20. oktobar

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!

- ват

Ра и У ГОД. 17

БРОЈ 138

Стање стручне радне снаге

ПИ

НЕДЕГЊБНИ ЛИСТ НАРОЛМОГ СФСРОНТА ара таи а

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

За И И

БЕОГРАД, 18 ЈУЛ 1947

џ индустрији и зонштству Београда

План радне снаге и кадрова мора бити саставни део проинз-

водног плана и плана капиталне

изградње сваког министарства, дирекције и предузећа, А. Хебранг

но што је у свом послед. |

њем говору подвукао претседник Савезне планске комисије Андрија Хебранг говорећи о кадровима, не односи се само на кадрове у индустрији, него на све остале гране привреде.

Рад по плану не само што

омогућује предвиђања и плланирања са радном снагом, већ је за успех при испуњавању плана то планирање са кадровима неопходан чинилац, значајнији од многих других, јер чему би нам користила развијена индустрија и занатство снабдевени свим најмодернијим производним средствима, машинама и алатима, ако недостају људи који ће умети да покрену машине, да се

служе алатима и да, овладавши новом производном техником, · произведу максимум

артикала потребних широким радним масама, робе која ће учинити да животни стандард наших људи буде побољшан.

За београдска индустриска предузећа, државне и задружне занатске радионице не може се рећи водила правилну политику Кадрова, шта више, уско схватање интереса предузећа од стра не руководства утицало је на то да проблем нове стручне радне снаге буде стављен увек у ред мање важних питања, а тек онда када су се јасно у производњи испољиле

да су до сада |

ученика у привреди.

„У прва два тромесечја на целој територији Народне Ре. публике Србије радило је пет курсева за приучене металске раднике и.два курса за ме талце специјалисте са укупно 141 полазником. Наравно да тим бројем квалификованих радника не могу да се подмире ни најпрече потребе металне струке не само у Србији него ни у Београду. Мако је овој истој струци, (металној) недостајало аутомеханичара, галванизатора _, алатничара, стругара, вариоца и токара, чији је број требало знатно по. већати почетком трећег тромесечја, иако је попуњавање радних места било предвиђено, у прва два тромесечја није на целој територији Србије постојао ни један курс за оспособљавање кадрова из ових струка. Отварање тих кургева предвиђено је тек за треће тромесечје, тек онда када је нова стручна радна снага требало већ да ступи на рад.

Ученици у привреди су главна резерва која ће да попуни упражњена радна места, стичући стручна знања што брже. Али број, положај и по. ступак према ученицима, то су чиниоци од којих зависи успешно . оспособљавање нових младих кадрова, Садање стање заслужује зато најозбиљнију критику.

Што се тиче броја ученика у привреди, може се констатовати да се ретко које предузеће Београда придржава 3акона, Само неколико најклрак. теристичнијих примера потпуно. ће нам. илустровати'ово

тврђење. Панчевачка текстилна индустрија нема ни једног Управа.

Мајстор објашњава ученицима рад на машини У предузећу „Пролетер“ у Жаркову

последице недовољног броја стручних радника, приступало се мерама за уклањање недостатака. Међутим, самим тим што се закаснило са предвиђа њима, потребе у радној снази остале су незадовољене,

Узрок недостатка стручне радне снаге, који је очигледан, не лежи само у недовољном броју људи који захтева брзи развој наше привреде, већ' добрим делом у лошој политици кадрова коју воде управе предузећа. |

У Београду не постоји скоро ни једно предузеће, ни једна задружна и занатека радионица у којој се не осећа помањкање радне снаге, и 70 претежно стручне, — квалифи= коване. У текстилној струци немамо довољно предионичара. и ткача; у металној лива-

ца, металостругара, алатничара, телефонских механичара, галванизатора, стругара, 83

риоца и токара; У хемиској нема довољног броја стручних радника.

