20. oktobar
МЕ - И АИ Ани Ен
Па Недељни преглед добровољних радова
Синдикална подружница настојника из Првог рејона на добровољном раду на каналу
стругаре „Ђуро Стругар“
У јеку грађевинске не
добровољни радници употребљавају се "за пуњење сламарица
У недељи од 3 до 10 августа учествовале су добровољне радне јединице чланова Народног фронта из свих рејона на радовима на 61 гради-
лишту и знатно помогле бржем одвијању _ грађевинских радова.
Резултати радова по рејонима су следећи:
С о 2 : м ше 54 о о о5 а Б 2 5528 6Е 58 58 ба 858 5888 56 5Е 55 86 о Б 55 бо 48 28 56 БЕ а. а ~ > с. 5 = о зе з зе | 1.701 – 4.926 691 102 44.207 — 902 – 1.000 кг 1 1.348 3.536 22 70 34.850 17.850 636 [1 2.236 5.728 150 21 129.200 113.700 29 2.046 6.294 351 210 287.687 — 665 47.645 кг У 2.114 – 8.906 402 — 208.470 –— 5.384 УГ 3.647 10.794 662 19 23.920 — 5.660 29.500 кг УП 2.874 7.106 279 153 6.538 10.000 34 6 ма МПТ 1.089 – 3.403 134 _— 81.910 47.380 382 159 мз 16.555 50.693 2.691 575 816.782 188.980 – 13.692 Осим горе наведених ре- де. Рејонски одбори Фронта зултата, извршили су добро- треба да посвете велику пажњу
вољне радне бригаде још низ радова. Резултати радова У овој недељи показују да по свим рејонима грађани излази масовније на радове, да је бољи ефекат рада и да је дато много више радних часова него у прошлим недељама, Так"мичење је такође дало више полета у раду и омасовило радне акције. У неким рејонима почели су у веома малом броју да учествују у радним акцијама и чланови фронта из поелузећа и установа, али је то учешће веома мало и недовољно. Повећање броја учесника и броја радних часова у појединим рејонима, према недељном везултату од 27 јула ло 3 августа, је следеће: у Првом рејону је пре учествовало 747 грађана и дато је 1735 часова, а у недељи од 3 до 10 авнгуста 1701 грађанин и дали су 4926 часова; у Трећем је било 1963 грађана са 4994 радна часа, а сада 2236 грађана са 5728 часова; у Петом је било 767 грађана са 3212 часова, а ове недеље је било 2114 грађана са 8906 часова; у Шестом ретону је било 2229 грађана са 5018 часова, а ове недеље 3647 грађана са 10794 часа; у Земуну је било 719 грађана са 1829 часова а ове недеље 1089 грађана са 3403 радна часа. У Другом, Четвртом и Седмом рејону није било повећања. Највеће повећање броја учесника и броја радних часова имао је, као што се види, Ше_ сти рејон. МИ поред тога што су се радне акције донекле омасовиле, број учесника још није довољан да би се остварио овогодишњи план рада, а нарочито план учешћа на добровољним радовима у месецу августу. Грађевинска сезона је У пуном јеку и у овом месецу је најпотребнија помоћ добровољне радне снаге да би се радови што брже одвијали и на време довршили, Многе синдикалне организације још нису активирале чланове Фронта из својих предузећа, а неке нису ни објасниле ни саопштиле потребу учешћа у раду основних _ организација — Народног фронта. Задатак је синдикалних организација да објасне члановима Фронта по предузећима и установама потребу "учешћа у политичком животу Фронта и на много“ бројним акцијама и да то повежу са задацима борбе за испуњење Плана. __ 4
Да би се предвиђене обавезе у плану рада Градског од_· бора Народног фронта оствариле, потребно је да се рејонске секције за добровољне ралове учврсте и да сви чланови учествују подједнако У ралу секција. У свим рејонима се још дешава да су секције спале на неколико чланова, који су преотперећени послом, док остали чланови уопште не ра-
раду ове секције и да контролишу редовно учествовање свих изабраних чланова у раду. Уколико неки чланови не раде, треба их заменити другима, На извесним, радилиштима неки руководиоци, 'пословође или палири, који имају заста: рели и непријатерески | однос према "учешћу добровољних
радника Фронта, не дају изве
сним бригадама посао на коме би дале већи ефекат рада, већ неки мањи ин непотребнији. Овај њихов став је и раније критикован и на њега је ука-
' зивано, али се ипак дешавају
такви случајеви Овај њихов став несхватања је директно непријатељски и према испуњењу плана. Требало би јелном за свагда онемогућити та-
ПРАВИЛНА
; јрееша »Ми. градимо пругу пруга гради нас« је ис. тинит и кратак закључак који садржајно. највише одговара правом стању на Омладинској прузи. Хиљаде младих стручних радника добило је основне квалификације ' на прузи.
