20. oktobar
БРОЈ 238-Х ГОДИНА.М
ФРОНТОВА
Искуства у ралу Комисије село ~ - град.
Рад Божидара Обрадовића
исто
СЛОБОДА НАРОДУ
ж 10 ЈУН 1949 о РЕКТОРА ДРАГ, ЈОВАНОВИЋА 117 ТЕЛ, БР. 20-443 у ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИНАРА
занати нон но
+
Изибћимо што масовне на велику радну акушту Плевљења корова 7 Панчевачком Риту
„у недељу 12 јуна.
.
ниненинининаНАНИКН пилинининловлиеивинемивиними авина
ћ%
пиво ни:
И
,
Масовна радна акција Народног фронта
У ПМАНЧЕВ АЧКОМ РИТУ.
„
Коров прети да угуши поврће и треба да се неодложно исплеви
ре се на огромпом земљи-
шту од око 11.000 хекта.
ра велика економија, јелна од главних база за снабдевање главног града. Садаашњом и будућом _ изградњом _ Панчевачки Рит треба да се развије у угледну економију која ће вадовољити већину потреба Беотрада У разноврсним намирницама. Бри– та савезне и републичке владе огледа се у томе што су одределе Павчевачки Рит нокључњ. во за сплабдевање Беотраде. У 1949 години настављају се обим ни радови на изградњи ове еко. номије на градњи разних зграда, станова за раднике, пруга и путева, ушто ће се уложити око 800 милиона динара. Ове године ће Панчевачци Рит углавном за довољнти око 27 од сто основ. них потреба Беотрада у намирницама. Опромне површине вомљишта засејане су разним повр. ћем и другим културама, тако да ће ове године Рит моћи у великој мери де снабде Београд поврћем.
Значај Панчевачког снабдевање Београда није нарочито потребно нарлашавати. По. што се налази у непосредној близини Београда, омогућен је краћи н језтинији транспорт, ЧИ. ме ће и цене поврћу м другим намтревипама бити знатно јевтиније, | домаку Беотрада прости
Рита за.
Замашни радови на иадустртје у нашој земљи у о: вој години изазвали су оскуди_ цу у радној снази, која се осећа у свим предузећима. Због тога н Панчевачки Рит ова го. диве у великој мери оскудева у радној снази, и велике количине засађеног поврћа не могу да буду побране им транспортоване у Београд. _ Чланови Народног фронта Београда треба својим добровољним радом да омогуће брање поврћа, а тиме и боље снабдевање београдских пијаца.
ђ Услови седмодневног рада у Панчевачком Риту
Услед недостатка радне снаге велике количине зрелог поврћа не могу-да буду транспортова_ не у Београд. Због тога је Градски одбор Народног фронта решио да Народни фронт пружи помоћ у брању повј и. орга'низовао бригаде из свих рејона које ће радити у 'Панчевачком Риту. Петог јуна пошло је седам бригада са укупно 70! чла. ном, који ће остати на раду се. дам дана, Свим члановима бригада је обезбеђен добар сме. штај. Ради се по норми, за чије се испуњење плаћа дневно 120 динара. На тај начин чланови бригада за шест дама добијају 720 динара; од које суме лају само 120 динара за исхрану, а за остатак могу узети бонове у вредности од 200 динара, тојест до 30 килограма поврћа. Члано. ви бритада добијају и поврће
пар Вране пат
Помоћ Земуна. социјалистично! наградњи села
мроки покрет радних сељака за стварање сељач-
ких радних вадрута им за“
соцталнистички _ преображај села узима све више маха. У овом покрету велику улогу треба ла одиграју градске организације Наролног фронта, које ће преко својих комисија селограл, кроз разне форме, пружити свестрапу помоћ радпом сељаштву и његовим напорима на ноградњи _ соштјаттама на селу, чиме ће се још више учврстити савез радника н сељака.
При Народном фронту Земуна постоји Комисија село-прад, која је до недавно имала дванаест чланова. Како су неки чланови примили пово дужности, Комисија сада има свега осам чланова. Аљи,-п поред овако малог броја људи, она даје добро резултате.
