20. oktobar

На оглас „Авала филма

= Траже људе са недостаци-

— Тих међу нама, дегенима, нема...

РЕЈОНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ НАЈМЛАЂИХ

Пчонири се такмиче џ учењу ни дисцно плин

Најбољи одреди добили су прелазне заставице

рошле године, новембра ме-

сеца, нису заказивали такмичење само старији, нису само старији ушли у нов период тзакмичења са лепим резултатима # њамером да у наредном периоду, од новембра до маја, постигну нове успехе, и још веће и лепше резултате у раду. У тај отсек такмичења, закорачили су смело в наши најмлађи — пионири, чврсто верујући да ће испунити задатке које су пред њих поставили њихови руководиоци.

Пионира су направили план такмичења у који су, као најважније тачке, унели: поправља ње слабих оцена и појачање лисциплине. Такмичење је почеле. Такмичио се одред са одредом, чета са четом. Одлични ђаци су помагали слабијим и, вз дана у дан. цифра слабих оцена на разред“ ним графиконима бивала је све мања, Тако су пионири обавили рат слабим оценама. Они су се борили за што бољи успех у У чењу у својој чети, свом одреду, а сви су се заједно трудили ла из рата са слабим оценама изађу као победиоци, да испуне задатак који је пред њих поставио њихов велики друг Тито. _ (Скоро три месеца је прошло од почетка пшионирског такмиче ња. Да би се сумирали резултати, које су они постигли, да би се видело како тече такмичење, ових дана су у Београду одржане конференције пионира по ре" јонима. _ Начелници – рејонских штабова пионира износили су У рефератима постигнуте резултате. Пионири су се добро показали. Дисциплина је знатно поправљена. Одреди у којима је било најнедисциплинованијих пионира, лобили су похвале на рејонским конференцијама за постигнут усгех баш у побољшању диспиплине. — Ова похвала, говорили су начелници _ похваљених одреда, биће нам потстрек да појачамо

д на поправљању дисциплине у нашем одреду још више,

Те речи нису празна обећања. Пионири Београда ће заиста ло краја ове школске године заве. сти апсолутан ред и прековремето извршење задатака у свим својим одредима и четама.

Што се тиче учења, постигну та резултати нису баш најбољи, али ипак слабих оцена је много мање него што је било. У другом полугодишту пионири ће наставити борбу са слабим оценама, да на крају године могу поносно за кажу: ми смо победили.

На одржаним конференцијама најбољи одреди пионира добили су прелазне заставице.

Омладина Београда такмичи се са омладином разних градова читаве наше земље, Ни пионири вису заостали. На овим, недавно одржаним о рејонским конферен. цијама, они су позвали на такмичење пионире градова са чијом се омладином такмичи омладина Београда. Тако су, на пример, пионири Другог рејона заказали такмичење _ пионирима _ Земуна, Марибора н Параћина. Чланови пионирске организације Београда такмичиће се у учењу, у побољшању дисциплине, у културно. просветном раду нч у фискулту-

Је Каја је пионирима дат преллог да се такмиче са пионирима других градова, они су тај пред. лог бурно и радосно поздравили. На речи начелника: „За домови. ну с Титом“, — у знак да верују у успех који ће постићи у овом

"чакмичењу, из грла стотине ма„фишана одјекнуо

је снажан пиоМа. карска поздрав.

Расипање хлеба у извесним мензама

мао сам прилике да видим, У мензама у којима сам се хранио, а где се једе неограничена кодичина хлеба, да многи вабоненти поступају расипнички. Они или измрве хлеб, тако да много одлази у штету, илн једу само део кришке, то јест, средину или корицу. На тај .начин потроше далеко више хлеба но што би то пначе учинили. Оно што је најгоре у расипничким поступцима абонената. свакако је од-

57 7

ношење хлеба по џеповима им ташнама. Сматрам да особље мензе није у стању да пазн да ли ће ко ставити кришку — две у ташну или џеп, али зато треба да пазе савесни абоненти и да, штитећи заједничке митересе, скрену пажњу онима пто чине овакав прекршај].

Чеха М А

~ 67

–

Павле Ђурнчаник

Хоће ли болесници од жучи добити дијеталне карте

Бук од запаљења жучне кесе

са каменом. Како су последње време учестали, на мин је строга дијета н, између осталог, забрањен мн је мешани куку“ рузни хлеб, али ми је стављено до знања да бодесничку карту не могу

О5 БЕОГРАД.

