20. oktobar

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

БРОЈ 168. ГОД. У БЕОГРАД, 13 ФЕБРУАР 1948 ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА ЦЕНА 2 ДИН,

овор маршала Тита

ударницима, новаторима и рационализаторима

|ретседник _ савезне владе, | маршал Југославије Јосип Броз-Тито одржао је у не

дељу после подне за време ручка приређеног у Београду у част учесника слета ударника Народ-

не Републике Србије — следећи говор:

„Другови ин другарице,

" Дозволите да вам кажем пар ријечи и да поздравим вас ударнике, најбоље међу најбољима, који сте се окупили данас овдје у Београду да бисте извр“ шили анализу својих успјеха и свога рада.

Нама још нису позна ти резултати вашег данашњег слета, али ја сам увјерен да ће овај ваш први сусрет, међусобно упознавање и измјена искустава у раду имати "велики значај за даљње успјешно — савлађивање свих · тешкоћа. на свим секторима рада, свуда гдје ви радите. .

Ударништво, другови, има велики значај за нас у Југославији, земљи која непоколебљиво и чврсто иде ка социјализму. Ударништво код нас има велики значај за са„влађивање _ тешкоћа на које наилазимо при извршењу нашег – Петогодишњег плана и подизању наше економике _ на виши. степен..Оно има велики значај за индустри јализацију и електрификацију наше земље, за интензивнију пољепривредну обнову и тако даље. · Ударништво је својствено и може бити остварљиво и корисно за заједницу само у земљи у којој народ има власт у својој руци, то: јест у земљама гдје се ради за потребе народа а не за “профит појединаца, у

земљама које иду ка | социјализму, у којима је извршена _ национализација _ свих

продуктивних средстава или бар већине продуктивних снага и е кономике уопће.

Другови и другарице, Ми има: ·

мо пред собом велике и тешке задаће. Ми вам то стално нављамо 'и стално о томе говоримо. Зато вас ја у то нећу у“ бјеђивати, јер ви то знате, као што знате и тешкоће на које и сами наилазите. Али ја бих хтио да искористим ову прилику и да изразим захвалност вама, _ радницима и радницама и намјештеницима, који сте схватили дух времена и показали високу сви“ јест у раду на индустријализацији наше земље. Јер, бити ударних не значи само радити да се више заради, не значи радити само за себе. То је од трећестепеног значаја и то ви сами знате. Бити ударник значи имати високу свијест и радити за 3аједницу за бољу сутрашњицу, за. читави народ, значи — дати све од себе у корист читавог народа.

У капиталистичком друштву, у капитализму, уведен је такозвани „акорд“, који омогућава капиталисти да до максимума из" рабљује човјечје способности и радну снагу ради повећања свога профита, Код нас ударни“ штво има сасма други значај. Ударништво има значај ствара“ ња више плодова, више продуката — али за народ, за себе, за радничку класу, за _ сељаштво, за нашу народну интели“ генцију, за наш народ уопће. Оно, дакле, служи не профиту појединаца, него иде на корист читаве заједнице. У томе је, другови и другарице, велики значај вас ударника, што сте ви међу најбољима, јер _ дајете све од себе за изградњу срећније будућности наших народа.

"Нама данас треба још много којечега, ми немамо много што шта што би требало да имамо. Ја знам да често и снабдијевање није онакво какво би требало да буде. Но, апелирајући на вашу високу свијест и на сви“

по- '

устигнемо у новом друштву,

јест трудбеника у читавој на. шој земљи, ја вјерујем да ће сваки честит грађанин нове Југославије схватити тешкоће на које ми наилазимо У напорима усмјереним на то да н при о вим оскудним средствима која данас имамо снабдијемо — наше трудбенике и сав наш народ. Ја нећу овдје говорити о недостацима и сметњама које ми код тога имамо, али ћу вам — рећи једно: да наша власт, то јест народна власт, ваша власт, сви ми које сте ви изабрали и по ставили да руководимо — овом земљом имамо једну — једин-

Маршал Југославије Јосип Броз Тито

ствену жељу да истрајемо на путу на коме се налазимо и дамо све, од себе,: не' плашећи се ни труда ни мука, да бисмо могли извршити. задаће _ које стоје пред нама, да бисмо могли водити наш економски и поли тички жизот онако како наш народ жели — како су желели и они који су се борили за. ову данашњицу а којих данас више нема међу нама — то јест ка социјализму. Будите . увјерени да ће руководиоци данашње „Југославије ићи тим. путем, · ду“ боко свијесни да имају уза себе сав наш честити _ трудбени народ, а у првом реду вас, другови и другарице ударници, који носите и високо дижете заставу ударничког рада за извр: шење нашег Петогодишњег пла

на и за остварење наше – боље будућности.

Другови, ви сте имали прилике у прошлости да _ видите шта је имао радник у капиталистичком друштву. Ја = знам

да сте ви свијесни тога да, и уколико је у појединим гранама производње било, високо квалификованих радника који су имали мало боље плаће, да

су то били само појединци који

су успјели нешто да постигну и да то није било _мјерило. за стандард живота радног народа уопће. А ми хоћемо да по“ У социјалистичком друштву — и до данас смо већ што шта постигли — да сваки онај који рали буде према томе и награђен и да може живјети животом достојним човјека.

Док. ми данас стварамо и ра' димо упорно, радимо да. . чим више буде свега што је потребно грађанима наше земље, док ми „уз то имамо премало, одвише премало радне снаге, и не бојимо се да ћемо произведеном робом загушити тржиште и довести радничку класу да остане без посла, дотле је у ка" питалистичком друштву сасвим суппотно. Тамо обиље значи не: срећу за радничку класу, бес“ послицу и немаштину. Док је код нас тешкоћа у томе и тако дуго док немамо и не произведемо доста намирница и сред-

стати.

