20. oktobar

' (се, међутим, само на

"планови _ предвиђају

ПОШТТАРИНА ПЛА ЋЕНА У ГОТОВУ

Б

инвестиционих радова у 1949 години.

пред члановима Фронта

ланска комисија Београда поставиша је пројекат плана ва имвестиционе радове који ће се изводити у нашем граду 1949 године. сагласлости са | ИОНО Београда Градске одбор Фронта Београда донео је решење _ да се овај пројекат изџесе на широку дискусију пред основне организације Фронта. Исто тако. у основним организацијама Фрон та дискутоваће се и о пројектима инвестиционих планова рејонских народних одбора, Циљ ових дискусија је да се кроз њих сваки радни грађанин, сваки члан Народног фронта _ упозна са пројектима инвестиционих планова народних — власти, да их проучи и да стави своје сугестије, предлоге и примедбе за њихову, евентуалну, допуну и чзмену. Градски и рејонски инвестициони планови за 1949 годину треба да буду, у највећој могућој мери, одраз стварних потреба = жеља грађана а. Колико ће они то и бити, колико ће одговорити својем задацима, зависи и од тога колико се радни људи, они којима су најпознатији услови жи вота и потребе њиховог краја, ангажују на њиховом коначном постављању.

Задатак дискусије о пројектима ' градског и рејонског инвестиционог плана не ограничава њихово претресање. _ Детаљна _ разрада пројеката градског и рејонских

„инвестиционих планова треба да

«дружи смернице за постављање планова рада основних организација Народног фронта. Градсти план предвиђа изградњу крупниих и важнијих објеката на те-

ији целог. ррада.

изградњу иза објеката од првенствене "важности за њихову _ територију. Планови основних организа-

уција. Фронта треба, међутим, да

предвиле мање објекте које би чланови Народног фронта _ мо'гли сопственом снагом и сред"ствима да изведу уз мању но моћ. рејопских народних одбора у материјалу, новцу и стручно! "радној снази. У те планове би ушли ситни локални радови, мали по обиму, али од велике важности за живот становништва у крају где Се налазе, као поправка калдрме, подизање че сми, градња пута, оправка пута, изградња кућа, скверова, дечјих

Рејонски.

игралишта, Планови | основних организација не треба да буду постављени по неком шаблону, већ да носе обележје специф „4ности свога краја. Као пример могли би да послуже – планови неких организација Фронта — на крајњој периферији нашег града, Седмог режуна, на пример, чији су чланови калдрмисали низ улица на својој територији.

Планове основних органкзација Фронта треба, дакле, постављати у сагласности са градским и рејонским инвестиционим пла ковима, ангажујући у њима пуну иницијативу народних маса. После детаљног претреса пројеката инвестиционих планова народних власти треба изабрати планску комисију која ће поставити, на некој од идућих конНференција, на дискусију предлот плана _ основне _ организације. Приликом постављања планова оргатизација _ Народног фронта за 1949 годину, треба користити искуства у планирању које је показала прошла година. Прошлогодишњи планови организација Народног фронта, испољали су, током извођења, недостат ке које треба ове голине, правилпим планирањем избећи. Пр-

„ви и најважнији услов да се то

постигне је добра организација и широко постављање конфереч шија чланова Народног фрошта које ће о њима дискутовати. Њуи хове предлоге, примедбе ш сугестије треба чланови новоизабраних планских комисија _ да прикупе да би им служили као база за постављање _ предлога плана осповне организације, Ни један од прошлогодишњих планова _ организација _ Народног фронта не можемо истаћи _ као пример: како треба“ планирати, Ррихова је општа карактеристика да нису предвиђали довољно реалне им довољно конкретне обавезе. То се показало допниз, када поједини предвиђени радови уопште нису извођени док су саме потребе наметнуле извођење низа непредвиђених радова Седми рејон је планирао, на пример, радове на Звездари, па због удаљености уопште "није на њима учествовао, док је на изградњи улица свога краја пости гао лепе резултате. Чланови Народног фронта Првог рејона, пре ма плану, требало је да раде на Звездари, а Другог рејона на Новом Београду па, исто тако, због удаљености ни једанпут ни

су изишли на радилишта, денциа нових планова органи-

зација Народног фронта треба.

да буде да предвиде највеће учешће на изградњи објеката у својој близини, на самој својој територији, где ће моћи да окупе највећи број добровољних радника који ће од свога рада да осете најнепосредније резултате н користи.

