20. oktobar
Бирократија а не политички рад
Десетој основној организацији Народ“
ног фронта у Трећем рејону секрета-
ријат се досетио да уведе врло чуда "и неправилан обичај. Пошто му се, свакако, учинило сувишним да обилази грађане, да одржава састанке група м да политички делује на људе, пронашао је врло једноставан начим на ускрати себи „прекомеран“ труд. У овој основној организаџији израђене су писмене позивнице којима се члалови сРронта „позивају на добровољни рал! М поред јасних указивања од стране рејонског одбора Фронта да се политички рад у основним организадијама не своди на пуко обавештавање помоћу табли и других средстава обавештавања за дебровољни рад или за лруге акције, секретаријат ове организапије сматрао је овакав посво једноставнијим, Нећемо наглашавати да је Народним фронт политичка организација која своје акције спроводи политичжим радом и убеђивањем људи, политичким деловањем на грађане. То су све познате ствари. Али, изгледа, да су непознате људима који мисле да бирократијом, писменим позивницема, кво за небу забаву или друтарско вече могу заменити политички рал.
У. Т,
— +
„Просјачење полицијски забрањено | · |
а улица Београда извршено је после осло бађења и у доцнијем периоду уклањање
свих старих наттиса, табли, ознака и
др. Вељики број таквих отзнања је уклоњен и замењен, уколико је то било потребно, новим, Међутим, прошло је већ четирм ми по го-
просЈјлчсње НОЈС ~ 19 о забра бе но.
дине од ослобођења, а још увек се понегде могу наћи поједине заостале и застареле ознаке, којима у сваком случају ту више није место. У Београду се, на пример, могу још увек често видети беле овалне плочице са натписом: „Просјачење полицијски забрањено." Сада би већ било и смешно тврдити да молишиски закони код нас немају важностм, јер су опи већ палим у заборав, али је према томе чудно зашто се им ове плочице не уклоне. Сем тога, код нас је просјачење као социјалтна беда потпуно ишчезло, па је и са те стране постојање. ових плочица потпуно излишно. А њих још увек има у приличном броју. Ја сам их, на пример, приметио на сљедећим зградама: у Влајковићевој "7, Немавиној 33, Лоле Рибара 6, Булевар Првене армије 34 и 181, Дечанској 19, Нушићевој 7 и 23, Стаљингрглској 21 и 22, Сремској број 1 и другим,
Мислим да би требало надлежни, кад то већ мису урадили настојници зграда, да се постграфју о уклањању ових плочица. То би могло да се уради опомињањем појединих настојника зграда, или да се евентуално одреди једно лице које би могло за кратко време да поскида плочице,
ж Ћумур-барикада
| јУгљУ Улице маршала Толбухина и КБо-
т. о.
(де Капетана налази се велика гомила
ситнота угља. Мзбачен из подрума ресторава „Нови Београд“, овај ћумур је „о слободио"“ улицу од свих могућих моторних возила.
Може се разумети зашто управа ресторана ово трти пред вратима — ваљда зато што је то њихов, али како руководство продавтице „Пролетера“, које је само с друге стране, може ово да трли такође пред својим вратима7 Тек суседи и пролазници казвали су ово
брдо ћумур-барикадом. а с, С. Б.
ж Неугледно и штетно
табла дрцећа, засађена дуж ивичњака, () У последње се време све више претварају у огласнс табле, На њих <е причвршћују посмртне листе и разна обавештења. Тако, преко пута Буковогт споменика, уз саму трамвајску стамицу, на. једљном стаблу јавора причаршћено је девет ТОСМТУММХ листа и једно обавештење. Одмах до тота налази се још: неколико стабала која су искићена оваквим примерцима. На једном је притвошћено шест, на друтом пет и један отлас, и тако редом.
Поред тога што" ружно изгледа, титетио је и по дрвећс. Штетно је зато што се обаветатења, сва без разлике, трикивају најчешће "ексерчићима им ексерима Само у стаблу дрвета са десет обавештења са-
де НЕ о
да се налази“ око педесет ексера м ексер чића, урачунавајући и оне претходне са ко-, јих су отпала обавештења. ДРво ттретворене у огласну таблу може да болује и да се осушти, а такође му се и век скраћује. Ово би требало да се спречи а да се одреди друто место 38 плаватирање оваквих 'весум.
н. цвет
-
„Додатак“ концерту
последње греме, услед насталих вру-
у ћинва, немогуће је издожати у затво“ реној сали Коларчевог универзитета.
