20. oktobar
1
лама Плувлачна маста 33 07тавак и о тКО ти
#
»
планирања коришћења годишњег одмора. Отуда је сасвим разумљиво ла је потребно да наши трудбеници одлазе па одмор у туристичка места већ првих прслећних дана, као што је н оправдано да се услови за добар од. мор и опоравак у тим местима кгристе до дубоке јесени. У прилог овом на'боље особина неших тури-
ренкатруиее мит изими »! Је . .. 3 '
.
20 молтијире |
СИМУЛТАНЕ ШАХОВБСКЕ УТАКМИЦЕ
говори стичких места. Разноврсност климе У псјединим пределима н рапо пролеће
на нашем Приморју чине боравак всо-
ма интересантиим већ у марту месецу. 7 То поглавито важи за прногорско
приморје, где је обиље контраста, кио што је снег на врховима Орјена и Ловћена и цветање у заливу Боке Которске, или сунчани дани и купања током априла ма плажама Улпиња и Будве, глављи разлст да тамо боргвак у пролеће даје посебна уживања и 0-
ве се један УЗ други у облику потковице мли правоугаоника. Са | спољне стране седе учесници у итри, а мајстор се креће У затвореном кругу између столова. ле сваки: шахиста. Ове утакмице "Такав распоред Паја 2 дају обично живу и занимљиву да играче обилаз: онлине РК л игру. Треба имати у виду да се кругу те он Ба епно - ттретње. | на симултанкама мајстор не су- реду играча ПА
не губи време. "теже, нити се 6 но зи првоме и прва он Око сваког такмичара обично
. еђу ширим слојевима љу" битеља шаха веома су омиљене симултане продукције мајстора, јер на њима у борби _може да узме учешћа
свежења. и опрезно као на турниру, већ а посматрача. Често Далматинско _ приморје, а нарочито | својој интуицији даје пуног ма- се нађе Мате да се суздрже. околина Дубровника, Макарска, Бло- ха. Уз то, се због массвног уче- пута они не услед тога
е. град На Мору и низ острва, као што шћа нигде у толикој мери не по- а да не дају савет
.:7 „
ПИ И он
лишњег сдмора у већини наших пре- угостетељство,
па до хотелских прег-
'У туристичким местима
исхрана и друго) обимнији н захтева
су Хвар, Корчула, Брач им друга, по ред својих културно-историских — знаменитости, имају посебне особине ко. је нх нарочито у пролеће чине при'мамљивим и лепим. И северно грихорје са Квзрнерским Заливом и читавом истарском обалсм већ од средћке магта добија дивна пролећни изглед, који се може ссмо _ срести на обалама нашгг мора, А Слогеначко Горје у атрилу им мају одтше необичлом сре-
„живом
Одлазак трудбеника на одмор почев од раног пролећа омогућује ла се растерете наша туристичка места тоном детњих месеци, а исто тако пружа се сваком радном човеку прилика да се без гужве н непријатности у. добно одмара н да користи све бла.
калне организације имају, поред тога, исто тако важну дужност да својим члановима указују па значај и потре-
уједно бити и значајан
допринос и о-
казује разноврсност отварања и стилова игре, као на, симултанкама. Један стручњак је својевреме иб дао своје запажање, да се мајстор у пуном свом елементу и правој светлости види баш на овим такмичењима. Многе партије са симултанки ушле су у литерстуру, а неке су послужиле и као путоказ за нове идеје У отнарању. шта више има и таквих шахиста, који праве специјалне збирке одабраних партија са симултаних продукција. Наши врхунски, шахисти према свом расположивом времену ДРрже симултане утакмице у нашим већим шаховским шентрима. тли-
ћене и много користиле развоју шаховског покрета у НР Босни и Херцеговини. Ових дана је и
је и предавања.
мајстор се бори
јим кећ и са посетиоцима ута
То наравно не би тр 4 ,де али многи играчи се не по-
Уздају довољно у себе и рало
не само са свопротивницима. кмице!
ебало да бу-
званичним
примају саветодавца. Међутим ·
често ови својим примедбама предлозима не само што не по-
могну играчу, рећ му јошљ-и покваре партију!
Код. великог броја табли мајстор мора да примени нарочиту технику. У почетку он иде брзо од табле до табле, пошто су МУ почетни потези познати из теорије, а борбу му олакшава чињеница да у свим партијама мма
У теодети која ваша туристичка _ места у За што бољи ОдАМОРр трудбенлака ЛЕ ал ( · и | горић је пре неколико месеци о- беле фигуре. Али кад Зи у ћ џ Учествујући у састављању — планова диграо две симултанке у Сараје- заплети, мора м он на понеко, коришћења годишњег одмора, синди- | ву, које су биле вакредно посе- партији да се мало дуже задржи.
