20. oktobar
сваком великом граду » мора се водити тачна _ евиденција становника, · како сталних тако и привремених. Нарочито је то важно У градовима, чији се број становника стално повећава као што је __ случај са Београдом. Просечно у Београд месечно дође 10.000 људи, од којих се око 3000 врате, а око 7000 остају стално у Београду. Тако се за годину лана прилив становни___титва У Београд приближио ци___фри од 80.000, | Да би се могла водити тачна : евиденција, свако лице које дође из унутрашњости у Београд мора да се пријави. Пријава се мора извршити у року ол 24 сата по доласку: Пријављује се у пријавници Отсе__ ка унутрашњих послова оног "рејона у коме ће становати, За | пријављивање је потребно _испунити и предати формулар __ пријаве који се за 1 динар мо___ же купити у свакој трафици. ___Ту пријаву треба читко попу__ нити и са уредним исправама предати одговарајућем рејону. | “
У свакој кући постоји списак станара. и то стални и краткорочни. Лице које жели да остане у Београду до десет дана носи У пријавницу рејона крат“ корочни списак станара. . „До сада је могао свако ко је желео ла добије сталан бора_вак У Београду, Било је по" требно да се пријави и на 0" снову пријаве могао је стално ла живи у Београду. Међутим, како је Београд преоптерећен, а оскудипа У становима веома велика, од 25 овог месеца мо“ раће свако ко жели да се настани у Београду ла подноси молбу пријавници Отсека Уну“ трашњих послова онога рејона у коме жели да станује. ___ Право за сталан боравак и__ маће лица која су запослена У ". државној установи или преду“ [ "дећу, или се баве каквим продуктивним радом, или Је њИхов боравак у јавном интересу. __ Сви они који се досељавају И · стално настањују У Београду _ мораће лонети са собом олјаву | из места из кога долазе, Одмах | по доласку подносиће _ молоу – ејопској пријавници, у којој т приложити доказе о праву Дозвола за
___на сталан боравак. боравак важи иза чланове уже породице лица на чије име Је излата дозвола, и које оно #3-
држава. 5 И Грађанима који су били на стањеви у Београду пре 6 а-
прила 1941 године не треба никаква дозвола за сталан бора_вак. Ти грађани не могу бити исељени из града, без обзира да ли се баве каквим занимањем или не, Самим Тим што осу настањени У Београду пре 6 априла 1941 године имају _ право на сталан боравак. _ Међутим, грађани који су избегли из разних крајева наше земље, или су се из било | којих разлога настанили ~ Бе_ ограду после 6 априла 1941 го"дине морају молбом тражити _ дозволу за сталан боравак: УКолико лозволу не лобију мо“ "рају за 15 дана да се иселе из рада. Дозволу могу добити они који су запослени У др. кавним предузећима или уста_новама, затим они који се баве продуктивним радом, и најзад они чији је боравак у јавном _ интересу. Грађани који не #спуњавају ни један од ових Услова за сталан боравак, мора“ ју напустити Београд најдаље 15 дана после одбијања њихоог тражења сталног боравка. Грађани који напуштају _Бео_ трад могу користити за превоз свог кућанства вагоне Министарства саобраћаја који ће _ бесплатно превозити ствари: Ако се који грађанин не исели у року од 15 дана после одбијања молбе, биће принудно и· сељен и то о своме трошку, а
_ сем тога може бити кажњен принудним радом до два месе-
у = 6 зђ
У Радови на калдрмисању Синђелићеве улице
" Ко има право
а сталан боравак у Београду
ца, или новчаном 3000 динара. Грађани који имају сталан боравак, а селе се из рејона У рејон, морају да се одјављују и пријављују. Раније се одјављивало у рејону у коме се становало, а пријављивало у рејону у коме ће се становати, Са. да је то упроштено. Лице које се пресељава одјављује се и пријављује у пријавници Отсека унутрашњих послова оног рејона у коме ће становати. Потребно је само понети списак станара куће у којој је то лице становало и списак станара куће у којој ће становати. Као што свако лице које лође из унутрашњости, из других градова, мора по доласку У Београд да се пријави, исто тако мора ло одласку да се олјави. Одјава се врши 24 сата пре одласка. Начин одјављи.
казном до
вања је Исти Као и пријављивања, само што се испуњава други формулар — фор-
мулар одјаве, који се такође може купити у свакој трафици. Одјава се врши, као и пријава, у пријавници Отсека унутрашњих послова оног рејона У коме је лице становало. Донесе се потврда о пријави и испу“ њен формулар олдјаве, ва осно“ ву чега рејонска пријавница издаје потврду о одјави,.
