20. oktobar

АЕ

«2 Ки

А. Вамдерфер:

(Настагках са прве стране)

| није _ стулемата, који су ел 6 јашувра ва до овог рата балн не само · савјест нашег друштва, ње свмо најбољи и којнапреднији дво народ-

да оној длвној генсрацији 6еоградских студевста која се нарочито од појаве фашизма бортла к слетно падала За ствар свога карода од демонстрација на самом Уншверзштета ва уллцама Београда згједно с радцицима, у Шпавин и тај зад у свом гнташтском рату своје домовине. То су били људи као Ђоко Ковачевић, Будо Томовтћ, Бушатлија, Бајо Секулић, Рифат Бурџевић, Милнико Кушић, Богават, Јожа Берух, Ђуро Стругар и маога дру ги.

Напрељна с средњоштолска емладина водила је упорфу 6орбу против љотићеваша „збора ша“ те | „Сокола“, — „Српског културпог клуба“ штд. за правилно васпитавање све шжолске омладине Београда, На тајним састанцима чланови СКОЈ-а су прорађивати летке но ирогжасе наше Партије, пратили међуњародну политичку ситуацију, душевљено –прорафивајви сторију СКП(б)“ да би кров сталну агитацију, преко разговора, група, разних удружења ни омладинских бинлтеља итд. обаве штавали и васпатавали омладину. Литерарне друлскатв по шко лама била су места оса којих су чланови СКОЈ-а ералљли Ба предне, револуционаре _ идеје уеђу школском омладином. поред грубих _ репресалија, #скључења на гимназија, љагше-

сле нв жела « Југославије, __Тога , дења — беоГрадска омладтна је г. рекла сетева, и моји су в који нису хтели да чују, ља ће под _ заставом _К

је Југославтје встрајати

у првим данима најбоље је рекао друг Тито; „У ТИМ дацима београдска. омладина. је показала такве примјере херој-

НАЈМЛАЂИ МИНЕР

стаз. којима ће се воносита „да лека будућа покољења _ Бапвих народа. Млљалићи ми дјевојке од

14 година па надаље, напада-

ли су усред бијела дана швашске кзутоне, полшвали их бензином и упиштавали. – Упркос љета

Пека ла У насред Тера-

у Београду, одеља, санитетског материјала за партизане, њстребљавање окупатора = издајника, спаљивање шватских кампова, шемачких от ведићевних вовина, писање парола, урање го огласа и летака Партије, помоћ друговима у затвору, вомоћ партизанским породтиама — то су били оснбека задаци чланова СКОЈ-а за време. рата у Београду. Никада окупаторт еису вмалн мира у Београу. Међу многим знаним и незнаним јунацима који су далн своје животе за ствар слободе, за ве чита времена памтиће омладина „Београца херојску смрт 15-годиштње скојеељле Зорице Божовић, која је 1941 годиве стрељана у Јајинцима због паљења вемачког камисика. Зар би се могло када

нти име скојезке Радмтле Малецке, Јовић, ученице пик стог разреда гимназије, која после мучења у специјалној полиптји Управе града , ке призвавши ништа пољазт у смрт храбро ректипи: „Поздрави лру гове н репи им ла сам се

у чобеду враведне ствара за коју се боре, Позната из средњошисолоког окрета, увек весеља Дара Павловић, често је говоре :е „Кад ме поведу та вевафту

стрељање весму о Титу, а главу ћу подићи високо. Бић

Ге-

, али упиштити СКОЈ и омладину било је немогуће. Омладина је била чврсто уз сво ју Партију, опа јој је веровала, и зато је објашњив онај понос који испољавали _ чланови СКОЈ-а када су жртвовали оно што је и најдраже — своје животе. Они су веровали у победу, они су ведро и весело гледали у | будућност, ни зато су тако храбро н поносно умирали, · Услови и начин борбе београд ске омладице за време рата онемогућавала су да се форме организације гоуладине усаврше ји разаиту онако како је то бавадо. на слободним територијами паше земље. Али сва берградек: | омладина је већ у првим дацима ослобођења Боопрада доказала

па А Ма (а и !

ње

ж 45

_. (бавев Комунистичке омладине _. пред Четврти нонгрес СНОЈа рт

да је верна својим славним

дицијама, да ће цаставити свето

'делд цалих другова. Није било акције и задатка који је спро. водила наша Партија да омлади на Београда није узела _ живог учешћа. 'У изборима ва народну

