20. oktobar

зајен · за ове сеоске претотаве, де| кор -којн је пољесан ла се лако

фискултурних орга-

"СиндиКална подружница

београдског Народног

позоришта.

спрема се

"за обилазак села

када, било је Народно позоришта повластита главнога града и у њему углавном приступачно У“ скоме слоју грађана, Није уза-. луд говорено ла је оно народ но само по имену. Синликатна подружница 6е0градског – Народног позоришта спрема низ гостовања по сељачким радним залругама, а исто тако прирећђиваће у Београлу претставе намењене наро чито селу, за становнике 0ближњих села, које ће по времену бити тако подешене ла сељаши могу да на време дођу У позориште и да се Истог да

| на врате кући,

Уметничко воћство београлскот народног позоришта преглелаће репертоар и рад који подружница спрема за ове сео ске претставе. .

Техвички стручњаци и радвици У позоришној сликарни' варочити _ декор

Лиолоћим Ноле и норолни витобо!

најважнији задаци

низанија на почетку

сезоне

(О зогодишњи пролећни крос 0,

ј жаће се у Београду од 3 ло 2 априла. Овај термин је узет зато да би се цео месец март искористио за тренинге. Сваки учесник кроса мо. ра имати најмање осам тренинга, који садрже елементе слета, вишебоја к такмичења за значку фискултурника. Овим новим системом тренинга а3бегава се досадашњи кампањски начин тренирања. Ови тренинзи лаће уствари и садржај рада гимнастичкој органи зецији за период март—април и биће база за лаље окупљање фискулутрника ва слет н народни вишебој,

Ове голине треба обратити већу пажњу ља трчање на кросу не _ шкоди физички слабим људима. Руковолства „друштава треба, чим на тренингу прнмете слабијег члана, да га попашљу на преглед. Било би пожељно ла се сви учесници кроса претходно треглелају, али то за сада није могуће.

Током одржавања кроса треба кори– стити нелељу за масовнији излазак такмичара, а ралним дланом треба навољити предузеће која раде у вите смена. Такоће, ове године треба посветити већу пажњу агитацији м путем плаката = ковференџија _ обавестити то шире масе о значају кроса.

Ма колико ла се звложи. гимнастичка организапија ве може сама у потпуности ла обави све задатке у вези са спровођењем кроса. Зато треба за. тражити помоћ масовних организација, у првом реду Народне омладине и синдиката. ,

Порел овог масовног кроса, од 1 ло 17 марта, рдржаће се и крос спортских друштава. Свако друштво извешће чланство на свом терену, Обавезно је учествовање чланова свих секција, > сим атлетичара који су прошле голњ не трчали на 800 метара и на лужим ставама, По прва тројица из сваке категортје учествоваће на кросу по бедника. Сва снортска лруштва треба да исправе пропуст, који су чинила током ранијих година у погледу изво. ђења спортиста на крос. Ово тим пре што у Београлу данас има 4.500 гктиввих спортиста. ·

Напоредо са припремама зе масовни крос, одржаће се у Београду и такми– чења у народном вишебоју, гле треба да учествују сва, гимнастичка друштва и фискултурни активи предузећа, установа, фабрика и школа. До почетка атрила треба лобити најбоље екипе за рејовска првенства, Такмичења у еродном вишебоју треба да обухвате

обратити још већу пажњу учешћу же. ва у вишебоју, јер је то била мајслабија тачка овог Фажног и интересант.. вог такмичења. У овом питању синдикалне организације такође могу да одиграју значајну улогу.

и ~

све учеснике кроса. Овога пута треба.

скупља, Пре одласка у село бински мајстор видеће како

_ стоји са могућношћу поставља

ња позортице, ла би претхолно све било полетено за што је могућно боље техничко из вођење под латим условима.

Беотралека лрама међу – пр вим делима приказиваће у селима »Госпођу министарку« ОД, Бранислава Нушића и »Вечеру« од Скендера Куленовића.