· травњаци.
МЕД
МЕ “ Н ју ~ у У. АНРИ ПАСТИ (еура
Усред града још стоје бункери
воград се сваким даном улепшава и уређује, укла-
- њају се трагови рушења и нере- да које је окупатор оставио. Не- стају један за другим бункери,
ровови, ђубришта и занемарени А данас се већ при-
ж
ступа и даљим радовима. Подижу се нова насеља, шире се трамвајске, уводе тролејбуске мреже, подижу се, школе и разни други објекти, неопходни за даљи развој главног града. Међутим, и поред свих напора
жХ
Ко треба првенствено да зна нове називе улица
рошло 'је већ дуго времена
како су многе улице нашега града фобиле нове називе. Па ипак се често по улицама, а најчешће по трамвајима чују стари називи за улице. Тако сам пре неколико дана, возећи се трамвајем број 7, чула како кондуктер, објављујући станицу код Вуковог споменика, виче: Станица Гробљанска улица. Један грабанин му је приметио да то није више Гробљинска улица већ РуАли ту примедбу, из-
звелтова, гледа, кондуктер _ није _ схватио као _ правилну и добронамерну
већ је равнодушно одговорио; „Свеједно му је то". '
А заиста није свеједно и не може да буде свеједно, нарочито трамвајским _ кондуктерима, С обзиром да су путници у трамвзајима често упућени на њихово објашњење у погледу правца. Поготову ако се ради о путницима који долазе послом у Београд
из других места, па треба да сеј
тачно обавесте где треба да сиђу с трамваја. Постоји још Много разлога због којих службени-
ци, вршећи _ сличне дужности, треба да за улице знају тачне називе.
Једна је ствар основна: сигурно да се нови називи нису дали тек тако, случајно. Хиљаде и хиљаде фронтоваца је на својим конференцијама давало предлоге за измену старих. назива и Извр-
шни одбор, усвајајући жељу становништва __Београда, и дао је нова имена улицама. Због чега сада да се не придржавамо тих одлука Извршног одбора, када смо их сами желели.
Д. ПЕТРОВИЋ
— У ситне сате —
мислити.
— На све треба Кроз 5 дана треба да путујем
моторним возом, па хоћу да чекам да извадим карту.
Похватане су две нове групе
крадљи!
ргани Одељења унутрашњих по-
слова успели су да, поред низа других преступника, похватају и две групе опасних крадљиваца који су извршили многобројне крађе, обијајући углавном приватне станове, али и задружне и државне установ. У својој злочиначкој делатности, они се нису ограничили само на Београд, већ су оперисали и у низу већих гра“ дова наше земље — Загребу, Скопљу, Сарајеву, Љубљани, Марибору, Риј=ци, Сушаку, Сплиту итд. Утврђено је да су они опљачкали разним лицима ствари у вредности од преко два милиона линара.
На челу једне групе је Светозар Николић, звани »>Тоске«, рођен 191 године у Београду. Он је још као ма лолетник почео са обијачком каријером, због чега је пре рата осуђиван у неколико махова на разне казне У укупном износу од 15 година робије. Непосредно пред рат пуштен је па слободу. За време окупације одлази у Немачку — Као уосталом и већина његових сарадника — где је још 6оље усавршио свој злочиначки занат. Обогаћен новим искуством, по 'ослобођењу враћа се у домовину која је изменила _ своје лице.
Остали припадници групе су Вукатив Малешевић, »>Вуле«, бивши књиговезац из Београда и кућепазитељ,
Подељене дужности
— Што правите толико ђубре» . — Моје је да се старам о исхрани грађана, а други нека воде бригу о чистоћи, |
који је 11 пута одговарло због кра» ђе; Драгутин Шипов »>Драгеце, бивти књиговезац из Загреба, који је
20 пута 'одговарао због крађе; његова жена Пепица стара 47 година 47 пута евидентирана као крадљивипа; Јосип Вуљанић »>Јодо«, бивши трговачки помоћник из Загреба, осуђитан вишт пута због крађа;
лићева жена, Божана исто тако кримиталка, Поред њих похатипени су њихови саучесници који су им помагали у препродаји крадених ствари.
Другу групу чине Живојин Бајић
бивти столар из Београда; Тасим Шајин, бивши пекар, Авзија Реџеповић, посластичар, Тазим Тефликовић, плосластичар, Срттен Новаковић »>Креза«, бивши трговачки помоћник, Милован Милошевић кројач, Хетем Максутовић радник и Ејуб Ејубовић. Са њима су похатиивни и њихови спучеснипи, који су препродавали крадене ствари.
