20. oktobar
(р
епрдлике, зф наба/
ЈРезвто, здраво ! Републико, здраво ! Млад борац теби завет даје
на бедем твој кад стаје да си му ЖИВОТ ТИ,
Ми пркосимо душману злом, јер правда нашем оружју
рез љути даде, бритки сев, вид орлов оку, срцу гнев,
Ми срећу градимо
у миру с песмом. Кад земљу своју бранимо у бури ми смо пламени гром.
Републико, здраво ! Републико, здраво ! Сад борци јак су браник теби, над тобом свугде лебди са нама Титов лик.
Несломљив, наш је борбени круг, нек дрхти душманин клети ! До сунца сеже смели наш лет, јер нам је Тито вођ и друг.
Ми срећу градимо
у миру с песмом. Кад земљу своју бранимд у бури ми смо пламени гром,
ж"
УФлудшњо. бараавр !
М. ПАНИЋ-СУРЕП
Миховил ЛОГАР (РАксИМИЛ)
~ 4 "
у си-Мо ЛУШМАНУ Злом, ЈЕР ПРАБЛА_НА-ЏЕМ О-РУ — ЈУ А јан:
ЈЕ НА БРА-НИК ТВОЈ КАЛ СТА — ЈЕ ДА жи-ВвотСси мУ ТИ — | Ми ПР-КОја ја - ћ = == Т 1: их 55 7 7 ===) + =====4— 3 прав =
у
РЕЗ БРИТЕМ ЛАЛЕ рт -
)
јаја је = у
СсПЕС — мом КАД ЗЕМЉУ СВО-ЈУ БРА-НИ —
А ај вр--р=ј-=4
мо У
(Синдикално издавачко предузеће
(Наставак са прве стране) Другог заседања АВНОЈ-а зна“ че, како каже друг Кардељ:
„Т) потврда и озакоњење демократске народне власти, ко“ ја је настала и развила се из ослободилачких напора...
2) федеративно уређење унутрашњег заједничког живота наших народа у јединственој државној заједници у Федеративној Југославији,
3) обрачун с емигрантском и унутрашњом _ протународном реакцијом, Која се повезала са окупаторима у заједничкој борби против наших народа“. би нове Југославије),
а основу ових историских одлука изграђивала се нова Југославија у току рата и на кон ослобођења, ационални комитет ослобођења _ Југославије, ослањајући се на победе народноослободилачке бор“ бе, на даљње учвршћење на родних власти, водио је упор“ ну борбу за признање нове Ју“ тославије у међународним од“ носима, Истовремено се изграђивала наша федерација претварањем земаљских већа у вр“ ховне органе државне власти федералних јединица, ;
Након победе над немачким фашизмом, наша "народна др“ жава иде усусрет другом двадесетдеветом нов у, 29 но“ вембру 1945, Тога дана састаје се нова изабрана Уставотворна скупштина и на првом свом састанку прогнешуне = Федеративну Народну Републику Југославију, У имену Федера“ тивне Народне Републике Ју“ гославије изражене су основне тековине народноослободилачке борбе, народна власт, фе деративно уређење и републи» кански облик владавине, Уста“ вотворна скутштина је могла тако одлучно и једногласно на свом првом састанку да озако» ви и учврсти ове тековине нај оћре зато И је уз помоћ Црвене армије била сва земља ослобођена и Оослоном на Совјетски Савез осигурана неза“ висност земље. Учврстили су се народни одбори као органи
' Бу—РМ ~ МИ СМО ПЛАМЕНИ ГРОМ!МИ ПЛАМЕНИ ГРОМ! ГРОМ!
