20. oktobar

3 уута,“

· Један пропуст који се да

| | исправити

У еповирањеј старих ни оснивањем нових биоскопа на периферији

" омотућено је радним људима да гле-

„удају биоскопске претставе у рејонима

Ју скојима станују, па да тиме уштеде

Ју времеву око одласка у центар града. Ови биоскопи, уколико их је билао: пре рата, давали су најлошије и _ најјефтиније филмове, док се данас у

__њима могу гледати сви они филмови

који се приказују и у нашим – премијерним биоскопима.

Међутим, постоји овде један доста крупан пропуст, који се често понавља, а који се да исправити. Тешко се може сазнати који се филм даје У овим биоскопима, Управе биоскопа не старају се да обавесте листове о променама свог репертоара. Тако, на пример, почевши од понедеоника 16 о. м. наши дневни листови доносили су даљ се у биоскопу „Душановац“ даје филм „Блато Ценског Кланца“ г биоскоп је, међутим, за све то време приказивао филм „Просјаци у ра. ју".

Поред овога дешава се да се ни из рекламних излога не може закључити шта се даје у биосколу, јер се понекад остављају слике филма који је даван мли ће се тек давати, а викаквог натписа нема.

Бранислав ЂУРИЧИЋ

Благајница Народног купатила у Душановој

УЛИЦИ

Ру дан 24 овог месеца око 17,30 6 'часова отишао сам да се окупад у Народном купатилу у Душано. вој улици. На каси није било никога, почекао сам са осталом публиком десетак минута, али на каси још никог нема. Пошто сам журио, одем до кабинерке лево им упитам је шта је са благајницом, Одговорила ми је: „Сад ће доћи. Отишла је ваљда у одеље. ње басена послом“, Почекао сам још 5 до 6 минута, па пошто благајница ни онда није дошла, одем у одељење басена, ала је ни тамо не нађох. Тек око 18 часова ушла је благајница на главни улаз носећи једну велику лубевицу ни још нешто замотано у пакету. На наш протест зашто за време рада напушта дужност, једноставно “је. одговорила; „ја вас чекам цело

| о: подне, па право је да н ви мене

; Па ј кррерића вајкала се да ли да се купа, пошто од 20 часова има службу у телсграфу, те ће јој бити дуго да се окупа, оде кући да вечерам стигне на време на своју дужност. Другарица благајница једно. иставно је“ одговорила да је то њена ствар.

Налазим да ово не би смело да се и убудуће. дотађа, а да би другарицу благајницу требало озбиљно отомс.

Бора ЈОВАНОВИЋ

ж · трипут зашто

зоио, се експрес-ресторан „Касина" "вове експрес када се У дугим. редовима пред благајнама чека

и: на' бон и Ми: тезгама за неку пољу. или чатур > ЊЕ Зашто, у експрес-ресторану „Каси,

· бела кафа "стаје 5 динара, а У гвима КаВ КВИН Градског | мле~

3 денара Зевтивије

"Зашто је у понедељак на табли из.

___над прве леве тезге. у експрес-ресто-

рапу „Касина“ писало на белој хар-

)

· „тији уметнутој у оквир да беле ка-

фе унеж4 ма да се она продавалаг с. в.'

"неку гуму

Рана

Нас келнеог ' често неправедно нападају...

ас -келнерв и руководиоце гостионица, | мензи ми ресторана

заиста неправедно и то врло често нападају. Свакако има и до нас некада кривица, али се Не сме приписати, на пример, сва она нечистоћа руководству и особљу тих локала. Ба. цају се по поду испушии, иако на сваком столу има пепсоник, а 0 пљувању по поду да и не говоримо. Гости често доносе од куће мезе и после тога немилосрдно бацају по поду масну хартију, коске од пилића и друге отпатке. Неко седне на столи. цу да је просто доми испод себе, а ставља ноге на другу. У сваком локалу чућете како понеко. пооштреним тоном виче:

Чекам пола сата! Други:

— Мислиш ти да нас послужишг

Трећи;

— Ходи да наплатиш, јер ја одох!

А сви заборављају да Београд имз два пута више становника него раније, а мање угоститељских радњи и особља у њима.

Келнер код једнога стола прима поруџбину н наплаћује, а тек неко га вуче за рукав и то неко са стола

који уотите није у томе рејону.

