20. oktobar
1 + 3 Е ' г пп · |“ ' 1 "Уа У 4 1
Му ден ан И Ват а е АЕ ме И пи
|
изговарају милиони и
милиони људи на свим континентима. Једни, напреднији, је изговарају, ин то огроман број, са великом љубављу и поштовањем знајући да је Москва спасла напредно човечанство од пропасти у прошлом рату, да она доследно и
| о је реч коју данас
· данас води борбу за трајан и . правичан мир у свету, а други
је изговарају, и то мањи број, са мржњом и злобом, јер не могу да опросте Москви што је разбила фашизам и што ће и даље да врши свој благород“ "ни посао у послератном периоду. Москва је љубав и по. штовање напредних извојевала не одједном, већ постепено и то углавном, у њеном совјетском периоду.
| то година била
Москва је дуго година престоница _ руских _ великих кнезова и царева. Москва је била жижа руске националне културе, Москва је била брана Год монголско-татарске најезде
са истока и завојевачких на-,
сртаја са запада. Москва је дала Белинског, Грановског, Херцена, Огарева, Столетова,
Кључевског, Тимирјазева, Че"хова, Жуковског и~још многих других који су прославили за вечита времена руску науку, литературу и културу. Москва је била символ великог руског народа, његове снаге и славе, велике руске државе.
Мали словенски народи осетили су ту дивовску снагу ве“ ликог руског народа и тражили заштите у Москви од завојевачке политике турске и немачке империје. Зато су словенски јавни. радници са ОДУ-, шевљењем ишли у Москву. јер им је она тада изгледала као најсигурнији јемац за њихову слободу и независност,
Али та славна Москва и ве лики руски народ нису у 10 доба могли још да испоље У пуној мери своју снагу и своје стваралачке способности, Јер су им тада сметале друштвено-политичке прилике у РУСИ“ ји. Тек са променом друштве“ но-политичког 'уређења, после
елике Октобарске Социјали-
СТАЉИН
стичке револуције, омогућен је несметан развитак продуктив-
њих снага; Москва и велики руски народ направили су много „чуда“ у својој земљи за тридесет година совјетске власти. Такво „чудо“ догодило се за људе ван Совјетског Саве. за 1941 године када су Немци хтељи да уђу у Москву. То се „чудо" могло догодити само због тога, јер се за тридесет година совјетске власти изменила _ економика, _ социјална
"структура и мишљење људи У
Совјетском Савезу. Русија је постала модерна индустриска земља са механизираном _пољопривредом. О томе многи људи нису знали услед поли тике Хитлера, Франка, Чемберлена, Черчила, Даладјеа, Стојадиновића, Мачека и других. Истина о Совјетском Савезу била је 1941 године очевидна,
СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ!
кад су совјетски људи потукли Немце под Москвом и присилили их на отступање. Затим долази · славни _ Стаљинград, Курск, Лењинтрад и још многе друге славне победе Совјетске армије па све док она није своју победоносну црвену заставу истакла над Берлином. Да није било квалитативних промена у Русији не би нас никада стара Москва и стара Русија спасле од фашистичке протасти,
За време прошлог рата, Ка да се испољила дивовска снага Совјетског Савеза и кад Совјетски Савез није претстављао више никакву загонетку већ велику реалну силу, сви сло бодољубиви и угњетени народи отварали су радио-апарате да чују Москву, да чују за победе Совјетске армије, да чују
глас правде, Та традиција из
Народног одбора Београда
СОВЈЕТУ ДЕПУТАТА ГРАДА МОСКВЕ, МОСКВА СССР
У свечане, радосне дане прославе осамстогодишњице хе. ројске Москве, главног града Савеза Совјетских Социјали, стичких _ Република, Београд, главни град федеративне Народне Републике Југославије придружује се свим срцем празнику братских совјетских на, рода,
Београд је поносан на историју, на победоносну борбу, на стваралачке успехе, на славу града Лењина и Стаљина, који јача љубав слободних совјет“ ских и југословенских нарсда и осветљава пут свима слобо. дољубивим народима човечанства, подижући смело глас за праведан мир и праву народну демократију у читавом свету.
На празник осамстогодишњи“ це наше вољене Москве, грађа, ни Београда сећају се свих жртава које су совјетски народи дали и на тљу Београда, на
~
јиштима Југославије, у непо. · штедној борби против фашистичког окупатора, раме уз ра' " ме са борцима свих наших на, рода.
