20. oktobar
“= „.-"
у
.
БЕОГРАД, 8 ОКТОБАР 1948
'
Гародни одбор града Београда.
расправља о снабдевању грађана
а Дванаестом редовном васедању | Народног одбора града Београда, које је о. држано 6 октобра ове године, Нинко _ Петровић, — претседник Извршног одбора Народног одбора града Београда поднео је реферат о снабдевању Београда.
Нинко Петровић је у почетку свог · реферата подвукао да је Извршни одбор изнео _ проблем _ снабдевања Београда пред Народни одбор да би се он осве"тлио начелно у светлости про·блема наше земље, у нашем давашњем стадиуму социјалистичке изградње, а потом и конкрет"во у погледу практичне стране "снабдевања нашег града. То је потребно да би Народни одбор имао правилан став по овом питању н да би Народни одборниви дискусију о снабдевању превели међу бираче, дали им објашњење, примили сугестије, примелбе и захтеве да наши трудбенипи буду правилно обавештени о снабдевању н помогну народним властима у решењу овог питања.
Поште је изложио какве проблеме треба савладати приликом производње, прераде и дистрибуније намирница, Нинко Петровић је рекао да је проблем
снабдевања _ истовремено — проблем пронзводње, прераде, транспорта _ смештаја, _ распо-
деле, даље, питање борбе са кулачким, шпекулантским и штеточинским елементима и најзад, питање политичког објашњавања
убеђивање радних произвођачких маса у фабрикама и пољима, службеника у предузећима, уста» новама и канцеларијама. Једном речју, проблем снабдевања то је
проблем залагања свих нас у из-
вршењу задатака и планова на свима радним местима
Указујући на узроке недовољног снабдевања Нинко Петровић је
ста производње намирница за
тржиште није могао још дости- |
ћи темпо увећања обима потрошње животних намирница у граду. Наша пољопривредна производња у овој години достигла је и нешто. мало већ премашила предратну производњу у својој ухупности. _ Спровођењем плана индустријализације и електрификације _ почео је брзи темпо концентрације радне снаге по градовима, што је значило све већи пораст потреба намирница у градовима. У /исто Брок пољопривредник, живећи боље, нема'потребе да на рачун сопстве_ не исхране износи намирнице на пијаце. Знатна проширења сетвењих површина индустриских биљака, веће потребе села, извесне ' количине намењене извозу, које 'омо издвојили да бисмо добили више машина, транспортних сред устава и другог материјала из ивостранства, — све је то утицало да се темпо пораста тржи-
јацама не одрази у сразмери УуКупног повећања производње пољопшривредних артикала,
— У светлости ових чињенида с треба разматрати проблем снабдевања уопште па и проблем снабдевања нашег града:...
Говорећи о успесима, пропустима и недостацима градског апарата за снабдевање, под објективним условима, Нинко Петровић је подвукао да су народне власти. одмах после ослобођења имале за задатак да обезбеде потпуно опљачканом граду највужније намирнице н да сузбијају шпекулачте који су гослодарили на пијацама. Година 1945 била је у знаку оштре борбе против шпехуланата који су <е грчевито борили за своје; позиције, Година 1946 била је у зпаку снажног порафга државног и Задружног сектора. Година 1947 била је година освајања одлучујуће улоге државног и залружног сектора у трговини _Београда. Нагзад. 1948 године потПуно је ликвидирана _ приватна тргозина у Београду, Мрежа дрЖжавпог. и задружног сектора са 204! продавиицом 8 11.965 службеника у апарату преузела је целокупно сиабдевање Београ-
~
да. У пелом снаблевачком апа-
рату остало 8 свега још 640 приватиих трговачких радњи, Укључујући ову врло зпачану привредну област у социјалисти“ ки сектор, маш апарат трговине и снабдевања је тиме завршио један крупан задатак на путу
нагласио да темпо пора-.
шних вишкова намирница на Пи,
изградње социјализма у нашој земљи.
_ Следећи значајни задаци ко. ји стоје пред нашом сеганизацијом снабдевања, којима морамо „посветити не мању пажњу него досадашњим, су: стручно и политичко уздизање нових ка дрсва ради ликвидације старог трговачког штекулантског духа, неизбежно унетог из старог апарата, који се изражава у развим облицима, а штеточинским појавама најчешце, даље, култур но уздизање наше трговине итд.