Уколико симултанка иде крсју» утолико је јаснија слика борбе. Многи играчи полажу _ оружје,
ју упропасти грубим _ превидом,
= занско ·коришћење _ годишњег туристичким местима оствариће се нај. примити већи број посетилаца него бу правилног коришћења годишњег др Трифуновић гостовао у Сара- број тешких партија се смањује = одмора наших трудбеника од важнији задатак у планском коришћењу што су раније примала. Стога је и по. одмора, ма могућности одмора у ту- јеву приликом свога пута на и коначно остаје још само нско~ | Љ вединог је значаја за прави. годишњег одмора. сво око организације коришћења го- ристичким местима већ првих пролећ— СЕ О Ој Црну Гору, где су му лицина за таблама. Али м умор З = лан рад предузећа н установа. _ Наше туристичке установе и преду. дишњег сдмора у туристичким мести- них дана и потребу да се нашн труд- | о ВЕЈНА продукци- мајстора постепено. расте и зато :2 Састављање пла ; ~ ' ј ; замену Е | ј е планова за корншцење го-, зећа, почев од Комитета за туризам н ма' (превоз, смештај у хотелима, добра (беници тако ојачају и освеже. То ће прети опасност да неку позици~
жузећа н установа је већ извршено, а у некима се сада довршава. Равномер„им одашиљањем трудбеоника на одмор н правилним њиховим смештајем У
4326: ан
унце је још само слабо просијавало кроз жуто - зелени шипраг на крају козачкот села. Недалеко од села налази се скела, која треба да ме превезе на другу обалу Дона. Корачам по мокром песку из кога се уздиже мирис трулежи као од гњилог, водом натопљемог дрвета. Пут кривуда као замршен зечји траг,
„дузећа,. н посебно“ иредузећа ник“, врше значајне припреме за остварење ових важних задатака. Наша туристичка места ће у овој
· „Пут“ више бриге, Али добар смештај и удобан одмор наших трудденсока у туристичким ме-
година стима највише зависн од правилног
пина итал 2рача 20 окшз. ра'
лакшање за остварење нашег плака турестичког промста уопште, Стога овом важном задатку треба приступити од-
мах н систематски га извршавати,
Аранжман симултаних продукција је лак и приређивачима не задаје никаквих проблема. Столови, на којима су шахови, ста=
ни и им из сле да ћу баш ја пустити свог сина да побегне.
Мајстор заиста мора да распо-
лаже нарсчитом техником, ла би
без одмора довршио утакмицу, 5 | "
ње
Доцније би га ухватили, и тада би и мене'и њета
заједно спљескали. Ушао сам у собу, где је Иван био затворен и
рекао стражарима: — Предајте ми заробљеника. = да га спроведем у штаб.
Наређено ми је
" . ~“ + " . " ,
кроз жбуње. Подедуло црвено сунце пада на гро- У — што се нас тиче, ево ти га, — рекоше, —
бље с оне стране села. Замном, кроз суво . ши- Оженио сам се рано, и бог ми је подарио же- свде, изнад ува... Он зајеча: Ууухх.. ууххх. мало нам је стало до њега.
пражје, корача плавичасти сутон. ну, која је била плодна као питома зечица Осам ухвати се за главу и паде П Иван баци капут на плећа. Једно је време Скела је причвршћена за обалу, а под њоме ми је ждера, једно за другим, донела на свет, а код Сељаци се грохотом смејали: „Удри, Микиша- окретао капу у Рукама и онда је тресну натраг
клокоће љубичасто блистава вода. Весла лако ска- деветог детста загџавила. Порођај је био као што ре, удри, изгледа да жалиш свог Данила, удри, на клупу.
кућу, окрећу се у страну и стењу у виљушкама. _ треба, али је после пет дана умрла од грознице. _ или ћемо ти ми показати!" Напустили (смо село. пуж нас је водио преко Скелеџија црпе испалцем воду са маховином Остадох сам. Од деце ми бог ниједно није узео, Зап.».дник се појавио на пре г тобож пеш једног брежуљка. Ћутасо сам ја, ћутао је он. Чешће
обраслог дна чамца и избацује је напоље. Уздиже ма да сам га за то усрдио молиб.., Ној зији 62- викнуо људи: Ада ое чау бео смеса сем се окретао, не би ли спазио да нас неке по-
клаву, погледа ме жућкастим, косим очима и промрмља мрзовољно: пете. Хоћеш прекот шим уже.