Ови професионални крадљивци-обијачи оперисали су врло вешто, рачу“ најући на неопрезност грађана. У станове су упадали у свако доба: ујутру, у подне, предвече, поћу,. Ако је домаћица пре педне пошла „на пијапу могло јој се десити да у повратку нађе стан потпуно непревртан и пакраден. Усред бела дана они'су упадали у туђе станове, носећи све што су могли да понесу са собом.
Разуме се да су претходно проверавали« да ли се жртва налази код куће, Претходно би погледали списак станара, потом би се обратили настојнику питајући га да ли је до“ тично лице код куће и ако би добили повољан одговор, без икаквог устручавања, пошли би да, муњевитом брзином, провале у стан и опљачка ју га. Проверавали су и на друге начине. Један од провалника звонио би на вратима и ако се нико на звук звона нт би појавио, то је био знак да у стану нема никога и да се може приступити операцији. Ако би се лак неко појавио, опи би врло љубазно упитали да ли ту станује неко измишљено лице и џентлменски ст за хвалили на добијсном објашњењу,
Велики је број лица која су они на овај начин покрали. Професору Загребачког упиверзитета, Алојзу Тавчару, у фебруару ове године покрали су разних ствари у вредности од око 120.000 динара. Божидару Зечевићу, асистенту Универзитета у Београду, у новембру 1946 године покрали су ствари у вредности од 87.000 динара. Катарини Ђуровић, домаћици из Београда, априла ове годин“ покрали су ствари у вредности од 60.000 динара, Даринки Гачевић, до“ маћици 45.000 динара, др Стевану Ђелинеу 27.000 динара, Настасу Савићу извознику из Београда драгоцености У вредности од око 120.000 динара итд. Тешко је набројати сва лица У Београду, Загребу, Скопљу, Сарајеву, Љубљани, Марибору, Ријеци п другим градовима, која су они оглобили, Многи грађанин, међу стварима про-
Нико-
аца-провалннка
нађеним код ових провалника и њи хових саучесника, препознао је своје ствари. Они су обијали и задружне продавнице, Тако су провалили“у продавницу »Гратекса« на Славији и од нели ствари у већој вредности, Упорним радом органа Одсљења У нутрашњих послова њима се ушло У траг и они су коначно раскринкати, упрков ' њиховој професионалној вештини. Казне које ће се њима изрећи треба да послуже као озбиљна опомена остацима друштвспног шљама, кога је све мање у нашој земљи.
Једна узерна радноница за оправку канцелариских
машина Де би се савладале бројне оправке, које су данас неопходне на већ ислуњненим канцеларисквим машинама, ту: време обимног рада, потребно је солидно стручно знање и
снапажење У погледу замењивања делова: Стручњака за ову врсту посла веома је мало. Исти је случај и са комплетним радионицама
У најкомплетнијој радионици за прецизну механику, за оправну канцеларисних машина и радио _ апарата, »Светехника«, на Булевару Црвене армије, ради сопственик, са једним ница, залажући се стопроцентно, оспособила је писаће и помоћником и три ученика. Само'у месецу јулу, ова радиоостале канцелариске машине у 36 војно - државних м привредних предузећа, Кроз радионицу пролази месечно најмање 100 номада оштећених и понварених стројева. Тога ради, сопственин Милорад Мијовић, најчешће ради по 16 часова дневно. Поред тога, он је члан три комисије при рејонским одборима и стручни судски вештак. Радионице прецизне механике од великог су значаја за нормстпан и експедитиван рад предузећа и установа пред ко» је је Петогодишњи план поставио крупне задатке. (Оне откнањају на изглед ситне недостатке појединих машина, које могу оЕзно успорити рад предузећа. Зато је и пример радионице Милореда _ Мијовића — достојан пашње и похваде.
на отклањању трагова „окупације и на подизању и развијању Бео-
града, нађу се понеки остаци које често и не опажамо, ма да пролазимо свакодневно поред њих.
Такав је случај са заштитним зидовима од напада из ваздуха на прозорима зграде бивше Југобанке, који су подигнути за време окупације. Мако се налазе баш на најпрометнијем и најлепшем месту престонице они још нису до данас уклоњени. Напротив, на њима се још развила и права трговина: продаје се цвеће, разни предмети и стварчице, те се поред њих прави још и ђубриште. Мислим да зидови, ни ове трговине на овом месту не би требало да буду м да је потребно да надлежни предузму мере да се
атле отклоне. они одатле Е Б.
