20. oktobar
_Погрешке оних који треба да их исправљају
је — Недеља
Она је допринела
лих мера, указивали су
је прслазе улицу.
Ово су, схватили осим оних који то наре-
ЛЕ
изгледа, сви правилно
са мало труда велика помоћ
иоскоп „Београд“ даје редовно премијерне филмове и стално је сала пуна за
сваку претставу. Због тога је при улазу У салу, а нарочито при тражењу редова и седишта, увек гужва. Ову гужву изазива и то што скоро на свим редовима седишта,
са стране, недостају ознаке бројсва тих редова, тако да гледаоци вису у стању сами да се смнађу. већ су сви упућени да траже обавештење од разводница, које нису У могућности свакоме посетиоцу једновремено да нађу место, иако се труде да то постигну.
Са мало труда и трошка, то јест обележавањем бројева на редови“ ма, отклонила би се непотребна тужва и било би споможено и тле даоцима и разводницама.
, Аница Бенић
жхж
·вих дана у Београду била саобраћаја. правилнијем одвијању саобраћаја, ка ко би се избегле сметње и "несреће. Плакатес = дијапозитиви по био скопима и улицама, између остана то да је возачима моторних возила забрањено да пресецају колонс ко-
ђење треба да спроводе. Тако се десило, у суботу 7 овог месеца испред хотел „Балкана“, око 10 часова пре подне, да се преко улице кретала колона ученица женске гимназије, а возачи тролејбу-
са и аутобуса нису хтели да сачекају да колона прође, већ су, Уз звуке сирена, пробијали колону. Када је учитељица рекла ученицама да пролазе, наишао је тролејбус од Калемегдана и неколико
луксузних аутомобила, којима је саобраћајац дао знак да могу проћи, иако је видео да колона ученица још није прошла на другу страну улице.
Мислим да је добром успеху Недеље саобраћаја требало, у првом реду, да допринесу органи, а не да они сами крше прописе, на које упозоравају друге грађане.
Љубисав Моро
Похвала
суботу увече аутобус СТ | 618, који саобраћа за Неси| мар, око 21 часа нашао се
на Теразијама пред једним сасвим неправилно воженим аутомобилом који му је искрснуо код „Балкана“ заобилазећи са стране сквер. Била је то баш саобраћајна недеља. Шофер аутобуса имао је присебности и вештине да нагло укочи и да избегне судар.
То обично не остаје забележсно. Да је до судара дошло, било би то у новинама, јер би се скапако нашло и рањених и мртвих. и суђења би било. Зато је неколи-
ко путника који су приметили ову вештину шофера аутобуса, а нико није видео број оног аутомобила, јер је он врло брзо у мраку шмутнуо, сматрали за дужност да на последњој станици стегну руку о-
воме мајстору. 3. ч.
„За нас то не важи!“
недељу 8 маја сам у новинама летњег радног
прочитао распоред времена у трговачким па ' између осталог био је распоред за др . варско-угљарске радње, и то: „до
варско-угљарске радње биће отво-
радњама,
рене од 7 до 12 и од 15 до 18 часова". јер о' дрварско-у-
Порадовао сам се овоме, вакво радно време гљарских радњи омогућује и радним људима подизање угља и др ва ван њихова радна времена.
Међутим, сутрадан, тојест баш када сам дошао кући и немајући времена да ручам, стрпао сам К-карту у џеп и појурио дрвари бр. 1 у Улици Војводе Степе. Било је још десет
већ У 1545
минута до 16 часова када сам ушао у канцеларију и затекао сам ту пословођу' продавнице и блатајницу који су се спремали за полазак кући. Пошто сам им саогштио своје жеље, благајница
ми је одтоворила:
Чедомир Миндеровић: Три приповетке. Издање „Просвета“ 1919 Београд. Штампано ћирилицом, страна 51, цена 7 динара.
исак Самоковлија: Соломуново слово. Издање“ „Просвета“ 1943 Београд. Штампано ћирилицом.
Страна 42. Цена 6 динара.
ЛЕ -А Тумерман: Светлост и њени извори. издање „Просвета“ 1949 Београд. Штампгно ћирилицом, 67 страна, пена 8 динара.
М. Пришвинп: Издање „Просвета“ 1949 Београд. Штампано ћирилицом.' Страна 1, цена 9 динара.