Задржимо се углавном само стручним кадровима

на нижим јер је њихово оспособљавање | иако је

најлакше и најбрже, помањкање средњих и стручних кадрова такођ гледно.

Поред оспособљавања ученика У привреди, стручни кур“ севи треба да бУДУ основни извор нових кадрова. еђутим, до сада тим курсевима није поклањана довољна пажња и они су отварани тек онда када је производња, због недовољног броја стручних радника, почињала да рамље. То значи да се није благозремено предвиђало, да се није · на време планирало,

виших е очи-

" М поред тога

предузећа „Елад“, иако су јој ученици. потребни, одбила је да их запосли. Метално препузеће „Фортуна“ из Земуна нема ни једног ученика, а тако-

_ће ни предузеће „Мачва“. Сва-

ко од ових предузећа, међутим има, просечно од 20 до 100 квалификованих радника.

Однос броја квалификованих радника и ученика у преду. зећима „Шумадија“ („Метал“), текстилној индустрији „Стаљинград“, текстилној “инду“ стрији „Иван Милутиновић“ и предузећу „Металија“ не одтовара такође законским прописима. У текстилној индустрији Београда један ученик долази на дванаест до двадесет квалификованих радника.

У занатству је стање слично. Занатске задруге у Београду имају 1925 квалификованих радника, а свега 358 ученика. што немају довољан број стручних радника — столара, металаца и грађевинаца и што због тога не могу да подмире потребе становништва, управе задруга избегавају примање ученика.

Особиту пажњу заслужује питање младих стручних ка“ дрова у грађевинској индустрији и занатима. Код град"ских грађевинских занатских предузећа упослено је 525 квалификованих и 266 полуквзли. фикованих радника, а свега /9 ученика, иако се осећа гору“ ћа потреба за стаклоресцима, столарима, шумским радници. ма (гатеристима), електротехничким радницима, стручним радницима за израду гипса, вештачког камена и предмета од бетона. Што се тиче стања у самом грађевинарству, До"

вољно је видети однос измећу 18.000 у Београду упослених грађевинских радника и свега 227 ученика грађевинаца, да би се донео закључак о лошем планирању и испуњавању 3законских одредби.

Став управа предузећа према ученицима у привреди био је до сада потпуно погрешан. На њихово стручно уздизање обраћала се мала пажња, они су често употребљавани за ситне безначајне послове уместо да уче, То најбоље показује случај у фабрици обуће „Пролетер“, где су ученици више од годину дана радили послове који немају ничег заједничког са стицањем квалификација. Код грађевинаца је уведено у праксу рачунање ученика Као равноправног члана радне групе која ради у акорд. Због тога остали радници у групи осећају присуство ученика као терет, дају му обичне физичке послове и малтретирају га. Свему је овом узрок то што група дели зараду и са учеником, док би било правилније да јој је ученик додељен само да учи и да буде плаћен од управе предузећа посебно.

Отсек за посредовање рада при Месном синдикалном већу упослио је од 1 јула 1946 до 1 јула 1947 95 од сто. свих незапослених који су се пријавили, Предузећа нису У довољној мери користила помоћ коју Месно синдикално веће може да им пружи, Уместо да отсек добија благовремено и плански састављено требовање радне снаге за. дужи временски лериод, управе предузећа требују радну снагу тек онда када производња почиње »да трпи услед њеног помањкања.

Неправилан однос према увођењу жена у производњу знатно омета попуњавање упражњених радних места. Како тај однос изгледа, на!боље показује случај Градског саобраћајног предузећа чије је руководство дуго времена одбијало да упосли жене као трамвајске кондуктере. Када је на интервенцију Месног синдикалног већа то ипак учињено, показало се да жене могу исто тако добро да раде као и мушкарци,

При решавању питања недостатка Кквалификоване и неквалификоване радне снаге Управе предузећа нису довољно користиле помоћ синдикалних

организација и синдикалног чланства. Испуњење Петогодишњег

плана било би немогуће без довољног броја стручних радника. Да би се ти кадрови 0безбедили, потребно је у корену ликвидирати све недостатке до сада вођене политике кадрова, на стручњаке гледати шире, не затварајући се у круг интереса само једног (свог) предузећа.