На велики празник главног " града братског Совјетског Савеза, грађани Београда још јед“ ном истичу несебичну помоћ
коју совјетски народи указују!
народима Југославије у годи. нама мира.
Празник Москве, велики празник совјетских народа, исто времено је и празник Београ. да, и свих народа Југославије,
Нека вечито живи Москва радост и понос совјетских на"рода, град бесмртног Лењина и гезијалног Стаљина, снага свих слободољубивих народа!
Нека је вечито стваралачко братство Москве и Београда, народа које води Генералиси_ мус Стаљин и народа које води Маршал Тито!
Извршни одбор Народног одбора града Београда
_ углавном, _ није губио из вида, упркос не-
рата остала је код људи и да
нас. Људи и данас слушају Мо. скву, јер знају да оно, што Ка: же Москва, да ће то и да буде. Мако је рат са фашистичком Немачком завршен, људи су забринути, шта ће да буде с миром и размишљају, шта ће да буде са Немачком која је У недавно прошлом времену, већ два пута бацила многе на роде у беду и несрећу. По тим питањима, њих интересује мишљење Москве јер им је то мишљење најмеродавније.
Народи Југославије, под руководством друга Тита, тесно су се повезали још за време прошлог рата с народима Совјетског Савеза у борби против заједничког _ непријатеља. У тој тешкој борби створено је вечито пријатељство између народа „Совјетског Југославије. За време рата, кад је народима Југославије било најтеже, кад су наши партизани били голи и боси, без довољно хране и оружја, глас Москве давао је нашим народима све. Утешан глас Москве давао је нашим народима такву моралну снагу да су и они, као и совјетски људи, стварали „чудеса“, Доцније, тој се моралној помоћи придружила, кад су се створили услови, и материјална помоћ која ни данас не престаје. Москва и Сов. јетски Савез, у тим данима великих искушења за наше народе, није тражила да се пот. писују уговори и одређују камате, већ је просто давала, иако је и њој самој тога много требало. Буквално, Совјетски Савез откидао је од својих Ууста и несебично давао и свом млађем брату. То је била и-
"стинска, братска помоћ која је
заувек повезала наше и совјет. ске народе.
Москва и Совјетски Савез залечују своје ратне ране, али они ни данас нису прекинули борбу. Совјетски људи улажу све своје силе да по плану изврше своју прву послератну петољетку, Москва се данас бори за праведан и трајан мир у свету. Москва се бори против нових потпаљивача _ рата. Москва се бори да Немачка буде демократска земља, потпуно денацифицирана и да ње на индустрија не може више никада да угрози друге земље. Москва се бори да се задовоље праведни национални захтеви малих и угњетених народа, Москва се бори да престане рат у Кини, Индији, Малајском Архипелагу, Мадага. скару, Грчкој итд. Москва се бори против мешања у туђе унутрашње послове, Москва се бори да се поштује суверенитет и независност малих на рода. Све то виде и знају сло: бодољубиви народи. Зато они и данас у Москви виде једи. ног и доследнот борца за мир, правду и прогрес у свету, па се из тих разлога придружују песми совјетских људи
Москва моја, ти си ми најмилија! Божидар МАСЛАРИЋ
Савеза. и-
„БОРОВИЦКАЈА“ У
КРЕМЉУ,
КУЛА
пет и слава Фе ВР
Данас прославља своју осамстогодишњицу Москва. С њом празнују сви слободни народи Совјетског Савеза, тај замашни део земљиног шара. С њом заједно, данас, празнују сви словенски народи без разлике а и велики број народа разних језика и разноврсне спољашности. Напослетку, и У, свим осталим народима, племенима и насељима, без изузетка, с њом слави све оно што воли слободу, што је свесна имена и позива човекова у животу, што је жељно напретка и среће у заједници са свтма људима.
Без зазора можемо и смемо рећи: нигде ван граница моћнога Совјетскога Савеза неће се данас умови и срца људи винути тако високо као овде у Београду. Многи ће градови данас одушевљено и срдачно поздравити Москву. Она је утешитељка, спаситељица, осло бодитељка свих тлачених и угушиваних националних духова, свих од злих на зло искоришћаваних и злоупотребљаваних трудбеника.