„Рад“ У , у издаће ускоро ову песму за хорове масовних организација)
својој едицији „Наша песма“
народне власти у целој земљи
и потпуно је уништен стари државни апарат, Народни фронт је окупио најшире масе и задао смртни ударац реакцији на изборима 1 новембра 1945 године, захваљујући својој правилној политици у току рата и након ослобођења. Сељаци су добили земљу, а радници су у политици Народног фронта, у његовој борби против реакције, јасно видели да ће народна држава узети У своје руке руковођење привре дом, да неће допустити власт капиталистима на економском пољу, Зато је Уставотворна бкупштина, на свом првом са“ станку 29 новембра 1945 године, могла проглашењем Федеративне Народне Републике Југославије, да коначно Учврсти све тековине народно-осло бодилачке борбе, да, ликвидирајући монархију, отвори нове перспективе народима Југо“ славије,
Прошле су четири године од историског ' Другог заседања АВНОЈ:а и две године од проглашења Федеративне Народ“ не Републике Југославије, Две тодине су кратко време и за обичан људски живот, зли ове две године значе велики историски пут наших народа. На основу тековина народно-ослободилачке борбе, учвршћених у Уставу ФНРЈ, наша млада народна република коракнула је џиновски напред, Годину дана након доношења Устава, на основу победа у обнови земље, наша је вемља прешла на планску привреду, пришла е остварењу првог Титовог,
етогодишњег плана _ коме је циљ изградња темеља социјализма у нашој земљи.
Све ове велике победе, све велике тековине и постигнућа имају свој темељ у историским одлукама _ Другог _ заседања АВНОЈ-а. Те одлуке означава“ ју онај велики револуционарни преображај, који је одредио пут = наше земље у социјализам, |
» . Др Леон ГЕРШКОВИЋ
"настављене су и У = Федеративне Народне Републи
СТРАНА 2
=== 20 ОКТОБАР
===
28 НОВЕМБАР. 1947,
Доследност наше земље
У спробођењу политике мира међу народима
до никада до сада, а оно данас, после два свет“ ска рата може свакоме да бу-' де јасно да се борба за мир не може оцењивати ло мирољубивим изјавама, декларацијама и фразама, него према стварним делима, У прошлом светском рату белодано се показало да је „мирољубивост“ према фашистичким агресорима значила њихово снажење и да је једино чврста борба против тих агресора могла да спречи рат. Иза такозване политике умирења према Хитлеровој Немачкој, политике Мин_ Хена скривала се агресивна ратничка политика – империјалиста, који су владали у 8водећим капиталистичким земља ма. „Мирољубива“ политика разних Стојадиновића, _Цветковића и Мачека као и њима сличних издајника и квислинга из других мањих земаља, довела је уствари до учвршћења снаге фашистичког бло ка у Европи и отворила врата крвавом походу њихових хорди. Прави борци за мир били су једино они који нису причали о споразуму, него који су одлучно стали на пут агресорима. Народи Југославије су својом народно - ослободилачком
Хборбом дали велкки допринос
миру тиме, што су дали велики допринос уништењу фашистичких _ агресора. Победом народно - ослободилачког покрета, међутим није само дат допринос _ уништењу _ фашистичких ратника, него. је одузета и власт оним снагама У земљи које су одржавале поредак из кога се рађа рат, коде су земљу стављале у зависност од тих империјалиста. Тиме је Југославија отргнута из табора капитализма: отргнут је још један беочуг из система империјализма, _ узрочника ратова, и Југославија је стављена у први ред земаља које се боре за истински мир и сарадњу међу народима,
Борба народа Југославије за независност претставља у исто доба и њихову борбу за мир и за сарадњу међу слободним народима. Ове тежње народа! политици
ке Југославије, која је настала као резултат ове тешке и победоносне борбе.
Кад се рат завршио, реакционарне империјалистичке снаге у свету, услед новог 340штравања опште кризе капита лизма и унутарњих супротвости у капиталистичким 3е-
мљама, покушавају да угуше демократске и истински мирољубиве снаге које су се развиле за време, рата и да наставе са својом – империјалистичком експанзијом. . Најјача капиталистичка земља – Сједињене Америчке Државе, односно њени владајући монополи, ставила се на чело свих реакционарних снага и настоји да загосподари осветом. Спремајући рат ови монополистички кругови настоје, да себи потчине остале земље, економским и политичким средствима, да заузму све важније вој не базе у свету и да уценама и застрашивањем демобилишу снаге мира и демократије,
У ту сврху они су у првом реду повели борбу против СССР као · најдоследнијег и
.. ) најјачег поборника мира и независности земаља, као и против нових народних демократија које стоје на путу остварењу њихових циљева. Међу земљама нове народне демократије, које воде борбу за мир, налази се, поред Совјетског Савеза, у првом реду но ва Југославија. Она доследно и одлучно води борбу за прин ципе за које су се борили народи Југославије за време ослободилачког рата и у којој борби су поднели огромне жртве. Од стварања Организације Уједињених нација 1945, Ју“ гославија је чврсто стајала уз Совјетски Савез на одбрани
"принципа · Повеље Уједињених
нација. Она је бранила принцип једногласности великих сила у циљу сарадње за одржање мира; борила се против покушаја _ империјалистичких сила да поробе Индонезију, Египат, Грчку, против помагања и потхрањивања фашизма у Шпанији и Португалу и Ир= ској, против спасавања издајника и ратних злочинаца под видом расељених лица итд. Она је на свим заседањима (У Лондону јануара 1946, у Њујдорку октобра децембра 1946, и у Њујорку 1947) одлучно устајала против тога да
се од Организације Уједињених нација створи инструмент империјалистичких сила, по моћу кога би оне проводиле своју агресивну политику и довеле до норог рата.