власт, за Копституанту, за Скуп

штину Србије, за Народни фронт

итд., омладина Београда је узела потпуног учешћа. И не само _ то. Омладина је бира носилац уелана, ога је пронела кроз све народџе масе опу младалачку енергију. и веселост коју су у нашу војску унобили исти такви омладинци и омладинке, Београдека омладина је врло добро схватила речи друга Ти. та: „Барба за побједу на обнови 2 земље, на савлађивању „привредних тешкоћа, је саставни дио оне велике борбе на болном пољу, у којој су погинуле десетине хиљада“ омладинаца но 0младинки Југославтје", У стровођењу задотака које је постав љала омладинска организација, београдска омладина је узимала видног учеш припремама . ва Трећи конгрес Народне омладине Југославије, организација београдске омладине постигла је пајбоље резултате то земљи. з6лк признања за победу у такмимењу, Народња омладина Ј је заставу Трећег ковгреса Народне омладине Јутославије, Бојна застава наше омладине која је била својита дивне омладние Дрвара, херој-

сакупљање оружја“. свој цупн садржај изрочнто по-

сле доношења Закона о Петого-

стојнијим васледнттема хероја. рата, као што су — Матилда

Ма а И ВАН стр и заклиње у сав воли ин АРСА МЕН у ~ ти Пе 1 | 4 А Ј "је 1 +: А л 177 Ј ·

А ПА А ПА

ИЕ ј Џ

ЈЕ у

п „| . + . ( ' Вранић из „Шумадије", Ружипа

акић из штампарије „П та“, Богољуб Милошевић) из „Стаљинграда“, Душиша Мпросла вљевић и Радмила Анђелковић из „Октобарске слободе", Миодрав Илић из Индустрије мотора и мпоги други. Већина таквих омладилаца и омладинки налази се у ргдозима наше Партије и скоЈ-а, Они су провоборци новог социјалистичког односа према раду.

Средњешкелска омлудина Бео града је током 1947 и 1048 годиле, = поред извесних препусета = извтшила основце задатке, 85 од сто школене омладине завршило је успешно. школску

х Народна 6

4 АЈ

А предузоћима, обавештаља св омладина о политичким дога“ ђајима у земљи п иностранству. Све то јасно говорт да су ско јевска организација = организација Народне омладине јасно

Усхватиле свој први и најглавни-

је задатак — свакодневно ширити политичке видике омладине како би она још боље схватила социјализам за које се бори, како би још боље схватила залат ке који стоје пред њом-у даљој изградњи наше земље.

У току 1948 година културно - просветни рад и живот 0младене био је врло интензиван, Такмичење културно + уметнич-

голмћну, То је недумљив доказ да, ких група за фестивал, учинило

ве и у школама из темеља мења одиое према раду = учењу. Што више знања како би више користио Новој социјалистичкој домовини, то је циљ новог. средњошколца, ИМ овле су чланови СКОЈја били пример свој амла· дини, у . у Комунистичка партија а друг Тито увек су нас учили да делима доказујемо своју свест, сво ју љубав и оданост своме нароху и Партији. Али не би бело могуће у једном чланку наређати све резултате које је пости. грла београдска омледтва у пррој годиви Петогодишњет : / . + | _ На градњи пруге Шамац Сарајево на брпгада

пруге у Кошутњаку. На свим овим акцијама дато је 1,719.438 радних часова. 1345 чланова Народне омладтне добило је назив „ударник“, а преко 2000 је по-

градске омљаднве у данима прва године њаше Петолетке, Зајелнло са свом омладипом наше земље, бесотрадска омладина је радосно премтла речи друга Тита: „Корпстим ову прилику да взразим у своје име и у "ме читаве пладе вашој смнавлој радној смлавахвалност ња папе земље, на остварењу Петогодишњет плата“.

"Омладина Београда _ дочекује етородатињег

пилана са удзострученем резулта чема рада. На пољу шљеојошн

политичког васпетања сваладтне, поред још увек кедовољио чврстог курса омљалннокехк руховод става да то питање постављају

помш, ут Беотраду до дашес посто ји' 6347 кружока са соко 30.000

је да се квалитет рада знатно побољшао, Данас у Београду постоје 108 културно - уметничке

упе — у школама и домовима ученика у привреди, средњим,

школама и факултетима, и у пре ·

дузећима. _ Поред тога, постоји дебет омладинских _ културноуметничких друштава, која треба да буду центар културноуметничког рада н живота омла.

: ратне анског звачаја у 1948 години радило је 30 радних брвгада са 5330 члалова. У своме (оне су поститле залнаљу-

е резултате. Све бртгаде су бритала

„Дакић Радоје" -6А беса ловатовић“ из Траћег ње Нрегтог реси 174. земуста

ко“ Лисјен - Пупука“ бритала :

тлотне. Од осталих брштада де-

по дра пута ударне, а трт брттаде по једном ударне. На ови раловима дето је 1,225.000 радвих часова,

м а = то ва Зве-' здари, Новом Београду, Дорћолу,' Централног дома Југо

Кроз ове резултете рада оила жине (ма да резултата) виде

три Бегад

је ка обновт и у љути њу СКОЈа =. Народне омла-

у +

силан обухваћено је

чљанова, што значи 92 4

сто све: омладине Београда. С на прошлост омладине Београда везана је за пмена чланова ваше Партије н СКОЈ-а, На путу ства рања јединства све _ омладтне,

под мудрим руководством Пар-

тије, скојевска организација Бео

града је свакодневно прошири вала своје редове. 1945 годиле/ она је јала 6427. чланова,

1946 — 8614 чланова, 1947 го. дице 11,808 члана, да би прел Четврти конгрес СКОЈ-а изип ла са 17.200 чланова, Из редова Со градске скојевске _организтје

| су мноти вишт рукого-

_ диони наше Партије, државе и

Армије. Тиме се поноси сва омладина Београда.