Сергеј Михалков: Црвена марама. Издање „Просвета“ ,1949 Београд. Штампано ћирилицом, страна 56; цена. 1 динара. ву | фу
Никола Херцигоња: Песма гра-
дитеља Нопог Београда. Издање „Просвета“ 1049. Београд. цена 5 динара“
миховил' Логар: Задругарска. Издање „Просвета“, Београд 1949, цена 5 динара. | Албин Факин: Школа за клавирску хармонику (| свеска). Издање „Просвета“ Београд 1949. Страна. 80, цена 63 динара.
приче за децу. '
— прошло је радно време! Дођите сутра...
Учтиво сам замолио да извршим уплату дрва и угља,
пре подне заузет
напо~
менуо да сам службом и да не могу доћи, а поред тога опоменуо сам благајницу на нов распоред радног времена отштампан јуче у новинама. Она ми је одговорила:
— За нас то не важи. Аца Мијаиловић, службеник
= Или — или
а Београдској железничкој станици где је улаз за војску налази се амблем
који. је некада претстављао наш трб. Међутим, данас када фронтовске радне бригаде улетпџавају Београд, на тако важном месту стоји једна табла на којој се ниједна буктиња не разазнаје. Сва је зарђала. Зато би било згодно да Дирекција железничке станице или скине ову таблу, или је поново обоји да и даље не квари изглед Трга братства и јединства.
Милица Војиновић и Аница Шкодрић,
саобраћајни |
леве
· знаје цео град,
„ розор моје собе тледа на трг, где пет улица
; по цео дан сипају људе, као кромпир из || врећа, људи се томилају, трче, па их опет |) . улице увлаче у своје једњаке. Трг је округао и прљав, као тигањ на коме се' дуго пржило месо, а који никада није био опран. Четири трам. вајске пруге избијају на тај тескобни круг, м готово сваког часа клизе по штинама, јако шкрипећи на кривинама, кола дупке пуна људи. Она на своме путу разбацују узбудљиво ужурбану тутњаву гвожђа, а над њима и испод њихових точкова љутито зује електрична постројења. Прашљиви ваздух засејан је болним дрхтањем окана на прозорима, пискавом шкрипом точкова који се тару о шине Непрекидно јеца проклета градска музика — дивље рвање звукова који пресецају један други и
стварају чудну, суморну фантазију.
Недеља је. Људи не раде. ,
Због тога на многим лицима пада у очи тужни недоумица, готово узнемиреност. Јучерашњи дан имао је једноставан, одређен смисао — радили су од јутра до мрака. Пробудили су сеу уобичајено време, па су пошли у фабрику, у кацеларију, на улицу. Дуго су седели на местима на која су билм вавикли и која су зато била удобна за њих. Бројали су новац, продавали, копали земљу, секли дрва, тгсали камење, бушили и ковали — радили
"СУ рукама цео дан, Уморни као и обично, легли су
да спавају, а данас су се пробудили, и ето — бес-
послица им упитно гледа у очи изискујући да се
нечим испуни њена празнина.
Људе су научили да раде, да живе, те је стога дан одмора за њих тежал дан. Та оруђа која су потпуно способна да граде машине, 'храмове, огромне бродове им ситне, лепе стварчице од злата, не осећају се способним да ис. пуне дан чим било другим, сем уобичајеним мехавичким радом, Као парчад и делови — они су мирни и осећају се као људи у фабрикама, Банцеларијама и трговима, где с деловима кеја! су им слични сачињавају целину, лепо саздавн ортанизам, који журно ствара драгоцене ствари од живота сока својих живаца, али не за себе.
„Не журећи се, људи се слажу једни уз друге — њих привлачи гомила као магнет опиљке гвожђа, — а све их спаја заједничко осећање узне. мирујуће празнине у грудима. Готово и не гледајући један другога, они стају раме уз раме, све више се збијају и — на једном углу трга образује
а нису их научили
'се збијено, — црно тело с много глава. Суморно - ћутљиво,
очекујући нешто, напрегтнуто, оно је готово непомично. Састављено је тело, брзо, појављује дух, ствара се широко, тамно лице, и стотине празних очију добијају један исти израз, "тледају једним погледом — погледом која с неповерењем очекује, који несвесно тражи нешто, што бојажљиво наговештава нагон“ |
Тако се рађа страшна животиња која глупо име „Моб", — гомила.