На Конференцији мира У Паризу, на којој су били претресани мировни уговори га Италијом, Мађарском, _Финском, Румунијом и Бугарском, претставници Југославије _ СУ упорно бранили интересе МиОни ра и независност земаља,
су оштро осудили покушаје империјалиста да победу У рату искористе за поробља-
вање народа, да од њихових земаља створе своје базе за даљње продирање и да прово кацијама омету обнову, из градњу У Рату пострадилих земаља. Они су иступили про“ тив захтева које су грчки монархофашисти _ поставили _ на северни Епир и на територију Бугарске, потпомогли су захте ве Абисиније у погледу Еритреје и репарација, захтеве Албаније на реперације итд. На истој Конференцији као и на конференцијама четири ми» нистра спољних послова и њихових заменика, предлагали су енергичне мере о демилитаризацији, за забрану фашистичких и полуфашистичких организација и остале мере ко јима би се спречила свака будућа агресија.
Југославија је, међутим, да-
ла јасне доказе да је спремна.
да у интересу мира поднесе и велике жртве, као што их је и у рату подносила у интересу победе над фашизмом. Она је у циљу мирног решења још 1945 пристала на евакуацију територије западне Морганове линије коју је ослободила по
бедничка Титова армија и ко-
ја етнички и историски припада Југославији. После закључка четири министра иностраних послова 3 јула 1946, Југославија је коначно, пошто је претходно одлучно водила бор бу за праведно решење питања Трста, пристала на интернационализацију Трста. и на то да Бенешка Словенија, Канарска Долина и Горица припадву Италији, ма да се никада није одрекла права на ове наше крајеве,
Једновремено, Југославија је одлучно одбијала све провокације са стране империјалиста и непоколебиво стајала на бранику своје независности и својих права; тако на пример, у случају покушаја да се ФНРЈ учини одговорном за догађаје у Грчкој, у случају инцидената са прелетањем авиона преко наше територије, повреда граница према Италији и Аустрији, убацивањем диверзантских група итд.
Упоредо са изградњом земље изградњом новог друштвеног поретка и учвршћењем на-
родне власти — као основним предусловима за мир и срећвију будућност — Југослави-
ја је одмах после рата почела да изграђује чврсте при јатељске односе са суседним земљама и земљама које су стале на браник истинске демократије, мира и међународне сарадње, Овде у првом реду треба поменути Уговор о при јатељству, узајамној. помоћи и послератној сарадњи који је потписан са. СССР-ом 11 априла 1945 у Москви. Затим Уговор о пријатељству и узајам-
____А. АВРАМОВИЋ Сељанка из околине Какња
· кономска
ној помоћи са Пољском, потписан 18 марта 1946 У Варшави; Уговор о пријатељству и узајамној помоћи и сарадњи са Чехословачком Републиком, потписан 9 маја 1946 у Београду; Уговор о пријатељству И узајамној помоћи са Албанијом, потписан 9 јула 1946 у Тирани.
Нарочито треба истаћи доследну политику мира Југославије у односу на суседне земље, које су у рату биле на страни Немачке, Са оним 36 мљама у којима је успостављена _ народна _ демократска власт, као на пример, са Бу-
гарском, Румунијом и Мађарском, Југославија је успоставила пријатељске односе и,
уместо политике реванша помоћу које су страни импери. јалисти у прошлости стварали од југоисточне Европе и Бал кана „буре барута“ — помаже да се изгради чврсти ланац мирољубивих земаља.