— А можемо ли нас двојица покренути чамац
— да покушамо. Још мало па ће ноћ. Богзна да ли ње још ко доћи.
И док је навлачио чакшире, једном и рече:
— Странац си, видим, ниси из нашег краја. Одакле долазишт
– Браћам се из војске.
Човек баци капу у чамац, баци уназад црну косу, проткану седим власима, сличним кавкаском сребру, и намигну ми, при чему уснице, пазголитише његове покварене зубе:
Ево одмах, само док одре-
овај
погледа ме још
покретом главе за-
— Је л на отсуство, ил'- онако — крадомг — Демобилисан сам. Одслужио сам свој рок. — А, тако. Зпачи на одмарање...
Сели смо за весла. Дон нас је, као играчку,
тонио ка поплављеном шумарку на обали. зода се хрипло таре о расушени кљун чамца. Голе ноте 'скелеџије, ишаране плавим жилама, показују
свежањ јаких мишића. Табани, модри од хладноће, окаљали се од опирања о попречну љигаву треду. Е- ке су му дуге и кошчате, на длановима задебдљана кожа. Мршав и уских плећа, невешто весла погрбљених леђа, али покорно весло глатко сече таласе и забија се дубоко у воду.
чЧује се равномерно, лако дисање скелеџије. Из његове плетене вунене кошуље избија оштар мирис зноја,»дувана и свеж мирис воде. Изненада испусти весло и окрену главу мени:
— Изгледа да нећемо моћи даље, шума ће нас прикљештити. Невоља.
Услед јаке водене струје чамац доби замах, начини крмом смео окрет и махнито нас понесе ка шуми. . "пола сата доцније седели смо прикљештени између дрвећа потопљене шгуме. Весла су била сломљена; У виљушкама се немоћно клатиле тамоамо дршке сломљених весала. Кроз пукотину пода, клскоћући, навирала је вода у чамац. Спремизи. смо преноћиште на једном дрвету. Скелеџија се смести поред мене, обгрливши ногама грану. Пушио је лулу, разговарао и слушао прхтање дивљих гусака, које су у помрчини летеле изнад наших глава.
— Тако, гако, идеш својима, мајка те, наравно, већ очекује: ето, доћи ће ми син, мушка глава; старо јој се срце топи сд милине. Да. Али је теби, како ми изгледа, свеједно, што ти мајка проводи дане у тузи за тобом и што ноћу горке сузе лије... Такви сте ви сви, драги синови, такви сте... Доклегод немате свој пород, дотле не цените муке својих родитеља. А шта све мора свака мати и сваки отац да поднесе због деце!
Дешава се, да домаћица при порењу рибе, таспори жуч. Кусаш чорбу, али ти је горка, неукусна. А тако ти је и са мном. Живим, али гутам само најгорчије. Ја то подносим, мздржавам, али понекад помислим: животе, животе, кад ли ће доћи твој последњи част
, није ли боље да сс обесимг
"имам ћерку; зове се Наташа. Виће јој седам-
наест. Седамнаест година. Вели: „Оче, мрско ми је да једем са тобом за истим столом. Кад ти потледам руке, вели, и помислим да су те руке убиле браћу, срце ми се цепа у грудима", | ____Али лудача не разуме због кога је то. све проБа изишло. Да је то!због ње, због деце.
инв аиини линаааии пити
Ти ниси овдашњи, ти си туђинац. Реци ми,
девет заробљеника.
ше Иван. Метнуо се на црномањаст, пра Бог лица леп козак савестан радник. Други, млађи, роди ми се четири године после Ивана. Личио је на мајку: — ниског раста, буцмаст. Плавокос, скоро бео, и граорасте очи. Звао се Данило. Беше ми најмилије дете. Од других седам, старији бејаху девојчице, га остали — црвићи..
Ивана сам оженио у нашем селу. Ускоро је им он добио малишана. Таман сам и за Данила меркао нешто згодно, а оно наступише немири. У нашем се селу подигоше људи прстиву совјета. Тада ми дође мој Иван: „Оче, — рече, — хајде са мном, пођимо са црвенима! Преклињем те богом! Ми треба да се држимо црвених, то је праведна странка".
и Данило ме је наговарао. и мамили али сам им рекао: не задржавам вас, идите где вам је воља. А ја, ја остајем овде. Осим вас, имам јеш седам ждера и све их ваља кљукати.
