20. oktobar

ПО БОА НИОНУ 0. | Па 4 АЕ пе И - ПОШТАРИНА ПЛА 30 с Цео КА. Ма · : 2 : И ћи | ЉЕНА У ГОТОВУ _—

БРОЈ 197 ГОД. У а

БЕОГРАД, 3 СЕПТЕМБАР 1948 ж ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА | "ж' РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА плу, ТЕЛ. 20-443' ____ШЕНА_БРОЈУ 2 ДИН

ћ у | , | | ; , ; ! | ЕДИ А Чат

"На путу ка бољем % “| Мере за побољшање |

ли | друштвене исхране |

ки - гође ове године у храни гара ' надај наше мензе износио је | :300 до 2.400. Храна је обичпо

агли развој ин јачање – ХВаТе гломазна градска преду. | достатка камџона. Исто тако, у епред. предузећа за друштвену

социјалистичксг сек. за и задруге. Број оваквих у околинл.Ниша, где глада о- исхрану на штету радних љу- ИУ а ДопеДа Де лоше 6 Ман ИЗ 4 ђ | ситних самосталпих _ предузе-' скудица млека, има неискори- | ди, који се хране ензама МИ ПО Па Ан и ата Нена Шећер за ћ тора наше привреде _ћа, која имају могућност бр- шћених великих количипа мле ћи хране Мензаман И Рани читав пниз'ме. _ Ппопегде, слаба чорба. Шећер за поставио је пред а- зог и еластичног рада, треба · ка, које 64 пате етан ЕМ НА - у. ра за побољшање друштвеме ние. , КОЛ 1 0сненти ПРАЛИНЕ парат трговине и снабдева- стално позећавати. ангажују- | вати у млечце производе, Док | 5 па пи а МЕЗЕ Е, РАДНА РУДО Оран ПО бе па лазка: па иезекуле ња, који је до друге поло. “ ћи у њима м способне људе из тамо сељаци сами нуде млеко | ЈЕРтрешељња се несмогу па „служборичким ресторанима које белим кафама раз ба У ај у | вине прошле године био гото- редова бивших приватних про | а нико га 'не преузима "слу- МР а А ера Му на 10. ООН А СВА предузе- ке а етен о У раје у во мекључиво дистрибутивно _ даваца. Тим' људима треба пру · жбеници Одељета трговине и Ми ја пилане које 20 „ИЛА пене Зе Нове Ра Рона и ЛОС мензи, као 356 је ва тело, захтев да се отресе капи житн такву, награду која. ће _ снабдевања у Ријсви _ успели ај А у О Пучвобоа Ма а о раван Ке Пет менза Мнвестипионе бан талистичких елемената, који су им служити као стимулус у СУ агитацијом и ангажовањем — недоста УК она вларања је ма Ош пика и НЕ штеника ке која даје добру ми обилну у њему имали још јаке пози- раду. «Социјалистички пиља- масовних организација да из ве > #9000 оаидеНЦиЈЕ | зим ин од) а ге ли." храну 4 " ције, и да преузме нове орга- _ри» могу да одиграју важну у- _ појединих села повећају довоз Г. | МЕ ПО МА па | и верно ава лиена Већина мензи и радничко-слураде Форме које би од- логу у стварању снабдевачког _ млека од 300 на 500 литара. Де би Наг НЕ. предузећа, надлештава и уста. — жбоничких ране је пало товарале нашој | друштвеној _ појаса Око: градова. о сада ле арајева жа; се да | деле Дика и ва за ст: Ра Ал 6 ви им 7 стварности. У. провођењу тог се урадило Ке У не оте а Уа пау Ова А АВКА испознавања. залиха, пе би до- Ноа за стање и похрапу радних — слаба, а јеловитх им је испод, | „5: задатка приватни капитали- на откупу производа по ваза из Босне нуде се | Београду. РИСНА пера рано та кб ресторанима, УГЛА пред“ так рат а НЕ тички елемеси тискују се НИМ ценама од сирома а еснал: те ПЕТЕР МУЊА пе НИСКА Еј “ и па а и ЕТ 5. ба задњих позни је ла тражи. ЛаЗбИХ поаинетана. УБ о бин ла и ПО РЋ Па ЛИЦИ ТИЧЕ Мала рај талаичн - пене Та Ра МЕ 1 њег а. Рог шту, социјалистичка трговина се допрема, на пример само ским центрима "као што "су НА НИлН ОРО НЖОУ Ор Таи уз ничких ресторача. Предвиђено тељство. И ризан и“ руштвеај добија све шири обим, али се 15 од сто поврћа по везаним Нови Сад, Скопље.