Затим је Нинко П“ зовић из. ложио количине основних намир ница које су у току четири године увезене у Београд, као и количину намирница које су да аване по обезбеђеном снабдева њу, из чега се видео несумњиви и стални пораст количина на мирница које добијају наши гра ђани, Овај пораст се види постепено, али стално нарочито код поврћа, млека, текстила, обуће итд. Иако је код неких врста довоз намирница смањен, укупан обим свих намирница по казује сталан пораст из године у годину,
Говорећи о недостацима и сла бостима који нису дали да снаб девање Београда буде још б6оље, Нинко Петровић је рекао:
— Погачки редови који су се до недавно пред поолавшицама огрева протезали данима, а често џи ноћима, говоре да није било увек дсвољно одговорног гледања на ову појаву премда се објективне тешкоће у снабде вању огревом нис могле изменити. — песташица и нередавност
__довоза неких врста поврћа и
воћа на нашим, пијацама, / као:
„кромтира, · парадајза, – паприка,
грожђа, јабука итд. не значе недовољност промаводње ових намирница као једини разлог, Нешто боља сирбтевеност. неких градова овим _ намирницама го. вори да је та могућност и код нас постојала, да су наша набавна предузећа имала више иництјативе, сналажљивости и за лагања у проналажењу а орга низовању чких извора за снаодевање Оеогпаља. Она су се више ограничавала само ва преузимању готових контингена та примљених од
Пред организацију снабдевања Београда се постазља задатак да се још више оријентише и води непрекидну борбу за изналажење нових заједничких извора на слободном тржишту, повезујући се са задружним | ортанизацијама, локалним властима 4 _масовним организацијама. Локална производња треба да пружи још већи допринос снабдевању. · Е
У расподели и продаји намирница на пијацама и продаз ницама мора се водити борба
за побољшање начина спаб-'
девања _ правилним, уредним транспортом и расподелом, бољом и правилнијом организацијом продаје.
Подизање наше трговине на виши културни ниво мора спроводити кроз _ стручних кадрова, уклањање штекулантског духа низ ње културнији однос особља према потрошачима, :
— Да би организација трговине и снабдевања боље одгозорила свим задацима, а нарочито да би се остварило непо'средније и "чвршће руководство, апаратом, пред Народли одбор града Београда и његов Извршни одбор поставља се задатак даље – децентрализације У руковођењу трговином и снабдевањем, На рејонске народне одборе треба више удела и самосталности у појединим областима и фазама тргозине и снабдевања, нарочито бриту о распореду и ралу продавница у рејону.
У области снабдевања, кћо и у свима областима делатности народних власти, треба се што тешње повезати са бирачима, са. народним организацијама и народним масама које ће помоћи да се отклоне многе слабости и пропусти 'и пружити лиректну помоћ за боље снаб-
девање“ те У 'лискусији, Која Је затим вестатла, народни одборници
указали су на пропусте У снаб“ •#
:
св. изградњу
пренети,
· Разделиће се око
девању: на непотребне редове, због којих они који највише раде често не могу да дођу до намирница које су им загарантоване, на недовољан број про давница, лош квалитет робе и недовољан асортиман, као и на потребу оштрије борбе про тив кулака који користе недостатак робе да подижу цене.
Бошко Ристић, повереник О: дељења трговине и снабдевања ИОНО-а изложио је план Одељења трговине и снабдевања да се трговачка мрежа разпрана поделом крупних трговач ких предузећа која су била су више гломазна да еластично 0бављалу свој посао. Стварањем мањих, оперативних предузећа, омогућиће се боља _ набавка и дистоибуцтја робе. Тако ће се организовати десет _ рејонских предузећа. за воће и поврће поред два градска која ће снабдевати _ Бајлонову и Каленића пилацу. Код извесних ћредузећа одвојиће се у потпуности прода ја од набсвке робе. Формираће се посебна градска “>авна пре дузећа за млеко, хлеб и месо и рејонска предузећа која ће се бавити искључиво продајом 9вих артикала, Стављањем ових предузећа под директно руководство пејонских народних Ол бота, омогућиће се боља контоола њиховог пада а бољи ра според продавнтца по пејонима. „Гранап“, прво трговачко предузеће које је основано у Београду, поделиће се ускопо _ на осам рејонских прелузећа, Код предузећа зл промет индустриском робом ићи ће се ка даљој специјализацији, којом 2 се постићи „бољи асоргтиукн. "И ка лител. Градско предузеће“ за текстил и обућу поделиће се на два прелузећа: за обућу и текстил. Градско гвожђарско предузеће поделиће се на предузеће за промет гвожђарског, електротехничкот _ материјала, боје и лакова,
Говорећи о ралу народних власти на побољшањ“ исхране радних Београђана, Бошко Ристић је истакао да ће у најско рије време до педесет хиљада радника добијати бурек за доручак. Сада се њихов број пење на двадесет хиљада. .Од 1 октобра, делиће се хлеб у векнама од о тног килограма чиме ће се постићи његов бољи квалштет. По факултетима и школама отвориће се бифен у колима ће студенти и ђаци добијати доручак и ужину. Осигу рано је Београду око 1.100 вагона кромпира за зимницу. 30—50 килограма по глави. Поред тога, биће довољно кромпира за днев ну потрошњу.
