20. oktobar

„Вилном от;

== почетком нове године, треће у Петолетки, те: турист“ч->

ки промет улази у свој плански ток и мора да се одвија према већ поставље им плановима. Учешће наших трудбеника у туристичком промету, с, обзиром ча његово стално по већање он на услове развитка нашег туризма уоште, неминов Но захтева придржавање 'основмог плана распоређивања каритћења годишњег одмара наших трудбеника у туристичким — местима, То је уједно и значазан

иланске

· Приступимо |

нашој“

задатак беш првих дана планске“

године, да све установе н предучећа, све сичдикалне организације на пашим радним местима, иараде одмах плинове коришћења годишњег одмора својих чланова у току 11949 године. Ма да је трг бало да те плачове израде, "20 и све радне планове, још концем прошле године, то је сада неодложна потреба За све установе н предузећа, која су то пропустила, да одмах, првих јачуарских дана, израде планове коришћења _ годишњег _ одмора својих радника и службеника,

С обзиром на ограничен — капацитет нашог хотелског просто ра у туристичким местима и на квалитете наших _ туристичких места, која омогућују угодач боравак н добар одмор не само током чеколик летњих месеци, већ и с пролећа, јесени, а знатним делом н зими, то је корипење годишњег одмора по пла ну тиме неопходније и олакша ва остварење туристичког – пллана уопште, ; '

Ма да планско коришћење тодишњег одмора доприноси уједно # лакшем остварењу — наших производних планова у ин-

дустрији, грађевинарству и на Другим свим радс а, јер омогућава да се неосетно, током

свих двадаест месеци у години, постепено одашиље равиомерап број трудбенике на одмор, а да не трле послови у – предузећу, то истовремено претставља И важну помоћ наших синдикалних _ организација — одговорлим туристичким. факторима у праавању плански, постављених задатака.

Докле кварт2

ј

не нађох одмах, већ

Изненађује ме, да после

Мини овога сова в товара ват ов орао вв врати и а

ражио сам улицу Баба-Вишњи. ну у Чатвртом рејону, алн је 5 после дугог и дугог лутања, и то не у Четвртом рејону, већ у „Осмом кварту“, четири го-

~

"

Почетком , јануара — почиње планско извршавање наших з3задатака на сваком пољу _ рада. То треба да буде и време за почетак одашиљања _ трудбеника на годишњи одмор, На еиндикалним _ организацијама _ лежи стога значајна улога пропарандно - васпитног рада у циљу убеђивања о вредности наших туристичких места за коришћење годишњег одмора и правилног коришћења одмора у њима.

На синдикалним _ организацијама лежи и други задатак: кон тролисање правилног извршења

2 ин типа тти аи ита и и аи

СЛОБОДНА

Жаришта · _ заразних

љило је једну веома руж

ну појаву великог броја

несвесних грађана: безоб_ зирно _ пљување по тротсарима Та ружна појава толико је ра спострањена, да тротоари пружа ју управо страшшу слику. Човек је принуђен да, адући улицом, не гледа куд гази.

Ова појава, колико је ружна — још више је опасна. Позпа то је, да само једна, _ сасвим мала, казлљица пљувачке болес ника који болује од отворене ту беркулозе, садржи у себи неко, лико десетина милиопа туберку лозних клица. А многи – паоко сасвим здрави људи, уствари бо лују од туберкулозе, а да и

сами нису тога свесни. _ Порел страшне болести туберкулозе,

пљувањем се преносе и многе друге болести, као: дифтерија, велики кашаљ, запаљење плућа, дечија парализа, грип итд. Испљувак који падне на зем љу осуши се, клице се разносе

одмах планском _Оодашиљању трудбеника | на одмор

ладвоћом онемогућепо прање наших улица, испо

"ком било јавном месту, а убра

ПИ ЕЉЊА.