Срезу земунском има шеспаест села и свако има радну задругу, Теко да је око осамдесет од сто раднот сељаштва Учлањено у задруге. Да би се узило да се 'ортанизација посла у задругама правилно 'исврши и да се рад несметано одвија, сва већа предузећа Чемуна узеједно од
ла су патронат над залруга. Шта уствари значи узети пас
тронат над запругомр Није проста ствар организовати рад задруге, поставити га тако да сваки задругар у са тренутку зна шта је његова дужност, да не буде зас тоја У ту због нпепостатка потребних алатки, стоке'н тако даље. Баш у том усклађивању рада и помоћи на организовању посла, набављању и прва постојећих алата пи машина. патронат помаже задрузи. "Ова Баве се најбоље пружа олласцима чланова предузећа у 30 друге и познавањем стања на терену. Тако свако предузеће зна шта је његовој задру' зи најпотребније и где јој треба помо-
ћи. И док трељузећа олволе стручњаке, лекаре, ветериморе, пољопривредне стручњаке у 37. друге, дотле Комисијњ <.10град организује те од схе, усмерава | рад свих |) олу-
већа, повезује се, са'својс ·тране, са стручњацима и упола лЊњУје потребтим стручњацимо окипе којо ча прелузећа „одлазе у залруге. Важто је д да се ова везт пре жувећа са задругама не одвија слихиски, тојест да члапове пре“
~
дузећа одлазе на село без претходног договора са управом садруге. Одласии се унапред уговарађу, детаљно се претреса шта ће се тога дана урадити п која је врста помоћи задрузи. најпотребнија. Често се дешава да у села одлазе мале екипе од 5—7, а нагвшше 10 људи, које пруже гото више помоћи, јер тачно ату шта треба ла ураде, него д би отишло њих стотина, без тапред утврђеног плама..Сталним одласпима, људи из предузећасу се спријатељили са члановима задруга и догађа со ла одлазе у села н када пису нотребнт, већ само да. би видели како се одвијају пољопривредни радови. Овој тесној вези допринеле су умногоме и радничке економије на којима су радници из предузећа обављали радове и уопанавали оближње задругаре, који су долазили да им помотну : Чланови преду-
м
својим саветима, зећа „Икарус“, „Змај“, „Мавип“ м „Јат“ (Југословенски аеро-
транспорт) ревносно обилазе своје задруге, гле раде на копању бупара. оправци машина, сређивању илтентара и давању политичких пиформапија. Има прелузећа која још нису успоставила Слики контакт са селом.
Политички актив, који је, недавно формиран и броји 20 мчлаове, а нтје развио своџу пу пу делатност. До сада се потде тички рад ограничавао само ·на
објашњавање дневних догађаја, на тумачење штампе ш није се
довољно пажње посвећивало про!
блемима села; У прошлу суботу су олржаџа предавања у шест села у вези са откушом, учешћем сељака у извозу лрва, потребом изласка на ралне акте по зад; ругама у оквиру бригада и тако
хље. Тиме је политички рад отП 14 > правилаије ла футислио ни ше. Нарочиту помоћ селу пру-
"жађу екипе професора Пољатри-
вредног факултета које су обишле све 'задруте. м одржавале предавања о оргамизипиолим питањима залруга, сетвеним шлановима, чувању илвентара и сличним проблемима.
Чест, је случај да сељаци-за“ другари долазе сами /у сзоје цатромате, чим нашу па тешк оће
раду. саветују се са струнњапима ои траже ла чују њихово мишљење по поједилим питањима.
Порел свих веза по питању побољшања хада, успостављају
се и културзе везе. Један од 34датака који Комманја село-гтрад себи поставља је 'отварење би. блиотека и читаоница у задруга. ма. И у овој акнији се ангажују предузећа. Тако је предузеће „Телеоптик“ отворило библиоте. ку у селу Карловчић ми набавило велики број књига из наше м совјетске мњижевности, као и стручних, а нарочито оних које се баве питањима задругар. ства. Комисија је, пето тако, лала сугестију _ латронатима _ да члановима својих задруга купу. ју хармонике и радио-гпарате. По задругама се оспивају културнопросветна друштва преко Савеза културно-просветних дру штава Земуна. Комисија је дала аугестиђу да радници позивају чланове управа задруга на свечане конференције ш све при. редбе каје се буду одржавале у оквиру предузећа. На тај начин ће људи иза села моћи да стичу искуства у културно-просветном пи политичком раду и примењиваће ту у својим залругама. Поред тога, 4 задругари ће позивати раднике на своје приредбе које буду давали у селу.
И. поред овако добро услог стављене везе предузећа са селима, јазљају се, ту п тамо, извесни недостаци који коче пра. вилан развој ове окције, а који би се са мало втше труда мо. гли пабећи. Нека предузећа као,
на пример, „ет“, „Иван Милутиповић“, „Козара“, заводи „А.
лексантдар Ранковић“ држе слал. но везу са задругама им свестрепо се и успешно залажу 2“ им у свему помоглу. Али, том свом раду дапима че пале у 15 веттае Комненји село-град, ноја шема скоро никакав увиа у резултате које су та предузећа постигла својом помоћи задруга. ма' и, каква се све искуства (а тога могу извући; ој
.
соја би корисло послужила за даљи рад. Дешава се, исто тако, да нека предузећа из Београда одлазе колектизно 'у посету задрутама, „али су те посете само манифе стационог карактера. Понекад, се прититом тахвих посета праве читаве гозбе, и задрутари, у жењи да почасте. своје госте, кољу прасчће по спремају свакојаке
ђаконије. Комисија село-трад ве,
одобрава ове „дивље посете“ ко. је ме само да шису од користи, већ у мпогоме штете добром.и правилном односу који су тре,
дузећа Земуна успоставила _ са
. својим задрутарима.
Недостатак превозних _ средотава умногоме омета да се введа са селом правилно одвија. Коми. сија село-град ублажава тешкоће охо превоза тиме што се ски. пе из неколико предувећа превозе једним камноном, а то опет повлачи дуго путовање и саче. кизање при повратку.
