20. oktobar

1 па

, у

РЕД СВРШЕТАК ДРУГЕ ПЛАНСКЕ ГОДИНЕ | ни

Неизвршење г

__ снижења пуне цене | _ коштања код предузећа.

и,

2 Предузеће

“-

"1 ј

[ пе

ола

4 ИК У. есла" 0.

: испуњењу плана мисли сва

„ки радни човек у предузе| ћу „Никола Тесла“ и џмнотв од њих, свакако, не верују да ће имати успеха, изгубили су поверење у своје снаге. Није ни тудо. Фабрика“ електричног мате-

; | пирке „Никола Тесла“ је једно - у ове године стално подбаши“ „вало план услед објективних те“ | шкоћа, а и субјективних недоста __ така Да тешкоће нису несавла"диве, показали су многи моменти из овогодишњег рада, када — је _ овај колектив у извесном крат_ ком перноду показивао успехе,

·___Подбацивање плана пије у ко свим месецима ове године било __ подједнако. У појединим _ месеЏћ; шима радни колектив је живнуо, __имао успеха, а после се опет бр ~ зе малаксавало.

ДЕ У току првог нотугодтита > дан је подбациван све до маја ___ месења, тако да је дошло у пиг _ тање испуњење полугодишњег ___ плача. У јуну месецу одржана је _ конференита ша којој је колек тив примио обавезе. Крајем јуна је било успеха и великог према“ "шења месечног плана, за читавих

ђ Њ 180%. и тиме опемотућенто сува=

_ ве велико пвопбацивање полуво | дишњег плана, који је остварен _ ва 82,7%.

7, У другом полугодишту _-тлан И: је всто тако подбациван. У окто | бру месецу је одржана синдикам на ковференција, на којој је рад“ _ ни колектив примио обавезу Ки ће у част Другог конгреса | “ Србије појачати такмичење и ис

_ пунити | годишњи фита стокти | пљан до 29 новембра. Тада је | одељење часовничара _ заказало ЊЕ.

|" такмичење свим осталим одеље“ њима, што је допринело да „ов || ностигиу извесни успеси. Н 1

· је продузеће постигло уси "нелунило је 27 новембра 1 "њи финанснски плај - - два дана пре дате оба: телу н успешност 6 | тива у тоџу месеца новемо _ казује само једна чињеница — У __ току новембра _ мопуњено _— је | 26,6% годишњег _ фипансиског -. нлаша, значи, више од четвртите, Напори у току човембра г ; ју да овај колектив, уз < њање извесних сла! ги У |!

он

дукцији и сонедикалном" раду, а уз помоћ Главне дирекције, мог же испунити годишњи план и по асортимату.

„Никола Тесла“ има можда ол | свих металских – пр љузећа _ У | - Београду највеће објективне т07 “, шкоће. Фабрика се налази у ску“ ценим просторијама, џема довог број машина и лпередовно нагпотре и тери јал се авомеа године

љав иу "побија | за пронаводњу. АК6 _ дода да је у току целе ~ била слаба радна „слаба организац је Х в слаб синдикални рад, "изгледати да је ситуација у 50 _гледу испуњења плана безнадеж

ма

може

У“ | те од наведених слабости могу

з6 отклонити и плап успешно извр“

~ | _ Шрити,

“Шта треба да уради ово трег '_дузеће па да постигне успех» ___У току ове године бела је не“

| довољна чоординашија у раду ___намеђу управе преду: | у . ' Феликалне _ организације.

на синдикатну организацију, _ тражи њену помоћ,

Ши: 1

'зећа не може ништа д |. синдикалне | организације. " требно је, "вују стручна __љих радника дузећа, која се 7 · | жавала, а нуају за повећање ла н побољшање _ посла. | .

са

велики

Ја

ерсонални _ референт

однос упра

_ је синдикална подружииие _ није спречила овака

__ речено, Да би се

у | у | __У предузећу _ вољма брига о људима ' види и по томе да је

едувећа тек тохстаје служб Познато је да сла утиче а. на елан и: дисциплину. Због тога |

_ може

"оних предузећа, које је у то-'

на, Али то није тачно, јер се мто

зећа и син“ Управа 1 предузећа не ослања се ТОЗРОБО ; но већ тежи да наређује, а то је немогуће, Ова« _ кав став треба ниеправити, устоставити добру координацију рада, јер и најбоља управа преду“ без подритке

[о]

такође, да се органи“ саветовања најбо“ управом _ пре“ се досад нису одр“ у значај продуктивности раг органиванјаје