ж
Застарели „технички разлози“
У центру Београда, на Те, разијама, већ више месеци стоји рекламна табла бив• шег биоскопа „Корзо“. Уместо било какве рекламе, на њој и дан-данас, већ посут приличним слојем прашине, стоји натпис да је биоскоп „данас из техничких разлога затворен“, Пошто _ многи Београђани знају да тај биоскоп више и не постоји, било би добро да се стара обавештења скину с видика, ради људи који дола,
Б итоскопј корзо ДАВАС „4 ТЕ ни ме РАЗАОГА ЗАТНА орен а
ши зе из унутрашњости, да их којекакви измишљени „технички разлози“ не би довели у габух ну и чуђење,
Њ
с. М
Ћуд једне кућевласнице
1 етертог априла 1946 године
уселио сам се у стану У лици _ Топличин _ Венац 13 пети спрат м после неколико дана власница куће Катарина _ Рашуо искључила је лифт. Прошло је већ годину и по дана како заједно са осталим станарима, покушавам да тај лифт локренем, али без успеха. Пре неки дан отишао сам у Први рејон да видим шта је са претставкама каје сам раније предао ради лифта м једва сам успео да пронађем У архиви само једну из 1946 године, у којој сам захтевао да се лифт стави у погон. Чиновник рејона, који је решавао тај предмет, саслушао је власницу зграде и она му је саопштила да је лифт покварен и да поправка истога стаје преко 12.000 динара, колико новаца она нема. Чиновник даље није проверавао ствар. Предмет је бачен у архиву, а да по њему ни до данас нисам добио никакво решење.
Неки дан сам поново ишао у рејон и речено ми је да предам још једну молбу таксирану са 130 динара, затим да изведем комисију, која ће да процени колико кошта поправка лифта. Трошкове око поправке морао бих сам да сносим, што бих касније надокнадио на рачун кирије. |
Има још много ситних ствари у овој кући које би требало попрзвити и када сам упитао чиновника Првог рејона Станисављевића, да ли за сваку наведену ствар треба да изводим комисију и да плаћам таксу од 130 динара, он ми је одговорио: „Па наравно".
Важно је напоменути да је лифт радио за цело време окупације, и возио немачке официре и подофицире који су становали у, истој кући, а и доцаије за све време док ја Катарина Рашуо становала на петом спра-
ту. Кад се принудно иселила, да
би јој се онемогућила шпекуле ција са станом, намерно је искључила лифт.
Да ли ће ико успети да натера ову власницу да поправи лифт како би он могао служити рад-
нам свету који станује у овој кући: Слободан ГАЈИЋ Топличин Венац 13/М жх · „Налазим се у бли-
зини-одмах долазим“
аконом о радњама предвиђено је да све трго“ вачке радње морају бити отворене У одређено време. Али многи приватни трговци не др“ же. се ових прописа. Често пу-“
та на вратима радњи приват» них трговаца налази се окачена цедуља на којој пише; »Ту сам у близини, сад ћу се вратити« или »Причекај, одмах долазим«. Многи грађани се преваре и почну да чекају.
После нервирања од дугог че-
кања одлазе, не сачекавши долазак трговаца,
Сва појава треба да се иско“ рени. Било би добро да на длежни органи _ контролишу рад ових трговаца, да их опомену на савесно вршење ду жности, а ако то не помогне, онда да им се локали одузму и лалу оним љулима који хоће да раде, 4. ОБРЕНОВИЋ
Грчића Миленка 10
„МОДИ алт ПРЕДУЗЕЋЕ
ЗА КАНЦЕЛАРИСКИ МАТЕРИЈАЛ
Дирекција предузећа: Кн. Михајлова бр. 26, Тел. 30-724,
_ 27-140 ПРОДАВНИЦЕ:
1) Кнез Михајлова 26, Тел. 20-647 2) Теразије 12, Тел. 26-326
3) Народног фронта 94, Тел, 21-007 4) 7 јули 79, Тел. 21.287
5) Кн.
Михајлова 52, Тел. 21-765
6) Земун — Маршала Т љ 37.290 Р а Тита 26, Те
7) Московска 29, Тел. 20.285
ЗАДАЦИ ПРЕДУЗЕЋА; ; Да снабдева грађанство, установе и пре-
дузећа са уређајем и
канцелариским материјалом, школским прибором, као“
свим потребама за једнообразно књиговодство-рачуноводство. НАПОМЕНА:
Продају свих потреба за једнообразно Књиговодство-рачуноводство, као и кан-
целариског
уређаја врши искључиво
продавница број 5. -