и Суботи- МАН МЕ СРЕДНА ДУКА ПЕХИИДОИИЈ И У Ина пример, да ководиоци схрану, тенденција 4 55 ; : ПОН зри | ~ Х М уопште. немају, не би поједине) ј> > руководиоц исхрану, тенденција да се пред испољавају слабости које оме _ ценама, док се у Загребу тај да нема поврћа. Поред Борова продавнице имале до 200. -0л зредузећа, установа и надлешта пост у спабдевању п опреми датају нашу трговину да иде у- _ проценат пење на 98 од сто, и Ниша ти градовк, У пајбога- сто покрић ба а ТАИ. а ва могу закопски да оправдају је комерпијалним есторанима. корак са осталим социјалистич «Није мање важно привући _ тијим крајевима, "најлошије су а поје АНЕ Ни 20 Е- Е новчана _ средства која изда- Објекти друштвене исхране биким гранама привреде. Стога ситног произвођача да дозози снабдевени, Њима" могу да слу Због а па а Је Р ју за потребе исхране радника _ ли су упућени. да _ набављају је требало предузети мере(што ИМ сам робу на пијацу, и про- · же за пример Загреб, Београд, · сти бољу ада Пела м пнамештеника у радничко-слу- _ робу директно на пијачним тезје, стављено и у резолуцији о налазити друге начине за са- _ЈБубљана, Пула и Сплит, где куплом раду апарата : ве жбеничким ресторанима. На тај _ гама. Предузећа за воће пи поосновним наредним задацима радњу са радним људима села. је снабдевање несразмерно бо- н снабдевања. Дебра ка начин _ руководиоци предузећа _ врће давала су им најгору робу У организација КПЈ. донетој на Локална индустрија, на при- _Љље, ма да још незадовољава- ција"'омогућила би боље ЈЕ. веће жоћи више оправдавати _ — све оно што нису могла да |, Петом конгресу КПЈ, као је- Мер, имала би широко поље Јуће, спроведено. ЗИВАЊЕ произвођачких | од. СВОЈУ перрвту према раду, радо протуре потрошачима, Било је | дан од основних задатака) да Рада на изради ситних пред- Шта се може постићи упор- ручја ' (7 Е Шо, 3 служб“ У случајева, неке врсте самовољ- ђ се прошири и темељито учвр- _ Мета широке потрошње који- ношћу у борби за снабдевање "Ис а пише ПЕРЛ тима не- _ не везане трговине, да нека мен сти социјалистички сектор при ма би се могло трговати по показује снабдевање Београда | (ла НННВЉИЊЕ свих ових рре.| ИУ РЕ ЗАВОШСЊИХ ПРОТЕРА за за добије кромпир, на пример. вреде, нарочито трговине — везаним ценама. млеком, које је још пре крат- Шака и. уклањање нових, које МЕ пададака. | само ако пристане да уз. њега у циљу њеног оспособљавања Узроке гломазне организа- Ког времена било сасвим сла- СЕ у току рада појављују, мо. | из. Рони ИВ НЕ купи и павесну количину Рона да у новоствореној ситуацији“ 406 _ одељења _ трговиче и бо; Довоз маска у Београд же 6 спровести замо УЗ тос | те ера пи РМ тоне се : се ПРИ | одговори потребама и захте- снаддевања и њиховог спорог _ повећан је за непуна дра ме- сарадњу ба масовним. бр: аи год опет иич Ри он А Је прате ретита гЕ: ка ЗА А · вима радних људи. реаговања на промене на тр- с сеца са 40.000 литара дневно Ковача ти р ПАВИ ТИК, по | ситан) пих обедузећа, ) банова је је само ириНО петељан ем = Е Недавно. одржана међуград- ЗИШУ (10908; пре свега, паран на 90.000 лира. УУ УО 4 стати у по ралњ пости. | се и посебна предузећа која ће решено је тиме што ће се све ска конференција повереника жити у томе што су се многи Једини снаодевачи тврдили Да унути су вуна ле 16 Е те. | се бавити само снабдевањем рад _ мензе од сада снабдевати из трговине и снабдевања са прет ЉУДИ који у њима раде учау- је то немогуће из најразличи- њена а. Гле. је нећ ја Па пи службеничких рестора- + магацина и ставницима савезног и репу- Рили у канцеларије, па нису о тијих разлога, Против таквих је По нерв нарања (а пе | на. Тиме ће се стати на пут не- Мерил ви ов авпа а а НИ бликанских министарстава има _ видели стварне потребе, рад- затрозанех Опрократа, који тата Ати "| равајањи ми појави да се мензама до- трасе а крана по о | ла је за циљ да, користећи Оо- них људи и могућности да се гуше сваку инипијативу, гена стужбепика олељења тргови- де њују последљи отпаши, ои ма, Али то је "већ све општепо“

