20. oktobar

МЕ оОначај радничко -

жбеничких за подизање ЖИВОТНОГ

адатак радничко ~ службеничких – економија је да осигурају обил но допунско снабде а: ње радника и службеника, да побољшају квалитет и квантитет хране радничко - службеничких ресторана и да им, у погледу многих основних нампирнаца, омогуће независност — од снабдевања на пијацама. – Радничко - службеничке економ "је треба у. току идуће године да дају важан допринос снабдевању трудбеника животним намир нишама и да утичу: на брже подизање њиховог животног стандарда. Месно синдикално неће“ Београда, у сагласности са Министарством пољопривреде НРС и Претседништвом владе НРС, начинило је план према коме. је већим предузећима или групама предузећа, Београда, додељена извесна количина слободног земљишта, претежно у Панчевач-

· ком = Земунском срезу, за о снивање нове 33 радничко - службеничке економије. Спровођење овог плана треба да, уз друге мере, као што је побољшање рада пољопривредног добра „Пан чевачки Ришт“ ми бољег довоза вамирниша, омогући добро онабдевање Београда.

До септембра је у Београду организовано и радило 26 ековомија, које су у току августа са 1.140 хектара земљишта дале 103.758 килограма поврћа, 9.508 килограма меса и 3.500 килогра= ма масти, поред јесењих усева који нису још приспели. На 0овим економијама 296 хектара засејано је поврћем, 603 житарица ма, док је 296 хектара остало необрађено. Резултати досадашњег рада радничко + службеничких економија нису заповољавајући због тога, што им није обраћена довољна пажња им пружена довољна помоћ како од месних власти, тако и од масовних организација. Управе пре дузећа се нису у довољној мери 'ивтересовале за, развој економија, а понеке, нису за њих ни одобравале кредите које прописује Уредба, Ни радни колек тиви нису схватили довољно важност пуног ангажовања у поли зању економија. Економије „Поо свете" в „| маја“ у Кијеву, на пример, пружају жалосну 'сли-

| паљљаао с видеа мала ал за ава

слу-

"економија стандарда трудбеника

ку јер је земљиште варасло коровом. Готово општа карактеристика _ радничко - службеничких економија је недостатак пла, ва рада и евиденције, Негде је био засејан само кукуруз или пшеница, неке су лате и сељацима на обраду. Многе су не- | стручно обрађиване или се за њихову обраду _ употребљавала само добровољна радна снага радног колектива, па је разумљиво да нису могле дати боље резултате,

Да би радничко - службеничке економије заиста дале оно што се од њих очекује, треба њихов рад, од самог почетка, по ставити на правилну основу. На њима треба да се развија повртарство, свињогојство, живинарство, пчеларство ш кунићарство —- све оно што може брзо и ефикасно ' да побољша исхрану.

Неопходно је да руководства економија одмах приступе плавирању шта ће засејати на својим економијама у току идуће године, шта ће на њима. изгра“ дити, колико ће стоке набавити. Хитно треба организовати производњу раних расада, набавити алат, радну снагу њ све оно без чега се не може ни отпочети рад. Планове рада економија тре ба изнети пред целе радне колекливе зашнтересовати их за њих, саслушати њихове тредлоте и примедбе. За правилан рад и напредак економије један је од најважнијих услова да еб у њему стварно ангажује цео рад ни колектив. То не значи, да економија може опстати без плаћене радне _ снаге, _ досадашње шокуство то најбоље _ доказује, али у сваком радном колективу може се наћи стручњак и. љубитељ разних пољопривредних грана пчеларства, _ повртарства ила кунићарства. Такви људи могу бити, са својим саветима и предлозима, од неоцењиве користи у почетку рада сваке економије. У набавци стоке, инвентара # радне снаге радни колективи, Ру ководства предузећа и економија треба да развију максимум сналажљивости а инвентивности. Корисно би било да се повежу са сеоским набавчо ; задругама или сељачким радним задругама у близини своје окономије, да претресу“ могућноста свих локалних извора.

. Упосли.