== => "РЕБЕЂ

Ке ман

Уместо крчме „Последњи грош - корисна продавница

вима је јасно да је прошло вре~

ме кад се „последњи грош“ остављао по крчмама. Прошло је стога што наш радни свет нема разлога данас више да тражи заборава у пи ћу. Да наш свет данас даје свој новац м троши време на културније 32+ баве н разоноде, доказ су стално расе продате карте наших позоришта ни биоскопа, доказ су посећене приредбе и предавања,

Па ипак, на насељу Прокоп и данас постоји ружна но у сваком смислу штетна крчма „Последњи грош“, чији власник Драгица Илић, улаже све на поре да име фирме оправда својим пословањем.

Нађе се зри који у овој крчми проводе доста времена, а међу њима је н известан број омладинаца са на. сеља Прокоп који ту пију, коцкају се и проводс остало време уз песму н свирку.

Како становници масеља Прокоп ва својој територији немају довољно пекара, па често остају без дневног следовања хлеба, а како, исто тако, не мају ни једну млекару, то би било двоструко корисно да се затвори ова штетна шпиља, а да се у њеној про“

сторији отвори продавница хлеба или млека.

Верујем да ово није усамљен прд« блем и да оваквих крчми има сувише

баш тамо где се оскудева у продавницама за најосновније производе свакидашње потрошње, Стога би требало извршити преглед нарочито удаљених насеља, као што је Прокоп (који броји 500 гласача) и затварајући штетне крчме и бифес, отварати продавнице занста корисне за тамошње становни« штво,

Радован ТОМАШЕВИЋ

Прокоп 75

жж

напади у |оОМ препоруче- |

добити, јер на њу жучни болесници |-=

немају права.

Употребом кукурузног хлеба погоршавам стање свога здравља, (пошто као државни намештеник немам мо“ гућности да плаћам пшенично браш,89 по тржишној цени), примам месо и маст које могу само да гледам, м тражим све чешћу интервенцију лекара, распитујући се за право #% болесничку карту.

Најзад, у Заводу за социјално осте гурање, код специјалисте за унутрашт ње болести, добила сам мало наде, јер ми је он објаснио да је шеф лекара тражно вктом да се донесе од“ лука да н жучни болесници добију болесничку карту, али да је ствар још у току.

У току прошле године три пута сам хитно упућена у болницу, где сам укупно прозела 70 дана, плус болова. ње које сам имала код куће. Све је то ншло на штету установе у којој радим. С обзиром да мој случај није усамљен, сматрам да би требало изви дети могућности да м жучни болеснипи добију бодесничку карту.

ДАНИЦА МИЛАЈИЋ, Кодонија М. С, број 8

Више савесности у послу — мање непријатности

Јуна често се дешава да редовни

претплатници електричне струје трпе због несавесности м небриге појединих службеника Градског електрич вог предузећа. "Наиме, дешава се да се само због немарности неког службеника, који није завео да је рачун плаћен укине струја нв онима који су је платили.

Тако је пре леколико дана дошао код мене службеник Градског ележтричног предузећа да укине струју због, како је ош навео, неплаћеног рачуна за месец децембар 1947 години“ не, у износу од 200 динара. Како сам се ја тада налазио у канцеларији, 8 сви плаћени рачуни су код мене, мо“ ја жена није могла да спречи слу“ жбеника да укине струју, нако га је уверавала да је рачун плаћен. Ја сам бно принуђен да напуштам посао да

би ишао у Електрично предузеће 15 Хокажем да је рачун плаћен. Не треба подвличити колика се штета наноси, ако неко, коме _ се логрешно укине струја. мора да напушта посао, да би поправно грешку учињену од стране несавесних н вебрижљивих службени. ка Градског електричног предузећа, Љуба С. МАРИНКОВИЋ

Неред код Железничке станице

„ ваја Уб |

— Извини, чико, што ово нисмо раније уредили...

жуж

„друг“ забушант настута ...

жж

УКР > РОЗ БЕОГРАД, •

• КРОЗ БЕОГРАД ·

Где. се могу добити таксене марке

када су трафике затворене рене

Бе веколико пута ми се десило да, одлазећи у неко надлештво или установу, морам да купим таксене марке или неки формулар, како бих свршио свој посао. Таксене мар» ке и разне формуларе државног из» дања продају једино трафике, н а ке човек дође после 11 часова не може да их купи, зато што су у то време све трафике затворене. Не само ја, него сигурно н велики број гра• ђана није могао да сврши свој посао по надлештвима нарочито у комуналвим установама, јер се трафике поново отварају тек у 14 часова н 30 минута, када надлештва већ престану

с радом.

