20. oktobar

| СМРТ ФАШИЗМУ ==

СЛОБОДА НАРОДУ “ Миа» .

БРОЈ 210 ГОД. У х

г вадесет деветог „новембра не ав. у - = риског. Другог ваелани Ал (твар. на се заседања Уставотворне ; Олие. |

Двадесет деветог новембра 1945 године У, гавотворна окупттина Демократске Федеративне Југославије, проглашаваћући нашу државу као Федеративну Народну Републику Југослави ју оза: конила је све оне револуциднарне преображаје, који су се дого дила у структури и политичком животу наше земље п ваших без рода у току. ослебодилачког рата против фашистичких окупатора

и домаћих експлоататорских класа, које су се ставиле у његову

скупштине и проглашења _ Репу-

' РЕРКОУ, Ме ако су темељи државне организације нове Југославије поожени још много раније, на Првом и другом заседању АВНОЈ-а, киме се не умањује значај историске еклараци е ставотворне скушштине о проглашењу Федеративне Народне "Републике Југооазије Напротив, то само појачава значај овог историског дога| ђаја, када су „наши нардди заувек и формално скинули са дневног реда монархију и прокламовати јединствену вољу да са свога победоносног пута уклоне све оне препреке које су их ометале у демократском развитку ка националној равноправности и социјалној правди. , . __· _ Захваљујући победоносно) народној револупијина место" старе' Југославије, кода је биле земља терора и насиља, суровог напионалног угњетавања и бездиштне експлоатације, никла је нова, независна Југославија, братске акдница _ равноправних народа, Власт је прешла у руке радни. маса, које својим снагама изгрг ђују своју државу на бази нове наро,ае демократије. Период учвршћења тековина Народно-ослободилачке _ бор. ж нове народне власти, н припрема за широку социјалистичку И. градњу, могао је бити тако Ффелатинњ, „~ратак зато, што се у ток, 'Народноослободилачког рата извршила наша Народна 'револуција, која је, захваљујући руководству радничке класе и њене Комунистичке партије, добила социјалистички карактер и решила основно питање. социјалистичке револуције питање свргавања кашиталистичке буржоазије са власти још у току рата. ; Зато је 29 новемб празиви стварања и проглашења наше Републике — у исло време празник наше Народне револуције. После априлске капитулације старе Југославије, Комунистичка партија Југослашање мобилисала је и организовала народне масе на бази борбе против фашистичких завојевача и, издајника свих врста. КПЈ је могла да изврши ту улогу иницијатора и ортамизатора Народноослободнлачке борбе, јер је она била једина општегугословенска партија која је, захваљујући свом доследно антифашистичком ставу, могла да у једиши све наше народе у је динственом патриотскам отпору. Неролпоослобојалачка борба Југосл је почела је партивамлесккм акцишама ком му се развилале у правцу, подизања . општег ' народног устава. Поли„ичко и војно руководство устанка на челу

са другом Титом, развијало ле општи народни устанак, јачало 8.

челисило војне јединице у непрекидним борбама, подизало руководеће кадрове, развијајући из партизанских одреда чврсто језгро регуларне“ војске, „способне да коначно уништи окупатора у нашој вемљи, Дуг и тежгк био је процес стварања Народне војске, „ер се наша народна војока рађала из малих партизанских одреда, стварала се од голоруких родољуба, сељака, радника, поштене интелигавције, омладинаца града и села, који су се дигли на устанак у борбу против окупатора и његових плаћеника“, (Тито). Стварање пуларне Народнсослоболилачке војске Југославије крајем 1942 тодине друг Тито је окарактерисао као највећи дотадашњи успех народног устанка у Југославици. . 4 Борба против окупатора била је и остала у току ослободт| ког рата дрви и назважнили, задатак, јер је с једне стране ознаа борбу против главне опасности која је угрожавала физички (опстанак наших народа, а с друге стране значила је помоћ наптих арода — према њиховим 'молућностима — Совјетском Савезу и вој херолско! Шрвеној армији, чија је победа над главним фаистичким снагама омогућила успешан развој и победу наше Наноослободилачке војске, Али питање непоштедне борбе против окупатора постављало одмах друго питање; каква ће бити нова Југославија која се ствара у тој борби, „Према томе, каже друг Тито, није било довољно позвати само народ у борбу против окупатора, под тако тешким условима већ се морало у исто време дати народу н перспективу за бољу будућност“. (Комувист бр, [). Признајући вероду демократска права, која су му старој Југославији била отета, ослободилачка борба показивала је народним масама да ће њихова будућа домовина бити боља од старе. · Формтрањем демократских органа народне власти у облику вародноослободилачких одбора, народне масе су на делу, у пракст оствариле своје демократске и националне тежње, Преко тих

пе -=-—-=

а

ПРАЗНИК НАШЕ

а три године од Првог ;

Ју ла

Х

_ ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

Маршал Тито

тековина Народноослободилачке борбе, метти народи су видела перспективу своје борбе. Основле радпе масе свих народа Југославије, предвођене КП Југославие, повезале су се кроз борбу у један чврст демократски савез, који је био кадар да новој Југославији да истински демократски лик. ,

У: периоду између Првог ф другог заседања АВНОЈ-а "наш народноослободилачки покрет извојевао је одлучујуће војничке и политичке успехе, У тешким борбама Четврте и Пете офачвиве, Народноослободилачка воска Југославије изнишла је као победник и очеличена изнутра и обогаћена великим војничким искуством, тако да је за кратко време повратила и проширила цризремено изгубљену слободну територију. Упоредо са војничким успесима народне војске, ширио се ослободилачки фронт народа Југославије, обухватајући све нове и нове народне масе шуром целе наше земље.

