебне црте тога рата, генералисимус Стаљин је подвукао да се рат против фашистичке Немачке не може сматрати обичним. Јер то није рат само између две војске, већ је уједно и рат целог совјетског народа против немачко · фашистичких _ трупа. „Циљ тог свенародног Отаџбинског рата против фашистичких угњетача, — рекао је Ј. В. Стаљин 3 јула 1941 године, — није само ликвидира“ ње опасности која се наднела над нашом земљом, већ и помоћ свим народима Европе који стењу под јармом немачког фашизма“,

Још у првим данима тог свенародног рата совјетски народ и совјетски борци били су позвани да изврше највећи историски задатак — да ослободе поробљене народе од фашистичког јарма. Совјетска армија примила је на себе главну тежину ударца немачко-фашистичких трупа, она је постала авангарда историске борбе слободољубивих народа против фашизма. Током целог рата совјетско-немачки фронт био је одлучујући фронт, на коме је немачка врховна команда држала своје главне снаге, као и најбољи и претежни део ратних техничких средстава.

У току крвавог, огорченог и дугог рата Совјетска армија ослободила је, извршујући свој велики и напредни задатак, од немачко-фашистичког јарма народе многих европских држава. а У данима кад слободољубиви народи бележе другу годишњицу победе над Хитлеровом Немачком, треба да се осврнемо на догађаје тих хе ројских дана, дана у којима је одлучивана историска судбина тих народа.

Пораз Немаца код' Москве, стаљинградска епопеја, битка код Курска и Орела, десет славних Стаљинових удараца задатих непријатељу — све су то историске етапе херојског пута Совјетске армије заврше“ ног истицањем победничке заставе над Берлином. У свежем су сећању и јулски дани 1944

па

године, када су совјетске трупе, опколивши и ликвидиравши код Минска 30 непријатељских дивизија, огромном брзином напредовале ка западу, и избиле на Вислу, Тиме је велики део Пољске био ослобођен немачко-фашистичких освајача. Борба Совјетске армије против Немаца за ослобођење Пољске била је тешка и дуга. После крвавих битки совјетски борци заузели су 14 септембра 1944 године предграђе Варшаве — тврђаву Прага. А 17 јануара. 1945 године трупе Првог украјинског фронта заузеле су комбинованим ударцем са севера, запада и југа Варшаву и кренуле у моћну офанзиву која је обезбедила потпуно избацивање непријатеља из Пољске. Раме уз раме са совјетским борцима херојски су се бориле пољске трупе надахнуте једном мишљу, једним стремљењем — да што брже очисте своју земљу од фашистичких силника.

Извршујући своју ослободилачку мисију и развијајући офанзиву на целом фронту, совјетски борци ушли су 31 августа 1944 године у престоницу Румуније — град Букурешт. Уласком Совјетске армије у Букурешт било је предодређено потпуно ослобођење Румуније од немачко-фашистичких освајача, Самим тим отварао се пут за Мађарску и пружала се непосредна могућност указивања помоћи југословенским народима.

БЕОГРАД, 20 ЈУНА 1947 ј

У музеју Централног дома Совјетске армије леже заставе разбијених немачких јединица

Заједно са херојским борцима Народноослободилачке армије Југославије Совјетска армија је 20 октобра 1944 године ослободила Београд. Бугарска је исто тако очишћена од Хитлерових трупа. Двадесет осмог октобра 1944 године Совјетска армија прешла је У одлучну офанзиву „између ·Ћисе и Дунава. Почеле су борбе за ослобођење Мађарске. После заузимања Будимпеште трупе Совјетске армије добиле су мо-

гућност да приступе операција- ·

ма у циљу истеривања Хитлерових трупа из Аустрије. Настављајући енергично напредовање, совјетске трупе су. 30 марта прешле аустриско-мађар-

ску границу и 13 априла ушле ,

у Беч.

Совјетска армија водила је врло огорчене борбе за ослобођење Чехословачке. Братислава је ослобођена 4 априла 1945 године, а престоница Чехословачке златни Праг — 9 маја.