Нашим сеоским радним задру. гама, које су тек у оснивању п не могу саме да се снађу у'организовању пословање, ова по. моћ је веома дратоцена и потреб на. Организација Народног фрон та Земуна улаже све напоре у помоћи социјалистичком“ преображају села. Досадашње искуство корисно ће послужити у још успешнијем и разновренијем организовању помоћи изградњи социјализма на селу.
изградњи |
~ твртом н Седмом рејону. У
ба. изложбе УЛУ(-а
по цени по којој га лобшају "продавнице, Свих 830 килограма поврћа члан бригаде који“ је радио 6 дапа:може подизати у "продавницама у граду, а уколњКо неће поврће може добити но. вац који је- зарадио. Дирекција Папчевачког Рита израдиће купопе ва осмову којих ће члано. ви бригада добијати поврће по продавницама у граду.
Као што се види, услови рада као и сам смештај у Панчевач. ком Риту су веома повољни. Први дан рада добровољних радних бригада у Панчевачком — Риту донео је већ прве плодове. Док се до недеље, 5 јуна, грашак на београдским пијацама продавао за 60 динара, већ од понпедељ. ника захваљујући великим количипама које су довезепе из Панчевачког Рита, грашак је продаван у градским продавницама но 12 динара. У недељу, 5 јуна, било је у Панпчевачком Риту и 2.000 омладине ша _ са Новог Београда који су полет. ним радом успели да очисте од корова 135 хектара вемљишта. Сви стручњаца низ Панчевачког Рита била су изнепађени резул-
татима 4 пожртвованим ралом омладине. Народни фрошт Београда да-
ваће сваке недеље 1.050 чланова Фронта по бригадама на рад у Панчевачком Риту. Поред тога, Месно синдикално веће предвиђа организовање _ синдикалних брпгаља које ће. радити – месец лана. Му
Деђровољне :р које граде седам Панчо. вачком Риту требало Ом семе да се побрину и поведу по могућству неког хармоникаша илл људе са другим струментима који 6н, да. могли да им пруже раз ду.
У досадашњем раду на низовању бригада за Панчевачки Рит било је по основним организацијама Народног _— фронта доста слабости. Пре свега, мо. же се нагласити врло слаба и педовољна агиташија. недовољно објашњавање значаја. све акције за боље снабдевање као ни мала обавосштеност грађана о условима рада и смешта Због тога, је даља широка агптација за окупљање грађана у бригаде на рад у Панчевачком Риту један од главних и неодложних задатака организација Народног _ фронта. — Најслабија агитација је била у Другом, Чемно адне бригаде лана У
музичким после ра-
опо-
орга.
из-
Београда, '
гим основним организацијама ве ћиша грађава уопште „није бала обсвештена о овој акцији. Упте бригадиста. за рад у Панчевач. ком 'Риту вршиће се отсада не само за следећу педељу, него за све недеље до краја јуна. Масовна акичја за плез. љење корова
На велнким површипама земљишта, око пољопривредних усева,. нарастао је коров и. набујео услед последњих киша. Набујали коров прети да миоге културе угуши, а тиме и уптити велике количине поврћа толико потребних Београду. Због тога, је потребио ла чланови Нарол. ног фронта Београда изађу што масовније на зелику акцију ва плевљење _ корова у Папчевач. ком Риту, која се организује за недељу, 12 јуна. Чишћењем корова омогућиће се правилџо раш ћење биљака, онемогућити про. падање великих количина поврћа, а тиме допринети побољшању спаблевања Београда-у разном поврћу. Основне организа. ци; 2 Народпог фронта треба ла аспе свима грађанима значај житје и потребу за што мг шпиту одласком у Панчевал. ки Рит,. За ову акштју_ потребно је око. 5.000 људи да би се што брже извршило, чишћење корова,
На велику акцију плевљења корова у Панчевачком Риту. на коју треба ла пође 5.000 члано, ва Фронта. полази се из Бео. града У #30 часова: ујутро, До.
бровољио бригаде -осљатик Пан. » чевачком __Риту - џезогодану и враћебу се у 6 часове увече. Свих 5.000 фронтоваца _ радиће па разним местима на простра: пој економи'и. У Јабуковачком Риту радиће 750 људи. у Гно.
!.000, у Ковилову 798: на Падинско: Скели 750. на Бесном Фоку 1.000 пи на Врбовском 750. Оргапизације НаролдНОЛ "фронта из рејсна треба. да се постарају да си радним брпгадама поведу пеки оркеетар. културну групу нли слично, де могућству могао да се неки програм.
људи _ Београда _ су у многим случајевима показали спремиост да помогну својој власти п да масовним, је. дипетвеним радом савладају мно п опемогуће многе штете, које су на изглед биле несавладиве. _ Масовни |пзлазав чланова Народног фронта на велику акашју у недељу биће 3ош крупен допћинос Наролбољем _ снабдевању
града.
гоњском Риту
би по
изведе и Радин
досада
ге тешкоће
један ног фронта галатог
Дратан Савић: ПРВА МИЛЕШЕВСКА БРИГАДА