У том периоду до краја се разголитила огавна политика ју гословенске буржогвије, која је још 1941 године, настављајући

своју предаприлску политику, пошла путем националног изло ствау

отворече сарадње са окупатором да би спречила сваки демосирапмохи покрет народних маса и осигурала свој ранији положај експлоататора то угњетача. Д

Све ове чињенице, као и приближавање одлучних борба са окупатором за: коначно ослобођење наше земље, омогућиле су и

неодложно постављале да се учврсте дотадашњи успеси и да се. озаконе и предузму нове мере за унутрашњу организацију држеве

која би одговарала демократским. и националним тежњама народних маса, Развитак народноослободилачког покрета омогућио је да

—— С радним победама усусрет великом празнику |

ж с РЕКТОРА _ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА Шу, ТЕЛ. 20-4435 Ж

ПОБЕДОНОСНЕ НАРОДНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

наши народи створе своје ново држано руководство и да емипрант“ ·

ЕМ | у

. ( | а | Ре ДА 42 и |

ц

ској краљевске влади одузму право да ваступа интересе наши народа. То је учињено 29 новембра 1943 године на Другом заседању АВНОЈ-а у Јацу, и зато је 99 новембар. дан постанка наше нове народне демократске државе и празник наше народне ревелупије, | | А 5 + | Друго заседање АВНОЈ-а, иако формално није донело #4какав изграђен нов устав, несумњиво претставља један од накрупе нијих и 'најдалекосежниих догађаја у историји наших народа. Одлукама, које „су донесене 99 новем. а У Јашцу, озакоњена је демократска народна власт која је настала и развила се из осло бодилачке борбе наших народа, Тим одлукама народи Југослав 1: постављају своје међусобне, односе на, бази федеративног упутрашњег живота у јединственој државној заједници — Федеративној Југославији. Тим одлукама потврђенијсу народноослободилачки од» бори, као најдемократскији облик нове народне власти, Истовре» мецо створени су, из њих израсли, виши форуми те власти: Анте фашистичко веће народног ослобођења Југославије, као врховни за“ конодавни. а извршни орган и Национални комитет, као врховни на“ редбодавни и управни орган. Е Овим одлукама ударени су основи истинској, демократе с «ародно; држави. Друго заседање АВНОЈ-а са одлукама, које су биле одргз снаге народноослободилачког покрета, одиграло је громну улогу у развитку народноослободилачког устанка и даљем развицању #еродне револуције, Е 3 Радничка класа, на челу са својом Партијом, успела је да у току пата осујети паклени план буржоази;е да народној борби оду• зме карактер ослободилачког народног рата п да јо; наметне Карактег грађанског рата, како би одвојила Комунистичку партију као рукородкоца народног устанка од једрог дела нашег народа. Захваљујући правилео политици и правилно; прамени, учења марксизма лењинизма од стразе- ЦК КПЈ о-пролетерској револуцији и дик-

лучујућу“ улигу играо Совјетски Савез, радне мамистичком партилом Југославије, довеле су сво“ 3 е он мезависност до коначне по је, узеле власт у своје руке н тиме створиле уславе за прет ње Југославине у социјалистичку земљу. Зато се у програму КПЈ каже: „Специфични карактер револуције у Југославији јесте у томе што је одлучујућа битка између есловних сксплодататорских класа, Сурок зе и велепоседника = с једне стране п радног народа. на челу са радничком класом, под руководством КПЈ — с друге стране, извогевана у условима ослободилачког усташка против (раш освајача, ва фропту борбе против националног издајства, чији је стожер била буржоаска ре: акшиса, на фронту борбе која 2 била нераздвојни део општег ан» ИАТА 4 4Ј ; Само "вахваљулући таквој линији ·Партиле, народи Југославије изншли су из ослободилачког рата са већ формираном државом и могли су да у релативно кратком времену обнове ратом раде рушену привреду ичда приступе социјалистичкој изградњи своје слободне домови:е.

Без „револуционарних преображаја, извршених у току рата, без такве револуцице као што је била наша, не би се могла ни за мислити таква послератна стваралачка активност широких народних маса, на изградњи своје земље,

Од почетка 1947 тодине у нашој земљи _ почела је велика борба у подизању и препороду наше земље, почела је борба за из-

" , вршење Петогодтшњег плана, за социјализам. Стваралачка 8ницијатива маса и широко сошићалистичко такмичење постали су метод рада у нашој земљи. Овака нова година дошоси нам све веће и веће радне победе, Нове фабрике и заводи, електричне централе и нови индустриски комбинати, задружни домови, нозе пруге и путеви. почињу да мењају лице наше земље и саме наше људе, Југославија

се претвара од заостале полу-колакијалње земље у напредну индустрисду социјалистичку Југославију.

Изпрађугући социјализам у својој земљи- народи Југославије стоје данас на страни мира, демократије, на страни напретка и со пијализма — у табору ' антитмтефријлалистичких снага исто онако као што су за време Другот светсиот рета часно испуњавали своју ду"жност према главној снази, демократије и мира, према великом Сов= јетском Сгвезу.

Бијући битку 32 испуњење друге године Петогодишњег палапа, наши радни људи прослављају 29 нозембар у знаку великих раде тих победа. Пут југословотских народа, обележен историским ФОЛлукама од 29 новембра 1943 године, показао се као једино могул и исправан пут. .

Нова Југославија, на челу с другом Титом, развија данас

· даље- велике тековине народног устанка и смело п непоколебиво, #

поред свих препрека и тешкоћа, корача великом циљу свих народа Југославије — ка социјализму. :

рата, у коме је се предвођене Ко ју борбу за национално < беде "чквидирале отпор 06

рата“ (Притрам КИЈ)

Данило ПУРИЋ

татури пролетаријата у условима ослободилачког антифашистичког ·