20. oktobar

"разне цене

сдазно сем у једној Гратексе. тој продавници у Карађорђевој улици купила мушке чарчзие по 55 дишара пар. Када сам плаћала рачуц упитала сем благајника ла случајно _ продавац није — по· трешто, јер ми се учинило да је цема доста висока. Одговорепо ми је да :е

та мена олређсна за мушке чарапе. |Е

сам н изншла.

Истожа дата срсла сам једну своју тријатељицу која ми рече да је купиа мушке чарапс исте као моје. Међуем, клада сам чула да су илаћене сав. ва 25 динара, била сам врло изненађена. Те чарапе су било купљене у једној од Гратекоољих продавница ма Славији,

Колико је меми познато, до исдавмо, нису постојале разно цене за исте артикле, Јелино, око цене не звансе од места на коме се налази проскнициа или од расположења продавца.

РЊ. "и

Киосци на угловима

5 улица

мје редак случај да се ша самим угловима промстних улица надазе покретне продавнице моги. ва нли киоспи. Тако постављеи", оти умногоме ометају правиљан саобраћај и могу да буду узрок саобраКајних песрећа, Колико они сметају

мету да кажу самн возача, који, кгда

ша једне улаце скрећу у другу, чемају слобода видик, јер је он увек затворси киоском, # често ми дугим ре. жом грађана који узимају цигарете.

Требало бм предузети мере да ее гдегод је то могућно такви.квосци уклоне м да се не ностављају мише ва озим местима.

м ДИ. >

Расипање хлеба

мје редак случај да се по мензама 0 тако важном | артикалу као што је хлеб не води ловољно рачуна. Хлеб се расита, комада, дроби. Таква се слике може видети ин у мензи Поверенпштва трговине и снабдевања, где се хлеб служи у корпама м више се бати во што се поједе. То ни у ком случају не би смељо да се допусти. Боље би Зило да се даје комад с правом ша дода

ак. На тај начин би се растур хлеба много смањио или сасвим уклонио Требало би да и сами претплатница

поведу о томс мало више рачупа, а и само особље мензе да опомиње па то расипање. м. н.

+ у

Једна корисна новина

за соедњошколце

текора је уведепо да четвртком

по подне Народно | позориште

/. даје претставе искључиво га

средњошколце, Ово је заиста

било неопходно потребно, нарочито за

више разреде. Али за огроман број 6е-

оградских средњошколаца ове су трет-

ставе неприступачне, јер у свакој гимна

зиској зграли иду на смену пајмање

две гимназије. Смене које имају врс-

давања четвртком, петком н суботом

њо подне неће моћи да гледају прста ставе четвртком. /

Жеља је ових ученика да се још једно по подне у недељи одреди за ђачке претставе; мајбоље средом то подне када ученици имају предах у раду, јер четвртком ире подне могу Жа спремају своје лекције,

Верујемо да ће управе Народног позоришта, ако јој је нкако могућна, изаћи у сусрст жељи омладине, утолико пре што у Београду, и сад би га

усве четвртак носле подне био слобо-

дам, ђажа, "ма тошико да претстава мало. ( Љубина НОВОВИЋ, проф. ИТ жен, гими.

је једна

у гр

1 Џ

3 ,

Исти артикли —

„1

су летели на југ.

_ Пред залазак сунца налетео. је с трног мора. ураган и виничке | баште су ујутро освануле. с го-

лим дрвећем. Дошла је јесен. Кише недељама ни-

су престајале и у шест часова увече било је

мрачније него у помоћ на северу Русије. Ми смо | изишли из града. По тамној ноћи пријатно је јурити аутомобилом по итироким ненасељеним про-

сторима, светлост фарова осветли зеца који пре-

трчава пут и дуго га јури, а ом сав избезумљен

од страха, бојм се да поново скрене у мрак. Киша

удара по стаклима, ветар фијуче, а у кабини је

топло и пријатно је светло лампице које освет-

лају приборе и лице шофера нагнутог над волан.

" Заобилажење. Пут је препречен пругастом рамтом. Ми скрећемо У шуму где стоје сува "стабла, прислоњена на живо дрвеће својим голим врховима. Аутомобил јако шлајфује и најзад раулиме застаје у блату.