Пруга треба да буде онај основни, неисцрпни извор радне снаге која нам, уколико даље упазимо у остварење Петогоди.шњег плана, недостаје. Због тога је рационално, планско коришћење омладинаца, који су прошли кроз школу на прузи Шамац— Сарајево, и њихово увлачење У производњу био не. одложан задатан у првом реду свих наших привредних установа: дирекција и предузећа а затим синдикалних и омладинских руководстава.
Да би се омладинска радна снага по повратку са Пруге правилно користила, био је потребан план расподеле те сна. ге. Такви планови су били направљени. Међутим, низ погрешака у досадашњем раду указује на то да је распоред вршен неорганизовано, да су многа предузећа одбијала примање омладинаца на рад, да Управе предузећа врпо често нису учествовале У састављању требовања радне скагте на ос. нову којих је доцније, преко тлавних с" дирекција, Привредни савет стварао план расподеле, односно списан предузећа са казначеним бројем омладинаца ноје им треба послати.
Основна погрешка потекла је из предузећа којс нису имала, а често ни данас немају, план
кве људе да употребљавају радне бригаде на непотребним пословима. Такав (се случај, например, догодио на радилишту радничких станова на Јужном Булевару, Упркос интервенције Секције Народног фрзнта Четвртог рејона, техничко руководство је опет дало 9 августа једној групи фронтоваца из 24 бригаде да пуне сламарице, ма да је потребно да се на овом радилишту изведу обимни земљани радови на уређењу дворишта. Управа се изговарала на недо_ статак алата, што никако не сме бити изговор за овакву употребу "добровољне радне снаге. Да ли се ти људи и-– смејавају са члановима Фронта који долазе да раде и жр"твују свој одмор» Другачије се овај случај не може ни тумачити, кад У јеку грађевинске сезоне добровољни раднипи Фронта пуне сламарице. Руковолиоци грађевинских предузећа морају да онемогуће сличне случајеве, да опомену све руководиоце радилишта, а оне који не употребе радну снагу где је најпотребнија да позову на одговорност и казне. Не сме се допустити да се добровољна радна снага употребљава на неважним радовима, поготову с обзиром на увођење новог начина зилања, који захтева што бољу припрему материјала.
Према постигнутим резултатима у недељи од 3 до 10 августа најбољи је Шести рејон. који је обухватио – 3647 грађана и дао 10.794 радна "часа и имао добар ефекат рада.
20 ОКТОБАР.
15 АВГУСТ 1947
Ур ву ПРЕД УПИС У СРЕДЊЕ СТРУЧНЕ ШКОЛЕ
—
У току петолетке
потребно 19 подићи 6
С Петогодишњег плана није могуће зами. слити (без стварања стручних кадрова, средње стручних кадрова, преко потребних при. вредној изградњи наше земље. Индустријализацију земље могу. ће је остварити само са људима ноји поседују стручно знање,
ноји су способни да учествују У ·
свим секторима привредне из-
градње. плана потребно је изградити и подићи 60.000 средњих стручних кадрова. Средње стручне школе у периоду индустријализације и електрификације наше земље, у планској привреди, имају огроман значај за стварање средњих стручних кадрова.
Код неких наших људи постоји још увек неправилно гледање на стручне школе, остало још из времена старе ненародке Југо. спавије. У старој Југославији стручне школе, разумљиво, нису ни могле да имају ованав зна. чај канав имају данас, нити је о њима неко могао озбиљније да води рачуна: Неке од њих, например грађанске школе, пре су биле створене да онемогуће и спрече даље шноловање омладине сиромашних родитеља, о1страњујући их од даљег развоја, него да им пруне неко зна-
Редовна је појава била да по завршетку већине стручних школа у старој Југославији, и поред оскудног знања које је тамо стицано, омладини није било могуће да настави даље усавршавање. Било је и мишљења да ако се већ нема средстава да ученик настави даље шко. ловање у гимназији онда нека бар заврши неку средњу стручну школу. На стручне школе је гледано као на мање важне школе, као на школе споредног значаја Веома мали број стручних школа У старој Југославији, без довољно уџбеника, без добро _ организоване наставе итд» једном речи без оних епемената који школу чине | школ лом, то најбоље доназује. У Бе. ограду ми данас,., услед такве,
- кодитика, бивших. властодрњнацсњ
имамо велику несразмеру измећу ученика гимназије и ученика средњих стручних школа. Док тимназијстаца "има око 1415.000, ученина средњих стручних шнола имамо нешто преко 4.000. Ако имамо у виду да ће Београд у току Петогодишњег
плана постати велики индустри.