ч за 18

Гичт! борнти, тог 109

ону

' билна и разноврсна искуства, 0пе сопственим средствима под се најеј

д разлог. таквог

апато. О

и „УИбодсра 04. похреоа

уд АЈин често - нашем апарат говине-и снао жоторане ни тза пи а- | :| нађе за садашњи период одго-' мире АЈ есто, по старој на зашем апарату тр. Љ ао. - А ј ресторане) низа пи деруа стања ствари је, међутим т9.% у варајућу форму. организације _ ВИЦИ, чекају „беспомоћно“ да девања.не сме бити ' таквих с 1 25 1 поаирива: бементи. не виде по ~ од че пи што су Пи телно у У" 56 анарата трговине и снабдева- Ммсавезно или Трепубликанско људи као. што је службеник па а % | га “је "справљено. Није, од мање – дам мн друштвена инхрана. От ња у велихим градовима која министарство додели контип- Градског предузећа за воће.и | важности ни одредба која Про- | узск под једном истом упра-

писује да ргани народне власти треба да имају непосредан увид и право коптроле над радом адничко. - службеничких

би решила многа нерешена пи- 'генте робе, и труде се нереал- поврће који два месеца седи У Најзад; одељења трговине | тања и поставила основу 32 Ним требовањем количина да Ковину и ништа не ради или | снабдевања могу правилно до ликвидацију слабости које (се ИХ повећају, не мучећи се да _ службеник «Космаја» који два _ функционишу само ако развиодражавају на _ недовољној 22 снабдеју из извора у својој месеца чека да му-роба дође сјају свој“рад кроз активно ан-

вом. Министар трговине и снабдевања Савезне владе, „Јаков Блажевић. указао је још на буџетској дебати на потребу од-

снабдевености градских тржи- непосредној близини. То сена. на ноге Људи који раде на гажовање свих људи који · уј ресторана без обе ДОМА она вајања ових служби. Републи-

шта. рочито види код многих ма- трговини и снабдевању треба њима раде. на решавању про-| Мрипадагу На мадло- | канска минпстарства то још ни Један од основних недоста- ЊИХ градова који су лошије да су свесни велике одговор. лема путем колективних саве МТВ ИИИИ УИУНОНА = 5и одредба до дапас нису спровела.. На Не- .

така аларата трговине м снаб- снабдевени од већих, ма да и- ности задатака које пред њих о товања и копференција. Повх о. Ма 0- „давној међуградској копферен- “=

девања по градовима је ука- Мају да решавају мање и је- поставља народ и Партија. — КАО НИ апарата трговине и сталих, Јер 57 на кеја а цији повереника трговине и снаб ђ

лупљеност гломазност и спо- дноставни,с проолеме. Да оде- За сваки корак напред у извр- _ снабдевања тргба да се поди- ај о та псхфаја буле" са ти: девања поновљено је да се дру- 1

„љења _ трговине и спабдевања. шењу тих задатака треба бити 7 У духу марксизма. - лењи. штвена исхрана може побољша-

рост у прилагођавању ситуа- : 1 И еба ( пији на тржишту. Због глома- имају више самонницијативе и упорну битку. У свакој победи, низма, да познају законе наше зне и недовољно разгранате хналажљивости у снаодевању на решењу најмањих питања, нове еколомике. >Читава паша организације повереништва и допунским артиклима не би до видети ПРИ ВА: бољем живо- _ организација, читав радни ко : управе Одељења трговине И лазило до кризе исхране рад- Ту народа, Да се тако гледа) лектив треба да буде дубокс ма, јер ола треба лао ла ли. пеЛТВИ 5" ТуризУ. То ће се у Ка често су се губили вих људи ако задоцне контин- на ствари у целокупном на- прожет револуционарним и- коидира. нездраво стање _ наше најскори:е време спровести по у

висини. у уском практицизму, утапају Тенти. савезног обезбеђеног _шем апарату за снабдевање, дејама, дубоко усвојнеши | друштвене лехране У нашем гра Београду.

зеНој Доношење пове уредбе Саве- | „зпе владе поздравиће сва рад-

ни љу ди кој се храџе у менза-

ти и да се могу ликвидирати профиторске тенденције у њеном раду само одвазањем ол угости“

ћи се у решавање ситних, сва- снабдевања, Повереништво, О- не би долазило до сукоба из- волуционарне традиције И прак ду се у 188 менан и радничких Побољшању друштвене исхракодневних питања, те су често дељења трговине и снабдева- међу среских и градских од- су, па да схвати. онда а ресторана храни .50:000. абонена- _ не допринеће и оснивање екогубили из вида питања од ши- ња града Загреба успело _ бора, на отКУПНИМ подручјима, задатке, а с друге страке дај та или 12 од сто од укупног номије за гајење свиња, кунића Рег значаја и правилно усме- је, на пример, да ублажи не- до уског МОСЛОГ А Њ шма у себи оних револуционар броја становништва. А. ми. вмамо и живине са које ће се допуравање политике трговине з достатак масноћа израдом ма- зма и до неслагања између, др | них снага са ко; |има ће · моћи | бар још толико радпика и наме“ њавати храна у радничким ре- тај снабдевања у своме граду. слаца. Међутим, повереник О- жавне градскеи задружне тр- Да реши сва'питања, да савла-| штеника којима треба обезбеда- _ сторанима. Министарство _ трго- Иа лонски отсеци трговине и снаб дељења трговине и снабдева- говачке мреже. Не би-се-по- да светешкоће- које се. постав- | ти храну ван домова, Чињеница | вине и снабдевања Савезне вла- У