носи
Ево како се вози у аутомобилу газда, кота попа чак и цела земља. „Моб" га тледа с великим интересовањем; она све своје очи слива у један зрак, који осветљава суво, колчато
и жуто таздино лице мутним сјајем поштовања. Тако гледају стари, јоп: од малена укроћсни медведи свога укротитеља. „Моб“ разуме шта је газ да — то је сила. То је велики човек — хиљаде раде да би он могао живети, хиљаде! За „Моб" је потпуно јасно у чему је смисао газде — газда даје посао. Али, гле, — у трамвајским колима седи сед човек, чије је лице сурово, а очи строте. М „Моб“ зна ко је он — о њему често пишу у но-
винама као о лудаку који хоће да разори државу, да однесе фабрике, железничке пруге, бродове, — да однесе све... Новине веле да је то — лудачка и смешна замисао. Гомила гледа у старца с прекором, с хладном осудом и омаловажавајућом радозналошћу. Лудак је увек забаван.
У скупим и лаким кочијама возе се лепе. витке жене. Оне на изазивачки начин леже на јасту_ цима, испруживши мале ноге, а лица су им — као звезде, док им лепе очи позивају људе да се насмеше. — Погледајте како смо лепе! жене. Томила пажљиво гледа и упоређује те жене са својима. Веома кошчате или сувише дебеле жене су увек облапорне м често побољевају. Нарочтито их често боле зуби и кваре им се желуци. И стално се свађају једна с другом.
„Моб" с чулношћу свлачи жене у кочијама, пипа им груди, ноге. И кад замисли голо, сито, типко и светлуцаво женско тело, „Моб“ не може да обузда јако усхићење, те гласно добацује сама себи речи које одишу врелим, масним знојем —• кратке и снажне речи; као што је ударап по лицу тешком, прљавом руком,
Ћутећи ка-
жу
На трг. однекуд упада пијан човек. Он иде. спустивши главу на груди, и мрмља нешто, а ње. тово тело, омлитавило од вина, немоћно се тетура и свакога часа може пасти или разбити се о калдрму, о шине...
КАМПАЊСКИ ДЕКОР
Излози - неких београдских радњи дотерују се-само.
- за изузетне прилике, насупрот друтим излозима који се
редовно уредно, одржа вају - (предузеће - „текстил“ „и -„На-
Е "родни магазин“.
„а ттама +»
„— Хвала богу прођоше и Недеља трговине и Први мај, па моту излози'да добију свој стални декор!
те се одмах. '
"снвула их
_ У руци им не жмиркају њетове спокојне,
55
<ере
–-- 555
у
бе
р
Он је завукао једну руку у Мег, а у другој МУ је изтужван прашљив шешир, па маше њиме и ништа не види.
На тргу упада у дивљи вихор металних ову“ кова, те мало долази к себи застајс и гледа унаоколо влажним, замагљеним очима. Са свих страна
налећу на њ трамваји и кола, — помера се неки дуг конац с нанизаним тамним ђинђувама. Рраздражљиво звоне трамвајска звона им опомињу га, звекећу коњске потковице, све бруји, тутњи, насрће на њ.
„Моб" осећа да се може дотодити нешто што ће можда, мало разонодити. Она опет спаја сто-
тине својих погледа у један зрак и гледа, очекује...
Кондуктер трамваја звони и дере се на пијана чавека — нагиње се преко ограде, а лице му је трвено од викања, пијаница му пријатељски маше теширом и иде по шинама према трамвају. Забацивши цело тело уназад, Зажмуривтши, кондуктер окреће ручицу свом снагом, те се цео трамвај тресе и с хуком зауставља...
Пијаница и даље корача — ставио је шешир на главу и опет погнуо лице према земљи.
Али, иза првог трамваја без журбе наилази други, па удара пијаницу у ноге, те се он чисто сваљује најпре на браник, а затим меко пада с њета на шине, и браник гура његово смрвљено тело...
Види се како ударају о земљу руке и ноге пијана чазека. Осмехнула се крв црвеним и нежним осмехом, као да мами некога...