става за живот, док немамо још

доста радне снаге, дотле у ка питалистичком друштву _ криза настаје кад су магазини пуни и тада она ин поред“ сувише производа значи глад и биједу за радничку ' класу. Тамо _ долази до кризе. онда' кад у магазинима има исувише робе и кад капиталиста мора“ да отпочне сни жавати цијене“ својим проинзво-

дима, јер потрошача има — све мање због беспослице и _— слабе куповне моћи. Ето једне су

протности између социјалистич-

ког и. капиталистичког друг штва: тамо је криза кад је обиље свега, а овдје су кризе немогуће.

Другови и другарице, данас у Југославији постоје сви. предуслови за стварање свега што је потребно нашим народима. Разумије се, то се не може извршити у току једне или двије годи не; ми смо узели најкраћи рок — пет година. А шта је“ потребно да урадимо за тих пет годиназ Потребно је да ство римо машине, да подигнемо фабрике које ће моћи да производе оно што треба нашим људима. нашем _ народу. Код тога ми треба да напрегнемо све своје снаге и

да дамо. све од себе; радничка класа у првом "треба: да уложи

знање и своју физивсу снагу, да. учини све што је најкорисније за извршење наших великих задаћа. Већ наша прва Петољетка, другдви, створиће такве услове за живот. о којима нису могли ни _— сањати наши радници пи раднице. И ако ми ових првих · година у којечему оскудијевамо, треба да знамо ћа ће за двије или три "године те оскудице неТо ће се осјетити већ ове године, 1948, која ће бити најтежа. у | извршењу. · нашег Петогодишњег _. плана. . Резултати _ ударничког . рада, _резултати онога што смо постигли прошле године већ ће се осјетити. Ево, на примјер, послије ве“ лике ратне катастрофе која" је до темеља разорила нашу. зе“ мљу, ми можемо већ данас дати народу и текстила ни _ многе друге ствари потребне за живот које производимо у нашим 06 новљеним и подигнутим фабрикама. Данас ми већ _ можемо снабдијевати сељака _— многим стварима које му прије | годину дана нисмо могли дати. То је, другови, резултат вашег рада у фабрикама.

Ове године, нако ће још бити тешкоћа, ми ћемо моћи ми да“ ље да побољшавамо _ снабдије“ вање. Ми сада уводимо. тако“ звану „трећу цијену“. У вези с тим ·дозволите ми да вам мало објасним неке ствари, које. можда нису свима јасне, а' које су противници нашег економско -' друштвеног уређења у Југославији хтјели да искористе да би унијели пометњу у ва" ше редове, Ми смо прије извјесног времена пустили на — слободно тржиште неке продукте по. вишим цијенама „не зато ла погоршамо _ животни _ стандард радника, него зато да мобилишемо сва средства која. још ла“ тентно · постоје у народу, како бисмо могли извршити Петого-

дишњи план. Ми у Југославији, као што. знате, имамо гарантова-

но снабдијевање и радника и неких других слојева, свих 0 них који не могу на други. на" чин доћи до животних намирница и који се не могу снабдијевати код штекуланата јер је то сувише скупо. Али, ми смо пустили извјесне продукте које имамо, као на примјер шећер и неке друге, на слободно | тржиште да би они који имају доста пара скупље платили и да бисмо ми на једној страна: добили ви“

ше средстава; а на другој стра(Наставак на 2 страни).

1 ВИДА РИКИ МОРАО РАСА

Х 45 х

ми.

АЕ МУ,

АИ

ПА ИУ,

ДАЊУ

ПАДУ Ка,

ари рррвуу а Кар

и у, саму

пару У САМА

МРАМИМИ]

РА

Ја

па]

УУ

МАУ

хе

У 5 му лукрелуоћу

роуа ареуметумр ми рту

ту ТУКУ

др

Н У Је

жт

2 МА АМИВУИ

мем МЋА УРА АМА

РАМА

ПАПУ

ЕМ УРУКДУ

му 7“

ај

пилуле

(а

ужа

гу

ерла тууеу је

ми

рауартулуе

, И

ууутуке

пука

за

5 5

5 „ЊЕ

Ударници, новатори н рационализатори из Београда одликовани Орденом рада и реда на Првом слету ударника" Св

6 и и' Душан Јелача. У другом реду: Јован „Росић, -

Хи,

је Ружа Луцић, Божлнр руље и Драгољуб Денић,.

Први слет ударника, новатора н Србије

рацнон ализатора Народне |

Републике

Скица уређења новога парка код Претседништва владе

МИЛА КИ ТИ КИ ИКО КИ И КЋИ АИ АТОЛА ОРИНОКО ЊА ТИРА АРТОА АРА ЗЕН Е

ДР Рака ПАДОМ ДАДА ОНИ ДКА ДК РКО ВРТ ПУНО КРВ ПИР ОР ОН ТОНА ТИ

ОМ

Му =

ПИР И ИН Р

МЕ а а а Ба ПАР И ИЕ

ки

ма 4

ПОР АИ ТИВТУ,

С „лева на десно у првом реду: инж, Драгош Келафаховић, Глангор. Тодоровић, Матилда Барух, Никола чу џ

220

Мр-=. аи,

у.

ПРОДА КИРА ДОЋИ ТОЛКИНА

РА

Ур

лим,

мо