20. oktobar
СМРТ, ФАШИЗАГУ“ == СЛОБОДА НАРОДУ!
МА
НЕЛП АЗИ СВАКОГ
гАНни лист НАРОПНО А ____БЕОГРАД, 18 ЈУНА 1947.
г СФРОНТА БЕОГРАДА Е" ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-448
'ПОШТАРИНА. ПЛАЋЕНА У -РОТОВУ
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
#
Па твећем редовном заседању Народног одбора _
ЈСвојеН Је
Буџет с кредитима износи укупно
1 милијарду 244,664.000 динара, од које је суме зрађевинско-комуналној делатности намењено '" 41,07 од сто а привреди 29.68 од сто
Деветог и десетог јуна ове године одржано је Треће редовно , заседање Народног одбора града Београда. На овом значајном заседању после претреса у мачелу и појединостима усвојен
кспозе Извршног одбора
После отварања заседања, позашто је поднесен извештај комисије за привредни план и финансије, Драгољуб Живковић, повереник _Финансијског одељења ИО-а поднео је експозе Извршног одбора о буџету за 1947 годину. У експозеу се, између осталог, каже:
Предложени _ буџет Народног одбора града Београда за. 1947 годину и по својој потпуности и по техничкој обради, у односу на прошлогодишњи буџет садржи извесне специфичности које су одраз данашње друштвено-економске структуре наше земље.
На првом месту, У овој години народни одбори рејона финансираће се путем посебних буџета,
којима ће финансиска ' самостал-
ност послужити као средство за стварање материјалне базе неопходне за правилно вршење _њихових функција као локалних органа државне власти.
Предложени буџет је први послератни буџет овог одбора, којим су обухваћени сви расходи, како администрације тако и привреде и обнове града, и као такав претставља материјалну _ основу за спровођење планске привреде У првој години остварења Петогодишњег привредног плана.
Цифра _ расхода _ предвиђених буџетом Београда за 1947 годину износи 479,664.000 динара. Од ове суме отпада на буџет ИНО-а 367,998.018 динара, а на буџете народних одбора рејона и Народног _ одбора Земуна 112,265.982 динара.
Кад се цифри буџета дода износ кредита предвиђених — инвестиционим планом, за које нису кроз _ буџет одбора обезбеђена потребна средства а који износе суму од 765,000.000 динара, онда ће се видети да кредити намењени Београду у 1947 години износе укупно 1.244,664,000 динара.
Анализом расхода види се да кредити намењени чистој администрацији износе 359,834.000 динара. или 28,91 од сто, кредити намењени привреди 369,523.000 динара или 27,68 од сто и кредити намењени грађевинско-комуналној делатности 511,252.000 динара или 41,07 од сто.
Упоређењем _ кредита намењених _ администрацији са кредитима _ намењеним истој сврси У прошлој години, када су износили 450,481.487 динара, примећује се доследно спровођење основних смерница опште _ привредне политике наше земље, које се одржавају у тенденцији перманентног смањења износа расхода намењених _ потребама администрације, а повећању кредита намењених инвестицијама. Ово смањење није последица редукције службеника __ или смањење њихових плата, већ издвајања појединих служби из склопа администрације и њиховог формирања у посебна предузећа или установе, као што је случај са Управом за чистоћу града, _ Пројектантским _ бироом ИНО-а и другим, као и пребацивањем извесног броја службеника у градска предузећа, што у крајњој линији има за циљ обезбеђење што већих износа кредита за привредне сврхе а следствено томе и појачање продуктивности саме приврзде.
Од расхода намењених појединим гргнама управе потребно је указати на оне које су намењени просвети и социјално-здравственој заштити грађана. Први су за-
је буџет и инвестициони план Народног одбора града Београда за 1947 годину. Такође је одобрен и инвестициони зајам у висини од 150,000.000 динара.
о буџету за 1947 годину
ступљени у буџету са износом од 89,034.697 динара, што у поређењу са прошлом _ годином претставља нешто више од — четири пута, што је сасвим разумљиво кад се има у виду потреба просвећивања широких народних маса и пажња коју овом, тако важном питању, посвећују народне власти. Кредити намењени социјално-здравственој заштити заступљени су расходима са износом од 128,685.746 динара.