У свим активима СКОЈ-а воше се ових дана' избори деле"ата за рејонске конференште СКОЈ-а, на којима ће се изабјата делегати за Четврти конгрес СКОЈ-а. Скојевска организација Београда приступиља је правилно _ припремама за Четврти конгрес СКОЈ.а Пред чланове

" СКОЈ-а поставља се задатак да

, бат дазас —- ! гену _ о за стајање Скоза и Ми нити задатака ко је је Пета ко: ваше

восттуто прод омладину. нова СКОЈ-а треба ла буду

СКОЈ. „Истортјсна | бет у; тога што је мтого помогао омла., дани да се створи тако јединства.

~ . ј

во- |

на за хао то је Ман) поре акти“. (Рато Дуго-

Десети влетуш | Ментрелног већа Наролве омлодине Јутосла веје оставио је пред сва омљаденска _руководстет _ зедатак вритрема 32 спајање оргентзапија СКОЈ-а и Народте омлади ње. Статут булуће ортанизатије, жоји ће се свих дана лети ва дискусију свој омладини на зе земље, злктева много дубљи = котцреттти рад ка објашњао

дизе. Организација. Литостроја заказала је тоимичење органи. зттијама Наролна омлалите Југославије за Конгрес СКОЈ-а и Контрес уједињења. _ Веогралска омлапита треба ла прихвата н роатје то такмичење 'у зиаку историских одлука Петог конгреса Комунистичке партије ! лотје, Омлалина Београда езврптиће са успехом отај. залатак, јео је 7то омладина. која за собом тма светле траниттје. Из њених су релота | израстали _ жогобројни _ хероја | изтих варода у рату м изградђ Омладина Бео |

ваћитлејим лругом Титом. , ЗОРИПА МИЛОСАВЉЕВИЋ

Довршење нових школских зграда

и отварање нових гимназија

ве годтте ирестаће ве са ре- |

је се постављало у предатрилској Југославија. Зашто мултурва уздизати радничку децу кад од тога може само бити штете по владајућу класу —, то је бт-

политике, ) Нове шлалеке зграде се не могу одмах створити, а изградња социјализма . застрва све културнијег човека, способног да стално подиже свађе знање, Стога се одмах, пре три године, почело са ожвађањем разреда гимназије по зградама помодних школа, Иостодабто се пратупило изградњи нових шиомеких зграда, Ове годиње су подитнуте; зграда о смповне шиљље у Петом рејопу, зграда за) пимиваију на Лекином

брду (Шести рејон) По зграла 32

гимназију у Радавици (Седми реКе Штотаси' простор се повелао ни одавзрема је могућност растерећења помтојећих зграда џи отварања нови% гимназија.

ла рачуница тадање просветне ,

сад, нросторије ће моћи да буду ва већем хегијенском и здрав-

ва. барска двеју нових гимна7 вија, звршна одбор НО Београда донсо је решење да се отвори пета ижжа мешовита гим-

ја у Шестом и шеста нижа мешовита гимназија у Седмом јозу (Раковица), као и да се етврта мешовита гимназија премести из Трећег у Шести рејон, а ученици-путпици те школе разместе у најближе гимвазије.

· Ово је крупан корак напред на пољу просвете у Београду н у · праксн показује активност на-

родлих власти да радног човека

Културио издитџу и"да му изгра"де културне установе у непог срадној близини . вишта,

Народне власти предвиђају отварање · обданишта _у оквиру "школа, а и кад. посебне „уетанове, (Ове годице ће бити довршена. зграда за обданиште у Шестом реграу (Маршукова бара), На тај „начин ће се нашим радним љу: дима ом гућити ла весмедано из вршују своје задатке, са укере · њем да су деца удобно смеште

његовор _бора-'

ба, и да уче, и да се Ф њима веи брига. 5 изжу = материјалне оестућују мопуњазањље њаучних кабипета и

абарки учлла, сргенизовање шкод |

бвоцелтара ти уханређење

злрав оджос ваставтика т родитеља лаје нову сарржину изшиој школи. Новом садритевом

Прилез ученика у школе. увек је у порасту. И данас у пашим школама ври као у кошницама од 7 изјутра до 11 увече. У. о-, сампаест часова се

ученика гимназија, а у прст

ка = иколи. После тога

| ЂУРЂЕ С. СМИЉАНИЋ

Завршни радови на зградн гимназије на Лекином Баду