Са овим земљама склопљене су културне конвенције, успостављени трговински односи, а сада стојимо и пред потписивањем појединих уговора о пријатељству. У знаку ове сарадње и помоћи Југославија је Бледским споразумом опростила _ Бугарској плаћање репарација; створено је нераскидиво пријатељство између братских народа Бугарске и Југославије; са Мађарском је решила спорна питања (као што су режим, вода, измена становништва итд. и олакшала јој репарациона плаћања; Румунији указала помоћ у тешкоћама услед неродне године итд.
И у случају Италије, која је била главни савезник Немачке у Европи, Југославија је пристала на смањење својих репарационих захтева. Ма да су италијански окупатори У Југославији ванели 9.849 милиона долара штете, ми смо на Мировној | конференцији снизили · свој захтев на 400 милиона долара а коначно, У уговору са Италијом, пристали смо на 125 милиона долара. Сем тога, проведени су и преговори. а“ трговинском уговору који ће вероватно ускоро бити потписан. Треба на концу споменути и то да смо и Италији и Аустрији изашли у сусрет у погледу враћања ратних заробљеника.
Успостављање _ економских односа и склапање трговин, ских уговора не само са оним земљама с којима нас вежу уговори о пријатељству него и са целим низом других земаља – (Шведска, · Норвешка, Швајцарска, Белгија, Француска, преговори са Енглеском итд.) показују да смо били у стању да за кратко време из ратом потпуно опустошене земље створимо важан економски фактор у Европи и да много допринесемо сарадњи међу народима У сврху економске обнове. У исто време, ми смо непоколебљиво водили борбу против свих покушаја мешања са стране у економски живот наше земље, која својим петогодишњим, планом ствара економску подлогу за ново, социјалистичко друштво, Влада ФНРЈ је 28 јуна 1947 године изразила своју готовост да учествује у припремним _ преговорима — поводом тзв, Маршаловог _ плана, „у Колико ће та акција олакшати привредну обнову европских земаља и учврстити Мирољубиву сарадњу међу народима“. Међутим, будући да се јасно показала права сврха овог плана, Влада ФНРЈ одговорила је 8 јула 1947 године, на позив Велике Британије и Француске, да неће учествовати на конференцији, пошто би св остварењем програма те конференције „омогућило изведним силама да до те мере задиру у унутарњи економски живот с појединих земаља да се тиме угрожава њихова еи политичка независност“, и
Југославија на делу показу-
је да је њена политика доследна политика мира међу
народима. Она је још један
живи пример да истинску политику мира могу проводити само оне земље где народ има власт у својим рукама, Оваквом својом политиком
ФНРЈ не само да брани инте-
ресе својих народа, него доприноси и окупљању свих демократских снага у свету за борбу против империјалистичких _ угњетача, – непријатеља
„мира, независности и слободе
народа, с. П.
Вол0» 6 ЈуКуо“ «ПУНО ПОУКУ АТИ ФУ ЛИЈЕПО
. == итал
дружење пријатеља Шпанске Ре.
публике из Трста позвало је све становништво Слободне територије Трста да у градовима и селима оспује секције Удружења пријатеља шпанског народа и да помогне фонд со лидарности са шпанским народом у циљу олакшавања положаја шпанских затвореника и прогнаника, Упућујући свим тршћанским демократима позив, Удружење пријатеља Шпанске Републике позива грађане Слободне териџторије Трста да се поводом 11-годишњице одбране Мадрида сете шпанског народа, његових жртава, његових политичких прогнаника, његових бораџа, трудећи се да морално н Материјално помогну његову победу.
