20. oktobar

[

то

СТРАНА 8

Исправно решење

У једном „магацину“ трикотаже Дунав било је оставље-

но 5.000 кг. цемента у пак мент развлачио. Сад

претворио у бетон.

овима од Хартије. Тај се це-

је неупотребив јер се стврднуо и

„БОРБА“

— Ништа није изгубљено, овако конзервиран може сад

годинама да стоји...

У Земуну се ООНОВља ВОЛИКИ „Центрол“ ХОТЕЛ

Градско угоститељско пред

узеће требало би да пре-

узме и неке друге угоститељске објекте у Земуну

оловином јула

је Градско угоститељско предузеће хотел „Централ“ у Земуну. Овај хотел, који располаже са 37 соба, великом Салом ресторације, биоскопском салом и баштом налазио се у рђавом стању, неуређен и запуштен.

С обзиром на изградњу Новог Београда и потребе оних који ће у вези с тим радовима морати повремено да бораве у близини радилишта, У Земуну, оспособљавање овог великог угоститељског објекта од значаја је. Сем тога, Земун нема хотела, тако да је било случајева да путници спавају _на клупама под вјДрим небом, радије но у простаријама које стоје на расположењу, Одмах по преузимању хотелаг Градско угоститељско пре-

преузело

дузеће приступило је оправкама на кровној конструкциди и једном делу фасаде, а

ради се иу биоскопској сали. У програму је да се оспособи око 80 постеља у собама, ла се у просторији досадашње мензе начини савремен. експрес-ресторан и да се начини велика хигијенска кухиња, како особље не би радило под нездравим условима, – Досада се кувало у кафе-кухињи.

Међутим, постоји читав низ тешкоћа. Из хотела нису досада исељени стални станари, који су руинирали добрим делом просторије, 'а претстављају сметњу за оправке. Исто се така још увек користе просторије мензе, а и вешерница је заузета. Све то, не само што отежава рад, већ продужује време оправки, па према томе захтева и веће трошкове. Било би неопходно да се што хитније и што енергичније приступи исељавању свих досадањих станара и Установа из просторија хотела, како би он могао да се оправи и да служи својој правој намени.

Што се тиче филмског предузећа, које користи биоскопску салу и убира приходе од биоскопских претстава, оно је дужно да о свом трошку 0о6нови ову салу, као и део фасаде из баште. То обнављање захтева хитност, јер је сала У рђавом стању, нехигијенска и пуна отвора кроз које улазе пацови,

С Ј

Кад се буде остварило ово обнављање хотела „Централ“ биће то значајан прилог стању угоститељства у Земуну,

Зграда Молдавског републиканског уметничког музеја

с обзиром да ће у оквиру хотела, поред ресторације бити и експерес-ресторан.

Да би се стало на пут штекулацији, било би потребно да Градско угоститељско предузеће преузме и неке друге Угоститељске објекте у Земуну, како би остварило интервенцију у погледу цена.

ЗАПУШТЕНИ СКВЕРОВИ

Бин

20 ОКТОБАР

25 ЈУЛ 1947,

ВИШЕ ЗДРАВОГ. ТРГОВАЧКОГ. ДУХА

|оправилан ОДНОС ПрОДаВаЦа Прена– КУПКИМУ

и проблем уређења продавница и излога

ве је више робе на нашем

тржишту и све је више разних врста једне исте робе, с обзиром на обраду, квалитет и боју. То омогућује потрошачима већи избор робе коју набављају, али то уједно захтева од продавца више тру да и предусретљивости, У цИ љу омогућавања купцима бе љег и правилнијег избора.

Међутим, у погледу услуживања, у продавницама које било врсте, влада веома нездрав однос. Продавци користе нес сновано и безразложно привидно преимућство оног који располаже робом и односе се према купцима најчешће потпуно немарно, а у више случајева и набусито, што изазива оправдане критике и ре волт. ,

Мако је већ у више махова дневна и недељна штампа указивала на ову нездраву појају, иако руководства задружних, градских и државних трговачких предузећа настоје да се, путем рада и саветова-

| равни град _ Молдавске Совјетске Републике Еишињов спада .међу најлепша места југозападног дела СССР. Сва богатства молдавске природе заступљена су у Вишињову. Град је сав у зеленилу парнова, дрвореда, воћњака, винограда. Беле кућице, намењене летњем одмору; окружене су воћњацима

Пре три године, 24 августа 1944, јединице Совјетске армије избиле су на Оргејевска брда. Погледу совјетских бораца пружила се слика огромног пожара. Еишињов је горео. Немачки фашисти решили су се да у повлачењу униште град. Нуће за становање биле су претворене у згаришта. Елентрична централа; водовод, телефонска централа, пекаре, купатила, хотели, позоришта све је експлозијама бачено у ваздух. Изнад мртвог трада ширио се дим...