и транспортни

мн и ( 2478 А ЗА .Е ПАРК НИЛА Мир ЗАКАЗАН а Па а ЈЕ Е “ Ме у пр ЕЈ а 5 др УП Ми РЕД ИЕ ла. о + ПА Мр а ђ ју = Ју ТЕ у „и „ 7 Н + ; И и Ма Р | 3 р Ма : И 5 | у у ј | ; Е: Е ја · а , 5 (и р – и ( Е – === о ои Јљ- ЛИ 1 а то

Београду су доскора: постојале извесне категорије радника који се

х нису налазили у неком одређеном и довољно регулисаном радном односу. У ту групу спадали су, пре свега, тестераши, затим носачи, транспортит радници, чистачи обуће, мерачи на уличним вагама и улични продавци разних артикала. Услед честот мењања места рада и врсте посла, ови радници, У многим случајеви“ ма, нису били осигурани код Државног завода за социјално осигурање, нису плаћали порезу итд. Наравно, да је то до вело до немогућности евидентирања тих људи, а самим тим и до немогућности њиховог планског _ искоришћавања У привреди =—— ма ла се, као што је познато, у многим важним гранама при

довољна радна диспиплуива и знатна флуктуација ове радне

снаге, основни је разлог што

се није могао потпуно остваритиплан Одељењарада ИОНО да тестераше запосли као сталне раднике у Градском преду“ зећу »Отрев«, које је имало могућности, а и потребе, да их И поред сталног на“ стојања да се како-тако евидентирају, још увек у Београду има око две стотине тестераша који се, често мењајући своје занимање, не налазе ни у каквом одређеном радном односу.

Велику тешкоћу задавали су радници који нису укључени у Агенцију за транспортни рад, Као и један део обалских радника који раде на утовару и истовару железничких вагона. Њихово пи тање претстављало је посебан проблем којим се дуго времена бавило Одељење рада ИОНО. Број таквих транспортних радника њије био велики — па и пак су опи сачињавали 15970 од укупног ароја свих транспорт“

"их радника у Београду; Проблеми и тешкоће око њих у-. љање свога посла.

ГРАЂЕВИНСКО ПРЕДУЗЕЋЕ СРБИЈЕ

„ЈАСТРЕБАЦе_

КРУШЕВАЦ

Предузеће изводи радове у Крушевцу и околини и то високу градњу и

градњу индустриских објеката

И и

Државни срески магацин

БЕЛИЦА“

БЕДИ АВА

Снабдеза Срез беличк текстилом, гвожђаријом,

слободног и гарантовано

и свим врстама робе, као:

тиклима исхране у својих 13 п

Телефон бр. 85 улици Гемерала Миљајеви 60.

| .

Мата

Текући рачун бр. 3002613

СВЕТОЗАРЕВО Стаљинова бр: 64

пнпнаи | Телефон 89

колонијалном и свим арродавница — робом г снабдевања. Ц

- да

ДИРЕКЦИЈА КРАГУЈЕВАЦ

де осећа велика · потреба за радном снагом. Питање тестерана нарочито —

бе било озбиљно-и тешко, Не.

главном су исте као, и код те“ стераша. Но, поред тога, многи од 'непријављених транспортних радника прекомерно су дизали цене за своје услуге, кад Агенција тренутно није била у стању да предузећима стави на расположење дозољно своје радне снаге за утовар и истовар вагона, шлепова итд.

На сличан начин постављало се и питање носача; затим чистача обуће итд. Извесне околности још више су компликовале ова питања, Нарозите те» шкоће задавала је чињеница да су, на пример, носачи били регистровани код Одељења сао браћаја ИОНО, а чистачи обуће код Одељења индустрије и занатства. _Изучавање. разних проблема, ових врста занимања,

међутим, показало је ла су она.

сва тесно повезана. међу собом и да се своде на питање правилног регуљисања радног односа. ј

Да би коначно т правилно. решио читав овај комплекс пи-

„ тања, Народни одбор Београ-

Да донео је на свом послед"њем заседању одлуку о реги“ етрацији и дозволама за рад носача, тестераша, транспорт них радника, чистача, обуће, мерача на уличним вагама и У "личних продаваца пвећа, воћа, пића, слаткиша и других сличвих- артикала. јр Према прописима ове значајне одлуке, сва та лица морају се регистровати и добити дозволе за рад да би могла обављати своје послове на улицама и другим јавним местима У Београду, Њихову регистрацију вршиће Управа за радну снагу при Одељењу рада ИОНО. Она ће им, исто тако, оверавати и дозволе за рад, које ће издавати Одељење трговине и снабдевања ИОНО. У споразуму са Месним синдикалним већем и синдикалном подружницом носача, ·Управа за радну снагу начиниће распоред носача по одређеним местима. Транспортни радници" пак, који нису укључени У Агенцију за транспортни рад, мораће да се пријаве Агенцији

да би могли наставити "обав-.

' Он

(ран

ТАМА |

1 |

па у.

