20. oktobar
ПРОБЛЕМИ
КУлтУурно, уметничких друштава.
Ј | 21 ослобођења почела су, у оквиру домова културе, да се стварају културно - умет ничка друштва, поред оних ко_ ја су раније постојала, као „Абрашевић“, „Никола Тесла“, „Јединство“. До ове године културно _ уметничка друштва су примала у своје чланство само чланове извесног савеза, тако да незапослени чланови Фронта нису могли активно да учествују у једном културноуметничком друштву. Сада је та пракса укинута и друштвима је дато много шире поље рада, тј- везана су са рејони ма и, синдикатима.
С обзиром на тај проширен делокруг рада, потребно — је да и сама друштва изврше реорганизацију свога пословања, Има их која ни до данас нису устројила правила, немају члан ских карата ни значки, не одр.жавају пробе редовно итд. Сва она друштва, која немају правила, требало би да сазову скупштину и да изаберу У праву, да штампају приступнице и чланске карте, да издају значке и да се тиме органи. зационо учврсте. Поред тога, треба установити план рада Није довољно само давати приредбе, него обратити пажњу на културно уздизање чланова друштва. Зато треба организовати и стручна предавања, на којима ће се чла. нови упознавати са предметом који обрађују. На пример, ако је у питању музичка секција, одржавџти курсеве на којима ће се говорити о композиторима дела која се изводе. Али да то не буду само суве биографије и набрајање дела која је тај композитор створио, већ говорити о читавом раздобљу у коме је он живео, о околностима под којима је
· делао.
Ако је у питању драмска секција, упознати чланове _ са писцем дела које се изводи. Код фолклора упознати их са историјом игре, а не учити их само покретима,
Од велике је важности чвр-
. ста повезаност чланства и У-
праве. Одржавати конференције где ће чланови давати сво је сугестије, а управа полагати пред члановима рачуна о свом раду. Што је веза између управе и чланства чвршћа, друштва су повезанија, боља.
Дешава се да поједина друштва, због тога што су била претрпана _ приредбама, нису могла да даду добре резултате. Зато треба смањити број учествовања на приредбама, а ако се већ учествује, нека то буде у мањим групама, тако да се не би ометао рад целог друштва,
Као важан проблем поставља се и питање просторија Многа друштва за рад свих својих секција имају само једну собу и, наравно да је под таквим околностима отежан рад и да не може да се дође до успеха. Али се ипак много успело у том погледу У поређењу са 1945 и 1946 годином.
Осећа се м опадање броја чланова. Многи се уписују У друштво на месец дана пред турнеју, а када се турнеја 38врши, престају да буду чланови, Та је појава штетна по друштво, јер на тај начин оно не може да створи групу која ће стално да ради. Дешава се да поједини савези имају вели_ ки број чланова синдиката, док у културно _ уметничким друштвима учествује мало њих, На пример, Савез текстилаца броји око 8.000 чланова, а његово друштво „Браћа Крсмановић“ има 12 активних чланова. Треба истаћи друштва „Абрашевић“ и „Јединство“, чији чланови редовно долазе на пробе и врше пропа_ ганду за што већи прилив чланова,
Дисциплину активног чланства треба по сваку цену побољшати, Један од начина је и евидентирање доласка на пробе графиконима, _ истицањем најуреднијих секција, отстрањивањем из друштва не поправљивих чланова који нарушавају дисциплину,
Задатак културно _ уметнич ких друштава је да шире уметност и културу у широке народне масе. Да би остварила тај задатак важно је да са. ма друштва буду на високом културном и уметничком нивоу. То ће постићи ако с планом и марљиво раде на уздизању својих чланова, ако савесно одабирају свој програм и ако уложе сав труд да његово извођење буде уметнички на ВИСИНИ, 0,1. 51 же!
КУЛТУРНИЖИВОТ
ПОЛИТЕХНИЗАЦИЈА _ НАСТАВЕ
вв
(ташрање школских рОдИоницО
у средњим школама
ве голине у средњим школама уводи се једна новина. Отварају се, где има за то могућности, шкрлске радионице — приступа се политехнизацији наставе. Политехнизација наставе повезивање теориске наставе са практичном — има за циљ да средњошколској омладини пружи знање и развије навике ко. је су потребне сваком човену, без обзира на то какав ће посо доцније обављати. Упознавање ученика са основним принци пима и суштином процеса производње не само теориски него и практично, стицање знања и навика које ће му помоћи да се брзо оријентише у раду, опште техничко образовање — све су то задаци политехничке наставе. Средњошкопска шила се досад теориски, без практичне примене. Природни закони и појаве учили су се на. памет из уџбеника, поједини одељци су препричавани и целокупна средњошколсна настава састојапа се у томе. Прављењу огледа, практичном показивању научних истина, примени нау. ке у живот, мало се поклањала панња. Зато смо имали такву средњошколску омладину која је, по свршетку средње школе, могла савршено напамет да опише неки оглед, али би слабо зналс да га примети У пранси. Данас средње школе имају задатак да пружају не само теориска научна знања, већ и да стварају свестрано развијене људе који су у стању да се брзо снађу у производном про. цесу. Оне морају, поред општег средњошколског образовања, да пруже ученицима и оп. ште техничко образовање. На тај начин и средње школе прила тођавају се новим — условима привредног и техничког развитка земље, да би боље одговориле задацима воји се стављају данас пред народно шнопство. Да би школске раднонице огговориле своме задатку потребно је да оне буду снабдевене најпотребнијим алатом и матери. јалом за прављење сгледа и „разних учила. Алат треба да се састоји: из чекића, клешта, тестерица и постољс зс црворез веће тестере, бургије за дрворез турпије. шила, великих ма. каза које могу да секу тањи лим. У колико се наблви више овог апста, у толико ће школска радионица бити боља. Поред алата треба такође скупити што више материјале: дасска од сандука, дашчица за дрворез, ексера, шрафова итд. Треба скупити и искористити свску стварчицу од које се моне не, што да направи.
