20. oktobar

Јин | | |

ЊЕ и “ „

У ИИИИИМИШИМИИШИМИИИМАРРР

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!

ДЕБИ ЛИСТ НАРОРНОГ СРРОНТА БЕОГРАДА ВЛАЈКОВИЋЕВА, 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-443

БЕОГРАД, 26 ДЕЦЕМБАР 1947

Маршал Тито и др Грозе у срдачном разговору

ЊЕ МОВОДОМ · ЈУГОСЛОВЕНСКО ~ РУМУНСКОГ УГО

ПОМОЋИ .

ВОРА О ПРИЈАТЕЉСТВУ, САРАДЊИ И УЗАЈАМНОЈ

ВЕЛИКА ПОРОДИЦА _ МИРОЉУБИВИХ НАРОДА НА ИСТОКУ

елика породица мирољу-

' бивих народа на Истоку 7 доживела је још један ра "достан дан потписивањем Уговбра о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Југославије и Румуније.

Та велика породица састављена, од земаља нове демо. кратије чији су народи после другог светског рата узели судбину у своје руке, постала је овим чином још чвршћи > слонац мира и срећније. будућ ности свих њених народа. Она, на челу са великим и моћним Совјетским Савезом и њего вим великим доприносима миРУ, снажна је гаранција да ће народи _ Југославије, Пољске, Чехословачке, Бугарске, Албаније, Мађарске и Румуније постићи праведан и чврст мир.

"Посебну радост доживели су народи нове Југославије и изве Румуније, у чијој ће исто рији дан потписвања југосло.

венско · румунског _ уговора бити обележен као један велики дан. Овим историским

актом народи наших двеју зе маља · формулисали су заједничке тежње, створили гаранције боље и срећније будућ ности и осигурали своју судбину против свих покушаја евентуалних насртаја На њихо“

ву самостализст и незави“ сност.“ _Румунски народ је после

дугог низа година једном за увек прекинуо са реакционарним и издајничким режимима у својој земљи и нарочито последњим својим ставом доказао; да не жели да буде ничија експозитура, а најмање експовитура западних империјалиста. Румунски народ је у с80јој унутрашњој политици пошао путем демократизације и решења свих важних социјалних питања, стварајући у својој земљи услове за достојан живот својих људи. Унутра. шње промене које су у Румунији дошле, као последица остварења свенародних

жњи, морале су да презријентацију и У спољнонолитичком _ погледу. Данас румунски народ, оријентишу. ћи се према земљама нове демократије, а пре свега према Совјетском Савезу, иступа као доследни бранилац мира и де мократије.

Народ Румуније У својој прошлости, захваљујући ненародној политици својих властодржаца, служио је политици _ западних, империјалиста, којима је Румунија била по требна ради изазивања неслоте и непријатељства међу суседима по земљама Источне

донесу

те-

Европе. О томе најбоље говори претседник румунске владе др Гроза, који каже »Страни интереси, који су одувек били туђи овим народима, покушавали су да створе несугласице између њих, желели су да ОНИ постану међусобни непријатељи, како би их лакше могли

поробити.. Помоћу низа нен. стина и историских фалсификата страни непријатељи су покушавали да нас раздвоје од наших добрих словенских суседа. Међутим, после много тамних ноћи, синула је данас блистава светлост дана и ру: мунски народ се сада налази у великој породици пријатељских суседних народа. Он ће од данас моћи да управља сво јом судбином, сагласно соп. ственим интересима. сагласно интересима свих народа овог дела Европе, по линији конструктивног рада и свеопштег мира, по линији учвршћења пријатељства између“ ових народа, како би заједнички одбранили извојеване тековине, како би сачували оно што је за њих најсветије; независност и национални суверенитет«,

Империјалисти '· осећају да су. заједно са њиховим аген„ турама, у Румунији и осталим земљама на истоку Европе изгубили сваки ослонац. Нова Румунија је, придружујући се великој породици мирољубивих народа на Истоку, заувек онемогућила интриге империјалиста, хушкање ратних авантуриста на њеној територија и стала је чврсто на пут чувања националне независности им сарадње на делу мира.