Збот тота, у интересу уштеде зре“ мена кога данас ретко ко има одвише, мислим да је потребно да графике, у близини разних надлештава ми комуналних установа, булу отвореве цело пре подне, непрекидно до 14 и 30 часова, с тим да после подне уопште не раде. Наравно да то не ва. жи за све трафике н да би остале, које у својој близини немају виједно надлештво, требало ин надаље да 38држе старо радно време, које највише одговара запосленом свету.

Б. Воркапић

Купање у купатилу “ „Крсмановић“ _

Н « сећам се тачно кад је послед-

њи пут У штампи критиковано купатило „Крсмановић“, али изгледа да се опет мора скренути пажња на рал службеника овога купатила. '

Трећег фебруара дошао сам у кушатило, Пред вратима сам се вадр: жао ла прочитам распоред и видео да пише да купатила у уторак ради ед 7 до 19 часова. Уђох да извадим карту. али на моје изненађење добих одговор од благајнице да је распоред измењен и да купатило ради од 13 часова.

Када сам после подне стигао у 13 часова м затражио карту, добно сам одговор да купатило ради од 14 часова. Седох да причекам, поред многих других, Када сам у 14 часова опет затражио карту, речено ми је да се купатило покварило, зли мајстор је почео да поправља. Када сам запитаб после неког времена колико ће трајати та поправка, рече нам једна службеница: „Вала, чекаћете још пет дана!“

На све то бејах огорчен и потражих „књигу жалби“, али се службе випа на ово није ни освртала.

Д, С. Р.

Грубо гажење Закона о ученицима У привреди

Гу“ање уздизања и стручног оспособљавања · младих кадрова, _ неопходно _ потребних за остварење плана, правилно је регулисано у Закону о ученицима у привреди. , Али, и поред јасних захонских прописа, постоје још људи који

„не схватају и неће да схвате ова-

ква законе, и имају. неправилан

. однос м крајњу небригу за спро-

вођење најосновнијих — прописа

моји се односе на ученике.

Мавешћемо неколико типичних примера несавесног рада мзве. сних _ послопаваца. _ Послодавац Петар Ловрић, лимар из Београда У улици Георги Димитрова број 5, задржавао је свога уче ника _ Војислава | Мандића често на прековременом раду, тако да

је радно време овог, ученика. ви, |

ше пута трајало м 12 часова

дневне. Учених је морго да до»

лази у радионицу и после зар шене наставе у стручној ичколи, У: часова, и на раду је остајго понекад и до 20 часова. Овај не савесни послодавац је свогд у. ченика и Физички кажњавао им то у случајевима кад ученик после часева у школи није долазио да м заље ради м радионице Безо.

бачмрност овог послодаеца — види се и по тома што је службеник рејонског отсека рада Никола Јовановић затекао ученика Ман, дића на раду у 19 часова. Други службеник истог отсекд затекао је овог ученика 16 јануара (у недељу) рано ујутро у шест часова У радионици. Према исказу учени“ ка, утврћено је да је по наређе-

- Њу. послодавца морао и недељом

да долази да чисти радионицу.

Сва дреност и безобзирност о. вог послодавца види се по де ЉИМ његовим поступцима. Изко је позиван на одговорност због о_ их неправилности, он је и даље иаставио | са искоришћавањем

„свога ученика. Ова околност је у-

Зета у обзир приликом одмера. вања казне им он је због свих не“ правилности као и немредног исљ плаћивања ученикове раде као жњен са 10.000 динзол,

Послодавац (Спасенија Мешко. вић је своју ученицу Драгицу Дамњановић задржавала на. раду дуже него што је законом прописано. Поред тога, он је уче. ницу употребљавала 32 разне хућне послове који. нису, ни У иаквој вези ба учењем кројвчив

гледа није схватила да се кројачки занат не изучава слањем у. ченице на пијацу, прањем судова, рибањем патоса, · доношењем ручка из кафане итд. Осим тога, она није на време склапала уго. воре са својим ученицама, није се старала о томе да оне уредно похађају стручну школу, није при јављивала Отсеку рада сваки престанак уговора о учењу. Због о-

вих прекршаја кажњена је са 5.000 динара. Постоји још низ примера из

којих се види да се неки посло. дзвци не придржавају законских прописа. Тако, на пример, посло давац Милан Томић, бравар из Рузвелтове улице број 27, држао је ученика Божидара _ Андрија шевића на изучавању заната око 15 месеци. не склапајући с њим | уговор, !