поата одашиљања трудбеника на годишњи одмор. Ово је од особи тог значаја баш с обзиром на услове коришћења годишњег од мора у туристичким мостима У току ове године, када ће се у свим хотелским објектима _ вршити искључиво плански смештај посетилаца. За ту сврху надлежни туристички форуми су већ. израдили потребне планове и предузели одговарајуће мере, како би се и у време најпуније туристичке сезоне тај посао одвијао без гужве мн ранијих те шкоћа, ,

БАВЕ ин з" КРИТИКА

опасних болести

долази до тајнеотпорнијих "== до деце. Човек, газећи по трог тоару, понесе те клице на својој = обући, унесе их у кућу и деца, =

пузећи и играјући се по поду, најпре се ч илјбрже заразе. = 16 тог би Оле ро ног здравља требало да присту= пи енергичним мерама, да сеБ

ова ружна навика што пре иског рени, Требало би, претходно = спровести једну кратку дали маз совну пропаганду, а онда зава= сти сапитарну милицију по ули цама и оштро кажњавати сва кога ко пљуне на улицу или на

пи повац употребити ва сузби јање. и лечеше туберкулозе. Јер, оваква несвесност – појединаца, која претставља велику оласност по све грађане, треба и мора се кажњавати, утолико пре што опа онемогућава прави лан рад народним властима Нд == спречавању и _ сузбијању 6б6о-5 лести. И узалудно ће бити суз= бијање – туберкулозе — лековима, 2 болницама и антитуберкулоз 2 ним „диспапзерима, ако се не був

пи ара

5 т ан =“ Трем едециру, до уста, носа И у уништавала легла ове опасне :2 ждрела и на тај намин пренесу болести која се стварају — по: заразу: А та зараза најчешће тротоарима улица, =

. » ћ пи пп Ми чиииориви вики нонитниикивиннирнивиниинаозпиноиииитиииниине па >

коро нико није знао да се мза потписа. „Антон Хладни“ крило веома младо м топло ; биће женског рода. И да је суров и мужан-. - у и истих уразлога ствен псеудоним изабран из) 3 и из којих се немоћни јеж снабдева бодљама. први ћ озбиљан задатак који је редакција ставила Антону,. Хладном био је разговор с Ковровим. МА

ја сам начелно против старости, — рекао Је Антону секретар редакције, — али Ковров је ре-

| ји

дак, стопроцентан старац. Дао бих, на часну реч,

својих двадесет седам година за његове седамдесет

"две, ма да он, особењак један, не воли јавност и

прошле недеље замало није убио фоторепортера из „Наших достигнућа“. Баш зато шаљемо вас, — поштено је додао секретар. — Надамо се да вас неће напасти. '

Антана је дочекала пространа, лака фасада куће У којој је .Ковров становао. Јесење сунце, ветром умивено, додиривало је кров широк као палуба, Сетившти се да је ту пре прилично краткот времена била приземна кућа — налик на печурку, — Антон је са задовољством сео у лифт.

„Ако ми се догоди да нешто не схватим, — размишљао је Антон у лифту, — испустићу оловку, дићи је и размишљати за то време“. (Антону је | много било стало да добро напише).

Соба се налазила на јужној страни. Тамо, на десетом спрату, било је'светлости и простора. Књи-

"те су се низале дуж зидова, крај прозора је стајао

клавир, а на њему стаклена тегла с кленовим лишћем — жутим м црвеним. Унутрашња су се врата отиткринула и кроз отвор је провирило бодљика-

„Разгледа ме, — помисли Антон, склањајући ноте под фотељу, да не стрче, — Сад ће ме истерати“.

Врата се отворише им у собу уђе продоран, живахан старац:

— Поверено ми је, професоре, — рече Антон, лабаво држећи оловку, — да сазнам ваше мишљење, управо суд... не, ипак мишљење („Ех, ех“, — помисли Антон) о последњем. времену од пет година дужине, („Ово је страшно“, — помисли Антон и прибра се). Интересује нас ваша оцена протекле пјатиљетке, — заврши он с већом сигурношћу и начуљи уши,

— Скините шешир, — одговори Ковров, — извужите ноте да: вам удобност буде већа и чвршће држите оловку: ви ћете је овако испустити. Пиштите: неколико мисли поводом одбранбене способности човеког нервног система“.