Велика ослободилачка мисија Совјетске армије била је тиме потпуно завршена. Народи Источне и Југоисточне Европе стекли су слободу и право на слободан национални ра» звој. Данас су њихови напори управљени учвршћењу тих пра-

ва, лечењу рана које је задао рат, јачању мира и њихове безбедности,

И поред свих маневара снага међународне реакције које покушавају да омету миран демократски развој ослобођених држава, народи тих држава поуздано. иду путем даљих демо-

"кратеких преображаја у сво-

ме политичком, привредном и државном животу.

Борба свих народа Совјетског Савеза за ослобођење полјармљених народних маса Источне и Југоисточне Европе од великог је међународног значаја. За многе народе рат је претстављао тешку, али дубоку поуку Широке народне масе потпуно су се увериле да старо 'предратно уређење У њиховим земљама није обезбедило мир, да је ометало развој народне привредне, културне и националне независности. Искуство је показало тим народним масама да су њиховим др"жавама потребни најкоренитији демократски преображаји. У борби за те преображаје, У борби за мир и безбедност свих народа мирољубиви народи сећају се великих прекретних дана прошлог рата.

Пуковник. М. САВИЋ

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-443

ПОШТАРИНА ПЛА-

ЋЕНА У ГОТОВУ п пјиитм птиииилен

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.

Радне масе Београда Џ борби 31 извршење Плоно

Инвестициони план за 1947 годину — нов снажан потстрек за још веће радне оСбавезе фронтоваца у изградњи Београда

нвестициони план у 1947 години, који је једнодушно прихваћен _ на Трећем редовном заседању Народног одбора града Београда, отворио је нову сјајну страницу у историји развитка нашег главног града. План је одушевљено поздрављен у широким радним слојевима грађанства, које поводом његовог доношења узима преко _ својих фронтовских организација нове обавезе у добровољним радним акцијама на грађевинским и другим радовима, предвиђеним планом. Изнсс од 1.244,664.000 динара, који је у првој години Петогодишњег плана предвидео Народни одбор у редовном _ буџету и инвестицијама, претставља знатну суму за обнављање, развитак и пораст основних фондова градске комуналне привреде и значи осетно побољшање животног стандарда свих грађа. на, привредно и културно подизање Београда. Сам распоред кредита показује велику бригу наше народне власти баш за оне проблеме који су уско везани са животним потребама наших радних људи. Отуда је од укупне суме инвестиција на станбену _ изградњу одређено 37,39 %, на саобраћај, водовод и канализацију 14,27 %, на улице и путеве 14,02%), на просвету и културу 9,43% итд. Изградња станбених зграда за коју је у овој години одређена сума од 323,400.000 динара, а која реба да да нашем граду преко 2.000: нових станова, знатно ће ублажити декудицу У становима ко: ју данас Беонрад трпи. Изграђивање саобраћајне мреже и обнова градских комуникација претставља основни услов за нормално и брзо одвијање привредног живота у граду. Остали програм инвестиција: — изградња резервоара за воду, канализационе мреже, град, ских зелених површина и слично — решава у многом најнужније потребе града у том погледу. За подизање објеката, који ће служити правилном развоју културног живота наших грађана, такође су дате знатне суме. Овако разрађен план изградње нашег града поставља пред наше масовне организације велике задатке, а први и основни задатак је борба за његово извршење у предвиђеном _ року. Досадашње искуство показује да је "обнова и изградња Београда данас брига, не само наших на• родних власти, већ и свих грађа“ на, свих наших радних људи. Велико учешће фронтоваца и омла-

ПОЈЕДИНАЧНЕ ОБАВЕЗЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ,

МАРКО МАРЈАНОВИЋ 0 СВОМ ИСКУСТВУ У РАДУ

М арко – Марјановић, зидарски радник и вођа прве зидарске бригаде која је преузела појединачне обавезе у такмичењу написао нам је допис о томе како практично проводи у дело примљене обавезе и како води евиденцију учинка рада. Ево шта он о томе пише:

„Када се на радној конференцији у Комграпу повела дискусија по питању преузимања личних обавеза, и руководиоци и мајстори сложили су се да се појединачне обавезе у грађевинарству не могу усвојити, Код мене је постојало супротно мишљење, Из своје ду“ гогодишње праксе тачно сам знао шта је у грађевинарству могуће, а шта није. Јавио сам се за реч и обавезао се да ћу у својој бригади увести појединачно такмичење. Многи су мислили да ће то остати на речима, али сада се могу уверити да сам имао право. От-

како смо почели са зидањем, с у“

остварујемо појединачно такмичење. Желео бих да преко штампе покажем свима _ МОЈИМ друговима како то спроводимо,

Рецимо, узмем 3-4 зидара и

спехом

пре него што почну да зидају на.

једном зиду, договооимо се колику обавезу који може да прими према својој способности, Измеримо метром и обележимо где ће

други зид; и тамо обележимо. Норма за зидање износи 2,20 м“ до 2,50 м%, Али, ми је далеко пребацујемо. Најбољи радници Марко Ђурковић и Сотир Миљковић избацују за 8 часова четири кубика, па и више, а за њима не заостају много ни Остали, Сви они су свесни о томе за шта раде и имају добру вољу за рад. Али, потребно је да се и припреме све ствари ко.

је су потребне за рад. То је дуж

ност вође бригаде,

Рано ујутру, · сат пре почетка

рада, ја са помоћним радницима спремим малтер и циглу и проду-“ жни малтер за ћошкове. Спремим и све потребне скеле да ни помоћни радници ни зидари не чекају на њих, Пошто је све припремљено, у току рада се не губи ни секунд времена. При прела“

зу са зида на зид, унапред им се'

припреми скела са спремљеним материјалом. То је моја дужност и о томе се преко целог дана старам. Сем тога вршим распоред другова који раде на бетонирању, спремам табле за шаловање, припремам камен Који се убацује у

бетон и размеравам осовине но-

сећих зидова.

„Са мојим распоредом другови се тачно слажу. Тачно у 7 сати они се сви са потребним алатом налазе на скели и отпочињу рад. После тога стално сам око меша-

лице и често њоме рукујем, пошто се машинисти мењају па их морам. оспособљавати. Моја машина. не чека ни једног минута. На њој сада раде 3 омладинца и 1 омладинка са Пруге и довољно је нахрањују. ; .

Када се заврши радни дан, пошто сам стално с радницима и знам ко је које парче урадио, уз“ мем контролне формуларе и метар у руке, па посебно премерим шта је ко свршио и запишем у, одговарајуће рубрике. Сваки дан. податке дајем _ евидентичару, а сваких 10 дана предајем испуњене формуларе руководиоцу гради-_ лишта, ;

Овде има прилично посла, нарочито пре почетка и после завршетка радног дана, али пошто се постављају пред нас велики задаци Петогодишњег плана, не жалим ни најмање труда. Нарочито ме развеселило то што је још једна бригада на нашем радилишту примила личне обавезе. Вођа бри“ гаде користио се нашим искуством и успева.

Иако су наши резултати велики, хтео бих још више да по. стигнемо. Зато сада правим нове комбинације. Данас сам, рецимо, саставио три боља зидара да Бих

опробао да ли ће много више урадити него кад у групи има и слабијих радника. Таквим комбиновањем ја Ћу постепено тачно упознати способности сваког појединма у свим радовима,

Сада нам је лако. За ово време, откако радимо, код мојих другова је свест о нашим обавезама ушла у срце и у душу и сваки ће сутра м без мене савесно изврши“ вати своје задатке.