ћ "Један поступак персоналног ре влуструје довољно Ме“ ве предузећа

| ји. илижалној организаши 2 је 27 но:

"вембра закључао капију преду“

зећа да би сви радници остали на синдикалној конференцији. у | 1 И

"за овај поступак Бао он Е

в, најблаже наређивачки поступак. 6 побосњшала органи“ ција рада, потребно је убрзати

о ог система рада

формирању а што ов за успе

пије водила ла | РА што се. управа ' · октобру месешу Х еника-спабуева“ | бр снабдет на радну е важан

( већа да #07 ЗЕНЕ ,

бољта снабдевање радника 'и да поведе свестрању бригу о сваком радном човеку. У

Синдикална организација треба да побољша политички рад, кога скоро није било, да објасни радним људима да се тешкоће могу савладати уз ангажовање сваког појединца да појача 'бор бу за радну пне иоле и да мо билише радника на савлађивање свих слабости. Без доброг син дикалног _ рада и мобилизације свих радника немогуће је савло дати велике тешкоће и оствари“ ти план.

Управа предузећа треба да раз ради пропзводни план.на појединачпа места да уведе свакодневну евиденцију рада поједиваца, чиме ће и синдикална по

~ дружитипа побољшати организаци

ју такмичења које осе одвијало ло сад спонтано и неорганизова“ но.

Ни Главна дирекција металне индустрије није помогла до“ вољној мери овом прелузећу да испуни своје планске _ задатке. Потребно је било да Месни одбор металаца пронађе известан материјал који је сувише лежао у Индустрији прецизне механике, па да „Никола Тесла“ оства“ ри план једног артикла. И сами набављачи предузећа морају да покажу више иницијативе и сна“ АС ИВО ТИ | при набавци мате“ ријала, Што мање аката и пре“ писки при набавци материјала, тим већи успех. Главна дирекпија дужпа је да форсира набавку материјала. из предузећа која треба да мспоруче материјал. „Николи Тесли“. Осим тога, мо гља би' да додели један потпуно ан камион, коти кисне на отвореном пољу, овом – предузећу, чиме би се умногоме побољ

шло довоз материјала и снабље вање радпика. ови задаци су потпуно

Испуњавање производни > предузећима Ккомунал

омунално "одељење Извр-

таног одбора Београда 0-

бухвата разне секторе по следећим функцијама: градски водовод и канализацију, градски саобраћај, дистрибуцију електричне енертије, градска топла и хладна купатила, улице, путеве, мостове, све објекте градских зеленила, 9држжавање чистоће града, градска гробља им јавне објекте, као што су трамвајске станице, телефонске говорпице, рекламни стубови и друго.

Рачунајући рок од десет месењи, комунално одељење веограда може дати следеће резултате реда по секторима,

Градски водовод и канализација

колектив Градског водовода зе успео у овој години да редовито даје довољну количину пијаће воде. 70 до 80.000 кубних метара, во„де дневно троши се за, пиће и око 109,000 кудних метара за прање им поливање улица и паркова. У Бес» граду се дневно троши око две стотине литара, пијаће воде ва једног становника, и 25 литара за, прање, У последњем кварталу колектив је премашио производу пијаће воде за 12 05 сто, а, резве воде за Љ4 од ето. 5ј

већ у овој години радници довода изградили су седам нових бунара, а из године у хгодину узградња ће се повећавати,

на подизању водоводне и кана» лизадионе | инсталације, мо инве-

стиционом плану; до 1 новембра

постигнуто је испуњење задатака.

ског задатка, >

од инвестикионих радова кана лизације, најважнији је мокролу ши колектор, за који. је било скини од 398 метара; међутим, колектив је успе“ да изгради 568 дузжних метара, То, значи, да је план испуњен -са 142 од сто.

Ерадско саобраћајно предузеће

Предвиђено је да се за целу тодину превезе 130 милиона путника; међутим, за прва три месеца превезено је 103 милиона путника, ашто значи да је предратни превоз путника премашен за 65 од сто. ова је знатан | успех колектива градског с се просечно ради са 140 возилљ а планом је предвиђено да су дневво 7 саобраћају 168 возила. Е

илко је успех већи него што со

очекив потреба повећања броја возила,

_ радници Градског саобраћајног _ предузећа израдили су у току ове тодине у својим радионицама од " старог материјала 15 моторних Ћ х кол и ецини план Градског браћајног предузећа испуњен

: ЊЕ ел

са“

„правног одбора синдикалне

са 991 од сто ед првобитног ппале- у

предвиђено да се изгради у ду

аобраћаја 6 обзиром да.