„Способност“ — баш је чудна та реч: има три комада „о“, — помисли Антон. Али то му је била последња мисао са стране.

Ковров је пришао стакленој тегли, извадио из ње кленов лист и дигао га према светлости — као знан. Лист се па ружичастом крвљу, ридело се просијавање сплета влакана. Гранајући се, све тања ми тања, она су мостајала невидљива за очи — као звуци које ми већ не чујемо.

— Је л те да је тананог — упитао је Козров, - А колико је ли 19! Ат опао су 2 с

У поређе

вратимо, дакле, 8 години ома је тротистна те почињала. Какав је био мој однос према њојт Морам да признам — непријатељски.

Ја нисам политичар, нисам економиста, краће речено — ја нисам никакав социолог. Нисам, напослетку, ни техничар. Ја сам лекар. Моје је да имам посла са живим људима, а не с тракторима и моторима. Видео сам у своме институту десетине нервних система који су изгледали овако (он стеже руку у песницу, затим је отвори — и лист, јадан м згужван паде на под). Шјатиљетку сам процењивао као ново и неиздрживо оптерећење нервног система. Понављам, ја сам лекар. За мене је важно да човечанство, ушавши у социјализам, нипошто не буде уморно — јер зашто би се онда пошло на путт

Вама се, вероватно, чини да је умор — само човекова жеља да летне и затвори очи. Али то није тако једноставно. Млечна киселина, коју организам производи кад је физички уморан, и фосфорнокисели калијум код нервног умора — то су производи распада. То су отрови. Уморан човек је отрован, За мене је мјатиљетка била борба између спољних услова и млечне киселине. Тако сам је процењивао. –

Тодине 1929 ја сам пронашао малу справу... како бих вам објаснио... баромстар нервног притиска који бележи степен човековог умора за недељу дана. Сваки покрет човековог организма бележен је помоћу одговарајућег покрета стрелице — неумољиве и не-

„грему бон, а мени . 6« за ракију у у ј ла овом месту било је речи о бакшишу и напојницама без ,

прошлом броју „20 октобра“ којих се не могу превести дрва _ са

"да је никако не скида им,

"незгоде, све се то таложило у мојим графиконима,

пе новог жизоту У Београду, нико се пије сетно да скине ту таблу. Не чудим се што то нису приметили ор-

БАБА ЗАШЊИАЊНА МА

о ХМ! КВАРТ 2 па РИМА

стани на одне власти или чланови Ре-,

јонск се чудним како се чАннођи организације, који свкаодневно

одбора Народног фронта, али

прох /

лазе том улицом, не ссте. да је. укло-/ ·

ве. Збпг тога су-они, што долазе из унутрашњости“ У примбрани "да ' лупају на тућа врата и траже обавештења. А потребне су само једне мердевиле и = табла је скинута се и

Вероватно да има: још “таквих "табли

у и и на другим | местима, са ознакама кварта, Требало би да грађани пот=

помоћу уклањање свега што ја сстиро_

"и-што. делује као ругло |

|

|

оосповав |:

У

Да ли се може ту нешто изменити2

свим дужим и важнијим пругама да у редовним возовима постоје ни посебни купен за мајке са децом, То је добро и показује _ још једно видно старање 'за наше мајке и

() => је код нас уведено па

децу. Али дешава се да на извесвим,

пругама понекад није одмах искоришћен такав купе и он остаје празањ ма да на њему стоји јасан натпис да је то за мајке са децом. Како том • приликом у свим осталим купенма и вагонима има много света, који једва стоји и на платформама и по ходници ма, то се поставља питање да ли се мо ву купен за мајке са децом користити и од стране других путника, онда када у њима пема мајки са децом и када онн нису искоришћенир Ја сам лично имао два-три Пута прилику да видим да је дуж целе пруге од дветри_стотице километара, такав _ купе остајао празан, док су путници, међу којима је било и немоћних а мо-