5

је да би се много већи број љу- _ де обећало је да ће долелити ди хранио у мензама да оне пру _ око 2.000 фенња овој економији | жају бољу и обилпију храпу. за коју је већ одређено место.

левања, тамо. где су били ор- Ња Цетиња тврди да не-може _јављивале профитерске тенден. љају пред нама свима« рекао ганизационо постављени, све- да довуче млеко из села Баји- ције које долазе до изражаја, је 'на) конференцији, министар

ли су свој рад на деобу потро- Ма, које је удаљено света 15 _на,пример, У фаворизирању. трговине: и' снабдевања Саве| паИЕ карата, а гломазна километар од града, због не- комерцијалних Растррана“ и- _зне владе, Јаков РЛаНИВИА. Просек калорија за прво полу- Оснивању економија за спабде: | вање; радничко» службеничких

с пот- _— 5 О А ит лје Пе и ћока арив реј градска предузећа нису у ресторана и мензи у Београду

пуности могла да извршавају | | · до сада није била посвећена до" Отварање пруге У Павмевачком Риту | до сала није била посвећена до

" задатке на преузимању, — Д4о ; зе сонтроли | | стрибуцији робе и контр У ђ Љубљани постоји 18 таквих е-

| – кономија.

многобројних продавница.

Оваква бргаџизаци а одеље. У ЦЗЕ | ња трговине и снабдевања. по- Ори пи: Међутим, РУКА стала је кочница њиховог ра- а пе ЈЕ Ен

у правилно _ спровођење редбе звоја, Стога је постављена У о али конференције, Мар Савезне владе јесте побољшање = кадра руководилаца и службеједан о најважнијих задатака, ника који у њима раде, Међу И, реорганизација УЦрАА РА АЕ њима има шпекулантских елеме | дељењима, Ма г2 ковЕзи ната људњ који су очишћени са. паре нИј тшена са рејонским свих других места, па није ни ање п чудо да претпостављају своје отсецима, који треба да доби- личне интересе пнтересима рад- | ју више самосталности Ае вих људи. Због тога се јављају спрецијализација предузећа м на „крају сваког месеца „уштеде“ у“ мензама, цене оброка! су

ош: ужа специјализација. про; високе због великих режиских

давниџа. трошкова,:а има-и шпекулација

У. организацији одељења трПРАК ЈаАРАЕ а бЕтМ већег стила. Тако се па пример „укварепо“ поврће“ из многих

| принципима _ који су и до па : мензи продаје у великим коли= чинлама сељацима из околине

отишло _ повереништво града Загреба, спроводећи децентра Београда. Због тога |се и могло. лизацију свога рада осамоста- " догодити да св Мату ТРН са: љавањем рејонских отсека У кланице шаљу, у односу МИ пре стварне руководиоце трговине ма 2 'у корист комерцијалних ре и снабдевања! на ја ИУ РЕА прати је је ен дал: Чаше ру“ овереништво Одеље- м реду, дају за: поболљ-=' МЕ и снабдевања гра шање. исхране по мензама.. Уз да Загреба покушало је да по- пр ет је да'особље мензи #ељ 'бољша“ снабдевање свога гра- је да прима изнутрипе,, да се | да оснивањем ситних, пиљар- не би мучило око њиховог чп- а ских предузећа, под руковод- „шћења пи припремања. Одељење, | ством двојице, тројице способ „трговише и спаблевања нареди них људи, који врше и прода- ло је ла се службе ит мензи 118 ју и набавку роде. Ови „соци- · патерају да притрема лу изимтри| це. Али они још увек проналазе

.

јалистички пиљари» имали су | ' | ; 22 до сада успеха „нарочито, У 5 ЈУ недељу, 5 "септембра, свечано ће се отворити пруга | У "Папчевачком. Риту, коју су изгра; лиле , радне бригаде, зачине да се тога отресу. Мета откупљивању квалитетне робе | у ; Народпог. фронта Београда Н радне , „бригаде | Наро дис омладине Србије. ЧТО у 177 у] тако, се доголило и кала им ја. и то од ситних сеоских пронз- ћ Дар Ја За пе ли ши ПИ И | Одељење попудило да приме

(Наставак на трећој страни)

Г

да. а ја.

вођача које нису успела да обу