Због тота се отварају прозори у дну сале, што освежава ваздух. Међутим, приликом последњег солистучкот клавирскот концерта, де-
А +! жи «себе бо |
врана
сило се да је У програм убачен немио „до-
датак“ у виду буке и звиждања, које је до-
пирало са улице.
Како је мала уличица, позади сале за
. концерте, ми онако слабо било би неопходно затворити је за време концерата,
кад се, услед препуњене сале и врућине, про
"зори отварају.
прометна,
Ако не то, а оно поставити бар некога ко ће дежурзти за времс концерта м опомињати на мир, јер непажљиво је, и према слушаоцима и према извођачу, до-
зволити да за време програма у салу допмру
20 фиратомћаа. ПИСМА уредништву
Чему служе паркови 2
вих су дана паркови пуни средњошхолске омладине и студената, који ту, ко“ ристећи једновремено ваздух и сре жимњу, уче или понављају пређено штиво. М сама сам, 10 овог месеца, седела са другари“ цама у Студентском парку. Пропитивале смо се пред иствите. И на осталим клупама било је много студената и мноштво деџе играло се на стазама. Око.десет сати дошла је чистачица и по
' чела да чисти базен, који се протеже среди“
мом парка. Под њеном метлом дизао се облак
пралине, Суседне клупе су се испразниле,
али облак се раширио и обухватио скоро читав парк.
Пошто је почистила базен, жена је настат вула са чишћењем неполивених стаза, све до 12 сати, дижући непрекидно прашину. ј
Лотичмо је да паркове треба чистити, али, ако се то чини пре подне и на начин како се то чини у Студентском парку, онда човек мора да се затитта: чему служе парковит Да ли зато да се у сенци зеленила освеже деца, школска омладина м одрасли, или да чистачице обављају своју дужност у оно времс кап су паркови најпосећенији,
Јер, нису у питању само студенти, који су једва дочекали да учионице замене слободним простором, већ и сви остали којима су, уосталом, паркови мамењени. Можда би се за чишћење паркова могли одредити рани
— Да ли он спава што није плаћен по ефекту. рада, или тај шеф што му _ даје за ово месечне плате
разних димензија, |
~
посеткес несавесних и 'злонамеран звВИиЖуК.
Р
ЗЕН БЕБЕ Ва АББА ЕЈ ЕБВ ЕМ НЕВЕЈЕА АИЕНАЕввеБквввазаа
апнкававнаиачваванааоиаоеанонанеоона лан ова вени невевЕ
н.с.
ешто касније но обично, око сешам тају-
тра, пошао је „стари“ из Вадинско улице
у варош, мимо Палилулске пијаце на 3Зе-
лени Венац. Тамо је стека» поверљиве људе, поред толиких других родитеља и жена, који су га снабдевали за пакете сину а зету у заробљеништву, па се некако из лојалности Е као на те тржиште. Као стари ЧИНОВНИК ви старства просвете, вероватно учитељ, још од пре првог светског рата, становао је у јешној матој, приземној залужбинској кући. Од ње десно и лево на стотину метара, у класичној Паљилули, јон су та неким знали, — ко је, шта јен како се зове __ али већ чим би стигао до Битољске пли Хилечдарске, нико од пролазника никад није до“ спео ла некога запита за њега. Ретко би му се когод и јавио, а Ч тај као некако накнадно, тла“ хо, несигурно то мавињавафући се: — Бога ти, ла ли је то Радојев отаца — а и он би сам у тим ретким случајевима, чисто снебивајући се ваколу. тао очима, — да се то не тиче некога другог; и брже спуштајући поглед помицао шешир, као, кеко се узме, може ла се схвати: само незгодии шештр намешта, Сасвим се сродио са тим својим „ннкогнитом“. Прво време, осамнаесте и деветнаесте године, мало га је гушио тај стратосферска псхлапели вазлух око њега. Али, постепено, измиро се, с тим да живи тако са својим личним и породичним и, ни ол кота и неслућеним општим бригама. Који пут и пре подне, враћајући се из варошт, присео би код „Ората“, за с см у сумраку љубоко, поред последња два друга, а чваче сваке суботе пред. вечеру, Па и ту би ћутећи слушао новости и приче из исраљ- Мулан ских времена. Често би му се мисао мстргла из тог друштва и одбила ол тих познатих анеглота. Чему све то, не може се побећи унатрат, ту су нам мови“, гњече нам поткованом покулом потиљак, крв нам лишти из носа и унију, а дема нам труну тамо у бели и понижењу! — те срамоте, те срамоте!... Ишао је тако, са стегнутом врећттом у рути ља не би боца куцкале једна о другу, не глелајући никога и ништа око себе мо не риме ћу ћи ишта по пролазницима. А ови су се враћали, порел окружног суда и потпуно загореле и чађаве Атрарпе банке, већином погнута и савлађујућт узлрхтала колена да пе потрче, Стари није веео да су се пролазници згледали, чак и оти који би при сусрету застали и саједно наставили, чак су и они вешто тешко а без речи саотттавали је“ дно друтом. Пензнонисани војно-оудски генерал, који одувек пати од слезине и Који кад поблеољи постане. таман и црн као од гари и пепела, угледавши га испод трепавина, томис ли:
— Ово је чудан сват! Знам га четрдесет голича, увек псти, као на месецу... Куд се то утутио2 А, можда тоне она пиштаз2... Зарг...