Рато "Дугоњић, секретар Извршног одбора Народнот фронта Београда, узимајући учешћа у дискусији, осврнуо се на реч народних одборника који су #стакли многе пропусте у снабде вању. Рато Дугоњић се нарочито задржао на психозн безразло жног страха, која је · настала међу грађанима, страха да неће бити довољно намирница. Ни на родии . одборници ни Фронт нису довољно учинили да међу
Добровољни радови на, пошумљавању Звездаре
грађанима разбију ту психозу,
„указујући им на стварно стање
ствари и, у исто време, шибајућа по оним недостацима“ у снаб девању који се могу са више труда отклонити. Та психоза за коју нема никакве потребе, омета редовно снабдевање, . јер би, лука, паприке, кромпира, купуса итд. било довољно за дневну потрошњу када га грађани не би куповали за зимницу. Проблем деобе – кромпира за зимницу је решен н нема никаквог разлога да се грађани даље због њега узнемирују. Снабдевање ће се, у целости, све више побољшавати упоредо са напретком производње и организационих облика трговине. Борба за боље снабдевање је део борбе за подизање животног стандарда радних људи која се води код нас на свим пољима, У тој борби, треба да се сви _ валожимо, _ испуњавајући своје дужности на свом радном месту, у њој треба да се ангажују ин оне домаћице које још увек нису укључене уб при вреду, зли најоштрије критикују грешке у снабдевању. Један од најтежих проблема у снабде вању, као и у другим секторима привреде, је недостатак радне снаге. Решење питања снабдева ња умногоме зависи од нас самих колико се у њему све мат ангажу јемо. .
Несумњиво је да има веома млото грешака у снабдевању. Градска трговачка мрежа недовољно је разграната. Колико ћемо моћи отвор! ти нових продавница, зависи ин од тога колико ћемо у нашој средити наћи људи који ће моћи у њима да раде: Исто: тако'оштро се поставља питање побољшања откупне мреже на терену. Са до сада откупљеном количином намирница пребацили смо стање од прошле године, али то још увек није довољно. Откупљивачи треба да побољшају свој рад и повећају откуп, јер за то постоје све реална могућности.
Побољшању снабдевања радвика допринеће и оснивање посебних економија При већим предузећима, које ће преузети Месло синдикално веће у заједници са МИОНО-ом. У изградњи Панчевачког Рита, на који су указали неки одборници, у побољша» њу његовог рада има читав низ пропуста који ће се отклонити јер су сви изгледи да ово По'љопривредно добро дође под руководство ИОНО-а Београда.
На крају је Рато Дугоњић у-. казао на предлог одборника Чопића, да народни одбор мира групе одборника које ће решавати проблеме снабдевања у заједници са повереништвом, преносећи им предлоге, искуства и сугестије из додира са: грађанима. Исто тако би требало форсирати групе по рејонима које могу окупљати грађане за помоћ у решавању. питања снабдевања.
Ове У пруна би пред Народним одбор одговарале за правилно
извршење својих задатака. Оне би допринеле преношењу задатака које. постављају народне власти пред грађане и, с друге стране, ђана народним властима. .
(: СУ 3
~
осиле сугестије гра-.