настава вр-
Просветно одељење Извршног одбора обезбедило је свим школ ским одборима извесну суму кредита за набавку најпотреб. нијег алата и материјала: Школ
одборима остављена је потпуно самоиницијатива у избору материјала. Овај кредит спужиће само као помоћ школама. Велики број алата и осталих учила могу и сами ученици да израде од најобичнијег материјала, са обичним алатом, уз припомоћ наставника.
ским
Досад је организована и припремљена само једна школска радионица и то при Другој женској гимназији. Сви школски одбори, уколико већ нису при. ступили уређењу и отварању школских "радионица; треба то одмах да учине. Техничко образовање које се стиче у школ
ским радионицама неопходан је услов за брзо сналажење у данашњој народној привреди. А у исто време техничко оспособ. љавање наше омладине у многоме с ће — допренети бржем
техничком развоју и саме зе-
мље. Технички оспособљена омладина лакше ће савлађивати
ПАРАДА ПОБЕДЕ У БЕОГРАДУ
још једном се овај
још једном с побједом стјег славе се вије и лепрша ведро шуштећ у слободи уз челични корак народне армије.
Ни цвијеће маја, ни лишће на грани не трепере тако с дахом развигора ко срца народа — вулкан узбуркани што сливена хукте силином вихора,
О, дан овај блиста, звони по цестама и разлијева се по земљи широко, таласа слободне градове и села!
Зрије на њивама, листа са горама и узноси радост до сунца високо '||и од давних снова тка велика дјела!
(Ораквога марша није било прије! Таква снага није ишла Београдом! Никад младост није цвјетала силније ко данас што цвјета с Побједе парадом!
Плочник попут бронзе под кораком зво:! тутњи под звекетом шумних гусјеница. Челичнијем касом иду ескадрони,
снагом морске струје хукти морнари::2!
Од Триглава сиједог до Старе Планине, од Јадранског Мора, па до Паноније срца разгарају славу домовине!
У небо се радост с прољећем узвила и заставу моћи у слободи вије: Титови соколи раширили крила!
задатке који се пред њу данас постављају“
На рад у школским радионицама треба да се обрати нарочита пажња. Сами наставници морају руководити организацијом радионице, а поред тога наставници треба да буде и разви јају љубав премс природним наукама, да поучавају ученике како да скупе материјал и алат за рад у радионицама и како да организују сам рад. Својим саветима, љубављу према послу наставник мора па ствара радни полет у радионици не ометајући самоиницијативу учекина. Штопске радионице не смеју међутим, да се претворе у мајсторске радионице. Оне треба само да послуже као допука настави, да бупу олакшица за схватање и совлаћивање школ. ског градива. Стога је дужност наставника да будно пази да ученици не проводе више времена у радионицама него што је то потребно и да радно време проведено у радионицама не иде на уштрб часова редовне наставе у шкопи.
Ружица НИКОЛАЈЕВИЋ
дан с радошћу роди,
'унус МЕЂЕДОВИЋ
ФИЛМ О БЕОГРАДУ
„24 ЧАСА ГЛАВНОГ ГРАДА ФНР]
У недељу, 19 овог месеца почиње у биоскопу „Београд“ и „Луксор | и Н“ приказивање нашег новог домаћег документарног филма „24 часа главног града ФНРЈ" према сценарију и у режи. ји Теодора Балка.
Филм приказује живот главног града нове Југославије и огромне напоре његових становника да остваре Петогодишњи план. У филму нема глумаца, него су све личности узете на лицу места, из народа, међу ударницима, радницима, студентима, руководиоцима и припадницима наше Армије. Филм је дуг 1,750 метара и ис-
пуниће један биоскопски
програм.
читав
Филмске вести
Нови совјетски филм „Дипломата“ Режисер Ф. Ермлер, творац славне партизанске епопеје „Она брани отаџбину“ и историскс епопеје о славној
Стаљинградској битци „Велики префилм окрет“, снима сада свој нови с актуелним политичким сценаријем „Дипломата“.