Те империјалисте, који су сваким даном све више губили и коначно изгубили своје агентуре у земљама ' Источне Европе, страховито узнемирава дело мирољубиве и братске сарадње народа у том делу Европе. Зато они бесно сикћу и клевећу народе, и сло венске и несловенске. који У Источној _ Европи _ раде на стварању _ гранитног _ темеља мира, који треба да послужи не само тој великој породици мирољубивих народа него и огромној већини слободољубивих људи у целом свету. Они бесно сикћу на велике прегаоце мира, који под Ру ководством великог Совјет. ског Савеза учвршћују зграду своје народне демократије извојеване у крвавој борби против фашизма и постављају неразрушиве темеље праведног мира — зато што такав рад омета њихове планове. Међутим, та бесно сиктање

које долази од империјали-

стичких доларских поклоника,

неће сметати овој великој пол родици да настави свој пут; а на тај пут, на њено дело, гледају са задовољством и симпатијама сви мирољубиви народи свих земаља и контине.

ната. Док · империјалисти. преко својих слугу У целом свету

својом ратно-хушкачком – политиком стварају ратну психо зу, повећавају наоружање, оживљавају фашизам и гуше у крви демократске покрете, дотле народи у земљама нове демократије вредно раде на подизању зграде мира. Тај њихов рад не могу да омету хистерични повици, лажне кле вете и психолошке претње и, зазивача новог рата. На тај начин народи нове демократије пружају пример конструк: тивне активности за дело миРа и концентрацију свих мирољубивих и демократских снага, указујући својим радом и другим народима на могућност корачања тим путем и на

његова преимућства,

· Друг Тито, је. . иступајући; пред четири. стотине хиљада грађана _. Букурешта, рекао; »Овде на истоку створио се један фронт мира, фронт противу ратних хушкача, мирне изградње, фронт узаЈамне братске .сурадње. Овај величанствени фронт, који резултира из. унутрашњих демократских снага сваке: земље посебице, претставља за све државе овдје, на . истоку, на челу са великим Совјетским Савезом, залогу да ће мир побиједити и да ' никаквим ратним хушкачима и ратним ре. акционарним кликама _ неће успети да остваре своје паклене планове... Ми градимо мир због тога што је он потребан да бисмо се'могли мирно развијати и да бисмо могли себи створити бољу будућност, Но, нека нико од оних који данас потстрекавају на нови рат и нове катастрофе. не разумије ову нашу жељу за ми. ром као нашу слабост, Не. Ми смо стекли нашу слободу благодарећи _ огромним напорима и жртвама Совјетског Савеза, давши и свој драгоцени прилог у жртвама. Побиједили смо, али с огромним жр. твама и ми знамо цијенити шта значи мир, Али, ми хоћемо да опоменемо све оне ратне провокаторе, који се данас поново играју ватром, да су про-

шла времена Минхена, да су

(Наставак на другој страни) 6»

фронт |

Нз свечаној — конференцији Месног синдикалног „већа подељене су прелазне застави. це најбољем месном одбору, нај бољој синдикалној подружници у предузећу и у установи у.то„ку новембарског дела такмиче-

ња. Месни одбор дрводељаца примио. је прелазну | заставицу као најбољи у току – новембар.

ског такмичења. Као најбољој синдикалној подружници у предузећу. прелазна заставица је додељена радном колективу За вода за израду војне одеће. Министарству индустрије ФНРЈ додељена је прелазна заставица као установи са најбољом синдикалном подружницом.

Месни одбор кожараца, грађе винара, речне пловидбе, индустрије и занатства и'комуналаца добили су заслужену“ похвалу. На свечаној конференцији такође су похваљени радни: колективи подружнице“ Бродоградилишта на Чукарици, предузећа коже „Пролетер“, ·економског техникума, Савезне планске комисије, металног преду“ зећа „Веља Стојаковић“, преду. зећа „20 октобар“, затим радни колективи прве и друге ПТТ секције. Сви ти радни колективи показали су током такмичења значајне резултате било у производњи, културно-просветном раду, фискултури „или организацији посла.

У току новембарског дела так мичења '1947 године“ посвећена је нарочита брига животу рад“ цика, _ здравственим условима упод којима оиа живе п раде, а такође и подизању њиховог стручног знања. Постигнути успеси су, уствари, одраз побољшаног стања радних услова и

ПОШТАРИНА ПЛА. __вћЕНА_У ГОТОВУ.