Прошлогодишњи планови предвиђали су често само обавезе у добровољним часовима и радној снази не везујући се и за о дређене радове на појединим об јектима. Планирало се, често, скоро напамет, без неке тешње сарадње са народним властима в техничким руководством ни изградње предвиђених објеката. Стога се и могло догодити ла Шести рејон узме претерано ви) соку обавезу у броју добровоље них часова, а Први рејон = Земун сувише малу, па проценат · извршења њихових обавеза — не показује стваран однос соната ин залагања. Планови организација Народног фронта за 1949 годину треба да буду много конкретни ји у обавезама и роковима извршења, Исто току, зао што ;з важно планирање и извршење плана основних организација, важна је евиденцта о постигнутим резултатима. Свакњ члан Народ ног фронта треба да буде упознат са резултатима свога рада као и резултатима рада своје основне организације и њеног такмичења са осталим основним организацилама,

Најзад, потребно је још јељ ном подвући да и поред огромног значаја добровољних радова Народног фронта у изградњи Београда, планови основних ор-

„ганизација не смеју, као што је

то већином било прошле године, да се у велико; мерк на њих ограниче, већ да шпроко обухвате сву многострану, политичку, културну и просветну делапност Фронта,

Правитно _ постављање _ год шњих "иланова рада за 1949 годину најважнији је дапас задатак и руководства и чланова основних организација Народног фронта, јер је правилно планирање неопходан _ услов _ добре организације рада у извршењу многобројних задатака који се пред Народни фронт Београда постављају у трећој години Петолетке. ;

9 а рка

2 : Ху пио

"њие а:

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН,

|

ПЕЛЕ БАНИ

„| изабран за почасно! академика.

35

са == ; Српска академија наука, на својој годишњој скупштини од 12 марта 1948 године,

забрала је и прогласила маршала Југославије Јосипа Броза-Тита за свога првог почасног ' члана, узимајући у обзир његово лично стваралаштво у организовању и вођењу Народноослободилачког рата и његове личне заслуге у изградњи социјализма у нашој земљи. Јуче је у свечаној дворани Универзитета, у присуству академика, чланова Политбироа Шентралног комитета. Комунистичке партије Југославије, претставника Президијума Народ-

не скупштине ФНРЈ,

високих руководилаца наше Армије, министара Савезне владе ш

Владе НР Србије, Народног фронта и других масовних организација, као и великог броја научних и културних радника, другу Титу предата Диплома првог почасног члана Срп-

ске академије наука.

Тиме је Српска академија наука, највећем сину, вођи и учитељу

наших народа другу

Титу,. одала оно признање које он и заслужује, јер је такав избор највиша почаст коју

Академија може пружити.

| Завршен је претпоследњи перчод међуградског такмичења

КА ИАТА ТОРИ ТИВАТ ТАТА

СКОПЉЕ =

поново град • победник

остварење великих задатака Петогодишњег плана и вели. чанственог дела — из социјализма у нашој земљи, Народни фронт _ као најмногобројнија масовна организација итра једну од најважнијих улога, Мобилишући У разним акцијама на подизању и изградњи читаве земље милионе. својих чланова, Народјни фрошт бележи из дана У дан све веће резултате радних победа.

Да би се изградња земље што брже остварила фронтовске арганизације главних градова наше домовине ступиле су на почетку ове године у међусоб то такмичење. Свака два месе ца' Извршни одбор _ Народног фронта Југославије граду, који је постигао најбо ље резултате у такмичењу, пре лазну заставу. '

. Међуградско такмичење. је већ ушло у своју завршну фа у. Ових дана у главном граду Народне Републике Македони.

градње

је, Скотљу, одржана је међугр: на ко ој су присуствовали делегати

градска конференција

додељује,

Љубљане, Загреба, _ Сарајева, Беопрада и Скопља, Делегат Титограда није присуствовао. На конференцији су упоређе-

„ни резултати у добровољном

физичком раду и резултати У развијању сарадње села и. гра да, постипнути у току септем. бра и октобра месеца, На окнову упоређених резултата на добровољном раду, Народни фронт града Скопља постигао је најбоље резултате, и тиме по други пут у овој години 0евојио прелазну заставу за међупрадско такмичење, . Народни фронт: Скопља по стигао је најбоље резултате у добровољном физичком _ раду зато што је успео. да мобили.-

шре на. извршење радних зада-

така највећи број чланова, У току протекла два месеца од 53.403) члана · Народног фронта у радним акцијама узело је' у. чешћа 50.180 бригадира, што У процентима износи преко'98%, од, укупног брођа чланова Фрон та: Чланови Фронта града Скопља дали су у овом париоду 619.504 добровољна радна часа

_У вредности од 8,017.555 динара,

сви резудтати, који су.

__девање грађана Скопља,

мното бољи но у прошлом уме месечном периоду, постигнути су захваљујући доброј органи зацији посла и правилној и све "страној агитацији за радне ак ције. Сем тога, у овом перноду формиране су екипе које ву вршиле анализу рада бригада,

и одмах отклањале недостатка ке у раду и помагале у орта« жизовању радних акција,

· Чланови Фронта Скопља радилн су ва подизању административних зграда за седам министарстава. Подизањем 04 вих зграда оспособиће се ве лики број станбених простом рија, и због тога овај рад чла "нова Фронта значи велики до принос у решавању станбеноиг проблема. Поред подизања вих административних зграда, „чланови Фронта Скопља узи"мали су учешћа у изградњи ве; ликог броја станбених зграда, од којих су многе већ заврши не. Да би се побољшало снаби да би се што већи број жена мо„гао укључити у привпеду, ма

(Наставак на Ф . фругој страни) = :