„Заклетва“ се приказује У Њујорку Велики совјетски филм режисера Маурелија „Заклетва“ приказивана је у Њујорку са великим успехом.
Једна од београдских трудбеница на сцени домаћег филма „24
часа главног града ФНРЈ“
Нови совјетски филм у бојама У московском студију научно-наставних филмова режисер Л. Сардан завршио је снимање „У светлу кристала“. Г
Маутхаузен у француском“ филму
Злогласни _ концентрациони _— логор Маутхаузен у Аустрији, у коме су . нацисти поубијали огроман број људи, биће главно место радње француског филма који режира Луис Дакин под насловом _ „Данн наше смрти“ по истоименом роману Давида Руеста.
."
Американци снимају филм о Достојевском
Америчко филмско предузеће МГМ поставило је на чело радног програма за 1947-48 годину снимање филма о великом руском писцу Достојевском. То ће бити биографски филм, у коме ће главну улогу играти Спенсер Траси.
НОЂЕКЊИГ
В. И. Лењин: Држава и револуција, издање „Културе“, Београд 1947, ћирилицом и латиницом, стр 125, цена 18 дин.
И. Бљинков: Како Совјетски радник повишава своју квалификацију, из-| ћи: |
здање Синдикалне – библиотеке, рилицом и латиницом, Београд 1947, стр. 79.
Ш. Љив: О кризама „капиталистичког.
система светске привреде, издање Синдикалне _ библиотеке, Београд | 1947, ћирилицом и латиницом, стр.
30, цена 3 дин,
А. П. Климов: Суштина совјетске трговине, издање „Задружне књиге“, Београд 1947, ћирилицом, стр. 85.
"раду
СТОЈАН ТРУМИЋ: Јутарњи полазак на рад
Предавање за библиотекаре
са територије
Народне Републико
Србије
а иницијативу Комитета, за наукеи школство п0зван је из Совјетсксг Савеза Владимир Васиљченко, _додент Московеког државног библиотечког института »Вјекослав Михајиловић Молотов« и уредник часописа »Библиотекар«, да одржи низ предавања како би упознао наше библизтекаре са искуствима совјетских (библиотекара — на раду у библиотекама, а #нарочито на раду у ширењу књиге у народ. Наши библиотекари ће, користећи се овим искуствима, прилагодити нашим приликама и нашим потребама све што буду научили на овим предавањима. Предавања су почела 6 октобра, одржавају се свакодневно од 17 до 19 часова на Универзитетској библиотеци и трајаће до 21 октобра, Она обухватају Историју библиотечког рала у ССОР, Развој библиотечког рада у ОСОР после Октобарске револуције, библиотечки рад у периоду између 1922 и 1925 године, рад библиотека у првој и другој Шјатиљетки и библиотечки Ослободилачком рату. Ова предавања ће обухватити и опште принципе ор-
ганизације (бнблиотечког рада, типове библиотека, карактеристике појединих библио-
На библиотекарском курсу
тека и структуру народних и научних библиотека, Једно од главних · предавања је рад библиотекара _ ба читоцима као и метод упознавања, са библиотекарским радом.
Нарочити циљ овог кратког курса је да се библиотекари упознају са радом савременог библиотекарства, да се њи“ хов рад не сведе на техничке послове, тј. да им књиге буду уредно и по величини поређане по полицама и да уредно воде регистар кљига, већ да тај њихов рад буде усмерен на то да књигу што више популаризују и пласрају у народ.
Библиотеке имају нарочито велики значај у ширењу културе, Међутим, поједини библиотекари изгледа да вису довољно свесни тога значаја. Библиотскар не сме ла буде само обичан чиновник који ће да изда књигу која му се тражи, пе водећи рачуна о томе да треба проговорити са читаоцем, дати му правац, указати му на књиге које би требало да прочита, говести га на том његовом гуту ка културном уздизању кроз добру књигу.
Ова, предавања. посећују сви
библиотекари са територије Народне Републике Србије.
филма у бојама |
СЛИКОВНИЦА 0 ОКТОБРУ
ао у детињству сликовницу, прелиставамо Октобарске да“
боје и црте казују бујицу, снажну радост, разваљене бране
Као детиње, шире се зенице пред ватрометом, снопом стварних :
под црвеном звездом лик и лице домаћег и братског војника,
Дани-сликовница: заставе вијорс поворке пролазе без краја.
Град се претворио у море
у сплету одраза и осећаја.
Октобар одраз и осећај споји у сликовницу речитих слика:
у сваком лику у боји
гледамо отсев свог сопственог л
Нижу се слике: дани следе Садржина је о земљи, за њу
Казују битке, успоне, победе у“ њеној изградњи, њепом подизг'
ПХетану очи пуне боја сјаја. ' румен узбуђења на лицу —
и кад, набујалу од осећаја, склопимо Октобарску сликовниц)
Ј. А. Кистанов и Д. В. Моргунов.
Гвидо ТАРТАЉА
ата љекар ---швишткинти ситни