Изишао сам из кола. Јака киша ударила мм је у лице. сајта ка о ао У завшарсеара аутомобила,

— Ту неће помоћи суво грање; треба волове, | — чуо сам нечији глас. Овде су тенкови изровали мут. МИ колима се не може проћи. —

— Нема ко да вас изудара због таквих путева, — брецнуо се шофер, бацајући на земљу нарамак сувих грана. — Нисте били на фронту, па да сте се бар овде показали. Требало би вам поставити чврстот командира, он би вас за двадесет четири часа научио. Г

— Ти си, изгледа, борац, — насмеја се коњавик на мршавом кљусету. — Да нисм случајно у мом батаљону прошао од Стаљинграда до Берлина

"пошао сам за коњаником. Дугачак, мршав као дон-Кихот, и њихао се на омаленом коњићу. Најзад је сјахао, опсовао м повео коња за собом. Кишта је почела јаче да пада и ми смо подитли јаке на капутима. Ушли смо у село Ровец. Блато је било још непролазније, а помрчина још гушћа по у шуми. Било је вече, али у целом селу нитде светла, само на једном крају мутно је срелзели њетролејска лампа. %

— Идите у ону кућу, тамо је трстседник томжоза, — рече мој сапутник.

Ушавши у пртесобље, зачуо сам гласни разго-. вор у соби: „Можеш ти метнути точкове дугачке све до штале, свеједно се неће обртати. — „А како на Дњепрогесут““ — „Ма шта ти мени причаш о Дњепрогесут Тамо је Дњепар широк читав кмлометар, а ову нашу бедну речицу м кокошке газе.“ — „Оставите, другови, своју намеру. Боље да за те паре купимо тону гаса, па Ње нам пет во дина горети лампе у колхозу."

Ушао сам у собу. На столу је лежво пројекат сеоске електричне централе. Обавијени дуванским димом, осам људи махали су рукама м галамили. човек у блузи с одликовањима говорио је са заносом: џ

— дењин није мислио на петролејску лампу када је говорио: .електрифицираћемо целу Русију, и индустриску им земљорадничку. Совјетска власт би у оно време имала довољно новаца за гас, али како би ми сада добили рат да нисмо. имали заводе који израђују тенкове, авионе, томове, тракторе и комбајне А струтове у тим заводима покреће електрика!

— Драги мој друже, ви једноставно јете историју. Своју чувену изрску „Комунизам — то је совјетска власт плус електрификација нчитаве земље", — изговорио је Лењин 22 децембра 1920 године ва Осмом конгресу Совјета. Совјетска република, према речима друга Стаљина, налазила се тада у канџама криза. није имала основних база одакле би црпла храну и огрев. Непријатељи су се надали да ће хладноћа и глад задавити ремублику, а управо тада је Илић говорио о плану ТОЕЛРО») Лењин је у електрификацији видео једину могућност за реорганизовање заостале технике и економије Русије,

Сувоњави сељак у риђем капуту, по имену јефим Худа, ширио је руке изнад цртежа ми говорис, као да се извињава•

— нисам ја инжењер, грађани. Ваљчук и ја доста смо се мучили и изналазили, док нисмо измислили тај пројекат. Можда смо у нечему н ногрешили, нек то онда стручњаци дотерају како ваља. Али светло ће, чини ми се, ипак бити. Је ли тако Ваљчукг

Ваљчук је на око имао неких шездесетак гедина. Говорио је лагано, али ватрено:

— Друт из обкома партије правилно је рекаво

не позна-

% ГОЕЛРО — државни нлан електрификације Русије. — прев.

· више разорена него сад. А зар ми, комунисти, не-

· бијемо. Истина да ће нам оближња фабрика мало

Лема је део евезло Русији, када је била много

ћемо моћи у маломе селу. подићи централут па какви бисмо ми онда билит! Нема стакла — дува, · жито није родило — гладни смо, ва шта — да скрстимо руке да седнемо и да плачемог | то, друтови, није решење. Лењин је говоримо да треба да живимо тако да твој рад сваки рист држави м народу. Ова нас је турбина страпшно измучила, — уздахну Ваљчук. — Она је прорачуната на пад воде: триста метара па ће она почети да се окреће, ова наша речица има стуб воде од метар и но. како ћеш сада натерати турбину да ради" ' уизиђосмо из куће да погледамо турбину крај воденице, Претседник колхоза је послао по мој аутомобил, а ја сам слушао разговор крај реке. Када су се људи вратили, питао сам Ваљчука:

— па како сте решили7т Из

— Преправљаћемо турбину. њ

— А динамо, сијалице, жице — имате ли све тог

— Немамо ништа, а немамо одакле ни да до-

а

помоћи, али ми се више ослањамо на себе. А шта ви, не верујете да ће нешто испастиг Ја верујем да ће у нашем селу ипак синути „Иљићева сијалица". Одлазећи из села мислио сам о патристизму тачице људи који су наумили да на малој речита, тле жене перу рубље м коју гуске лако преказе репродукују у маломе план ГОЕЛРО.