А „стари непознати је ишао с укоченим, лаже. ким неким погледом, и као поттуно оглувео, право ва Теразије. Тај утисак, нетачан утисак, глува чавека, појачавало је његово несразмерно велико, крупно и дугачко лице, тврло као из камена, јер таћиво кошмато, мичнићаво, чимзило> се ла је стано нането. Чак и очи, мале, жућкастозелене, утонуло у избочене, сбле јатодице, чиниле се да се напашто уптру некуда, а велика уста са изваљеном, али уз горњу приленљеном, дебелом, доњом _ Усном, изнад брадине јаке четвртасте плоче, опет, одавала су па први поглед, сасвим криво, пркосав и презрив карактер. То опромно лице било је црвено-модро, као тврдом и оштром четком иштошеаво и ислупано, Он, спокојан у својој тихој безименоста, пије ни слутио како је сваком упатао у очи, као слика, како га је многи свет памтиа, као слику, али како је оп успео, неком својом резигнацајом ли неким својим, духовним, пепељавим мимикртјем, да од себе одмах отклони про дирту љубопитљивост људи. Ишао је, са кратким ступастим могама и развијеним, кратким трупом, право на Теразије, онако као што људи замипељају месечаро кад се упуте право у провалију.
Било је изванредно, право беопрадско левно јутро, све обузето, прожето ведрином и сунцем. Као увек, откако су ту непријатељи, болно та је такнула лепота наше природе и њена равшодупелост према нашим мукама, Видео је тољио: свет пролази тамо-амо памеђу углова Ипуманове саталибине а Нишка, срадом Теразија марширају „њихове“ неке трупе и Немише-девојке у рним сукњама и белим као млеко блузама. То види, све као увек, али не чује необичну тишину. Упадљива шткрипа и звоншање трамваја нарочито одају. не-
јутарњи часови.
Весна ШЕВИЋ
ПРИЧА „2О ОКТОБРА“
„ЕАМРИ!-
сразмертну тишину према множини и журби светине. Тек на углу, вакрченом, морао је застати, није се могло равно на „Москву“, па у Привренску улицу. Око њега, углавном, њихове униформе зелеве и шрне, „фолксдојчера“ н тенкиста; да се не би отирао од њих, прибио се уза зид, и тада виде, дигнувши очи нагонски као и сва та маса око њега, виде нешто непојмљиво: — ту пред ЊИМ, па десет корака, на окупи електричче бандере, око пет-тест метара висине, висио је сељак, И, за стоти љео секунде уочио је да му је кошуља пр. тета, ла је бос, ла су му брци плави, глава устрану нагнута, од омче сабијена брада у проса, руке уз тело, жуте као и стопала, насилна смрт их очистила, посветила. Виде чак да је испод обеттенога кануло две - три капље крви # да се леш једва приметно поводи за лахором који с вре мена па време мине Београдом. И онла мирно то че да руком крчи себи места међу младим Немпима, који су се као у чулу освртали 1 уклањали док није некако доспео до ивице тротоара. Олатле је видео све обешене; учинило му се да их је много, пуно, свуда на свим ступцима, бажконима, дрвима, свуда. У томе, док се он втше несвесно чудно но тачно разумео призор, дужту нешто јачи поветарац који мало заљуља све лешеве, а младићу са сјајном, шрном киком залепрша та млала коса п бела огрлица раскопчане кошуље, ожеве чак и привеза па плитким цитолама, Стариаа се узбуни, испусти врећу с боцама, гурну, #, ваљда, очети високо: прџог Немпа порел себе, кога су нестрпљиви другови и нато вукли за собом даље. Немац се отрже од другова, па, свом снагом гурпу оп себе непознатога старца, та зише, лок је овај затетурао са ивице ка колском путу, удари га чизмом у слабину, те се старна простре лицем по асфалту. Није јаукњуо, није ни виктуо, само је при паду више шапћући рекао
два - три пута: — Јанко, Јанко,... убице... — Али
и то је било лоста неразговетно. Ипак, за оне Беотрађане који су се затекли у близини, то је звучало као крик, а слваћепо било да је стари познао пекога свота међу обешенима, можла сива. А, но свој прилици, опај обешени, млалић са лепршавом косом само га је потсетио на сина, учинио му се пстоветан. Жене су неке циктуле,
љуши потрчали, а Немци су убрзо одвукли свота
бестота љрута,
Подитли су га, чистили шакама од пратване, вадили му марамицу и притискивали је па браду која се нешто озледила, нашли му а врећу с јен ном разбијеном боцом и повели га питајући куша хоће ља тле, где станује, да га отпрате.