Опера и балет, помогнуте глумом, образоваће разне уметничке екипе, певачке, 6балетске н ремитационе. На тај вачин ове ће моћи ла — дају три врете претстава. Програм кођи ће сачињавати певачи, интрументалисти, балет и репиташија Затим, одломке из 9пера. (Већ је синдикална по“ дружница беотрадеког Народ“ ног позоришта приказала У Ваљеву други чин »Лродане вевесте и лруги чин »Севиљског берберина«). Најзад,“ дава ће се ми чисто концертне вечери вокалне и инструменталне му зике: |

Поставља се као питање му зичка пратња која често мора бити решавана уз пратњу клавира, а ићи ће се шу села која немају тога инструмента. "Подружница ће због тога спре мити за пут један пианино < варошктим сандуком, како би се што лакше и боље преносио а да се притом не квари.

Досад је подружница – београдског Народног позоришта деловала углавном у Београду по разним предузећима но У унутрашњости обично по ве ћим местима. Сада је поставила себи у лужпост да обилази и наша мала, лалека села, и да углавном свој рад У томе поглелу усретсреди на сељачке радна задруге,

У овој акцији село-град, подружница се неће ограничити само на гостовања по селима, нето ће свој рад продубити и проширнти и на тај начин што ће омогућити фронтовским и омладинским организацијама по околним селима ла гледају претставе у самоме Београду гле зграља лаје боље преду“ слове техничкога и уметничкота извођења позоришних и оперских лела и копперата.

БВЕЕ ИВЕ БЕБЕ ПВБ)

РАИ

ава вина ва ава ЕВЕ Ноа Ва ар ЕВО БЕЈ ВП ППБ ЕОВИ СЕР

„еттттииниеивамитта лит алии вили иАи пи аи и аа а 68 РННН А ИНАЕ Мане РА ма име ен и немир мр петим не аи ем име ее и ием ељ

5 5 5

Белић м њетови сарадници.

нашим дневним листовима,

им реон, дребанк, дребанг, струг,

хидро-централа са цртицом м хидроцентрала цртице, строј ми машина, скраћеница од речи динар малим дин. само д без тачке. Све су то питања која очекују одговор од наше највише просветне установе, од

писана великим словом Дин.,

Академије наука.

Лр Александар Белић био је љубазан да нам У

разговору каже:

„Ми стојимо пред потребом новог издања Правописа. У сваком правопису има ствари заснованих има нитања о којима треба да се договоримо им спора зумемо. Јер сви који пишу теже мстом идеалу: да правопис што боље одгорара народном језику и ла је што простији, што упрошћенији. То тражи м лемократскот и сопијалистичкох развитка нашег. Зато ће се о томе ми сада докованаучници, пи штампе и граматички стручњаци поводом питања која вису јот изведена докраја, лакле м оним који књижевни језик стварају и развијају м они

на научном познавању језика и

данашње време

гати код нас књижевници,

(2 НЕ Академија наука У Београљлу о с издавањем

речника који ње бројати знатно више речи!него сви лосалапињзи Напи звечтутти

нашим данима, који су брзи у догађајима, изградњи и напретку, јавља се ммого нових. појмова. На пример, нове машине имају нова имена, некада узета из туђих језика, некела лепо скована нашом речју; Али језик у овој брзини свога развоја и у овоме богаћењу, које је свакота дана све веће, задаје тешкоће не само онима који читају него м онмма који пишу, јер се = свакичас, нарочито они друти налазе пред питањем штта значи нека реч или како треба нешто назвати

Наша Академија одавно ради на Речнику срп скохрватског језика и прикупила је досад огроман материјал. Пре двадесет година добили смо ми Правопис, који су договорно саставили Александар 3 Тај правопис с малим = изменама, које је живот наметнуо као неминовне, пи данас се углавном употребљава код нас, нарочито 37 источном делу Југославије. На тим правилима заснован је уосталом и правопис македонског језика. Вуково правило: „Пиши као што говориш“ — темељ је свих правописних правила које владају им у српскохрватском м у македонском језику.

Нове речи, нови обрти захтевају да наши стручњани даду о њима своје меродавно мишљење. У на пример, често да се иста реч пише на разне начине: рејон стругарски сто,

7

шелм. прабеописц

разобручавамо.

завио

видећемо вог.