% ј . п

о Телефон 60. 6

, ~

"ПРЕРАЂУЈЕ

Туна Радове обара Беала о регст

носача, тестераша, транспортних радника, чистача обуће, мерача на уличним вагама и уличних продаваца разних

Према одредбама ове одлуже, регистровани носачи и тестераши дужни су да носе на капи или на оделу једнообразне регистарске бројеве које ће им издавати Управа за радну снагу. Против решења Управе "за радну снагу незадовољна страна 'може се жалити Извршном одбору НО Београда, чије је решење коначно и оба“ везно, Прекршај одредаба одлуке и обављање послова који

' се косе са њеним прописима, казниће се новчаном казном до 9.000 динара. Административноказнени поступак и казне за прекршај · спадају У 'надлеж сност рејонских народних одбора, по прописима основног Закона о прекршајима. Сва лица која желе да обављају поменуте послове морају се ре" ристровати у року од месец дана после ступања на снагу нове Одлуке о регистрацији. Контролу над њеном применом вршиће рејонске инспекције рада уз помоћ осталих органа народне власти.

Одлука о регистрацији има велики значај за регулисање и побољшање _ положаја транс: портних радника, носача, тестераша и других категорија радника који су обухваћени овом одлуком. У првом реду њихови радни односи биће регулисани. Транспортним рад“ ницима. који до сада нису били укључени У Агенцију за транспортни рад, омогућава се да добију обезбеђен посао, да се осигурају код Завода за с0цијално осигурање, да добију Р-! карте, да добију обезбеђен смештај и исхрану итд. Што <е

тиче чистача обуће, ИОНО- на _

мерава да их смести У једнообразне бараке, које би биле размештене по најпрометнијим местима града, како би се чистачима омогућило обављање посла и у случају невремена.

"Одлука ће знатно користи. ти установама, предузећима и грађанима који се користе Услугама носача, тестераша им других лица која обављају сличне послове. Доскора готозо је било уобичајено да се. | ва услуге транспортних _ Рад“

телеграм:

«у томе што ће она омогућити

оним способностима и склоно-.

-мену Одлукео регистрацији,

Производи: све сапунске производе, јестиво уље, глицерин, као и парфи- РА _ мериско-козметичку робу у првораз“ 4 редној изради и најбољем квалитету. # Купопродајни уговори закључују се · у Главној дирекцији хемиске инду- 4 + стрије, Београд — Ђуре Ђаковића уље ~ бр. 78, телефон бр. 22-146. ЗИ, Препоручујемо својим потрошачима да за парфимериско-козметичку робу. блатовремено склопе уговоре. Сва ближа обавештења тражити директно од фабрике, телефон бр. 22,

МЕРИМА, КРУШЕВАЦ

Га тај

СТРАНА 7.

„

Пи

артикала

ника или чистача обуће плаз ба далеко више од максимира. не цене, Ступањем на смату _ нове одлуке о регистрацији | коначно ће се решити и питање цена. И по НИМ Велики значајове одлуке ји

"ЈЕ У га

да се најзад евидентира и најцелисходније искористи знатан контингент радне снаге која је потребна у важним гранама наше привреде, а ко- | ја је до сада била ангажована | на мање важним пословима. Приликом регистрације лица | која су обухваћена овом ОДлуком, Упраза за радну снагу пружиће могућност знатном и броју да се, према својим рад ЈЕ !

стима, запосли у разним гра- Ију нама привреде где ће имати пристојне плате, повољне услове рада и могућности 3а стручно уздизање,

за правилну н' успешну трао

потребно је да и сами грађа-

ни помогну рејонске инспек~ " ције рада и друге органе на Ш: родних власти У спровођењу њених одредаба. У том циљу заинтересоване синдикалне ПО дружнице и основне органи ( зације Народног фронта тре~ , ба да објасне своћим чланови“ | ма садржај ч значај ове ва жне одлуке.

Не“ су се историски датуми писали малим почетним | словом, Као што све живи, живи и језик, У животу језика показало «се да је боље зко се историски дату« ми пишу великим почетним словом.

Један пример: Мађарска буна. Ма"варн су имали много буна, али када се напише великим словом Мађарска буна мисли се на 1548, Исто о, пре Првог српског устанка имали су Срба доста устанака. Али када се напише великим словом Први српски устанак, то значи 1804.

Због тога данас пишемо великим почетним словом: Француска револу- | ција, Октобарска револуција, Париска комуна, Двадесети октобар, ' Ме

_ ПРЕДУЗЕЋЕ _ за ПРОМЕТ ЖИВИНО

- _ Крушевац

6. сухомеснате производе

ОКУШУЈЕ . _______-преко Савеза земљорадничких задруга | и. среских откупних предузећа

живину и перје |

ВРШИ ИНКУБАЦИЈУ ПИЛИЋА _

ми ПЕРЈЕМ