Београду ће бити потребно до 1951 год. више од два пута више стручне радне снаге него што је данас има. Управе индустриских и занатских предузећа, користећи помоћ синдикалних организација, треба да учине све да се та потребна радна снага оспособи, Да би се овај захтев испунио, потребно је на време створити планове потреба за стручном радном снагом и планове 34 њихово задовољавање. С тим у вези, треба што боље проучити могућности увођења женске радне снаге на сва радна места где је то могуће, појачати рад са ученицима У привреди упошљавањем најма-

· ње оноликог броја колики је

предвиђен законом, остварити правилан однос према њима и дати им све могућности да уче и стичу потребна знања. Рад курсева за стручно уздизање проширити до максимума, код грађевинаца завести премије за мајсторе који оспособљава ју ученике, користити пуну помоћ синдикалних организаци“ ја и планирати — то су 32%теви које пред управе београд ских индустриских и занатских предузећа (и пред управе свих осталих – предузећа у земљи) поставља Петогодишњи план. Испуњавање ових захтева осигураће ону основу неопход“ ну за остварење плана стручност и покретачку радну

снагу, Б, ВУЧКОВИЋ

о ==

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-448

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У Ге СУ

пи

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.

Фронтовши Првог рејона добровољно раде

на помоћном колосеку за аутостраду БеоградЗагреб НОВА РАДНА ОБАВЕЗА НАРОДНОГ ФРОНТА БЕОГРАДА

ДОПРИНОС ФРОНТОВАЦА БЕОГРАДА ИЗГ РАДЊИ АУТОСТРАДЕ „БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО“

сродни · Фронт Београда

узео је још једну нову радну обавезу. Поред помоћи на грађевинским радовимсф на које свакодневно одлазе да раде, добровољне радне бригаде ФфФронтоваца одлазиће до помогну изградњу аутостраде Беотрац — Загреб.

Секција за добровољне радове Извршног одбора Народног фронта с"Београда израдила је план одласка радних бригада из појединих рејона. Сваког дана ће по подне одлазити на рад из појединих рејона по 100 фронтоваца и радити три сата, а недељом ће одлазити 150 људи,

У уторак, 15 јула по подне са- |

нулила се на Тргу Републике

прва група од 129 фронтоваца из Првог рејона, која је отпочела да ради на аутостради“

Пред одлазак на радилиште одржан је кратак митинг. На рад су изишле добровољне радне бригаде Шесте, Осамнаесте, Деветнаесте и Двадесет шесте основне организације. Двадесет шеста основна организација, ноја је најбоља у Првом рејону, извела је на рад 63 фронтовца,

Нову радну обавезу Фронтовци Првог рејона су примили са одушевљењем, тако да је, и поред тога што је било предвиђеко да на рад изиђе само 180 људи, Шеста основна организација самоиницијативно извела и своју радну екипу.

Фронтовци су радили код Жепезничке станице Земун — Нови

Град. Код те станице се истоварују огромне количине материјала који је потребан за изградњу аутостраце. Оп истоварног места па до радилишта аутосраде треба да се постави пруга узаног колосека У думини

од пет километара. _Фронтовци Београда ће добровољним радом да поставе ову пругу. Том пругом ће се превозити на радилиште с аутостраде сав материјал који се истовари код станице. у

Тако ће фронтовци допринети,

градњи аутостраце која ће се с правом назвати аутостраца »Братства и јединстваф и спајати два града два братска народа. СТРАНИ И ДОМАЋИ РАДНИЦИ РАДЕ ПОД ИСТИМ УСЛОВИМА