У трамвају се разлеже јак женски врисак, али се сви звуци одмах губе у дубоком победничком крику „Моб" — као да је преко њих одједном, пребачен тежак покривач, влажан и пригушљив. Узбудљиво звоњење, топот копита, зујање електрич. них постројења — све је то одједном притушило ужасевањс пред црним таласом, таласом гомиле која је са животињском риком појурила напред, сударила се с трамвајима, преплавила их, запљуцрним млазевима и дала се на посао.
Бојажљиво и за кратко време дршћу стакла ва прозорима трамвајских кола. Ништа се не види, сем удара и крхања огромног тела „Моб“, м ништа се не чује сем њене рике, њеног узвика пубог узбуђења, којим она са радошћу даје гласа о себи, о својој смази и о томе да је, најзад и ома
нашла поол
Кроз вазлух промизу стотине великих руку, блиста зесетит очију похлонтим блегком чудне, велике глади.
Некога бије она — прна „Моб“ — некога раскмда, некоме се свети...
из буре њених свилених усвика све пешће избија, светлуца се, као дуг, витак нож, писку, ва реч:
— Линч!
Она нма ту чаробну снату да уједини све оно што „Моб" кејасно жели; с њом се сливају све дубљи њеви узвици;
— Лини!
Неки делсви гомиле попешле се на кровове трамваја, па и отуда кружи по ваздуху, фијучући као бич м блато повијајући:
— Линч!
Ево како се у њеном средишту образовала чвр-
ста језгра, која је прогутала, упила све, па се креће, истиче из гомиле. Њено збијено тело послушно се раздваја под притиском из средишта, па се полако цена м из својих ведара извлачи ону чврсту, прну гРрУДУ — своју главу, своју чељуст.
Између зуба те чељусти окреће се растргнут, окрвављени човек — он је био трамвајски кондук-
тер, као што се види по гајтанима по његовим дроњцима. Сада је он — парче сажватана меса, — свежега
меса, на изазивачки и укусан начин обилно обливено јасном крвљу.
Црна чељуст гомиле га носи и даље жваће, а њене руке, као пипци октопода, обавијају то тело без лица.
„Моб" урла:
— Линч! . зле , .
И иза своје гдаве образује дуг, чврст труп, спреман да прогута мното свежега меса.
Али се. одједном пред њом указује избријан човек с бакреним лицем. Он је навукао на очи свој сиви. шешир, па је, као сиви камен, препре. чио пут гомили и ћутећи подигао своју палицу.
Глава гомиле се клати десно — лево, жежећи да ее склони од.те палице, да је обиђе.
полицајац је непомичан, палица му не. дрште одлуч-
,
не очи.
То веровање у своју снагу одједном запахњује хладноћа зажарено лице „Моб". 5
Кад јој. се један човек испречи на путу, сам,
„кад се успротиви њеној жељи, тешкој и силној
кад лава, кад је тако миран — онда је оп непсбедиве. 1007. ; |
Она му нешто виче у лице, маше питцима, као да хоће да њима обгрли широка полипајчева плећа, али већ у њеном узвику,. ма да љутитом, осећа се нешто жалосно. и кад полицајчево лице бледи м тамни, кад њетова рука још више. подитне кратку, тупу. палицу — рика гомиле почиње се некако чудно, прекидати, а труп јој се поступно, полако распада, ма да се глава „Моб" још отима, извија се и на.једну и.на другу страну, хоће да и даље пузи.. Ти
Ево како полако иду јот два човека с палиама. ,Пипци „Моб" немоћно испуштају тело које су били ухватили, те оно пада на колена и про. стире се ничице · пред нотама :претставника . власти, а он подиже над њом кратак и туп симбол своје власти... њ
Глава „Моб" се распада на делове. исто тако полако; трупа више и нема а по тргу се милећи разилазе уморне и потиштене тамне“ људске млрилике, —- као црне ђинђуве на огромном ђердану, расули су.се. по. његову прљавоме кругу.
ЈУ 'жлебове улица ћутећи. и невесело одлазе по-
келани, раздвојени људи. % 5 Мсксим ГОРКИ
Горки: „У Америци" | ' Превела А. В.