ж

„После годину дана дошао сам понова у Виницу. Бозили смо се преко поља покривених сневом, дивећи се лепоти борова који су блистали на плавој месечевој светлости. Друм је водио преко дубоке јаруге и када је аутомобил почео да се пење ма брдо спазили смо забачено немачко гробље, а иза њега — свечано, пуно живота, бљештање светла по целоме видику. То је личило ма неку фатаморгану у мустињи.

— шта велите, сада по мраку свакако ишисте могли ни препознати наш крајт — упитао је Стахускм, чим сам ушао у његов кабинет.

Ми смо се познавали још из доба Стаљингранске битке. Генерал Стахурски био је тада члан Ратног савета фронта, а сада већ другу годину ради као секретар Виничког . обласног комитета Партије. У фабрикама и колхозима ове области био је приличан број војника из Стаљинграда. Сетио сам се како је Стахурски,:пре годину дана, окувившти око себе демобилисане стаљинградске борне, излагао свој план електрификације.

— Ако чешљем провучен по коси — добићеји електрику, — убеђивао је он. — Код нас у Виничкој области на разним речицама има око 250

колхозних · воденица и свака има турбину јачине.

од: 20 до 100 коњских снага: Свака је довољно јака да покреће динамо. Другови, ми смо одлучили да из Јужног Буга, Гнилопети, Десемке, Мурафе — из свих тих речица обраслих трском и покривених локвањима, из тог заспалог царства жаба — извучемо електричну енергију и да обаспемо светлошћу села и засеоке области.

Нас, бољшевике, понеко може маштарима зато што хоћемо да >» електричних централа. а прикуцамо даску на разрушеној колиби, а да м не товоримо о динамомоторима им турбинама. Немњи су нам порушили фабрике м све то морамо ми изградити својим снагама.

Не бих се ја обраћао вама за зих знао да сте ви већ једном изпенадили читав евет. Било је то у Стаљинграду, када Немит протавши читаву Европу нису могли извојевати победу на комадићу земље од 200 метара. Хиљаде авиона су вас бомбардовали, стотине топова им митраљеза покуплавали су да вас баце у Волгу, тенковми су даноноћно јуришали на ваше ровове, а ви сте упркос свега тога ипак разбили Паулусову армуђу од 330 хиљада војника. '

У ето, завршио се рат. Али зар се карактер стаљинградских бораца променио7 Ми смо навикли да неустрашиво гледамо смрти у очи, па зар ћемо сада друкчијим очима да гледамо на тешкеоће и на последице рата и суше7 Нећемо се псвући ши“ корака, ма колико нам чтепко било. С упормашћу војника прихватићемо се посла и на виничкој земљи тући ћемо се за други програм партије, како је Лењин у своје време назвао план лектрификације. —

Сада, мосле године дана, седећп у кабинету Стахурскох, упитао сам га:

— Па шта вам је помогло да победите7

сада да

назове

немамо чак

помоћ хад не

ФИСКУЛТУРА М СПОРТ

| Кадрј СЕзрТоН

едав од важних вроблема закмичетњве

који стално расте са по2 јачаним развојем спорт-

ских грана у Београду је нитање судиског кадра. Данас У Београду има 220 разних спортских судија, од којмх је једва

Х судија 1 Београду

судија Јутоелавије, полажу норме за значку фискуз чурника м држе васпитла м етруз на предавања по друштвима. Једанпут недељно едржавају се ми редовни тренинзи да би биле У кондицији. Моједине су-

3—4 моту видети на но неком мечу, док остали уопште нису Укључени. Ово је велики пропуст одбора боксерских судија. М за ову грану предвиђен је курс ко-

судије _ ји ночиње марта месена м траја-

дан доноси ко-

дај јој ти стуб воде висок

па

коловина активна. Проблем суди ског кадра осећа се непрекидно од ослобођења у све већем обиму. Све јачи развој епортских трана пратило је иовећање броја такмичења, а самим тим нотреба довољног броја судија све више је расла. Уствари, сем бокса, футбала, кошарке и атлетике естали спортови уопште немају пи изблиза минимални број еудија, а многи спортови их уопште немају. Сем тога, већ постојеће еудије, изузимајући фучтбалеке, Утмавном нису испитане.