Пре рата Нишињов је имао 140.000. становника, На дан оспобођења у граду се затекло

само петнаест хиљада,

три дана Кишињов већ почиње да шиви снажним и ведрим живо-

године» напорног

После после хиљаду рада,

непуне

том.

У Нишињову данас раде молдавско музичко - драмско позориште, дечје позориште лутана, руско драмско позориште, седам биоскопа, Ффинхармонија и оперски студио. '

У слушаоницама и торијама · Медицинског. Пољопривредног, Педатошког и Научно _ истранивачког института Дрмавног универзитета, конВинарске школе и

лабора-

зерваторије, седам техникума ради преко 4000 Молдаваца — студената и

студенткиња. Створена је и база Академије науна СССР. Поред 32 основне и средње школе, у ЕБишињову постоји шест фабричко - заводских и занатских школа»

У Централном | кишињовском парку »Пушкинф, · тде је тако угодно у сенци багремова, липа и храстова, сазнаћете имена људи најзаслужнијих за 06нову Кишињова: На великој табли признања, која се налази у центру парка, златом су исписана имена најистаннутијих мајстора производње, људи који предњаче својим | радним примером, руководилаца обнове и изградње. Прочитаћете име стругара Александра Островског, који је за пола године извршио свој годишњи план, име најбољег кишињовског зидара Давида Смирнова, који је за годину дана одлично упутио педесеторицу младих зидара У рад, име дрводеље Митра Жугара. Његову кандидатуру за посланика Врховног совјета Молдавске ССР истакли су градитељи и народ је изабрао тог вредног учесника обнове Нишињова. Прочитаћете још стотине имена...

У Бендерској Рогатки, југоисточном предграђу Нишињова,

приликама,

Радни народ Београда, који је данас, у измењеним главни потрошач и купац, је и рђаво услужен

неправилно

неправилности, не поправља. Редовна је појава да се грађани враћају из куповине ке-

ња, – отклоне стање се скоро

задовољни, са врстом робе, коју нису намеравали да узму и изненађени немарношћ“ " надменошћу продаваца.

Тачно је да многе распре приликом куповине настају од неправилног става купаце но далеко је чешћи случај да се продавци рђаво показују на свом послу н, уместо да они диктирају однос, утичући на држање купаца својом љубазношћу и предусретљивошћу, они заузимају надмоћан и набусит став, што још више заоштрава односе.-То ствара 0оправдано незадовољство код оних, који се данас највише залажу и који на основу тог свог залагања имају најпуни-

браћи

некад запуштеном крају, подиже се завод за прераду кожа. Он ће давати годишњу проду=цију од више десетина квадратних дециметара меких и од више стотина тона тврдих кожа“ У првом делу фабричких објеката већ се ради: У непосредној близини подигнут је. на месту где је непријатељ уништио комбинат дувана, нови с комбинат, неколико пута већи од предратног. Исто тако, раде фабрина намештаја; велика циглана, фабрика ликера, комбинат за прераду меса, фабрина маслаца. Подижу се елеватор и мплинсни комбинат. Завршава се изградња фабрике обуће.

И на територији предграђа Скуљанскаја Рогатва ствара се индустриски градић, У том предграђу прорадио је, поред огромне _ индустриске – пекаре, завод за оправку пољопривредних машина. То је завод Министарства пољопривреде. Почели су радови на крову главног одељења завода за оправку аутомобила — првог > завода те врсте у Молдавској ССР.

Тада ће се продукција кишињовсвих предузећа лаке индустрије седамнаестоструко повећати. .

Недовољно је рећи за Бишињов да се он обнавља. Потребно је истаћи да место некадашње _ малограђанске провинције ниче нсви социјалистички центар Молдавије. Четрдесет великих и малих завода и фабрика и 256 задрунжних радионица Еишињова производе данас прено 800 индустриских артикала и артиксла широке потрошње. Само у току маја месеца кишињовска индустрија дала је продукцију у вредности од седам милиона рубаља.