С тим смо се растали. Људи се у селу наоружаше. И мене су спетљали: „На франт!' Рекао сам им на зборишту:
— Земљаци, очеви, сви знате да сам хранилац породице. Седморо деце ми је на врату, — одем. ли, ко ће се бринути о њимаг
Могао сам говорити шта сам хтео, ништа није помогло. Без сваког обзира су ме склептали и отпремили на Фронт.
поприште је било недалеко од нашег села. баш пред Ускрс, доведоше нам
Међу њима је био и Данилушка, мој мајмилији син. Терали су их преко пијаце, заповеднику. Кеозаци су мистрчавали из кућа, лом, да бог сечува!
— Ваља побити те псе! Кад их врате са саслутања, макнућемо их без оклевања!
Стојим, колема ми клецају, срце ми се кида за Данилом, али то не показујем. Примећујем како сељаци шапулу и показују главом на мене. Тада ми приђе Аркаша, наредник: „Шта мислиш, Микишаре, је си л' за то да побијемо ове комунисте2" ( %
Дабогме да сам, ти ниткови!
— Е, онда ево ти бајонет и стој уласка.
при том ме погледа: „Пази, Микишаре, ми те носматрамо — можеш рђаво да прођеш, пријатељу!" Стојим пред уласком, а кроз главу ми пролазе мисли: Мајко божја, света Маријо, морам ли доиста своје рођено дете да убијемг7
У писарници све већа и већа галама. Изведоше заробљенике. Међ првима — Данило. Кад. сам та угледао, следио сам се од страха. Глава му је била отечена као буре, кожа одрана. Крв му липти с лица. У коси му зелепљене дебеле вунене рукавице. Тиме су му, после батина, запушилим озледе на глави. Рукавице су упиле крв и спекле се у коси. Тако су их већ удесили на путу за село. Мој Данило је посртао кроз ходник. Спази ме и пружи руке. Хтео је да ми се насмеши,
мене:
Дуго су ме молили
МИ једног дана,
— рекох.
овде крај
али око очију му је насела крв, а једно се око сасвим слепило. Било ми је јасно: ако му м ја не одвалим
једну, онда ће ме сељаци сигурно спљескати, и' моји ће малишани остати уботи на беломе свету.
Кад је Данило дошао до места где сам стајао, обрати ми се; „Оче, драги оче, збогом! Сузе су
_му лиле преко образа и прале крв. А ја, ја... ни-
сам могао да покренем руку, толико је била тешка. Као парче дрвета. Како сам чврсто држао бајонет, лупих ти кундаком мог младића... Ево
Уредништво и алх иастрација Ре ктора Драг. Јовановића 1//У., тел редакције 20-443 о 21-957; "
Одговорни уредник Славко- Јанковић, чек, рач.
Тада су ци маљетела о заророљснике им по-
чели: да их мрцваре.. Смркло ми се им ја сам бе-
сматра. Тако смо ваљда преваљлили пола пута, Кад
смо пролазили поред једне мале капеле, Иван ми~
се обрати. За нама се нико није видео. Проговори
жао све даље м даље низ улицу. котрљали како му је наредних забио бајонет у гркљан. Дда- ке
видео, како су мог Данила
нило је кркљао...
Али сам ипак по земљи и
смрт. — Не,
пући од туге.
— хајде. Озла ћеш
Док
Дошли “— Е, оче,
Загрли ме, — Трчи,
ти да потрчиш, лим неколико метака за тобом. је Сио деран, јеш од њега. А сад мес грли и љуби руке». Прешли смо још две врсте. ћути ом. ћутим ја, смо до низордице. остај с богом! јица у животу, једну грубу реч нећеш чути од Мене. а мени срце да препукне. сине! Трчао је низбрдицом,
а глас му је био тако тужан:
Оче, у штабу ће мг убити. Ти ме волиш у Зар ти савест још увек спава
Вања, — рекох, — моја савест не спава. Зар немаш ни мало милости према мениг Сине, тако ми је тешко, да ће ми срце пре-
— Ако мг жалиш, онда ме пусти ла побегтнем. помисли, ја сам још тако мало живео.