ЈУ Београду има 120 футбазских еудија, а свега око 60 активних:

" Овај број је врло мали с обзи-

ром на велики број футбалских секција ма друштвима м активима. Међутим, стање је раније бимо још горе. Тек од прошне јесеви рад "поправио. У · збору Футбалских судија држе се стручна предава-

ња, развија се идеолошки рад, одржавају се стални састанци на жоји! се врши анализа нојсди-

них утакмица м суђења и прсносе се искуства. Футбалске судије Београда укључиле су се У

футбалских судија „се

дије биће због неактивности брисане из списка. Масупрот овим случајевима има много примера све већег залагања судија. Тако је Божидар Кугић, џешачио од Руме 18 километара до села У ко

ме је требало да суди утакмицу.

да би ее нопунио кадар футбалских судија, евих дана почиаве куре за који се већ до сада пријавило око сто бивших фучбалера из редова студената, рад ника им езужбеника.

Мако у Београду има 35 лакеатлетских судија, ова сиортска трана много трпи од недостатка довољног броја судија за приредбе. Наиме, досада је укључено им долази на еве приредбе свега

15 људи. У циљ решења овог питања, ускоро ће се одржати курс који ће датм 30 нових лакоатлетских судија. ..

Бокс-мечеве у; Београду и ГУ целој НР Србији суди једва око 12 београдских судија. Мако је прошле тодине одржан курс за боксерске судије, који је зар ишло 28 учесника, само се'њиХ

пе на БАЗИ

ће 68 дана. многе спортеке гране, као рваже, одбојка, хокеј, тенис, стони

тенис м друге, уопште немају судиски кадар. Сем тога, поставља се ми нитање регулисања позива

свих судија, па м оних који већ

" тодинама суде без положеног мс-

пита. Ускоро кроз ове допулске испите треба да прођу све судије: ·

Жод оваквог стања ствари, а имајући у виду важност судиског кадра за даљи развој наших спортских рана, поставља се као најхитније питање ортанизовања даљих курсева за све спорт ске гране, Према плану 3а ову годину, преко разних курсева Београд треба да добије 180 нових судија и 245 инструктора, који ће развијати спортске секције по друштвима. У подизању су диског кадра треба још водити рачуна ји о поправљању социјалног састава београдских _ судија,

Наиме, на курсеве треба да сејав ! љају м индустриски радници; ко-,

јих међу судијама има врло мапо. [ ;

џ нечић чд

—_ Помогла нам је гвоздена воља и снага радничке класе, — одговорио је он кратко, — мокренули смо фабрике У помоћ селу — м то је ОдлУчило све. Осамнаест хиљада железничара обратило се трудбеницима Виничке области с позивом да притекну у помоћ сељацима у њиховом настојању да победе рушевине и мрак. Сами железимчари дали су обавезу да изграде 22 електричне централе у селима крај железничке пруге, а 177 фабрика и радионица одазвало 'се на њихов мозив и прихватило се патроната 286 Пек понирика-

мијом села. Пре четири године писао само радницима елек-

тричне централе у Виници, који су, пре повлачења Немаца, дигли у ваздух једини мост преко реке. Хиљаде аутомобила м стотине тенкова нали су. нам тада у руке кго трофеји. Стотине радника сваке недеље одлазило је на некадашње ипоље битке: они су се завлачили у разбијене тенкове и аутомобиле, разгледали бачене пољске радиостанице, нешто скидали, одвијали, вадили Дете и моторе за будуће електричне централе, немачке телефонске жице. Инжењери су за а време тражили погодна места за будуће централе. У колхозу су још прикупљали новац за набавку генератора, а столари м зидари већ су 1 зали зграде централа, док су комсомолци штали стубове. М, ето, колхозници су пошли на први добровољни рад — на постављање бране пре„ко реке, помоћу камена и цемента. Прва електрична светлост засијала је у малој централи у селу Березна. Била је јака свега шест киловата, али је осветљавала куће, вршила жито, секла сламу, црпла воду. То је био најактивнији агитатор, који је заменио стотине агитатора за електрификацију. Обишао сам недавно земље Виничке области, Нема ништа лепше ни привлачније од лектричне светлости у забаченој степи усред ноћи. Она по-