најзад

|

Шравопис који-се олобри и усвоји не би требало ла буле обавезан само за извесне школе него за све људе који шишу им читају: само ће тала он моћи постати и знак нате културности. Сти па пигтемо једним лравописом,. као што життемо језком азбуком, ми онла.ће се лако (ти на њ свићи. Птавопис треба па је обавезан као што је и азбука обавезиз, као резултат и поговева. Ми тттлето најслтртетмим тппплвопи- 5 сом на свету. Зато је тата пужност па та чувамо. смегујемо, тобољттавамо, а не па та запуштамо мо

наши књихжевецти, међу првим својим пужностима бриту о Језику. ју 2 зе тима свима подјелнако стало ло тога па споју мисае што лештпе и“тачније изнебу и што пристије 2 преносе своја осебата. |

По себи се" разуме ла наш правопис остаје при лотичној мнтерпункшији која је, уствари. туре дашичића иш“која је лубоко пролрља у папа куптурни живот. Вук је. лолуште, није лоследно ке спроводио, Логична ипштерпункпија је само у ње-: теву птеволу Новога завета, што је, углавном. заслута Даничићева. Ту је, наразно, на првом месту митање о запети. То је опште питање које се. ставља на многтто | конференпијама штвеђанитн Пуинлрор“наттао је да има знатних размиметпалтења у тем“оправцу и"жол народаокоји виту легиттоте нитерпупктијом. Меки као принпти 33 употребу запете узимају ликпију, тј како се текст читао. Међутим ликпија име својих себиихж травила и-тотреба. ПШравилиије је па-се: терпунилија не ставља онако како треба за пруге

ниска. Она: претставља олнос писпа'и читасткал пи сат треба њоже лљ покаже како треба схжватитт његове речи. њетов текст. Зато, на пртом однос-речи у реченици, „лажле, синтакса оллучује каква треба ла је иптерпункпија.

чом прзвцу = номотло онижа који њиме питу, то- = требно је увести у нашу пракопис им све примере = који се тичу етступања јужног изговора

АЛПА о“

за писмене љупле. 2

а

а

за „|

=>

лелс та |

«а ва

ћ

стручњака.

нзго како треба разумети

| ; |

Језнк се стално мета, стално полмлађује. Сва- 22 без #50 ко узме у руке на пр. Вуков речник, вилеће 5 па у њему има им поста страних а, нарочито, турских речи које му нису обичне. а неке му нису устиште познате, Како је језик житео пи како живи, видимо .м по томе што ол ових речи у тевору:ш

и писању није остала ни јелна трећита. турпизти га

условних

претставни-

који му откривају законе и правила.

су се знатно свелш кол шас, и поред тога што нож кзе мтје било претеране пропаганде за чишћење 88. језика од туђих, непотребних наноса.

губећи те речи стекли смо. створили емо, примилт емо нове м своје, То ће изјбоље показати: речник који се спрема у Акалемији наука. Супећи трема осталим речницима наттет језика, већ по 2 првим словима новот наука, према словима А, Б м Е,. имаћемо забележених п протумачених најмање 200,000 речи.“

У старој зтрали Академије наука. У Бранковог 2 улици, тече нов живот. Зато је потпуно у лухуш њени савременог развитка што за натту нову ствар-— а ност језички _ стручњаци спремају и савршеније оруђе обаветтавања- и преношења знања: бвр и" богат- језик.

Речника Српске азкалемије

ватп ло>

ж. В.

ЕВЕ а

5

|

Организације Народног фронта треба да узму пуног учешћа

• ! ајважнији проблем, у погледу културно-просветног рада, чијем решењу треба да приступе све ма-

совне организације, је ' отстрањивање _ неписмености у основним организацијама Београда. Без лижвидације неписмености, међу грађанима нашега главнога града не можемо градити социјалистиче ко друштво ми стварати социјалистичку културу.

Досадашњи рад, на томе пољу, био је доста површан, неповезан, развијао се неравномерно, час пун полета, провлачећи се, без већих резултата, поред свестраног полета социјалистичке изград ње на разним секторима привред= ме делатности. И сада, када над од дана испуњења плана у по» гледу сузбијања — неписмености,

ТРИ ПИОНИРА

Многа надлештва у Београду ст варају велике залихе

материјала,

== Ово је само део залиха

канцелариског

За

једног економата, који ћемо

_.подеаити.опима жојњ- немају, па-ћемо се вратнти-и- по остало.