Из
ВЕЛИКЕ РАДНЕ АКЦИЈЕ НАРОДНОГ ФРОНТА
нашег албума
Београд: Технички факултет
ко
, +
74 паче
"; А: б:
=. Хо
"ВВ
Покажимо још једном љубав према своме граду и његовом напретку
| рошле _ недеље _ чланови Фронта Првог, Другог и Седмог рејона извели су велике радне акције, · Бригаде Првог рејона радиле су на игралишту Дорћол, у Повом Београлу, на Бетоњерки # друтим мањим локалним · радилиштима. Бригаде Другог рејона радиле су на Звездари, на копању рупа за саднице, на радилишту „Гајрел“, на подизању штампарије „Рад“, на радилишту код Соко-пекаре. и на другим локалним ралилиштима. Чланови бригада Седмог рејона радили су на изградњи трамвајске пруге Топчидер—Раковица, на. копању _ канала за подземне каблове и другим мањим локалним радилиштима. Заједно са члановима Фррпта Првог, Другог и Седмог рејона радили су и чланови Народне омладине, који су се такмичили у част Четвртог конгреса Скоја. На сва радилишта у Београду изишло је 7.000 чланова радних бригада. Тај број није малт, и поред тога сви рејони у одпосу на планиран број људи знатно су подбацили. Разлози тог подбацивања од 60% па и 70%0, леже у томе, што је по рејонима који су извели ове радпе акцике, извршења врло слаба или скоро никаква _ агитација, "Чланови Фронта су: обавештавани о тој радној акцији преко малих цедуља __излепљених на зидовима, кућа. Других форми _ агитација било је врло мало или их готово није ни било. Поред тога, ра-
влог подбацивања плана лежи и
у томе: што су'чланови радних бригада већ одвикли да _ раде
недељом, јер. већ прилично дуго
радне акције се'не изводе недељом. Но, требало је приликом агитације · члановима · бригада '0објаснити разлог · ове ет не-
; ум
. чињено.
РбЕТОЈАР 1 ЕЊ
дељне акције. Међутим, и том петању се посветило врло мало пажње, тако да је потпуно разумљиво што је на радилишта изишао знатно мањи број људи него што је планирано,
У недељу, 10 октобра, изводиће; се такође масовне радне -анпије, Сада ће те акције извести сви рејони Београда који прошле недеље нису учествовали. Тако ће Четврти рејон извести на радилишта око 4.000 чланова бригада, Радиће се на резервоару, Звездари, на стадиону ЦДЈА на Дому културе н мањим локалним радилиштима. _ Пети рејон планира да изведе око 8.000 чланова бригада. Од тога око 2.500 радиће на Звездари, око 3.000 на циглани „Трудбеник“ а остали ће радити на разним грађевинама и другим локалним радови ма. Шести рејон ће извести ка радилишта 3.700 људи. Радиће на Колектору, у улици краља Владимира, у улици Динка Рањине, и другим локалним рапилиштима. Осми рејон — (Земун) планира да изведе око 4.000 људи на радне акције. Радиће на изградњи станова, ка добру „Црвенка“, железничкој станиши Зе мун и у радној задрузл „Сутје, ска“.
Да би ове акције успеле, потребно је одмах приступити агитацији, п то никако онако ка“ ко је то за прошлу недељу уЧланове бригада треба путем конференција, преко група, преко основних организација
"и' улица подробно обавестита о
значају ове велике радне акције и азложити шм зашто се та акција одржава у недељу, и-, ако:то више није.пракса, Треба“ обгаснити _ бригадистима | како Београд стоји са испуњењем плана добровољних часова. Чланови Фронта Београда испунили су тај план-до сада за свега 56%, а до краја године оста:е свега још нешто више: од месец дана рада. Кала се чланрвима бригада ово одјасни, а затим об;асни и неопходност завршења _ извесних објеката (гушумљавања, станбене · зграде) и најсад потреба вавршетака — припремних
дова ва Извесне објекте који ће се подизати у 1949 години,, јасно је да ће чланови раџних бригада, и они који су. испуни“ ли своје обавезе, и они кон то још нису,-изићи у већем броју но до сада н заиста омогућити успешно _ завршавање свих радова, Извршни одбори основних ођганизација“ морају чвршће да се повежу са штабовима бригзла, а и са целом бригадом, да заједно са њима учествују у бригади, а не да, као што је био случа! про шле недеље, из друге основне ор ганизације Првог рејона не дође ви један , једини бригадист на радилиште, нако су на састанку на коме се дискутовало о масбвној закцићк _ присуствовали, претседник и секретар основне
- организације и начелник брига-
(Наставак на другој страни)
ла сте —– де Рт 6:
о Ше
- =
а тоа и пЕзЕје
мн а с
РАДЕЈ