ало, ипак се осећа велика |

а и 20 приколица. |

“ са Мр од сто об

да испуни годишњи

'таводљиви. и остварљиви, само

треба са вољом прегнути на по“ сао и биће успеха. Радни колек тив под руководством свог у“

подружнице треба да се ухвати у коштац са тешкоћама и да не допусти да подбаци годишњи план. Пракса је показала да не ма безизлазних ситуација. Треба се сетити Индустрије _ прецизне

Трострука ударница Ангелина исаковић, металскбг предузећа „Никола тесла“

________________________--=-=-- они

првобитног планског предвиђања.

"Од инвестиционих радова најзна |

чајнији је објект трамвајска прута Топчидер — Раковица, која је започета октобра месеца, а завршена је, по датој обавези, 29 новембра. Градско предузеће „Пут“

Врло велики посао је извршен на одржавању улица. Оправљено је 111.000 квадратних метара коловоза, и 16.400 квадратних метара тротоара, од чега је 87.500 квадратних метара модерне“ калдрме, За ове радове утрошено је 23 милиона динара, а то значи да је шлан оправки преманен за њ од сте ј

Сви асфалтни коловозњ у пелом Београду су ове године оптрављени. 2 )

мивестиниони план испуњен је до 29 новембра, са. од сто од предвиђених задатака. Рађено је "ва реконструкцији постојећих Уљица, а почело се и са изградњом једне улице по новом тенералном "плану. У овој години најважнији радови изводили су се на следећим улицама: Кнеза Милоша, ду шановојф Каленићевој пијаци га

прилазним улицама, пеке ШавлоУлици 29 ио ,

вембра, Маршала Тита, Тргу Ре .

вића, Ђурђевској,

публике, Тргу братства и јединства и другима, Шлан у потпуно сти неће бити мспуњен из објективних разлога, углавном због по мањкања радне снаге.

На овим радовима. умнотоме СУ помогле омладинске и фронтовеке радне бригаде, које су својим 33матањем пружиле велику помоћ стручним радницима.

Градско електрично предузеће

Захваљујући доброј ортанизаци“ оди рада у жредузећу,, стручности великог броја радника и залагању целокунног колектива, оро пре дузеће успело је да у току ове године уредно снабдева Београд

„електричном епергијом. М поред _

огромних тешкоћа са којима се колектив борио као, на примејљ» преоптерећење електричне мреже. им недовољно снабдевање електрич ном енергијом од стране Елек-

тричне централе, ипак ју Београду.

није бивало дужих обустављања електричне енергије. Дистрибутивни план за три квартаза извршен је са з04 од ето, а кодишњи план до. 1 обтобра са 7265 од сто. а Потрошња електричне "енергије у 1945 години порасла је за 65 од сто према 1981 години, "од евојих инвестиционих задата-

__ка Градско електрично предузеће испунило јје план свега са 46 од,

сте, Узрок тако слабом испуњењу "плата је недостатак материјала,

који се пајвећит делом увози из

Јза ..

план

механике која је крајем прошле године била још у горем поло“ жају, па је пре рока ислунила годишњи план. Радници „Николе Тесле“ треба да се сете и сво“ јих. успеха у јуну и новембру, месецу. и да виде да имају до вољно спате да извојују победу н да остваре свој годишњи план, по асортимату на време. . ~

приучена ковино-брусачида

% А У

Ме

НО

ДР ТА

ЧУ ДУ

иностранства. Изградњом извесног

броја нових трансформаторских.

станица и полатањем нових“ доводних линија ипак се успело да се електрична мрежа растерети,.

Управа за градске паркове У погледу одржавања паркова ностикнут је много бољи успех нето ран, година. паркови су ре+ довно 5 ни, поправљане _ су стазе, биљне културе су одржава не и уредно заливане, по парковима редовно је обнављано. по расадницима план је пребачен за 10 од сто, а произведено је преко 2 милиона садница. дрвећа им шибља које ће се кроз три до четири ктодине моћи употребити за градско зеленило,

цвеће

ношумљавање комплекса терена — Народног парка на Звездари, стада у веће инвестиционе рада ве. У прољећној кампањи засађено је 230.000 садница, највише 60ра и храста, на површини од)45% хектара, а до краја јесење кампа“ ње биће засађено јонт 500.000 саде нипа боровином и' храстовином на површини од нових 9д хектара

Од нових паркова изграђен је парк на Звездари, код Совјетске амбасаде и на Топчидерском Брдњ а започети су радови око Ветеринарскот факултета и „Мостара Завршено је нових паркова на у кунној површини од 4 хектара, а У граду на м хектара.