Пао је на колена. земље. А ја сам на то рекао: дете ићи ћемо
Ппоклснио ми се трипут до
низбрдице. да опа-
до оне а ја Бу тобож
“једну срдачну реч ли чу-
Иван је стао. Остансмо ли обадво-
обездедићу ге за цео живот. Ни-
— рекох. стално се окретао и ма-
Под притиском воде шкрипеле . да. Јаворово стабло отегнуто је јечало под нама,
су даске -чам-
- Микишара је ловио ногом врх чамца, који се подигао из воде, и, истресајући усијанми пепео из луле, рече: г
— Наша скела тоне. Сигурно ћемо остати до
сутра У подне на овом дрвету. Баш смо баксузи! '
Дута је ћутао. Тада је понова почео промуклим гласом: , — Због тога- су ме произвели У вишег жандар-
ма. Много је воде протекло Доном, али ја још
увек чујем ноћу као да неко кркља, да се гуши. |
Као онда, кад сам бежао и чуо Данилово' кркљање.
Тако ме мучи савест.
До пролећа смо се борили противу црвених. Тада је дошао ђенерал Секретијев и ми смо их одбацили далеко преко Дона, у Саратовску област.
Ма да сам био хранилац породице, нисам добио никакву олакшицу у служби, зато што су ми синови припадали" црвенима. .
Освојили смо варош Балашов. О свом старијем сину Ивану нисам ништа знао, ни чуо. Али се одједном прочуло међу козацима Ђавс би знао како су то прокљувили — да је Иван напустио црвене и прешао у 36 козачку чету.
Људи из нашег села су претили: „Ухватимо ли
· Вањку, отегнуће папке",.
„Дошли смо у неко село, а оно гле, људи из 36 чете баш тамо. Ускоро су укебали . мог Вањку, оковали-га и одвукли у писарницу. 'Тамо су га својски премлатили, и наредили миг
— Спроведи га у штаб.
Од тог села до штаба било је око дванаесу врсти. Пуковник нашег одреда пружи ми спроводницу и, гледајући у' страну, рече:
— Микишаре, ево ти документа. Спроведи младића у штаб. Код тебе је (сигурнији. Оцу неће побећи. ·
Одједном ми пуче пред очима. Схватио сам на шта циљају. Наређују ми да га спроведем, јер ми-
хао ми руком. Пустио сам га да пређе двадесет хвати. Тада скидох пушку с рамена, клекнух, да ми рука не би дрхтала и — окинух.. Шогодио сам та у стражњицу.
Микишар је дуго тражио своју дуван-кесу по џеповима, замишљено укресао ватру и полако припалио лулу, пућкајући. У шаци је држао у-
жарени труд. Мишићи су му на липџу подрхтавами. Испод набреклих капака гледале су укосо уса-
Ђене очи, сурово и без кајања. —" Елем;... он сксчи и пстрча још неколико хвати. Стави руке на трбух и окрете се: „Оче.
заштот... Стропашта се и поче да се копрца. Ппритрчао сам му, нагао се над њим. Колутао је,очи ма. На устима се пенила крв. Мислио сам, сада је све свршено, умире. Али се он још једном усправи, и додирну ми руку: „Оче, ја имам дете и жену". Глава му клону. Хтео је прстима да хапуши рану. Али откуд,... крв је куљала између прстију... Кркљао је. Извалио се, строго ме погледао, али му је језик већ био тежак. Хтео је још: нешто да каже и само је изустио: О-сче... о-сче... Сузе су ми грунуле. Рекох му: Вањишца, прими моје грехе на себе. Истина, ти имаш жену и дете. Али ја их имам седмсрс код куће. да сам те пу-
стио, козаци би ме убили и деца би морала: да просе.
Он је неко време тако лежао и онда испустио душу. Моју је руку држао у својој. Узео сам му капут и чизме, покрио лице крпом и пошао натраг... : НЕ ~
Сад пресуди, добри човеке, ја сам толико пре трпео због деце, оседео сам... Радим за њих, за њихову кору хлеба: Немам мира ни дању, ни наћу... А они ми кажу, као ето она моја Наташа: »„Одвратно ми је, оче, да седим с тобом за: истим столом... Зар је- могуће да се тако нешто поднесе7... , у
Скелеџија 'Микишара погну главу. Тада 'ме погледа. тешким укоченим погледом. За његовим се леђима будило јутро, мутно и маглсвито. Са десне обале, из црних гомила папрата, одјекивао је; поред гакања пловака. промукао глас:
— Микишаре! Проклетијо! Скелу овамо...
(Превод с руског) |
Михаил Шолохсв
и
администрације 22-210 Штампарија Ш тампарско-издавачког предузећа Н ародног Фронта Сровје
1-9060386, Пошт, фах: 752
;