Законом љ ученицима У пом. | вреди загарзнтовано ја – ношим ! младим вадницима изучавање за. ! ната и стручно _ дспособљавање, !

заната. Спасенија Мешковић

без искоришћавања и злостав | тања од стране послодаваца, Радован САВИЋ

/ Гт“ Проналазачи проблема

је било када су из, лози били празни, А шта ће сада да раде, кад у Њима више нема места»

Треба се борити

против нереда на приредбама

риређивачи и организато, ри разних приредаба тру« де се да ове буду на уметничкој висини, да програм буде састав, љен тако да би могао забавно, а'у исто време и поучно да де лује. ИМ, док с једне стране при« редбе делују културно, дотле ил мамо _ појава _ КОЈе Дау сасвим другу слику, Наиме, скоро је редовна и карактеристична поја, ва за све прредбе по домовима културе недисциплиновано држање публике, : Дешава се, као што |е то не« колико пута био случај у Дому културе _ Трећег рејона и што прети да постане обичаћ да неки омладинци _ својим _ понашањем онемогућавају _ свако _ извођење програма. У сали је строго зљ брањено пушење за време програма. Та забрана није сметала некима да запале цигарете. Када су били опоменути, они су поче= ли да се смеју, не обраћајући

пажњу на негодовање _ публике, Прликом _ одржавања _ приредба поводом _ Конгреса _ АФЖ.а, пу~

блика је безобзирно навалила на благајну да узме улазнице и 34барикадирала улаз, тако Да из вођачи нису могли да уђу; И по« ред опомене надлежних и интервенције милиције да се пропусте извођачи, публика је на, ставила са гурањем, док су.ови беспомоћно стајали и чекали да уђу у салу, Те вечери приредба није ни одржана. Изнад сале Дома "културе Трећег рејона, у којој се одржавају приредбе, нала« зи се Дом ученика у привреди, Да би ометали приредбу, ученици су за време трајања програма вукли некакав кревет с једног краја собе на други, уз страшну дреку и кикот. Затим су трчали по степеницама у дрвеној обући која је ужасно клопарала.

На приредбама у Дому културе Четвртог рејона највеће испадва праве омладинци, _ Приликом соло тачака певања, чим певач тише пева, а што сама – песма захтева, у сали се чују повици: „јаче, јаче!" Ти повици су до вољни да изазову негодовање код једног дела публика. На тај начин настају препирке и. наравно, даље извођење програма са« свим је упропашћено, Поред то“ га, мајке долазе са малом децом која лармају, шетају се по сали и довикују, што. поред тога што смета слушање програма, О« ставља вашарску слику,

У Шестом рејону се дешева да, Фко нека тачка није најуспелија, омладинци пљескају и трвже да се понови, да би тиме б« маловажили извођача, То изазива буру смеха у сали, а о по« следицама на треба ни комента; рисати. +

Једна појава које је карактеристична за све приредбе по до мовима културе, то је нечување народне имовине, (Онога тренут« ка када са заврши програм И када треба да се склоне столице због игранке, те столице се ба цају и ломе, тако ла су многе после тога неупотребљиве,

(Ове појаве су постале све че« шће на приредбама по домовима културе. У највише случајева ове испада чине омладинци, Природ“ но је да треба схватити веселост и живост младих, али то никако не сме да пређе у дрскост, у не“ поштовање према онима који у• лажу напоре да се Београћанима пружи _ могућност за уметничко и културно уздизање, |

Потребно 6и било да се на приредбама постави већи бро! редара који би за најмањи ислад који ремети ред удаљавали из греднике из сале, На тај начин би се увео рел којм је неопходе чо потреба; ма лрипелбама пд домовима _кутура, Не _ треба дозволити ла мењњ рчо публике чамеће своју Вољу _ днимо којМ Су дошли ће пгмредби да нешто опде и науче, а не да се 9а0е8е гају на тај начин што другима метају. Домови културе не треба У својој срздини да трпе ЉУДЕ нобептурног шонашањњћ : 55

-_=-___ -=-_ -__--