Десило се код „Москве“ да кел.нер носи пун велики послужавних, такозвани плато, наручених пића, а један гост је појурио за келнером и иза -деђа му скичуо две чаше пива. Шта се десилогт Онај плато је пао на под, јер је изгубио равнотежу. Гост се у гужви изгубио, а штету сноси келнер.

Можда многи гости и ве знају ла келнери имају своје одређене столове где послужују. Треба мало посматра ти њихов рад, напоран рад, јер ту се и хода, и носи терет, и пламти рачун, и наплаћује и за сваки динар одговара. Онда ће гости разумети зашто почекају неки минут им неће викати; — Дај мени! Ја сам пре дошао!

— Где је руководилац»

— Дај ми књигу жалби! Ја ћу тебе научити реду!

Падају мн псовхе.

Зар послуга са понизношу ла трпи сва та избрецивања зато што послужује»

Славко БАБИН, келнер

_ Сад га видиш, сад га не вилиш.

кг“ мужу кошуљу, дадох бон, број личне Карте и све како већ треба. | и | " Опрах кошуљу, шре него што ће муж! обући, н када сам је стала глачати, уживала сам како ћу га лепо ПН анили Кад одједном нешто: учини пр!

То сам ја притисла пеглу на дут-

' мад од кошуље, а она стала да цвр» _ че, да се топе, да се лепе за пеглу

и да'се одвајају у концима, налик ва за жвакање, %

· Нова кошуља је сад стајала со не кривљеним дугметима, а неких је ве стало, јер су се.отопила. |То већ није било, како“ Ивона јер па рубље које се мора искувавати и глачати ве иду. никако дугмад од пелулонда. А добили смо н још доби јамо такве кошуље с. дугметима, „која се сал')виде а сад не виде.

Ме гогни

2 одлуци Другог кон. треса Фискултурног савеза „Југославије

, формиран је _ Стрељачки савез Југославије као самостална _ организација, за тим стрељачки савези народних република са

ским, обласним, градским и среским стрељачким одборима. Циљ Стрељачкот савеза Југославије је да развија љубав грађана ФНРЈ према стре љаштву и оружју, да их оспособљава У вештини гађања, да их упознаје са свим врстама оружја које се употребљава у стрељаштву, да настоји да стрељаштво продре у најшире народне слојеве села и града и да уУздиже способност гађања и стрељачки квалитет својих чланова. ,Према томе, стрељачке организације. треба да васпитавају своје чланове у духу чувања тековина Народнсослододилачке борбе, безграничне љубави према домовини, да развијају другарство, истрајности пожртвованост и да одгајају у својим редовима патриоте који ће бити увек спремни“ да своје знање и стечену вештину ставе у службу одбране отаџбине ако то буде потребно. Задаци стрељаштва су тим важнији кад се узме у обзир велика ратно - хушкачка пропаганда коју систематски ор-

ганизује удружена међународ на реакција. С. тим у вези стрељачке организације ће: развијати љубав својих чланова према нашој Армији, чувару наше независности, а омладину ће припремати за -· часну службу у јединицама Армије, Пракса у другом светском ра-

ту је показала да поред: јаке армије треба имати и народ који уме да рукује оружјем.

Због овога на стрељаштво "не треба гледати као на неку у-

покрајин- ·

ју ! Ија ара о ј

и МУ Хо“

ску спортску дисциплину већ

1 на широки масовни покрет ко-'

ји треба у својим редовима да обухвати најшире масе станов ништва, · нарочито _ омладине. Стрељаштво као витешка грана спорта'не сме бити само спорт мушкараца, већ у њему треба масовно да јлевуу и жене. у

У „нашем народу поекоје ду“ боке традиције и велика љубав према стрељаштву, Наши народи, а нарочито српски народ, гајили су стрељаштво и преносити та с колена на коле но. У својој историји народи Југославије вековима су водили борбу против освајача и све што су стекли извојевали су углавном с пушком у руци. Пушка је била једино средство за одбрану родне груде од непријатељских најезда и чувар националног — поноса. Најпопуларнији људи у про-

шлости били су народни јуна- |

ци који су вешто умели да користе оружје и стрељачку вештину у борби против неприЈатеља. |

Пре првог _ светског рата стрељаштво се развијало једи но у Србији, јер су остали народи наше домовине били под туђинским _јармом. И пре 97 година, 1851 године, основана је у Београду прва стрељачка

дружина, која је поставила за датак да развија стрељаштво користећи постојеће традици“