Еишињов се претвара у веливи индустрискни и културни центар Молдавске Совјетске Ре-

публике. Ф. КАБАРИН

„али сквер

је услове за набавку и купо+ вину. ж

Немарност, набуситост, прећуткивање одговора, или индиферентност за купца, нису све неправилности. На благајнама се наилази на спорост или нестрпљење, ако купац није спремио, или нема ситног новца.

А како стоји са паковањем>2

Роба, која се набавља у. задружним продавницама бакалске бранже, просипа се већ код првог угла, У мануфактурним продавницама се материјал завија у смешно мале папириће, који се, одмах по изласку из радње, показују као излишни, јер нису довољни ла покрију робу.

Држање продаваца оставља утисак да они имају други, далеко важнији посао и да се

На раскршћу улица Далматин-

ске и 27 марта руже читав

крај ова два мала неуређена

сквера, поломљене ограде. Ме-

ђутим, са мало труда, за неко-

лико радних часова све би се довело у ред

труде да се што пре отресу купаца, који им стално смета. ју.

То и такво држање прода ваца ствара неоправдано ути, сак Као да је робе мало, да ће се разграбити. Последица тога су дуги редови, чим се објави да се извесна роба појавила на тржишту. Појмљиво је да овакво стање чини рђаву услугу нашем задружном, градском и државном трговачком

сектору. Ж

У погледу уређивања про. давница и излога доста се до данас учинило, па ипак има још знатних пропуста, којима претежно обилују _— задруте, Предузеће за воће и поврће и „Гранап“.

Продавнице задруга и продавнице и тезге са поврћем и воћем неуређене су и прљаве. Роба није сортирана по квалитету, не пакује се како треба. Очигледно је да постоји отсуство залагања, Однос према купцима, на пија цама, још је неправилнији.

Шта би требало учинити да се стање поправир :

Пре свега, завести што строжију контролу, поготову над продавцима који нагињу „кабадахилуку“, а онда што више поклонити пажње стручном уздизању и усавршавању про. даваца, Један од корисних начина било би одржавање краћих курсева или завођење што чешћих саветовања.

Постоји још један начин који би ефикасно поправио ста- | ње, а који се, примењен у Угоститељству, показао као. лобар. То је повезивање личних интереса продаваца са општим интересом предузећа: награђивање оних који се залажу путем додатка на промет уз основну плату.

У сваком случају, било на Који начин, неопходно је приступити хитном ренгтавању овог важног проблема нашег грзадског тржишта. Његово реше ње је један од важних услова да задружни, градски и др“ жавни трговачки сектор одигра правилно улогу која му је намењена.

За боље решење сквера код Скупштине

а простору између згра-

де Народне скугштине

и Поштанске штедионице постојао је један базен, изграђен за време окупације, који није могао корисно да послужи чак ни за спортске приредбе. То је и искуство показало, а ни место му није било ту. Тај

је сада уклоњен, 4 иако је поправљен није добио своје дефинитивно ни исправно решење,

За последњу годину дана то место је неколико пута на разне начине преуређивано. Базен је остајао нетакнут.

На крају је и базен извађен и изгледало је да ће се сквер уредити онако Како то захтевају принципи модерне урбанистике, Међутим то није учињено. Са једне стране (до

базен

Народне скупштине) остала је

наслага земље, висока читав метар, док је с друге стране (до Поштанске _ штедионице)

терен потпуно изравнан.

Поред свега, најважније пи тање овог сквера није реше. но. Поред саме скупштине П0стоји један слепи тротоар. Коловоза нема, иако је сасвим природно да ту треба да (се спроведе улица која би дире:тно везивала Палмотићеву У лицу са Булеваром Црвене ар“ мије. На тај начин би се ле финитивно решио један, саобраћајни чвор, а на средини би се добио леп сквер.

Док још није доцкан треба приступити дефинитивном ре шавању овог простора да (е кроз годину дана, па и ран““ је, овај сквер понова не би по: прављао. В. МИЈАТОВИЋ

сити те о

Вишњички друм калдрмише се каменом коцком

Истоваривање

материја ла за насипање подлоге,