жлда и бодесних жена, морали да сто... је по ходницима и да се, повинују (и мг ЕМ | ·крутом наређењу да. такви купем мо-

"рају бити празна, ако пи нема мајки

+ = 'са- децом,

Ду РИК у Сматрам ит би упутство: о. коришћел. у ти це % Ју "фу „купеа да мајко са децом | могло ; . ЕЈ " “ ++ % У " „бити-„еластичније,, „те, када су такви кунен- пенскоришћени, „ла се могу њема служити и остали путници, с тим 3 ступе место некој мајки са омико на ма којој успутној

„станици уђе. Такво упутство би требало дати свима кондуктерима, како би се ионако оскудан простор у пут ничким 'вагоннма. могао што правила пије користити. |

ој Имагинарне апотеке

ре неколико ноћи изненада је

позлило мојој жени. Отишао

сам одмах код лекара, који је написао рецепт и рекао ми да хитно "у најближој дежурној апотеци набавим лек, Погледао сам новине и видео да је најближа дежурна апотека на углу Нушићеве и'Дечанске улице, „За сваки случај проверио сам у иза “ догу прве апотеке, на коју сам нанмлао,, ла ли се ова апотека налази на

Списку, дежурних ва ту ноћ, Налазила |

се,

Међутим, на-моје највеће запрепа-

· штење, наишао сам на празан локал,

Апђтека. са оданде иселила, · На тај вачић изгубио сам много у времену и непотребно“ лутао.

Мислим да је много лакше избрн-

овти једно ис са списка, дежурнех апотека, нето извршити пресељење 4потеке. У овом случају било је обра нуто, | ! ЛАБЕ

дрваре у Херцеговачкој улици. Међутим, није случај тражења бакшиша од стране кочијаша једина појава такве огревног

врсте па овом стоваришту материјала,

Када грађани плате за“ дрва, која им по купонима ив К карте припада ју, на овој дрвари пружа им се прилика да одмах уплате и одређени износ

" ва тестерисање тих дрва, које се вр-

ша од стране радника који свикако припадају предузећу „„Огрев“,' Међу-' тим, пошто се дрва истестеришу — на моторној тестери, прилази онај који ј6 помагао тестерашу, додавајући му | дрва, н тражи, на себи својствен на чин, бон за тестерисање дрва:

— Овом овде бон, а мени нешто за · ракију... |

Ма да овакав поступак у твом реЛу баца ружну слику на онога који тражи бакшиш, ом истовремено пружа ружну слику на пословање предузе-. ћа у коме он ради, па би га на сваки "начин требало искоренити, с. М.

!

и _______________________

|: у Те. ЈЕ 1 „ ЈЕ " . тел“ редакције: 20-443 п 21-957; администрације 22-210 Штампарија шт Одговорни уредник Славко Јанковић, чек, ах

раз, 1-9060886. Пошт, фах 752

лодмитљиве,

совника и стављана је на руку — као ПА и

_ за објекат огледа изабрао сам једног етскот службеника — човека просечне памети, имовног стањам издржљивости, једном речју, потпуно просеч-

но. биће. Ставивши му на руку справу, замолио сам што је главно, да не по-

кушава с испитивањем њеног склопа. Али човеку није било до справа: он је сав био 40 у своје станбене незгоде. | „ У Пиза Пе зида имам новорођенче, — причао је он, — а иза другог старца на самрти; између њих нашао сам се са својим извештајима. А са задружнем кућом, за коју сам прибележен, ствар не одмиче, јер нема грађевинског материјала. Док је ово изговарао, стрелица справе, реагирајући на гнев, уздрхтала је и полако кренула горе, Испитивао сам човека сваке недеље. Утврђивао сам степене нервозе и степене умора који су се, постепено повишавани, претварали у премореност. све од чега се састојао живот, све његове тешкоће им

изражено речитим кривуљама, | '