је у народу. Чињеница да је прва стрељачка дружина осно вана У нашој земљи пре готово сто година сведочи колико наш народ воли стрељаштво и.колико оно има дубоког корена У народу. Од тада па надаље стрелци су играли видну улогу у! политичком ' животу земље и њихова имена су везана за низ подвига. 5 многим књигама, које су изишле у земљама' које су ратовале про-

„ИДЕАЛНА КРАВА“

:2 ми и, М шу

Нова раса која ће задовољити наше љубитеље млека

низу дивних летовалишта м купалишта на мистарској обали исти-

че се по својој при-

влачности врло пријатно купалиште и туристичко место Ловран. Удаљен света неколико километара од наше чувене ривијере Опатије, Ловран је по свим преимућствима која пружа посетиоцима, изразито одмориште на нашем Јадрану. А када се говори о удобности боравка за време летње туристичке сезоне, онда се тешко може · правити ' разлика између Ловрана и било којег нашег најистакнутијег приморског места. Посматран са мора, Ловран.одмах привлачи поглед сваког путника по истакнутим и лепо уређеним вилама, обраслим у разном приморском зеленилу, између којих се истичу, како својом грандиозношћу, тако и положајем, добро уређени хотели. Купалиште у Ловрану било је одавна познато

због чистине воде и обиља сунца, -

нарочито у преподневним часовима, Мако Ловран као важно туристичко место сваке године прима велики број посетилаца, _ важалост, ни до данас нису обновљена два велика купалишта са кабинама. Оспособљење и уређење ових градских купалишта претставља првенствен задатак и месних власти и надлежних ту“ ристичких форума, јер би 'ова купалишта. у многоме пружила Удобније купање и "боравак. у ЋЕ врану, а за њихову“ обнову“ треба много ни инвестирати. „а Није Ловран само привлачно место за оне који желе да у њему проведу свој годишњи одмор, да; уживају у. сунчању ' и. купању, већ је он и врло посећено изле-

тив Србије подвучена 16 способност српског војника у га-

ђању и његова љубав према оружју“ у 5 Пред почетак првог свет-

ског рата стрељачке дружине у Србији имале су. 60. 000 чла"нова, а после рата број стре-

љачких дружина је нарастао, а нарочито у Србији. У периоду између два светска рата "наши стрелци су, са "малим бројем изузетдка активно учествовали у борби против реак ционарних режима и претстав "љали су на; "напреднији елеме- · Пат који је после окупације 1941 године на позив Комунистичке партије Југославије на оружану борбу, одмах ставио своје способности у службу ослобођења· отаџбине.

Безброј подвига учињених ' током ослоболилачког рата ве зано је за имена наших стрелаца. Током рата наш народ је још више заволео оружје, које је омогућило да се извојује једна од највећих победа у нашој историји,

Задаци. који данас стоје "пред стрељачким савезима, од борима и дружинама прилич"но су тешки и разноврсни. Пре свега треба развити широку агитацију преко свих масовних организација у циљу омасовљења стрељачких дружина, Стрељачки савез треба да буде масовна, широка организација свих људи и жена који воле да рукују оружјем. У ту сврху организације Стре љачког савеза треба чврсто да се повежу са Народним фрон-

том, – Народном омладином, АФЖ и "Савезом бораца, Организације Савеза (бораца су

дужне да пруже највећу могућу помоћ Стрељачком савезу, а нарочито у давању кадрова. Искуство стечено у Народноослободилачкој бори чланови Савеза бораца треба непре стано да преносе стрељачких дружина.

Као један од најхитнијих задатака пред стрељачке организације поставља се зада. так оспособљавања и уређења већег броја стрелишта. Стрелишта у првом реду треба оспособити за малокалибарске и ваздушне пушке и пиштоље. По рејонима има низ погод.них места која могу да се

претворе у стрелишта. То су терени око Калемегдана обалу Дунава, . на Карабурми, затим у Петом и Шестом рејону и у Земуну, Стрељачке организације треба ла дају иницијативу· 38 изградњу стрелишта. С овим треба пожурити пошто је досад у Београду врло мало учињено на орга

„ПРИВЛАЧНА МЕСТА ЗА ОПОРАВАК И ОДМОР

мкоро ниједнот посетиоца Опатије, који није отшетао до Ловрана. У: непосредној близини Ловрана, скоро и неприметно се прелази у оближња такође удобна летоввлишта Ику и Мчиће, затим с дру-

те стране у Мошћеничку Драгу.