Мађарски радници но роду у нашој земљи

У Београд је пре извесног времена дошла већа група мађарских радника. Они су распоређени по разним преду“ зећима, а највећи број запослен је у грађевинској струци. Сви су квалификовани стручњаци и њихова помоћ треба да нам буде драгоцен допринос у изградњи земље. Они су изразили пуну спремност да помогну изградњу Југославије и то показују својим преданим радом. Наше народне власти раде на томе да им се, као и нашим · радницима, пружи што бољи живот и што бољи услови за рад. Сва права која данас у Југославији уживају домаћи радници, аутоматски се протежу и на Мађаре и друге стране раднике, који раде на изградњи наше домовине, Наше синдикалне организације указују им такође сву пажњу и при Месном синдикалном већу постојаће делегат мађарских радника, кога ће изабрати сами радници, а који ће увек моћи да тачно изнесе њихове проблеме и да их обавештава о стању у нашој зе“ мљи и на њиховим радним ме. стима, о потребама наше привреде и њиховим дужностима на раду. У Месном синдикалном већу створиће се такође услови 3а њихово културно-

· дневно ради.

политичко уздизање. Отвориће се библиотека са књигама на мађарском језику и са њиховом дневном штампом. Настојаће се да се за њихове просторије набави и радио,

" како би имали могућности за

своје свестрано уздизање. Наш народ правилно цени њихов долазак у нашу земљу и дочекује их као браћу, која своје снаге и своје знање став љају у службу изградње 60љег живота У Југославији. Радници на градилиштима и другим радним местима такође желе да им олакшају живот у нашој средини и са своје стране им указују пуно госто. примство и другарску пажњу. Али, и поред све бриге коју мађарским радницима указују и народне власти, и синдикалне организације, и њихови другови на раду, — они наилазе и на низ тешкоћа, које их коче да правилно извршују своју дужност и отежавају им живот у нашој' средини. Има тешкоћа које долазе из објективних разлога и које су проблем и за наше раднике. На њиховом отклањању се свакоАли, има и таквих који посебно тешко падају мађарским радницима, баш 32: то што се они налазе у туђој земљи, чији језик не знају, где

Мађарски радници на градилишту У Професорској _ колонији

· ња "највећа пажња.

мали број људи познаје њихов језик и где не могу лако да Успоставе контакт са људима. Због тога се њима мора, нарочито сада у првим данима по доласку, указати и посебна помоћ,

Један од проблема претстав. ља питање њиховог правилног коришћења на пословима за које су квалификовани, Они су добри и као радници и као руководиоци. Педантни су У послу, али још увек нису Упознати са системом рада по нашим предузећима, Они тек треба да се уводе у такмичење и да се упознају са приликама у нашој земљи, Уместо да буду. правилно коришћени и да им се пружа помоћ, често -су „принуђени да услед слабе организације посла на радилиштима, _ раде послове помоћних радника. У Земуну, на пример, они раде код пре-

" дузећа „Нови град“ које ради

искључиво на крпљењу старих зграда. Шездесет седам Мађара ради на 7 разних места у граду, уместо ·да буду концентрисани · и да раде на зидању нових грађевина. Тамо они морају да чекају на материјал, а' не. додељује им се довољно помоћне радне снаге, „Сличан је случајиу Железнику, где им се иначе у погледу збрињавања поклаТамо, запример, у. једном радном колективу ради 14 зидара, 8 Ученика и 6 помоћних радника, Због малог броја помоћних радника, они не постижу резултате које би иначе могли остварити. Међутим, захваљујући добро оствареном контакту између управе радили. шта и мађарских радника, ру“ ководство је на време уочило свој пропуст и доделиће им се више помоћног особља,

Није се по свим предузећи“ ма повело рачуна о снабдева њу Мађара Ради се о предузећима, која исто тако не воде довољно бриге. о снабдевању и исхрани домаћих радника. Потребно је обезбедити радна (Наставак на другој страни)

3 | 1

л __=--== нв Тв

„својим, нобровољним · РаДОМњоИ јен