20. oktobar
»
2,91 ~
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
Значај уговора о пријатељству сарадњи и узајамној помоћи
између Федеративне Народне Републике Југославије
ТД описивање уговора о при
; јатељству, сарадњи и узајамној помоћи између ФНРЈ и Републике Мађарске примљено је у нашој земљи са највећим задовољством. _ Склопљени уговор и за наше народе и ва нашег савезника, мађарски народ, претставља логичну последицу мирољубиве политике нове Југославије, која је под мудрим руководством маршала Тита склопила већ низ уговора са другим државама.
Дојучерашња прошлост показала је да су се тежњама наших народа и мађарског народа, да живе у узајамном пријатељству, супротстављали — увек непријатељи, који су Подунавље сматрали за погодно попри-
_ ште својих империјалистичких ком
бинација. Скупо плаћено искуство из прошлости, а нарочито немачка окупација Мађарске, показале су мађарском народу да је тај пут био погрешан, Руководиоци нове Мађарске увидели су да се не може живети у центру дунав ске низије у атмосфери која је испуњена неповерењем и зато су они одмах прихватили пријатељску руку нове Југославије.
Ми знамо да односи између Мађарске и Југославије нису били увек добри. Нова Југославија, под руководством маршала Тита, ставила је тачку на прошлост и отворила нов лист у историји односа између мађарског и југословенских народа. Једно је сигурно, — да је Мађарска извукла поуку из историје. То доказују демократске реформе, које су извршене после ослобођења. _ Спроведена је, коренити аграрна реформа и тиме извучена материјална база испод ногу велепоседника који су столећима водили политику. Шест стотина хиљада сељачких породица добило је ту земљу и оне су постале чврст ослонац мађарске демократије. Нова демократска Мађарска национали-
зовала је руднике угља, најважнија предузећа тешке с индустрије, електричну индустрију,
индустрије нафте и алуминијума; она је ставила под контролу рад банака и објавила низ Пра инних уредаба које омогуују радничкој класи да преко својих комитета узима учешћа у воћству предузећа и да контролише њихов рад. Ове реформе не само да су проузроковале дубоке друштвене и политичке промене, него су ослободиле стваралачке снаге дотада потлаченог мађарског народа. Народи Југославије _ пратили су с великим симпатијама
"напоре које је мађарски народ
улагао за отклањање остатака политике старих противнародних фашистичких режима, чија је империјалистичка политика прет стављала непремостиву препреку за зближење наших народа. Тежње мађарског демократског народа, које су дошле до изражаја у данашњој Мађарској Ре публици, омогућиле су отстрањивање раније створеног неповерења Међу нашим народима. Наши народи исто тако добро знају да је противјугословенска политика старог мађарског _режима била увек у суштој супротности с правим осећањима и интересима _ мађарског _ народа. Мађарски радници и сељаци се викада нису индентификовали с оном улогом џелата коју је против _ југословенских — народа преузела велепоседничка и круп нокапиталистичка клика. Пријатељство, које је привремено хабзбуршки и немачки империјализам помутио, почива данас на искреним основама, које су гарантија да народи У Дунав ском Басену могу живети један поред другог у миру, у Узајам“ ном поштовању и помоћи и радити за такву будућност, коју само демократија може пружит народима. БР
И досада, пр вора т: пријатељству, сарадњи ко узајамној помоћи, како је 5 нагласио маршал Тито У свом говору, постојала, је већ о ска сарадња између Наи у 3: да и мађарског народа. , ша ове године потписан је југо. венско • мађарски споразу
клапања Уго-
———_———_
и Републике Мађарске
дугорочним испорукама, који се може сматрати темељем _ новог начина заједничког живота у Ду навском Басену, јер је то први уговор између две земље који има изричито плански карактер. Мађарска је у Југославији нашла поред осталог и доброг економског партнера, јер треба знати да је мађарски индустриски капацитет знатан. Сем тога, и саобраћајни путеви који воде према Јадрану значајан су фактор за мађарску — трговину, као што су и за нас важне саобраћајне линије, које воде на север и запад. После тога, у октобру, потписана је Конвенција о културној сарадњи између Федеративне Народне Републике Југославије и Републике Мађарске, која треба да послужи зближавању наших народа У том смислу, што ће се широке масе трудбеника Мађарске и Југославије међусобно — упознавати са својим светлим и борбеним ' традицијама.
Маршал Тито је исто тако већ неколико пута нагласио да нашим народима не може бити свеједно ко живи на нашим гра ницама. Нама не може бити свеједно да ли тамо влада систем експлоатације, систем који стоји под утицајем међународне реакције, или је тамо систем демократије, народне демократије, која тежи за најтешњом сарадњом са другим „народима. И зато су наши народи искрено поздравили победу мађарске демократије, јер она не значи само општи напредак народног живота, него се њом уклањају могућности рата и учвршћује мир. А овај последњи акт, потписан у Будимпешти, показује целом свету да се државе Дунавског Басена организују на демократској основи и да народи ових држава не желе рат и да су спремни, у интересу мирног развоја, да се боре против реакције. .
Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између ФНРЈ и Републике Мађарске, као што стоји у његовом тексту, резултира из жеље да се учврсте постојеће пријатељске. везе и да се свечано потврди непоколебљива воља народа Југославије и мађарског наро-
да да убудуће заједно – бране своју слободу, независност и интегритет и да уређују своје
међусобне односе у духу пријатељства и сарадње у корист учвршћења мира и међународне сарадње. Наше две земље обавезале су се овим уговором, #сто тако, да ће — у случају да Немачка или нека трећа држава нападне Југославију или Мађар ску, пружити без одлагања једна другој војничку и сваку дру-
гу помоћ средствима.
свим расположивим
Несумњиво је да југословенско - мађарски уговор претставља допринос од великог значаја за обезбеђење интегритета Мађарске. У исто време, уговор претставља снажан инструменат обезбеђења сигурности граница наше домовине баш на оном делу Подунавља, који је у недавној прошлости послужио фашистичким освајачима за мучки препад на Југославије. Јасно је, исто тако, да овај уговор јача безбедност и доприноси осигуњу несметаног развоја обе наше земље, а самим тим учвршћује и мир у овом делу Источне Европе. Овај значајан уговор коначно
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
је оборио зидове, који су раздвајали народе наших двеју земаља, а уједно његовим стварањем пред целим светом скинут је вео са фасаде западно-ху-
шкачке штампе да нова Југосла вија ствара словенски блок. Мађарски народ, који није словенског порекла, ушао је такође у круг народа пријатељски наклоњених новој Југославији, као што ће одлазак маршала Тита у Букурешт и склапање уговора о пријатељству, сарадњи и узајманој помоћи између Федеративне Народне Републике Југославије и нове Румуније, доказати да није у питању словенски блок него питање истинског мира између земаља
Источне Европе. Никола КЕРН
МАРШАЛ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЈОСИП БРОЗ -тиИТО ВЛАДЕ ЛАЈОШ ДИЊЕШ НА БУДИМПЕ ШТАНСКОЈ ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ СТАНИЦИ
ПОВОДОМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ О ПИТАЊИМА КОМУНАЛНИХ ПОСЛОВА И ЗАДАЦИМА КОМУНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ И ЛОКАЛНЕ ПРИВРЕДЕ
Комонолно гоздинство косо вожан фактор 30! побољшање животног стандарде ноших нородо
ТК онференција по · питањима комуналних послова, која је пре неки дан завршила рад У Београду, бацила је јасну светлост на проблеме комуналних послова, на задатке-комуналне политике и локалне привреде, на економику локалне привреде, организацију и форму руковођења комуналним пословима.
У своме реферату потпретседник Савезне владе Едвард Кар“ дељ нагласио је да је задатак новостворених министарстава за комуналне послове да помогну народним одборима у максималном коришћењу свих могућих материјалних средстава из локалних извора, ради подизања животног стандарда радних маса. Поред тога, министарства комуналних послова обезбедиће правилан организациони развитак наше делатности у овој области, да би она била у складу са општом социјалистичком изградњом земље, У складу са чињеницом да наша локална привреда и наше локално газдинство нису више „објекти капиталистичке експлоатације, него служе животним потребама нашег радног народа. Из тога се види да је питање наше локалне привреде, комуналног газдинства, једно од наших најважнијих и најактуелнијих проблема." (Кардељ).
У социјалистичкој држави ссновни циљ комуналне изградње је тежња ка сталном повишењу животног и културног стандарда становништва. Због тога комуналну делатност не треба схватити као
одвојену грану друштвене делатности, већ је треба посматрати У укупном склопу питања социјалистичке изградње наше земље, јер је „наша комунална делатност део наше» локалне привреда уопште“. (Кардељ). Ма.
Обим наше локалне привреде прошириваће се непрестано, при чему је задатак органа месних народних власти да до крајности искористе све материјалне изворе, „Комунални као и сви остали месни привредни проблеми града и села већ данас чине једну јединствену целину и треба их решавати као целину ако хоћемо ићи свесно и плански ка коначној ликвидацији свих остатака супротности између града и села." (Кардељ). Комплексним решавањем свих проблема локалне привреде могу се сачувати правилни унутрашњи односи између појединих привредних грана локалне природе и осигурати њихов равномеран развитак, чему је главни циљ подизање животног стандарда народних маса.
У нашој новој друштвеној ствар ности народни одбори одиграће главну улогу У комплексном руковођењу пословима локалне привреде. „То не само да одговара духу социјализма и социјалистичке демократије него и практичним потребама наше привреде." (Кардељ).