· неактивност м

ПОПШСМЕНОСТА 00 050:

одваја свега два месеца, тај се рад прилично запоставља и добија друго место, уместо прво, У културно-просветном раду.

Укупан број неписмених, У 0 сновним организацијама, износи 823, од којих је обухваћено у течајевима света 466 полазника. Значи, половина од укупног броја. И овај број не може се сматрати потпуним и сигурним. Зар се може веровати да на Другом рејону има свега М неписМених, када У другим рејонима Беотрала има по 120 па чак м преко 200' жао што је то случај у Шестом рејону. Слаба евиденција уствари је први доказ који сведочи

културно-просветних секција за ликвидацију неписмености по основним организацијама,

Док се у Првом рејону постижу добри резултати, и где је рад на отклањању неписмености досада најбољи у Београду, дотле У Другом рејону нема још пожртвованости, свесрдности м зала» тања за овај важан задатак петогодишњетг _ плана. Подаци са територије Другог рејона обично су непотпуни, а достављају се прасветним органима увек са закашњењем. Рад течајева ретко се надгледа, а унутрашња _ његова организација често је врло слаба. Масовне организације на рејону нису показале приврженост, и љубав за решење овог проблема. Напротив, честа је појава да траже од рејонског — просветног отсека да их обавести о броју неписмених, на територији своје основне организације, јер сами немају евиденцију.

Јануарски план у отклањању неписмености у Четвртом рејону остао је неостварен. Рад по основ ним организацијама показује 6оље резултате него у предузећима. Течајеви раде али број обухваћених стално се мења. То је последица неуредног доласка на течајеве. Таква појава онемогућује _ равномеран рад, правилан

_ ток. наставе... С обзиром да је-ово

незаузимљивост ·

укључи описмењене

рејон са најмање предузећа им да су у њему неписмени углавном жене-домаћице, то би масовне организације а нарочито АФЖ, морали да пруже пуну подршку културно-просветним секцијама у основним организацијама, да што

„више буду прави носиоци борбе

за. ликвидацију неписмености,;

Над првим. словима

За пример може да послужим свима Деветнаеста основна есрганизација у трећем рејону, која је успела да отклони неписменост на својој територији и узме обавезу, да до 1 маја, организује. и аналфабете у просветне течајене,

Шести рејон има највећи број неписмених. Од 222 обухваћен је свега 19: у течајевима, Премда

„је евиденција показала лепе ре-

зултате, ипак, настојање за обу: хватање што већег броја аналфа-

бета, није нашло пуног израза У

раду ција. На Чукарици и Бановом Брду остало је необухваћено још

културно-просветних сед-

Нни органнзакијака

У Земуну су постигнути слаби резултати на ликвидапији неписмености. Евиденција је лоша, број меписмених није тачан. Течајеви раде доста неорганизовано. а неписмени неуредно долазе на предавања. Масовне организације узимају врло малог учешћа и; пружају недовољну помоћ у раду течајева.

Културно - просветно друштво цитана показује велику актив-

ност и врло лепе резултате у су-'

збијању неписмености. Оно је у-' спело да отворм течајеве у школама број 14, 16 и 20 им да окупи У њима знатан број неписмених.

· образовали су и посебне актива/

који воде бригу и контролу над уредним доласком аналфабета на предавања. У случају да неки од неписмених изостане, известан члан актива, дужан је, проверити узрок зашто дотични аналфабета није дошао. Та упорна тежња за одржавањем течајева и омогућује равномеран рад, уклања среку појаву равнодушности код 8налфабета у односу према настави, На Шестом рејону познато је име 'Милуна Михаиловића „путујућег учитеља“. Он се истиче као најзктивнији радник у сузбијању неписмености. Тај „народни учитељ“ стави буквар У џеп, иде од куће до куће, окупи по два-три. неписмена, сврши са њима час, и иде даље,

Најчешћа је.појава да течајци неуредно _ долазе на предавања. после неуредног доласка наступа повлачење“ неписмених, а затим потпуно напуштање наставе. Против ове појаве треба да се најенергичније боре све масовне ор"танизације, По Зеваку цену настојати да се течајеви одрже и не дозволити унутрашње слабљење у њиховом раду.