Сваке сам недеље бележио, а никад нисам забо= равио да болесника опоменем да не испитује „справу. Плашио сам се за своје нежно чедо, које је уз: то било м једино. Али болесник је, као и раније, био увредљиво равнодутнан према свему штто се није тицало његових послова, ;

— Нацртали су ме у зидним новинама како ја ашем рака, — саопшти он суморно. _ ·

ер 1931 године, ја сам забележио необитео повољан ниво „стрелице нервозе“ и упитао болесника: чиме га је та недеља обрадовала; Испоставило се да је задружна кућа кренула с мртве тамке. М то како;

Страва је имала облик пљоснатог ча- |

МА па - 4

— Замислите, професоре, — довезени су готови делови и спојени на самом“ градилишту. Ово је изванредно интересантно. Зваћу вас кроз два месеца на прославу усељења.

Био је то почетак преокрета који се притремао, наравно, већ дуже време — као што се припрема пролеће све док ве постане готова чињеница, а то се пролећу догоди оног дана кад ми скинемо бунде.

Мој болесник је почео боље да једе, боље да се облачи и више да спава. 'То није карактеристично, рећи ћете. Не, нисте У праву. Ја оверавам на поЈединцу законе маса. Кућа, склопљена помоћу методе убрзаног рада. одражавала је у себи хиљаде истих кућа по целој земљи. Бели хлеб значио је пораст колхоза.

Живот је улазио у редован колосек. И мој болесник... а, уосталом, да ли је он заиста био болестан; Његово оздрављење је сваког дана напредовало. Он је научио да ма нов начин користи одмор, Он се боље одмарао и више је читао.

= шта велите о „Рату и миру“7 — упитао ме је он одушевљено. — Прочитао сам ту скоро поново. Како је то написано! Нарочито оно место кад храст _ буја. То је веома лепо запажено.

Позвао ме је на прославу свог усељења,

— Биће неколико другова, — рекао ми је. = Разе говараћемо о следећој пјетиљетки. Изванредно мнтересантне перспективе. Дођите око осам часова, професоре, Намерно сам дошао нешто раније. Прошао сам жроз ходнике нове куће. Била је то кућа станара — задругара, с одличном заједничком трпезаријом и кухињом. Застао сам на прагу собе мога пацијента. Он ме није приметио и ја сам отприлике јелан минут разгледао и њега, и његов стан — чист, миран и свеж,

Он је седео хжрај стола, светлост лампе падала де на његову руку, на длачице штофа — видео се рукав, — на један део образа, Запазио сам високу жаквоћу штофа, одмереност покрета, мирно дисање, сјај ока и здраву боју усне у коју су се упили бели зуби.

Жмирећи, он је нешто расклапао под лампом. Дејстовао је итлом, пинцетом и ножем. Кашљуцнуо сам им он се окренуо.

— То сте ви, професоре! — рече он се лукавим. осмехом. — Нисам ни чуо кад сте ушли. А ја, знате ли, испитујем вашту справицу. Занимљиво је направљена. Само, опростите, ја сам овде померио једну мапу опругу па не умем да је поново наместим. | Ово је пеобично интересантно. Ви се не љутите%

Али ја се нисам љутио. здрав. Он је ишао кроз живот с јаким нервима. Код њега се појавила незајажљива радозналост за велике и мале појаве. Он је сломио моју справу. И 080 је, свакако, био Једини случај да се проналазач оорадује упропашћењу проналаска.

Ви питате: шта сам са справом учинио“ Поклонио сам је музеју „Наших добтигнућа“ као трофеј победе наше, изградње над, млечном киселином и фесфорно-киселим калијумом. Ово су озбиљни непријатељи. Да ли је све разумљивогт — Упита Ковров. — Јесте ли све записали“ | | – Не, — одговори, сјајних очију, Антон Хладни. — ја сам слушала. Га

Превод с руског, _ | ;

нај Вера ИНВЕР | Ми Ни 1 2“ (о АИ

Пацијент ми је био

мпарско-издавачког предузећа Народног (фронта Србије,