зива на живот, пружа поглел у булућност. Јоан гре годину дана сав овај огромни простор лежао је у мраку. Ма каква голина! Зар није неховима била ноћ у загушљивим и тамним колибама сељака! > и "

одважних и смелих револуционара одлазило ,на робију, тукло се на барикадама, јуришало на Зимски дворац и на Перекоп да би у овој земљи заблистала светлост победе!

Био сам у селу Антоновки, где су сељаци. као м у другим селима подигли електричну централу.

— Како сте применили електрику код себе“ —

Колико је поштених,

упитао сам браћу Зозули, иницијаторе грађења централе. "а Обилазили смо колхоз и браћа Зозули су причали: — Ово је наша 2лектрична струја Она је не само помотла да се на време прела жито пржави,

мето је уштедела колхозу 45 радних дана м многа коњске снаге... Овде је пре стајала машина за сечење сламе. Четири пара коња покретали су је. Сада их је заменио електрични мотор. Он нам је брзо насекао 508 тона сламе.

= Овде мм сечему шуму. Раније је колхоз плаћао тестерашима 600 рубаља за кубни метар. Када смо поставили пиркулар -– електричну тестеру ужттедени смо 15 хиљада рубаља на 25 кубних метара шуме.

У колхозним радионицама електрична струја нокреће стругове ми машине у ковачницама. У кућама Антоновке гори 520 „Илићевих сијалица". Улице и установе су осветљене. Ради тон-биоскот, радио-станица, 25 радиопријемника, кварц-лампе у амбулантама. 7

поново сам срсо Ваљчука у обласном комитету Мартије. У кабинету Стахурског зид је био прекривен огромном картом електрификације области. Био је састанак на коме су се закључивали први резултати.

Стахурски је пришао карти: .

— Као што видите сада ради преко 200 електричних њнентрала. „Сијалице Илића" сијају сала У тридесет хиљада кућа колхозника. Електрифицирали смо 225 колхоза и 27 МТС. Другови, сада вам је лакше и веселије радити. Електрични моторим на вршидби уштедели су нам 45.500 радних дана за људе ми 29.250 радних дана за коње.

После састанка Ваљчук ме позвас да навратим Е њему у селу Ровец. Возили смо се воћу и Ваљчук, бивши тофер, који одавно није управљао колима, сео је за волан. Изишавши из Винице, он

је дао гас м кола су појурила као луда по лива-,

дама покривеним енегом. Друм је просто летео испод точкова и нестајао иза нас. Зеп је претрчао нреко друма трчећи цик-цак по снегу изтубио се међу зеленим борићима, |

Ваљчук је зауставио кола, ми смо изишли и попели се на брежуљак. Свуда около, локле је лепирало око, изнад наслага снега, руменог од осветљења, блистала је светлост. Зими села више нису спавала од раног сумрака. У свакој осветљеној кући врио је живот. Окупивши се око радио-апарата људи су слушали оперу „Евгеније Оњегин“ из Москве, у клубу се играло уз музику за игру коју је преносио радио, стари учитељ причао је о животу на другим планетама док се приказивао документарни филм; у затрејаној читаоници седели су људи читајући свеже новине и часописе; крај билетарнице (биоскапа колхозници у топлим, бундама' чекали су другу претставу Ветар је преко реке. допосио смех дечурлије која се санкала, звекет кофа на просеку У ·леду. олломке разговора, шкрипу санки м сетне звуке хармонике.

(Тревео 2 руског К. с9

лек“ атдар Гуторовић

Уредништво п дманнстракаје Бене Драг. Јовановића 1/ГУ, тел редакитје 20448 « 21-057; адмепистрапије 22-210. Штампа ко у рија | Штампарско-пздавачког предузећа Народног Срба, - ; Одговора урсдиша (звао Јавковнћ, чи. фе. 1 ПН парну ара ; | пари км :