Штампарија ЗИтампарско > вздавачког предузећа Народног фронта Србије
ве. )
, Одговорни уредник Драгутин. Шолајић = Улица Ректор: Драг. Јовановића 1ЛУМ тел. 20-443 # _ Чековни рачун – 103-9060386 + Пошт. фах -752
НВАМПИОНАТ БЕОГРАДА ПРЕД ЗАВРШЕТКОМ __
Турнир за овотодишњи шампионат Беотрада налази се непосред но пред завршетком. На челу та беле је мајстор Бора Митић, за кота се верује да ђе своје преп мућство У бодовима сечувати д) краја и освојити назив прваке Главна пажња скеошттцешптрисана +
на друго место, око кота се вага лихо конкурс
борба између ната. За то место натћоље изгле-
|
ммају Трајкогић, Ивков и Вуковић, гли постоји мотућност да с тренутку још неку
У посљедњем од такмичара пробије напред. Фи занимљив и готове што мо
ни је увек увек доноси же да се догоди и овога пута.
На шампионату Беотрада оли гран је знатан број лепих им хом. бинаторних партија, које имају своју теориску вредност. Зато беч ки мајстор Бени преписује партије са овога турнира да би их касније могао темељно проучити. Та су исто чинили Аустријанци и Швајцарци после репрезентативних мечева са југословенском штаховском екипом. Наш мајсторски кадар и наша шаховска школа у међународном шаховском свету по стижу све веће уважење,
у трећем колу шампионата Београда нарочито је сусрет Марковић — Вуковић донео комплижо-
изнемађета,
вану борбу, у, којој су оба мајстора играли ,оштро на победу, Бели је жртвовао два пешака да би дошао до напада. Међутим трнм је успео да се одбрани м да добије | партију у противнападу. ]
Бели-Марковић — Црни: Вуковић '
1.' 42-—44, 47—45; -с4, 87—е6; 3; 551—е3, с7—6; 4, е2 —е4, 503:24, 1М8—
9. с2
45:245 5.
Е 6. 1.21—а2, р48:44; 7. 142 Љ4, рад: од + 8: 111—е2, ођ547. 9. рај—а6, ред: 22; 10. 00—0: Рао; 11. 164—<3. 528 е7; 12. Кед—-48, 5е7—-15; 13. раб—а3. . 547—<5: 14. 48:56 рго 45: 15. Џеб:а7, Тл— 28, 16 Бру — 047 | : 17. Паза-са 1,28— (47; г 30 “ 19, Те, 5еђ— аб: 20, а2—=> сб—е5: . 21. 50416, Баб—кт 92, 116-——е7. 147— 26; 23, 5—е5 1сб—е4; 24. Пез—а5, ПГа РА 25. Т41—82, 91; 26 ен] Терен: . Ко :е] Тобв—е1--: 28. Ке1- ге и1п0+: 29. "Ке2—е1,. [ла о3 Бели предајг. Ми па ==
Критични тренутан у партији
Свака партија има свој тренутак кризе, када од потеза једнот мтрача зависи житав даљи ток игре, а уједно и коначни исход. То је моменат када треба изабрати правилан пут. Све дотље играч је вукао потезе до којих је дотао на основу рутине и искуства, а сад се треба одлучити за силовиту и на изглед рискантну комбинацију. Уочити час кризе велика је уметност у шаху, а још већа наћи истравно решење. Упрожетој страни у кризи често помажу неозекивани потези, који ме храју покажу ла имају своју тоенту. Миноти тахисти.су кадрм да баш у тренутку највеће оттасности Из“ нађу духовите потезе и идеје, при мер имамо у следећој позицији:
А | Њ РА ни но
бит о мн Е
ат ЊУ У
Бели на потезу добија. Турни прети са 1. ... ро—2 1) 2. та! :е1, 42—а1р дође у реше ' вајуће преимућство. Бели је на потезу и треба против тота нешто да изнађе. Све зависи од тога ка“ ко ће он да настави. То је, дакле, криза! Бели заиста у овом критичном тренутку тма на расположењу победоносни и уједно нео“ чекивани наставак, само га треба пронаћи!
#
Решење завршнице Х. Матисона: |. Кед—45, Кав—47; 2. 22—а% а7—а5; 3. Ка5-——с4, Ка7—е6; + 5а8—27! Кеб:с7; 5. Кед—65, 18] 6; 6. Кбб—аб, Кс7—е6. Бе" је пат.