Сваки радник чини све да испу“ ни и премаши своје обавезе, Али се они исто тако интересују и за успех читаве групе. Зато на завршетку дана сви питају: „Колико смо данас урадили, колико смо премашили норму“ А кад им одговорим: „На зидарским послови“ ма премашено за 60—70%, а на бетонирању за 1009", — сви су весели и поносни, После иду на купање под топле тушеве. „Као да нам је пола умора отпало", — ка“ жу кад се врате с купања,

Тако радимо ја и моја бригада и жеља нам је да и други тако раде. Ми желимо свима да помогнемо саветима и искуством,

Марко Марјановић. зидар“

дине у добровољним радним акцијама у протеклом периоду овогодишње грађевинске сезоне, сведочи о високо развијеној свестм широких маса, које схватају да је "грађевинска делатност данас један од најважнијих сектора фронта, на коме се води борба за извршење плана у 1947 години,

Досадашњи резултати и нове обавезе

Радове на објектима, који се подижу, изводе градска грађевинска предузећа. Највећи део посла“

"ва, наравно, обавиће се плаћеном

радном снагом, код које се један део оспособљава путем стручних курсева, основаних од стране Грађевинског одељења. Досад смо имали 4 зидарска курса, од којих су 2 завршена, а 2 су у току. У току су такође курсеви за калдрмџије, асфалтере и тесаче. Један број курсиста већ је по завршеним испитима укључен на градилишта. Утицај Народног фронта и другиж организација учинио је да су ови људи, који дблазе махом из других занимања, схватили значај гра ђевинарства и, преоријентишући се са ранијег на овај сада најважнији посао, показали како се може најбоље допринети изградњи свога града и обезбедити себи одговарајућа зарада. То има двојаку важност; с једне стране ови курсисти су најбољи радници, јер се свесно и предано залажу на послу, а с друге стране уносе нов дух им радни елан међу остале грађевинске раднике. Доласком са Омла“ динске пруге неколико стотина о» младинаца, Међу којима добар

број ударника, који су већ распо- |

ређени по предузећима и на градилиштима, недостатак у погледу радне снаге знатно је ублажен, Ови омладинци ће такође похађати стручне курсеве и квалификовати се за разне послове у грађевинарству, Сам положај грађевинских радника знатно се изменио доношењем Уредбе о платама радника у грађевинарству, а изградњом станова за грађевинске раднике у Београду и отварањем мензи на градилиштима за њихо“ ву исхрану, знатно ће се подићи њихова радна способност и њихова свест — да сада раде, не више за другог, већ за себе саме, за своју народну државу.

Добровољни рад омладине и фронтовских радних екипа значи велики допринос за успешно извршење Инвестиционог плана. При том ваља имати на уму двојаку корист од добровољног рада: у“ штеду кредита предвиђених за поједине објекте и подизање радног елана на радилиштима и код плаћЋене радне снаге. Резултати постигнути за прва два месеца овогодишње грађевинске сезоне јасно потврђују ове констатације, Од 1 априла радило је добровољно на грађевинским и другим ра“ довима преко 60.000 учесника, који су дали 266.000 радних часова. Поред омладине, чије су радне бригаде формиране по узору на Омладинску пругу, на овим радовима учествовале су фронтовске радне јединице и' добровољне радне екипе синдикалних подружница, задруга и појединих удру“ жења,

Од колике је користи добровољни рад ових радних маса показује најбоље пример радова на Теразијама, на линији Славија Калемегдан, на калдрмисању Сарајевске улице и других саобраћЋајница, где је вероватно постигнута уштеда од више милиона динара, И не само да је било користи у погледу уштеде у пред“ виђеним сумама, већ су и радови, захваљујући учешћу добровољне радне снаге, брзо и за предвиђено време обављени, Данас ми и маемо око 25.000 чланова у омладинским и фронтовским радним бригадама, који су се обавезали да раде добровољно на грађевин“ ским радовима у Београду. Они те обавезе свакодневно остварују, и већ сада на више од 20 ве“ ликих градилишта ради добровољно просечно дневно 1.200 људи.

Добровољна радна снага употребљавала се само на оним радовима за које није потребна

(Наставак на другој страни)

а