Али, Београд је данас нарочито срећан
јер учествује
"у слави свога великог братан нарочито је горд, јер) по праву
_ крви и душе а и по праву извесне сличности судбина, И
сам се греје у данашњем блеску Кремаљске звезде, У Тој обетованој „светлости са Истока“.
Пре осамстотина година тек хроничар је први пут споменуо Москву. На њеном, од природе истакнутом, предодређеном месту од вајкада је било људскога рода. Као И говде, на ушћу двеју великих река. И само храбри, опрезни, предузимљиви и широкога погледа људи могли су се ту одржати. Такви који су раз умели да само борећи се за слободу далеке околине, докле им очи и знање допиру, моћи ће и своју слободу одбранити. Више свешћу но самим ТЛОМ дизала се столица братскога руског народа као и ове некадашње „српские и подунавские земли“.
И подигла се Москва на досада ни од једнога града, недостигнуту висину. На висину престонице слободољубивих народа, исходнице нове светске културе, општега напретка и благостања у општем братству и јединству. По њеноме науку и наш је Беог рад учинио своје у свом орбиту. Једном се у историји света догодило да је један велики народ, наша руска браћа, примио на себе, на генијални путоказ Петра Великог — Лењина и Стаљина, терет и част првоборца за ослобођење раднога човечанства. Примио је то на себе самопожртвовано и разумно, јер ослобођавајући и подижући радно човечанство ударио је и темеље својој великој будућности.
Зато Београд, данас радоснији и поноснији од икојега другога града на свету поздравља Москву, велику ин МУДРУ своју сестру од које се и досада учио, од које ће се и од сада учити: како се часно успешно врши задатак предводника у борби за народну слободу и благодети за братство И јединство! ! Да вечно живи и цвета узданица и дика словенских народа, 5 5
заштитница свих слоб одољубивих народа. ~
жариште општељудске благодети и просвећености,
| •г Москва!
ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ :
аи на цев етан ИЕ ае “4
ПОЗДРАВНИ ТЕЛЕГРАМИ МОСКВИ
· Градског одбора Народног фронта Београда
СОВЈЕТУ ДЕПУТАТА ГРАДА МОСКВЕ, МОСКВА СССР Целокупно родољубиво гра-
ђанство града. Београда, зби:
јено у своме Народноме фрон, ту, шаље пламене поздраве
Московљанима, окупљеним У
чувеном, за победу и за пло-
дан мир заслужноме – Месном
Совјету, а поводом осамстого-
дишњице њиховога, свим сла-
вама света покривенога града,
Београд је одавна главни град
једног бројем невеликог наро-
да, но његову је снагу љубав за слободу вазда увећавала;
он је сва тешка искушења и
_ мучеништва у борби за слобо-
ду и за више светлости у жи“ воту подносио јуначки и одржао се слободан и поносан на челу јужнословенских народа, ј и за то што никад
када огромној раздаљини, своју велику сестру Москву, што су се његове наде у њену заштиту и помоћ остваривале у критичним тренуцима,
наших народа, вљаних у нормалноме развитку, Москва је постала, од Октобарске револуције, _ извор слободарства, слободарских енергија и модерне људске просвећености. А у одбра: ни и побуни против зверског фашизма, | с као светионик
_ порима за обнову опустошене земље, десеткованог и до голе душе опљачканог народа, Бео. град се поводи за величанстве. ним примером Москве. И нас као и сав други слободољуби-
" ви и трудољубиви свет Москва
Некада уточиште — подјар А поучава како се, истинском мљених и гоњених Словена , ' ' · демократијом, социјалистичком учитељица _ новијој просвети привредом и културом, просве-
силом зауста- том, науком и уметношћу из-
· води. народни препород“
.-Да вечно живи заштитница _ свих слоболољубивих и тру“ дољубивих назода,
. да вечно живи, Матица свих . Словена, првобораца за иде. „але једнакости, братства и пле· мените утакмице у. миру међу свим. људима и народима,
. да вечно живи достојни глав' _ни град моћнога Совјетскога
узор и
Москва нам је над океаном
крви толиких народа, подржала борбени дух а својим нечувеним отпором, жртвама и херојством, оних које је водила, омогућила је и нашу победу. Па и сада, у изванредним на:
..Савеза, ралионица великих не“
имара срећнијега, Човечанства, Лењина и Стаљина, Москва! . , си · Градски одбор Народног фронта Београда