20. oktobar
СА УЛИЦА
ОКТОБРА 1944
ЗАДРА.
петине
кодипдна експлоататорске влаУ давише западносвропског империјаанзма на прибалтичној тљу вародна призреда Љетоније, Естеније и Литваније доживела је страховито опадање. Индустрија машта натубила је тада у тим земљама свој некадашњи значај, као но текстилна пнду= стрија. Једно велико текстилно предузеће-у Нарви отпустило је од четрнаест хиљада радника дванаест, Десетоструко се смањио број радника у највећем естонском бродогратниту. У Литванији било је затворено 4:000 пре дузећа. Империјалцагм је претворио прибалтачне земље у аерарно-сировински прирепан занадинх држава.
Али трудбеници Прибалтика оборили Фу 1940 године своје реакционарне владе, Летонија, Естсишја и Литванија постале су совјетсне сонијаљистичке, републике. Врховни совјет СССР при. хватно је молбу овнх земаља да уђу
Уредништво- 8 - администрација
Ректора
у братску лородину совјетских народа. Настало је деба процната Прибалтика, Совјетска власт цружила је етромну и свестрану помоћ градовима и селима трију републиша. Рад на њиховеј сенијалистичкеј изградњи био је ирсмвнут нападом хитлероваца који су нанели огремну штету народној привреди и мултуртим установама Литвашије, Естоније и Летоније,
Цела Совјетска земља даје данас велини допринос њиховој обнови и даљем напретку. Норатна Стаљинова пјатиљетка нретставља за прибалтичке републике, у првом реду, пјатиљетку сопијалистичке кидустријализације, Рраде се заводи м фабрике, испитују се и користе шриродна богатевва првенствено минерали.
На примеру Талина, главнот града Естенске ССР, огледају се огремни резултати успешнег рада на народно-
Драг. · Јовановића Њ/ЉУ,
привредној и културној обнови њ 25 љем развоју.
Талин је по значају и величини трећа лука у низу совјетских прибстича ких лука — песле Лењинграда и Риге. Град има око сто педесет хиљада становника и претставља важан центар естонске индустрије машшна и текстила. Нре кратког времена навршила се четворогодишњица ослобођења Талина ед немачког-фапистичкег екупатора, Трулбеници главнег естенског града свечано су прославили евај дан н том
тел. редакције 20-44% н 24-852; администрацаје
приликом истакнути су резултати њи ховог истрајног и веома успешног рада ња обнови Талина, у коме је олупатов био порушио око половине цежоцупног станбеног фонда, школе, возорвишта, лучка постројења итд.
У току четири године трудбеници Талина даљи су четири миљиона добро вољних радних часова. Гради се у свим рејонима. - Обновљено је и изнева зграђено преке | осамдесет хиљада квадратних метара станбеног простара. Између Тадина и Ијаскуле саграђена је електрифицирана пруга. Перед
о се ПРОСТИРУ ДАНАМЊ)
ту
НАШЦГЕГ ГРАДА
ОКТОБРА 1948
У ТОКУ ИЗГРАДЊЕ...
успеставњене _ трамвајске | мреже, У граду је створена м аутобуска. Московски аутемебилски завод снабдео је Талин свејим одљичним зутебусима.
Обфневљена је индустрија Главног естонскег града, на: који етнала-60 од сто индустриске ирензводње. целе Републике. Мајповије и најусавршценије машине севјетске пронзведње пуштеве су у рад по обновљеним талинским предузећима,
У свим гранама културног живота осећа се снажан размах и напредак, Из године у годину расте број студената талинског Политехничкег ин. ститута. Тридесет шест шкела овег града похађа преке 20.000 ученика, У Талину раде 15 техникума, 10 град-
ских и дечјих сивдвкалних библио,.
тема, два дома културе, 15 радничких клубова итд,
Веома интензиван н плодан рад ра-
звија се у научно-истраживачким институтима младе _ Академије наука
2
Е ТЕРАЗИЈЕ
Естенеке ССР. рад Таљин (он се раније звао Ре. ваљ) пнестоји већ седам столећа, али сада ен први пут усмерава свој развеј на базн плана. Ово је једна од најбитнијих н најпетврднијих карактеристика новог, социјалистичког Та. лина,
Токем претстојећих пстнасст година у обневу и даљу изградњу Талина биће инзестиране једна милијарда и четири стотине милиона рубаља, а од тега 200,000.000 рубаља 38 шест до седам гедина намелиће се изградњи станова. Талин ће добити велике и желе зграде Академије наука, Дома на учника, Градског извршног комитета, министарстава, болница. Напоредо с тим, велика пажња посвећена је из. градњи заведских и фабричких објеката. Сецијалистички Талин ствара, уз припомоћ целе Совјетске земље, своју светлу сутрашњицу,