Народни фронт треба да игра велику улогу у ликвидацији неписмености, да са успехом реши и овај задатак, као што је оства рио све задатке који су постав-

ПРВЕ ВЕРИ ЕРЕ ОВИ ЕНИ НРК и Еви таи

142: пи Бави

дет

а

5/

же,

СТРАНА/5 –

Гед Мешовити мајсторски

турнир. у Саратеву

де

главном граду Босне и Херцеговине Сарајеву у току

“ је турнир са 18 учесника,

од којих су десеторипа мајстори, двојица мајсторски кандидати и шесторица мрвокатегорници и друтокатегорници, То је досад највећа шаховска утакмица у НР Босни и Херцеговини, па је отуда разумљив огромни интерес публиа нарочито омладине. Такмичење се одржава у просторијама читаонице „Напретка“, која је свакодневно препуна посетилама. на листи учесмика сусрећемо најпознатија шаховска имена, од којиж су већина државни репрезењ тативци као велемајстор Бора Костић, мајстори Пуц, Божић, Јаношевић, капетан Марковић им друти. Према томе, по свом саставу турнир је квалитативно надмаптио ваша државна полуфинална так-

Стојан Пуп

Знатан број изванредно јаких, играча даје велику неизвесност У одређивању фаворита за прво место, за које ће се по свој прили- | пи водити жестока борба измеЂу пет до тлест играча. У тој борби очекује се да ће од играча Бих учествовати мајстор Симоновић, а евентуално и мајсторски канлидат Козомара. Обсјица су се у првих неколико кола заиста одлично по казали. Омладински првак БИХ Рајко Воглановић изненадио је лепом и свежом игром, те су оправдане велике наде које се у њега полажу. Такође и за остале пстак• нуте птхисте БиХ овај турнир претставља извавредну прилику ла са мајсторима из других репу. блиста пробају своју снату им у“ потпуне своје знање.

Посетиоти турнира у првом ре лу се интересују за великог мајстога Бору Костића, коли је по свејој борбености м оритипалности У мгтри чувен у стету, као м по томе што је јелини од свих мајстора начинио тизховску тур“ неју око целе земљине кугле, Упркос високим толивама Костић је сачувао физичку снату м све жину игре, тако ла се од њега може још госта очекивати. У срелишту пажње је такође млади љубљански мајстор Стојан пум, који својим смелим концетшијама им комбинатијама олушевљава 0млалину. У озбиљне фаворите за прво место убрајају се беотралски мајстори Ђаја и Јаношевић. Ћаја нетује чврст и солидни по зитиоки шах, али је јак и у за плетима. Супротно њему Јаношевић готово искључиво негује о фанзивни стил мгре,.тако да су му све партије веома узбудљиве

Међу мајсторима који се већ подуже нису јављали на турнирима. истиче се др Калсбар. Стил игре није му искључиво ни позициони ни комбинаторан, већ се Углавном базира на луховитим тактичким финесама. Старт му је добар али је питање да ли ће издржати тешке борбе у финишу, каде му долазе најтежи сусрети. Андрићу је ово први турнир на који долази са мајсторском титулом. на четвртом шампионату ФНРЈ, на коме је освојио ову титулу, играо је опрезно и. доста ремизирао, Међутим позициони шах чЕ одговара његовом стилу игре, пошто му снага лежи баш у нападу. Мајстори Божић, Марковић и Авировић почели су турнир издиспонирано, али вероватно ће у даљем току такмичења поправити своје стање у табели,

Организација турнира спроведена је најмодерније и служи за похвелу руководиоцима Шаховеког савеза БиХ. Џартије се преносе на великим зидним таблама, тако да сарајевски љубитељи шаха мсгу непосредно да прате игру на. ших истакнутих шахиста и да тако стичу нове потстреке за сво; даљи рад на шаху. У |

6