ски центар наше земље, онда је број ученика средњих стручних школа очито недовољан, и поред тога што су народне власти учиниле доста на сређењу тих питања“
У тону Петогодишњег ·
•
ТУ нашој народној држави ствари су из основа измењене. Схватајући _ вашност _ средњих стручних школа за стварање стручних кадрова; главних чиПетого. за остварење наша народна
нилаца дишњег плана,
власт води о њима нарочито ра-
чуна. Сванодневно видимо У штампи конкнурсе за упис у новодтворене средње стручне школе разних врста: за пољопривреду, шумарство рударство итд. У току овог лета врше се норените припреме за идућу школску годину и већ сада се стварају планови наставе. Приступљено је прегледу свих старих уџмбеника и до почетка школске године штампаће се сви потребни нови уџбеници. Предузете су мере да се питање наставника за многобројне стручне школе најповољније реши. И..о тако учињено је много на стварању радионица при стручним школама и њиховом опскрбом потребним салатом. и машинама. Увелико се израђују остала потребна учила, тако да ће стручне школе имати сав потребан прибор за редовно и несметано одвијање наставе. Колико дрнава своди рачуна с средњим стручним школама види се и по томе да су предузете мере да се стипендије не само бројчано прошире већ и повећају. Отварајући велики број средњих стручних школф нсша народна држава иде за тим да ученицима поред стручног знања пруши и општекултурно образозвање. Свршени ученици средње стручне школе нису и неће би. ти само стручњаци у својој грани рада, већ и савремено нултурни и образогсни људи са проширеним видицима из свих области науке. Пред свршеним ученицима средњих стручних швола стоји створен пут за њи. хово даље и више усавршавање; путем курсевс. студија на факултету итд. Бе, инаквих потешкоћа ученици средњих струч.них школа могу се одмах по завршетну шнбле укључити У привредну изградњу “земље и својим стручним знањем потпомоћи извршење Петогодишњег плана. (Ових дана, на пример, више свршених ученика трговачких академија запослиће се У својству помоћника инспектора републиканске Контролне комисије). Као што је рад У нашој земљи постао ствар части и славе, тако и ученици стручних опа, градитељи нове Југославије, уживају љубав и популарност нарочито код наше омладине. Бити ученик средње стручне школе, данас у нашој земљи
ВИШЕ ПЛАНА ПРИ РАСПОДЕЛИ КАДРОВА
УБРЗАЋЕ РАД У ПРОИЗВОДЊИ
потреба упошљавањс нове радне снаге, непланирање потреба у радној снази, поглавито оној која би могла да се добија са
Пруте. Требало је да у план уђе и решење проблема смештаја омладинаца који се по
завршеном раду на Прузи враћају да би се укључили у про. изводњу. Чест је случај да се У предузећима осећала потреба за. новом, младом радном снагом, ученицима и полуквалификованим радницима, али кад омладинци дођу са Пруге у предузеће коме су Упућени из Главног штаба омладинских бри. гада, у предузећу изјављују да не постоје могућности за њихов смештај. То се десило у преду. зећу »Радоје Давиће« у Београду догодило се и У руднику »Раша« и у Славонском Зуи и у низу других предузећа. Управа радионице хартије и штампа. рије »Дуфер« послала је четири омладинке кућама да сачекају док им се створи могућност смештаја“
Уско схватање тренутних интереса предузећа и неспособност да се баци поглеп унапред, ометали су такође правилан распоред и запошљавање омладинаца са Пруге. Управа пре. дузећа »Банелит« из Загреба, када су јој послати пет неквалификованих радника са Пруге (од 10 неквапификованих и 6 ученина колико је требало по плану да се упосли у том пре. дузећу) одбила је да их прими. Фабрика сапуна »Црвена звезда из Београда чије при. мила пет омладинца са Пруге, због чега су поспати својим кућама у унутрашњост, Фабрика
„ва прављени и лоши
лака из Земуна вратилс. је једног омладинца-
Управе предузећа нису слале својим главним дирекцијама из. вештаје о својим потребама за омладинском радном снегом, а често ни саме дирекције нису извештавале предузећа о броју омладинаца ноји ће бити упућени на рал. Због тога је распоред био погрешан, а предузећа су одбијала радну снагу хоја не одговара њиховим потребама. Фабрици »Метал-фарбе« било је потребно девет сна. мних помоћних радника, а по. слати су јој за физички рад нејаки ученици од којих је могло да се упосли свега четворо њих.