Што се тиче осталих кредита по гранама државне управе они су заступљени у предлогу са износима неопходним за правилно обављање задатака у текућој години, Приходи Београда предвиђени
буџетом за 1947 годину _износе:.
374,932,217' динара. Од ове суме на сопствене приходе Народног одбора града Београда _ отпада 347,930.765 динара а на приходе народних одбора рејона и Народног одбора Земуна 27,001.452 динара. Мањак _ прихода у износу од 104,731.783 динара у смислу прописа основног закона о буџету и Финансиског закона уз буџет Народне Републике Србије за 1947 годину покриће се учешћем Народног одбора града Београда у републиканским односно савезним
приходима, оствареним на територији Београда и Србије. Поред тога, за покриће расхода предвиђЂених инвестиционим планом, Савезна влада је у свом буџету обезбедила средства у износу од 765 милиона динара и на тај начин омогућила Народном одбору града Београда да у овој години изврши све предвиђене — задатке. Ове цифре најбоље приказују колику пажњу Савезна влада и Влада Народне Републике Србије указују нашем главном граду и колико се брину да се материјални услови грађана Београда што пре побољшају.
За разлику од досадашњих извора прихода, Народни одбор
града Београда ће у овој години _
имати приходе од одређеног дела добити привредних предузећа и установа локалног значаја, пореза на наслеђа и поклоне, трошарине и разне приходе од надлештава и установа. Трошарина ће се према закону о порезима наплаћивати на робу, на коришћење извесних права и на чињење извесних услуга и користи. ж
А аи
Према томе, саобразно основним принципима постављеним основним законом о буџету, буџет Народног одбора града Београда и народних одбора рејона за 1947 годину је уравнотежен, због чега је дужност органа који извршују буџет да у оквиру одређених кредита _ намењених _ појединим гранама настоје да изврше предвиђене задатке, а руководиоцима наплатних служби да уложе максимум труда како би се на време и у предвиђеним износима остварили буџетски приходи,
Експозе о инвестиционом плану Народног одбора града Београда у 1947 години
После читања експозеа о буџету, члан Извршног одбора Зага Јовановић поднела је експозе Извршног одбора о инвестиционом плану Народног одбора града Београда у 1947 години. У експозеу се, између осталога, каже:
Предлог инвестиционог _ плана за 1947 годину је разрађен тако да сачињава део Петогодишњег плана обнове и изградње Београда а у сагласности је са законом о Петогодишњем плану развитка народне привреде.
Предлог _ плана инвестиционих радова у 17947 години претстављају конкретизацију перспективног плана изградње Београда, који је израђен у Планској комисији Извршног одбора, а предвиђа обнављање, развитак и пораст основних фондова градске _ комуналне привреде: станбених зграда, саобраћаја, водовода и канализације улица и градских зелених површина,. градских трговачких, занатско - индустриских, грађевинских и других предузећа, школа, културних и здравствено социјалних установа итд. што све. значи подизање животног стандарда становништва Београда и привредни и културни развитак града, 5
Укупна вредност инвестиционих радова, који се предлажу овим нацртом за 1947 годину, износи 865,000.000 динара. Од ове суме на _ грађевински програм отпада 762,000.000 динара, а 103,000.000 је намењено набавци машина, алата, инвентара и других готових предмета.
Сем ових 865 милиона, сума од око 200' милиона динара биће употребљена _ за обнову приватних станбених зграда и оправку постојећег станбеног фонда, што је такође брига Извршног одбора, (Одбора за обнову станбених зграда). Финансирање ових радова на обнови и поправци станова покривено је зајмом који за
ту | не наше паре,
сврху даје Инвестициона банка власницима кућа.
Изградња Београда је предмет бриге како Извршног одбора, тако исто и републиканске и савезне Владе. Нацрт инвестиционих радова је само део општег плана изградње Београда у 1947 години, јер је низ објеката и радова у Београду предвиђен и савезним и републиканским планом.