•
На заседању Извршног одбора Светске синдикалне федерације у Паризу одбачен је великом већином гласова предлог претставника америчког Конгреса индустриских организација да се на дневни ред стави разматрање Мар. шаловог плана, -
•
У Француској штрајкује преко један милион радника. Штрајкови се проширују све више.. Поред осталих, у Париској области ступили су у штрајк и учитељи основних школа. Штрајкови започети у Париској области проширују се на север Француске и на целу земљу. У Марсељу штрајкују железнички радници. Лучки радници Париза, Марсеља, Нице, Тулона, Бордоа, Дијепа, Нанта и Корзике, заједно са морнарима, такође штрајкују. Лнонски железничари ступили су такође у протестни штрајк. Радници дрвне и грађевинске индустрије Париске области штрајкују од пре неколико дана, Енглески морнари у луци Дијеп одбили су позив да са војницима врше истовар, солидаришући се са штрајкачима. Посада америчког – пароброда „Емпајер стејт“ упутила је телеграм Конгресу индустриских организација са захтевом да Конгрес протестује против употребе војника као штрајхбречера чиме се крши право штрајка,
Марсељски железничари такође су ступили у општи штрајк, Сав путнички н теретни саобраћај је обустављен, Синдикат службеника Париске подземне железнице ступио, у знак протеста против мера које су предузете према радницима фабрике „Цитросен“ н у знак солидарности са свим француским радницима, такође у штрајк,
Лионски железничари, солидаритући се са својим друговима из Марсеља, ступили су такође у штрајк. Скоро сви чланови синдиката Париске области ступили су у једночасовни протестни штрајк, у коме су учествовали радници градског саобраћаја, прехранбене индустрије, индустрије папира и коже, грађевинари, радници фармацеутске и хемиске индустрије.
Као одговор на писање реакционарне штампе, која је од пре кратког времена почела да хушка о некој такозваној „опасности грађанског рата", ширећи клевете и провокације пово дом све масовније појаве штрајко Полит-биро Комунистичке партије Фран цуске издао је декларацију у којој се ове клевете „осуђују као карактеристичне провокације чији су пиљеви јасни.““ „Ради се о томе да се пажња Француза одврати са правих припрема за грађански рат које спроводе непријатељи Републике из де Головог покрета „окупљања француског народа у циљу успостављања диктатуре“.
Лабуристичка влада наставља да у потребљава _ сурове _ полициске мере против штрајкача из лондонског хотела „Савој“. Влада хапси штрајкаче н отворено подупире Чптрајхбрехере. Пре два дана штрајкашке страже бациле су се под точкове камиона да би спречиле њихово кретање и онемогућиле истовар робе за хотел који је вршен под заштитом полициских снага. Полиција је, међутим, употребила коњицу и омогућила штрајхбрехерима да обаве свој прљави разбијачки посао. Ме ђутим, њ поред свих бруталности 10 лиције, штрајк се све више шири. Чланови синдикалног савеза електричара, који су запослени у хотелу „Савој“ из солидарности одлучили су да ступе у штрајк. Синдикални савез радника индустрије намештаја такође је одлучио да подупире штрајкаче. После бруталног напада полиције, којом су приликом полицајци батинали штрајкаче и њихове страже, све већи број рад“ ника, чланова разних синдикалних ст" веза, штрајкује у знак солидарности са радницима хотела „Савој“,
•
Конгрес америчких Словена присту“ пиће борби против „Маршаловог плана“, а такође против обнављања Ћ претварања Немачке у снажну војноиндустриску државу, која ће поново угрожавати светски мир. „Амерички словенски конгрес“ у својој кампањи упутиће свим — члановима америчког Конгреса резолуцију, којом се захтева да се поштује Потсдамски споразум з, изврше његове најважније одредбе: потпуна демилитаризација, денацифике“ ција и демократизација Немачке.
»
Поступци блбоји Претставничког до: ма за сузбијање антиамеричке дела“ ности изазивају све јаче незадово“ ство напредних чланова америчког Кон" греса. Члан Претставничког дома 801 тер Хјубер изјавио је да 68 радије гласао о предлогу да се укине тај ог:
8 бор, него о питању оптужбе проти Џорџ Садовске
филмских уметника. изјавио
демократа из државе Мичиген, је: „Борићемо се против оптужби 02 бора и против самог Одбора, Јер Бон грес нема права да ма коме наређује каквој ће се политици приволети“.
•
Власти Куоминтанга _ доставиле су „црну листу“ директорима 13 школа 3 после чега је ухапшено У професора и студената под оптух ја да припадају Комунистичкој партији Кине. Међу чиновницима у ГРЛУ та кође је извршен низ хапшења. Више
> верзитета ЈУ од 10.000 студената универ ротеста
Кунмину,
нана демонстрирало је у знак ! против терора који врше власти минтанга.
о
„5