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН,

СВЕЧАНА КОНФЕРЕНЦИЈА МЕСНОГ

СИНДИКАЛНОГ ВЕЋА БЕОГРАДА

Предузећи Беогродо постигла су кроз токмичење низ зночојних родних успежа.

повећања пажње која се посвећивала. њиховом. стручном и кул турном уздизању. Број ученика у привреди у школској 1947/48 години у односу на прошлу школску годину повећао се сто процентно, што такође важи и за број стручних школа, Број ученика | смештених у домови„ма повећан је за преко 80%. „Док је у 1946 години одржано за раднике 2000 предавања, дотле је само до трећег тромесечја 1947 године број предавања премашио цифру од 4000. У син дикалним _ библиотекама данас има око 100.000 књига, које чита 42.000 радника. Такође се стопроцентно повећао број радника који се баве фискултуром.

Само у току новембарског так мичења по београдским преду зећима . инсталиране су заштитне инсталације на 514 незаштићених машина, док је за саме раднике набављено преко 760 заштитних _ предмета, Београдска предузећа имају данас 564 радничка инспектора, који су за коном _ овлашћени да се брину о спровођењу мера за заштиту здравља и живота радника при послу. Данас 11 београдских предузаћа имају сопствене 2амбуланте, док су такве установе постојале прошле године — само у два предузећа, У другом делу новембарског такмичења о„браћала се такође огромна пажња · систематском прегледу рад ника,. тако да је до сада прекле дано преко 24.000 радника н ученика. у привреди. Ради кон=тролисања · здравља“ "радника. И ученика · води се стална здравствена статистика и евиденција.

Повећање проигводње по предузећима знатно се одразило у

повећању материјалних — могућности и побољшању снабдевања трудбеника. У току осам месеци ове године радницима је подељено тканина за 550% више него у прошлој години. Обуће за 75% више, брашна и разних других намирница за 110 до 132 од сто више, масноћа 32 60'од сто више и сапуна за преко 50 од сто више, (Ово повећање снабдевања је природна последица повећане — продуктивности по нашим предузећима.

У решавању тешких проблема производње ударници, новатори и рационализатори београдских предузећа, којих је у току новембарског дела такмичења било скоро три хиљаде, одиграли су значајну улогу. ме

Саме синдикалне организације у току новембарског дела такмичења стекле су огромна # скуства, која ће им користити у новој такмичарској етапи. Само оне синдикалне организације које покажу пуно залагање на отклањању уочених недостатака и буду способне да у такмичење увуку најшире масе рад ника и намештеника, ударника, поватора _н _— рационализатора, стручњаке, моћи ће у наставку испуњавања планова да покажу позитивне резултате,

Борба за учвршћивање радне дисциплине, коју треба у току друге године плана поставити најоштрије, омогућиће да. се у даљим _ такмичарским _ етапама смањи велики број часова који су до сада били за производњу изгубљени и да се задаци испуњавају не само у одређеном року, већ и пре одређеног рока.

У ТОКУ НОВЕМБАРСКОГ ДЕЛА. ГАКМИИНРА У БЕОГРАДУ ЈЕ РАДИЛО ПО НОРМИ 57,12 РАДНИКА (О неним недостацима рада по норми у новембарском такмичењу

начај рада по норми, рада којим се омогућава и олакшава правилна евиденција а тиме и стварају веће могућности доброг“ планирања, · б6но је досада више пута подвлачен. Вођене. су читаве кампање по на: шим _ предузећима за увођење норми и акордног система плаћања на свим радним _ местима где је то могуће, Међутим, ако се посматра напредовање и развој рада: по норми током .новембарског дела такмичења, виде“ ће се да је на том пољу учињен знатан напредак али ипак не онолики колико се могло очекивати. Зи ; " Током трећег тромесечја так; мичарске 1947 године у 135 важнијих предузећа Београда по норми је радило 57,12% радника. Овај проценат је већи за 127% од процента рада по норми у првом тромесечју, и незнатно се“ разликује од процента из другог тромесечја, који износи. 55,68%; Најбоље _ резултате у, вођењу норми показала су предузећа кожарске индустрије у којима је 80,70% 'свих радова „нормирано, Међутим, у предузећима хемиске и прехранбене индустрије проценат рада по иорми креће се од 39 до 45%. - репе : Што се тиче плаћања по акордној: стопи, може такође да се забележи и на том пољу. известан напредак, јер је проценат плађања по акордној стопи, који је у првом тромесечју износио 31,8%, нарастао у трећем тромесечју на:50,34%. Проценти су узети од укупног броја у про-, изводњи упослених радника. Најбоље спроведено акордно плаћање током“ новембарског дела такмичења било је у текстил“ ној и кожарској индустрији „Бео-, града. Читавих 80,95% упослених радника у текстилној индустрији плаћа. се по: акордној. стопи; међутим, тај проценат, је у другом тромесечју 1947 године био знатно већи и износио је 87.51%. У односу на прво тромесечје, у коме се 68% радништва плаћало. по акорду, цифра изгтрећег тромесечја је. потпуно задовољавајућа, Проценат