Распоред инвестиција, који је ниже изложен, указује на основне задатке инвестиционе — изградње који стоје пред Извршним — одбором у 1947 години.
Од укупних 865 милиона пада на:
· знатно побољша.
ет И инвестициони План
Извршни одбор за време дискусије о инвестиционом плану
станбену изградњу, у Милионима динара 323.400 тј. 37,39%
саобраћај, водовод и канале, у
мил. динара 123.431 тј. 14,27%/0
улице и путеве, у мил. динара 121.269 тј. 14,02%
спољно уређење града, у мил. дин. 23.779 тј 2,75%
локалну индустрију и занате, у мил. дин, 60,893 тј. 7,04%
трговину и друштв. исхрану, у мил. дин. 66.743 тј, 7,72%
просвету и културу, у Мил. дин. 81.534 тј. 9.43%
остали инвестициони радови (здравље, социјално старање и др.), у Мил. дин. 63.951 тј, 7,38%/о
Изградња _ станбених _— зграда треба да стави грађанству на расположење 1200 нових станбених кчединица (и претставља допринос
"за ублажење · станбене кризе" у.
"граду, поред још око 900 станова које ће дати обнова приватних станбених зграда. Обзиром на слабе изгледе за учешће приватне и задружне иницијативе на градњи нових станова, као и на релативно мали допринос државних _ предузећа у изградњи станбених зграда за њихове службенике, нема сумње да је износ за оћу инвестицију _ неопходан, а са гледишта потреба и недовољан.
Изграђивање саобраћајне мреже, увођење нових тролејбуских и аутобуских линија и с тим у вези набавка одговарајућег броја саобраћајних возила, нужно се намеће, с обзиром на потребу растерећивања __ кола на појединим линијама и преоријентисање саобраћаја на бржа и економичнија средства, као и на сталан развој града и прилив нових становника. Такође је предвиђено да велики део инвестиционог зајма који може да се подигне код Инвестиционе банке буде уложен у развијање _ градског саобраћаја. Инвестиције за Градски водовод које се предвиђају у 1947 години пружиће могућност да се капацитет црпних постројења _ приближи потребама потрошње вода У најтоплијим летњим месецима и да се у исто време капацитет · и _— температура воде Изградња Зна-
Иже, иже...
Новој демократској
влади Мађарске, Америка у»
скраћује зајам који је дала влади Ференца Нађа, издајника мађарског народа,
ДРЈ „
а нама су све потребнији њихови рудници,
„стављају у први план,
чајних објеката, као што је резЗерзоар у Крајинској улици, обезбедиће свим деловима града, дакле, и такозваној високој зони, довољне количине пијаће _— воде кроз целу годину. Даљом изградњом канализационе мреже — која је пројектована у 1947 години укључиће се у градску канализацију | нови _ перифериски делови града, који досад нису имали канализација – (насеља на падинама Мокролушког потока, на дунавској падини и др.).
Радови који се предлажу за изградњу градских комуникација, у првом реду главних саобраћајница, долазе као последица потре6в уклањања трагова рата ијзамене“ дотрајалих _ објеката. избору _улица-врдило сл ; да у први плану уђу плућна саобраћајне магистрале, а затим и улице на периферији града и у новим насељима. |
Остали програм комуналних инвестиција — градске — зелене површине, купатила, чистоћа града, __ фискултурни _ стадиони и слично — проистиче из потребе да се реше разни задаци који стоје пред Извршним одбором у погледу побољшања превентивних здравствено-хигијенских услова живота у граду, у чему Београд, и поред добрих природних услова. далеко заостаје за остауслова, далеко заостаје за главним градовима Европе,
Инвестиционе потребе градских индустриско-занатских радионица, трговачких, грађевинских и других привредних предузећа, углавном _ би се покриле набавкама потребног машинског парка и = лата, скоји ће модернизовати и чинити _ рационалнијим _ процес рада ових предузећа.