Дешавало се да су поједине главне дирекције слале МПри. вредном савету произвољна требовања за подређена им предузећа, не саветујући се са управама предузећа. Природно је да су на основу таквих подата. планови расподеле омладинаца.
Отсек за посредовање рада при Месном синдикалном већу Београда није редовно обавештаван о доласку омладинаца и њиховом распореду. Градски одбор народне омладине тако. ђе није обавештаван о доласку и распореду смладинаца
Низ пропуста при расподели радне · снаге проузрокован је не само услед слабе везе између управа предузећа и њихових виших оперативних руководстава, већ добрим делом и услед непостојања ноординације при расподели између Главног одбора – Јединствених синдиката, Месног синдикалног 'већа "Цен. тралног већа Народне омлапи-
не, Штаба омладинских бригада у Зеници и Градског одбора На. родне омладине Београда (односно градова у које се шаљу омладинци).
У Привредном савету је пре десетан дана направљен нови план распореда омладинаца који по повратну са Пруге треба да се укључе У производњу. Вероватно да ће свај план бити бољи од ранијих али је и поред његовог постојања потребно још једном ревидирати извештаје им требовања предузећа и утврди„ти њихову тачност. Ти извештаји треба да садрже и опис радне снаге која је потребна. Управе предузећа морају још сада да се побрину за обезбећење смештаја омладинаца када они буДУ дошли. И месна синдикална већа и градсни одбори Народне омладине треба да буду обавештени о доласку омладинаца, да
По повратку с Пруге ови омладинци запослили ђевиџски ученици
них школа и
СВРДЊЕХ СТРУЧНО Кадроба
значи стагзти у првим борбеним редовима за њену изградњу, Учењу у средњој стручној школи треба да теми сваки наш даро. вити омладинац“
Ове године према прикупље, ним подацима који ће се верг.. ватно још некнадно утврдити, за! први разред средњих стручних. школа потребан је следећи број: ученика: Железничко ~ садбра. · ћајна уписаће 200 учеквика, Бро. дарска шнола у Београду око 40 ученика. Школа зс примење. ну уметност 45 ученика, Бродар, · ска школа у Земуну 40 учени. ка, школа за медицинске сестре 80 ученица, Средња рударска. школа 30 ученика Средњотех. ничка школа око 800 ученика, од чега ће један број бити н из унутрашњости, Индустриско „ текстилна школа ученина, тенстилне школе, новоотворенеутреба тек да почну са Радом шнолске 1947/48 године, са оку 300 ученика, [1 и П Трговачка а: кадемија уписаће ове школске тодине по 350 нових ученика, а Трговачка академија У Земуну 100. Абитуријенски курс почеће рад са 500-слушалаца. Учитељ, ске школе, које су од нарочите вашности за стварање нашег у. читељског кадра, (у Београду се отвара још једна нова) уписаће у први разред укупно 360 уче. ника или ученица. Ове годике створена Геодетска школа при. миће већи број ученика.
Питање испуњавања плана у.. писа У средње стручне школе. ствар је како народних власти, тано и свих осталих масовних организација. Потребно је да Фронт, АФЖ и синдикати широно популаришу и поведу агита. цију за упис у средње стручне школе. У омладинској организа, цији треба нарочито агитовати за упис у ове школе и разним сретствима, путем предавања, конференција, активом агитатв. ра, скупним посетама предузе. ћима итд, развијати љубав код наших ученика, објаснити омла.. дини сав значај средњих струч-
тимназије треба својим примером да утичу и на остале да своје даље — школо. вање наставе у средњим стручним школама. На омладики, највећим делом, леми испуњење ових задатана — давања нашој народној држави стручног и способног _ ксдра- Стварање средњих стручних кадрова мора да постане свакодневни борбени програм омладинских органи. зација.
С. АНЂЕЛКОВИЋ
УПОТРЕБА ОМЛАДИНЕ, ПО ПОВРАТКУ С ПРУГЕ,
би са своје стране учинили све за њихово правилно прихватање. Еада је у питању распоред нових, младих кадрова, школованих на Прузи, било да долазе као ученици у привреди ИЛИ хао попуквалификовани радниди, мора се повести рачуна да се тај распоред врши са више плана и да се претходно знају услови рада које ће омладинци имати у предузећима за која. се траже. Поред тога, потребно. је унапред онемогућити да + праве предузећа одбијају при: мање омладинаца кала они ве дођу, јер од правилног прихватања те нове радне снаге зависи веома много и испуњо.
„ вање оних ставова Петогод“-
шњег плана, ноји говоре о оспособљавању и увлачењу у про изводни процес нових хиљаде
:
младих стручних радника“
потребу о њихевот похађања. Најбољи ученици ТУ и М разреда