У граду је пошумљено око 38 хектара _ земљишта ми тло.000 садница. За дрвореде је по“ сађено 1.200 нових дрвета, а поред тота израђено је скверова, транс њака м уређено је паркова око

државних зграда на површини о»

ко 12 хектара. Џ са свим овим радовима нљан инвестиција извршен је свега са /3д од сто. Узрок томе је недовољан

у број радне снаге, као и флуктуација у појединим месецима, Наро-

„чито је била велика флуктуација

радне сизге у месецима када се изводе пољопривредни радови. Управа градске чистоће Служба одржавања чистоће обухвата чишћење улица, сметлишта, чишћење фекалија, чишћења снега м прање улица. У Београду и сма 4 милиона квадратних метара уличне површине. Шланирано је да се сваког дана чисти 2,700.000 квадратних метара уличне површине са 435 радника. · Међутим, због тога што радници радије 02' дазе у индустрију; на овом послу просечне је запослено око 160 радника. ДУГ ; иако са малим бројем радника, ипак се успева дасе дневно очисти близу 2 милиона квадратних мета| ра уличне површине, То се успе-

засађене |

ва сталним пребацивањем норми,

"локалног значаја |

низу задатака, које ос.

тавља планска привреда јесте и задатак повишења животног стандарда рад

ног човека. Снижењем планске пуне нене коштања нашим индустриским производима, ствара се могућност појевтиња ња пећа коштања производа. Радни људи у нашој земљи, путем _ Снижавања _ трошкова производње, стварају себи мо“ гућност ла могу куповати 83 своју награду више намирница текстила и друге робе.

Са овим значајем снижења пуне цене коштања упознати су сви радни колективи. Обја; шњето је шта то значи за 3ајелнишу, а шта конкретно за њих саме, па су, знајући то, створили многа дела рационализаторства, боље организације посла. уштеде митеријала и тако даље, —— све оно што омогућује снижење цене кош“ тања, а самим тим и повишење животног станларда-

„Локална _ призреда н њени радни колективи преузели су на себе задатак појевтињавања робе. којом Се снабдевају широке потрошачке масе града. Сва наша предузећа добила су конкретне задатке у погледу плана снижења. Но, иако су радни колекТиви били на време упознати са овим задатком, није му се приступило одмах мн његово стварење почело ле слабо. Предузећа нису добила зупалтетва од својих админу – Тративно-оперативних _руководилаца (лирекција) како ћеи на. који начин. под постојећим условима, вагбоље организова-

ти овај посао. Поред тога, предузећа _ нису — Направила план Снижења по елементима

из структуре цена и по артикима на којима се снижења могу постићи, како би најбо“ ље и најефикасније вршила кон тролу извршења постављеног

планова Бе «а ИоНноО-а

а тиме се уједно и надокнађује радна снага.

Водом се дневно нере око 750.000 метара, квадратних уличне површи ме. Тај посао ради 90 радника, а планом је предвиђено да ради 1 радника.

Предвиђено је да се износи око 12.000 кубних метара сметлишта месечно, а износи се к до 13.000 кубних, метара. Овај посао планирано је да се обавља са 50 возила,

али збот пемљњкања ради свега

40 возила.

неспходно би било модернизовази начин чишћења ужаца, вако би са што мањим бројеж радника. 62 ди поститнути бољи устоси,

Предузеће градских купатила

У топлим купатилима окупаво је до сада 105 од сто од планом пред виђеног броја, а било би веровалпо и више да није било оправки купатила. Хладна купатила услед кишног мета нису имала своју сег зону, али се ипак у њима окупаље од планом предвиђеног броја купача 95,5 од сто. и

По интенцијама ЛМетогодишњет плана, у сваком рејону требало би да буде једно купатило, по инвестиционом плану било је предви-

· ђено да се изграде три велика хладна купатила: на Ади Циганлији, Великом Ратном Острву и Ади Борчи. Али из објективних разлога није се приступило изград њи ових купатила. Последњих ме»

сеци завршава се купатило У Пе _

том рејону, а иочето је једно мн У нгестом.