У нашој локалној привреди морају бити примењене методе ру-
Музичар Шуман број 2
Уве танак за +Р.
и композитор његових дела.
ководства и рада које јој одговарају, међутим, при томе „јединство нашег социјалистичког система руковођења и организације и рада мора бити изван дискуси-
је“. У ту сврху намеће се потре- ·
ба васпитавања кадрова који ће руководити локалном привредом. Само искусни руководећи кадрови омогућиће да се свакој привредној или управној јединици да максимум оперативне самосталности. Правилно руковођење пословима локалне привреде биће осигурано тек онда, ако постоји разгранат систем ефикасне и тачне евиденције која би омогућила правилну контролу и брзо уклањање недостатака.
Једно од најтежих питања о коме је расправљано на саветовању о комуналним пословима било је питање несташице станова, Излазак из ове тешке станбене ситуације могуће је било појачаним темпом изградње нових станова, при којој народни одбори треба да развију пуну иницијативу. По свим местима народни одбори ће морати да створе могућности за појачани темпо изградње станбених просторија.
У своме реферату потпретседник Градског извршног одбора Београда Марко Никезић, нагласио је да досадашњи темпо градње станова не задовољава: „У Београду је од ослобођења започето 1300 станова, од којих није завршен још ни један. У Загребу је започето 1.200 станова, од чега је завршено око 600." (Никезић),
Народни одбори и министарства
комуналних послова морају да и-' мају јаку перспективу развитка и“
изградње градова и села. Ради руковођења комуналном политиком народни одбори наших градова и села Морају да се оспособе како би могли да приме на себе сав терет при томе послу. С обзиром на све већи значај празилно вођене комуналне политике и локалне привреде за подизање животног стандарда широких
рање разних курсева који ће дати стручњаке и способне руководиоце. |
Министар индустрије и претседник Привредног савета Борис Кидрич дао је јасну дефиницију шта се све подразумева под појмом локалне привреде и шта све потпада под компетенцију њених органа, поделивши локалну привреду на пет глобалних · категорија. У првој категорији су државна локална предузећа, која претстав-
љају део социјалистичког сектора |
привреде; у другој се налазе лосална предузећа која су У приват-
ним рукама, које је такоће могу.
ће укључити у глобални план и дати им директивне задатке: у трећој су комунална предузећа у ужем смислу речи, која имају „по правилу много виши органски састав капитала од других локалних предузећа" (Кидрич); четврту ка-
тегорију чине разне установе ко“ "пунском карактеру
изЗ- '
народних маса, неопходно је ства- |
је су везане са извесном привредном делатношћу, а у петој категорији налази се занатство „као ситни робни произвођач, који може врло много да допринесе долокалне при. вреде, нарочито у погледу квалитета" (Кидрич).
Локална привреда је уствари допунска привреда, јер има за задатак „да изнад задовољавања основних потреба од стране савезне и републиканске привреде допунски доприноси животном стандарду према упутству, моментал-
ним потребама итд. итд.“ –(Кидрич), Због тога што се У локалној
привреди не могу јасно одредити сви постојећи нормативи, то се локалном привредом може и планирати и руководити једино на основу индивидуалних норматива предузећа и глобалних показатеља капацитета, утрошка сировина, радне снаге, који садрже „довољно општих законитости за опште планирање локалне привреде од стране среских планских комисија, планских сектора комуналних министарстава, републиканских планских комисија У погледу утрошка сировина, капацитета опште вредности произведене робе итд. Ти просеци довољни су за планско израчунавање општих веза локалне привреде са осталом привредом.“ (Кидрич)
Да би се омогућило остварење што већих прихода локалној привреди, потребно је да порез на промет производа локалне привреде буде сразмерно. мањи, „Део добити локалних предузећа, који ће улазити у буџете народних одбора, мора да претставља основни привредни извор за издатке народних одбора, а не, као што је то данас, да њихов основни привредни извор буде трошарина, тј. ново оптерећење потрошача." (Кидрич). у
Да би се народним одборима, којима је економска база локална привреда и комунално газдинство, омогућило руковоћење том привредом, неопходно је потребно да се што пре изврши реорганизација среских, градских и месних народних одбора и да се изиће из преуских оквира до сада постојеће организације, Као прва мера за постизање овога циља поставља се неодложно проширивање месних, градских „ среских народних одбора и установљава-' ње широко организованих управа и одељења. „Било би потребно да се унутар појединих грана државне Управе развију што самосталнији оперативни органи који би били за извршни опбор везани преко повереника. Такви органи јесу нарочите управе... Овакве управе имале би унутар своје организације дирекције, или појелима „предузећа, одељења, и отсе-. ке." (Леон Гершковић).
Због тога што по свим спеским и градским наролним _ олборима не постоји _ једнака _ привредна стрмктура, такоће не постоји ни
(Наставак на другој страни)