Сва ова места су летњих дана препуна гостију из свих крајева

"наше земље, а има и велики број

странаца који проводе одмор у њима. ;

Радничко одмаралиште Централног одбора Јединствених синдиката „Ударник“ у Ловрану са своје три зграде, пружа јединствену прилику нашим најбољим радницима и' трудбеницима из разних творница и установа, радионица и школа, да удобно проведу одмор, да се у њему опораве и прикупе снаге за још веће радне у-

спехе. У томе одмаралишту се већ

у току ове године у летњој сезони одмарало неколико стотина наших најистакнутијих трудбеника,

Поред привлачности које има море и купање у њему, посетиоцима "ловрана се указују и див ве, могућности за разне излете у околину. „Обично су то шетње пог мору, до одтрва цреса, затим по

тиште. Тако у доку, сезоне · нај 56: ПРАТИ Мошћеничкој Дра-

У редни 160 | . нат ие расна“ Рек тора „Драг. Народно: Мин броје Одговорни уреди

Јовановића

/ 06) ЕР

!ЛМ, Славко

ги или излети до врха Учке муе.

Добре саобраћајне везе омогуЋУЈУ да се у току једног дана поссти и чувена постојинска штпиља, која претставља неописиве

природне лепоте и садржи безбројне интересантности подземних природних појава. |

тел 20-443. Штампарија

Јанковић. |

на чланове 5

уз дићи ће

Ловран р И а: ђ

низовању и ширењу стрељаштва. у Ри

"Све стрељачке. организације! треба да се побрину да на време набаве стрељачки: прибор, разне врсте оружја, му_ницију и остале потребе неопходне за успешно спровођење стрељаштва и обуке. У реше. њу овог питања стрељачке организације добиће _ подршку свих масовних организација, | народне власти и ЈУтОсЛОвЕНН ске армије. '

Веома важан задатак стре. љачких организација јесте по дизање стрељачког квалитета. 'на што већу висину. Масов= ност не сме бити једини циљ стрељачких дружина, већ се управо на бази масовности "треба борити за- јачи квалитет, Стрељачке организације треба да створе велики кадар добрих стрелаца, руководила. ца и ' организатора стреља. штва. Треба испитати све могућности за организовање извесног броја курсева преко којих ће се оспособити .по-: требан кадар за стрељаштво. Приликом слања људи на кур севе треба водити рачуна дато буду најбољи омладинци, ·0младинке и старији људи ко. ји ће стечено знање на курсевима знати да пренесу на читаво чланство. «

Сем тога треба. организовати широку мрежу стрељачких екипа у којима ће омладина узимати први пут: оружје „у руке и где ће стећи основна знања неопходна сваком стрел | цу, На тај начин избећи ће се. долажење неспремних на стре лишта, што би довело до уза лудног трошења муниције. губитка. драгоценог ореенао

"Треба приступити организовању што већег броја такмичења у гађању. Дух такмичења треба да прожме сваког члана _ стрељачке дружине“ Стрелци морају стално међусобно да се такмиче. Сем тога треба организовати такмичења између појединих екипа на рејону, међурејонска такмичења, Првенства Београда итд. У МГ а а

Спровођење у живот свих ових задатака није лак посао и на путу њиховог остварења биће разних објективних тешкоћа, с којима сигурно треба рачунати, Међутим, изграђивањем _ јаког. руководећег кадра, омасовљењем стрељач-' ких дружина и .свакодневном упорном борбом за испуњење постављених затадака, стре-

љачке организације уз помоћ.

наше Армије, народне и масовних организација, пострељаштво на ону висину која му одговара у нашој земљи. На тај начин стре-

власти

љачке организације постаће. школе нових људи. ватрених патриота и ·вгрних чувара те-

ковина Народпоослободилачке борбе и братства и јединства

"наших народа.

Стални аутобуски саобраћај између Ловрана и Опатије и Ријеке, са поласком сваког сата, повезује ово незаборавно приморско летовалиште са железничком пругом, као и са полазном паробродском луком. То олакшава. до» лазак гостима и из нађу делу НА крајева наше земље.

Са све већим „развитком тувИ“ зма на нашој северној јадранској обали и Ловран ће у скорој будућности бити важно стециште туриста са свих страна, а по преимућствима и природним лепотама, он. ће бити достојан пандан и самој Опатији. То је заиста место за одмор, јер мир и удобност кад се споје са дражима које пружа сунце и море, најбоље окрепљује и' освежава сваког посетиоца. (Штампарско- издавачког предузећа · и. Ма | рач. 1-9060114.. а фах 752