Отсек за јавне објекте

између осталог, у Београду има. 28 јавних клозета, 38 трафика, 25 телефонских говорница, 14 трамвајских станица, 1068 трансформаторских кабина, 280 рекламних сту "бова и табли. Све је то за Београд мале, а нарочито се велика. потреба осећа за телефонским гонорницама ми јавним клозетима, 'По плану за 1948 годину било је предвиђено да се изгради 14 јавпих клозета, али услед, несташице санитетских објеката изграђе_на су свега 2. јавних говорница | предвиђено је билд да се изгради 3, али због тога што Лирекција јавног телефона није расно лагала телефонским апаратима, пе дигнутојје света 7 телефонских говорниц. | ] · Из ових резултата види се да производни планови боље успевају од инвестиционих, чему би У „идућој години требало посветити већу пажњу !

плана снижења. Немајућ | ово, што је основно, наша пр зећа нису могла имати ни ев: денцију извршења постављен плана снижења, Најчешћи ра лог код свих предузећа за

достатак евиденције јесте неажуоност _ књиговотства. . То. је отсекло руке руководе и онемогућило ппраћење шења снижења, Наравно, ОБ се не може примити као опр дање. Јер. код предузећа. лне постоји, изузев књиговодства чек јелна друга евиденпија, пу тем које би било могуће да прати свако радно место; ов бригада. испуњење свих радн налога итд. Књиговодство казује резултате, кроз обра ске калкулације и глобално, као токво може и треба,да св. користи и у сврху евиденције

С друге стране, разлог Н извршења, плана снижења пуне пене | коштања код предузећ локалне привреде на територ! ди града Београда јесте и недо воњо _ итттерессвање _ синди= | калних полружниџа и управа | предузећа за овај задатак, који |

нема кампањски, већ Свакодневни карактер, Синдикалте па- оУчитта, чији је залатак да

помогну рад комисија које су. спеџијално образоване по овом зедатку. у већини предузећа ни су ништа ралиле по томе. Није било ширине у обухватању рад ника за рал у комисији 33 снижење, Неколико чланова ове ко. | мисије оттжато је ретке сас- танке, који нису доносили плода Тако је комисија постојала само на Хартији, Најбољи пример како су се поједина предузећа аљкаво и неолговорно одпоси“ ла према овом важном задатку, а и како су дирекције лабаво контролисале испуњење тога за датка код својих предузећа, јеа те случај, да је предузеће за на раду металних производа „Ти“ тан“, у Беопраду, држало ак добијен од дирекције, који се односио на план снижења тога _предузећа, а

у о

Та 4.

неколико месеци У фијоци јелног службеника који, међутим. ни месеца септембра“ није знао шта ла ради с њиме

Овакви примети аљкавости И неодговорности“ према „овом важном задатку углавном су от клоњени код предузећа и дирен ција, пошто су се увилели учи. = њени пропусти, Па итак,све до сад учињено показује “да зе од стране _ дирекција и предузећа овај задатак схваћен као задатак другостепеног. значаја. | ЗЛА

Пематрајући целокупну реаљизацију плана пуне цене кош тања код предузећа локалног значаја на територији града Београда, најбоље резултате показују _ предузећа хемиске и текстилне, као и кожне индустрија, а пајслабије _ предузеће металне индустрије. Ово доказује да су разлози, које наводе остала прелузећа и њихове ме ректпије, за неизвршење плана, и поред постојећих објектив тих тешкоћа, уствари нетачви и одбранациси, |

Насутрот велнким пропусти“ мжа који су учињени од стране руководства мн дирекција пре- дузећа, стоји стварно залага ње радника. Они су показати, У. нојединим _ предузећима, лепе. нрочмере _ раџнонализаторства, новаторства, уштеда материја“. за. и пожртвованости на послу та то све ствара подлогу за сни жење цена нашим производима, _ Предузећа и дирекције су дуж“ ње, баш због оваквог залагања радника, да правилно воде евиденцију. њиховог рада како би

„радници могли да буду награл ђети и истакнути, ТЕ

У трвој години мланског раз _ да “ предузећима локалног Зна “ чаја, као што се види, било је. крупних нелостатака; слаба еви денција, неажурност књиговод' ства и Слаба одговорност пре» ма извршењу планских задата» ка. За све ове недостатке сносе одговорност, поред управа пре, дузећа, и дирекције, јер нису пружиле довољну помоћ преду зећима ма терену, Овакве грешт ке наносе велику штету праг —

дузети све мере да се оне више | не јављају“ таи Руководноци наших предуве, "ва, сндикалне организације и. сви трудбеници треба сваког дневно да се боре за испуњење“ 3 задатана које је пред радне ма- | _се поставила Партија на Петом конгресу КПЈ, а међу којима је | као веома важан, и задатак по, вишења животног стандарда

_ радног човека — градитеља со~ цејализма у нотој Југо Ми у лаје М н ући а а јћ

с.

до ; и ам М,