плаћања по акордној стопи у кожарској индустрији Београда, који је у другом тромесечју износио 79,60%, опао је у трећем тромесечју на 72,50%, али је нпак знатно већи од истог процента у првом тромесечју, када је износио 65,8%. Плаћање по акорду најслабије је спроведено код предузећа која потпадају под делатност Месног одбора Речне пловидбе (13,29%) и код хемиске индустрије (41,91%). У графичкој индустрији досада уопште. није постојала евиденција о плаћању по акордној стопи,

Из наведених бројева јасно се види разлика · између рада. по норми и плаћања по акордној стопи. Проценат рада по норми је знатно већи од процента плаћања „по акордној стопи, што претставља извесну ·ненормалпост) и недоследност _ управа предузећа код увођења норми и акордног система плаћања.

Са' данашњим процентом рада по' норми управе – београдских предузећа не могу и не смеју да буду задовољне, поготову када се зна да по'многим предузећима данас постојеће норме“ нису реалне и да су на многим рад'ним местима-те норме'веома несрећно 'и' лоше постављене.

Тешкоће на које се наилази приликом увођења рада по норми углавном су последица недовољног залагања управних – одбора синдикалних подружница на објашњавању значаја норми синдикалном чланству, и слабе помоћи синдикалних организација управама предузећа приликом увођења и' успостављања реалних н правилних норми. Неопходно је било објаснити радницима пуни значај добро и правилно постављених норми, значај рада по норми за евиденцију и планирање п-правилно награђивање радчика. Неинтересовање _ радника за норме углавном је. дошло,. поред наведених разлога, и због тога што се том увођењу приступало често без довољних припрема, без разраде свих послова на радне операције.

_ Досада су се често по преду“ зећима појављивале групне нор-

ме, које су углавном негативно деловале на радништво услед тога што групна норма није могла да одреди радни учинак сваког појединца, а самим тим сваки. радник није могао да буде правилно награђен према свом за- : лагању. Особина групних норми је и та што се стручним радницима при групно нормираном послу пружа могућност да искоришћују залагања _ нестручних радника. Таквих појава највише има у графичкој индустрији и у грађевинарству.

На унапређење рада по норми веома је негативно утицало често мењање норми. По неким предузећима („Анђа Ранковић“, Прецизна механика) нормирци су сами на своју руку мењали норме без икаквог саветовања са радницима, Био је чест случај да технички руководиоци мењају норму непосредно после једиог пребацивања од стране поЈединих радника. Оваквим поступцима следиле су даље погрешке, које су се углавном састојале у неплаћању пребацивања норми. У фабрици хартије „Београд“ нормирац је на своју руку мењао норме.

Сви овакви поступци довели су до тога да радништво изгуби поверење у норме, да се не труди да их виско пребацује и да то. пребацивање углавном намерно регулише на 25 до 30%, нако је било могуће да норма буде пребачена знатно више.

Ни синдикалне подружнице, ни' управе предузећа у току новембарског дела такмичења нису у-; ложиле „максимум труда да се рад по норми уведе на свим опим радним местима где је то:

"било могуће, Низ погрешака о-'

метао је правилно увођење нор-' ми. При прелазу у другу годи-. ну рада по плану неопходно је. потребно да се и управни одбо-, ри синдикалних подружница и. управе предузећа – заннтересују више за увођење норми по предузећима, јер се само преко норми може осигурати правилно предвиђање и успешно испуња-“ вање постављених задатака.