С обзиром да је развитак тешке индустрије задатак који савезна и републиканска влада поИзвршни се оријентише у својим
одбор
| инвестиционим радовима на ужу "комуналну привреду,
а сада и на ударање темеља за даљи разви-
"так производње предмета широ-
ке потрошње, Неопходност наведених улагања инвестиционих средстава није по-
' требно посебно наглашавати, на-
рочито с обзиром на принципи-
јелна питања нашег државног привредног сектора; сва ова предузећа, изузев трговачких,
треба да остваре градску акумулацију, која ће убудуће бити база за даљу комуналну _ инвестициону изградњу. С друге стране, развијање _ државних привредних предузећа локалног значаја, –0јачаће и проширити материјалну базу социјалистичке _— изградње. Пред наш локални државни привредни сектор постављен је у
"1947 години већи број задатака: '
производње занатскоиндустриских _ производа, даље снижење цена, шира и ефикаснија интервенција у промету добара итд. што поред осталог оправдава корисност предложених инвестиција.
Радови на подизању нових ми поправци постојећих објеката“ намењених _ просвети и културним установама решиће само _ делимично оскудицу у објектима ове врсте. Нове школске зграде треба да поправе садашњи веома неповољан размештај _ школских зграда у Београду (Четврти, Пети и Шести рејон према Првом,
повећање
„Другом и Трећем рејону = 1:15), „Криза у, школским просторијама
ублажиће се донекле добијањем нових учионица у 1947 години, == ли проблем изградње нових учи оница остаје једнако као и проблем станбених зграда и даље акутан. Од осталих културних 06јеката треба подвући значај подизања домова културе у Четвртом и Шестом рејону, око којих ће се створити нови културни центри Београда. Сале за приредбе, летње позорнице, домови културе, паркови културе. и одмора _и фискултурни терени, чија се изградња предвиђа у 1947 години, треба да допринесу задовољењу у новој Југославији нарочито повећаних културних потреба грађанства.
У области здравствено-социјалне заштите предвиђају се инвестиције за попуну здравствено - социјалним. установама; оправке и довршење објеката, као и изградњу једног новог дечјег обданишта, што претставља Минимум за унапређење здравствено-социјалне службе.
Из ових основних задатака инвестиционог плана за 1947 годину проистиче одређени садржај тога огромног рада и напора који стоје пред нама за уздизање и развитак комуналног газдинства и животног _ стандарда — нашег главног града.
Дискусија по рефератима
После експозеа узео је реч Добривоје Радосављевић потпретседник _ Извршног одбора, који је у свом говору између осталог _ нагласио: да на Народни одбор пада велики задатак у погледу борбе за извршење буџета _и плана инвестиција. Он је истакао да је потребно водити борбу за извршење инвестиционог плана и буџета, који ће стварно омогућити да наш главни град изгледа друкчије и решити неколико крупних, поред низа ситних проблема важних за даљи живот и развитак нашег града.
У дискусији су учествовали многи одборници. Они су изнели значај буџета и плана инвестиција за даљи развитак градске привреде, и побаљшање животног стандарда грађана Беогргла Народни одборници из перифериских ре'она су нарочито истакли бригу коју Градски народни одбоо показу!е У инвестиционом плану за изградњу перифериских . рејона и задовољавању њихових културних и: других потреба. Они су такође изложили неке предлоге и најхитније потребе грађана и својих
рејона за које сматрају да по-
стоје могућности да се задовоље.
После претреса _ предложеног буџета и инвестиционог плана У начелу и појединостима, прешло се на гласање. Народни одборници су једногласно усвојили буџет и инвестициони план.
Затим се прешло нз претрес предлога Извршног одбора о одобрењу инвестиционог зајма У висини од 150 милиона динара,
Члан _ Извршног _ одбора Зага Јовановић образложила је потребу подизања овог зајма.
У инвестициони план су унесене само оне суме инвестиција које се могу сигурно остварити нашим сопственим» средствима.
Народни _ одборници једногласно су прихватили предлог о закључењу _ инвестиционог _ зајма, чиме је Треће редовно заседање Народног одбора било завршено,
инвентара У