Међутим стари, чим је лошао к себи, «звитио се на свој пачин и, на опште изненађење, отјед» ном се олвојио, прешао Теразтје и нестао иза „Баткана“. у
Чини се да ни она двојима старих учитеља Кол „Орача“ нису никада сазпали за његов поживљај, ма да су чулн ега неког непознатог који је тобоже препознао сина међу обешенима п викао Мемњима ла су убице, те та Немци изудараше. А шкишто је априла о ускрсу девесточетрдесет и четврте нестао на путу ка гробљу, по породица и онај један преживели другар сматрају: ла је вероватио негде око Моравије затрпан, а, пооле, у ошштој рашт сахрањен, као нетозпат.
(1945). Вељко ПЕТРОВИЋ
1
ТРАВЕ ВРАТИ АЈА ЕЈ А ЕП А Ета
ПОН
4 %
за 152 ита
ПОШИП ИМ ПИ ИН ВО ВЕП а АНЕ Наа а ИВО У О И ЕНИ ИЕ ЕП ШЕНЕ О ЕНВЕР Ба ЕНИ И ЧАН НИП Бе
ал 1
1146
Зато инлити пегииннинтитининнгннине ла ипон мина на пина инг ита
; ЈУ Одтоворни уредник Драгутин Шолајић
% Улица Ректора Драг. Јовановића 1ЛУ
163-9060286 " Полшт.фах 752 ' штампарија Штампарско - издавачког предузећа МНаџодног фронта Србије
Београд,
Влајковићева улица број 8
Тел. 20.445 # Мековни рачун
Пријатно изненгђење
а ден 10 јуна око 6.20 часова изјутра | изгубио сам новчаник с новџима и до- кумештима код Вуковог споменика. кад сам дошаб у својс предузеће, позвао ме је директор у канцеларију и саопштио да је мој повманик нађен и да га могу подићи у милицији Четвртог рејона. Отишао сем и по кратком постушку добио и документс и невац с новчаником већ око 8 часова м 1) метутта "мајутра. новчаник је донео у рејон службеник милитије Младен Јанковић. По томе штто СУ, трема личној карти, знати где раџџрим, одмах Колико сам био забритут због изпубљевог новца им докумената, толико сам се опсње брзет слинобсим трифатно омета но. Владимир ТАДИЋ,
-: Самовоља једног службеника за снабдевање
твожђазску продавницу број # у Зе
муну стигла је пре извесног времена,
јетжна извесна кољичина лимених о. рита.
Како сам трудница, то ми је корито за дете неопходно потребно. Речено ми је, међушим, да се корита издају ва одобрење Отсека за енабдевање у Земуну. Отишла сам тамо с написаном молбом. Службеник на шталтеру рекао ми је да још нису добили лиспозитџију, вето да дођем сутра. То је било У понедесљик 30 маја. Потом сам редовно после осам часова долазила у уторак, среду, четвртак м метак м сваки пут добијала мсти олтовор.
пошто сам била спречена да дођем у суботу и понедељак, пошла сам у уторак, али сам сазнала да су сза корита издата.
теитала сам када су корита издавана. У вапњи су ми показали одобрења са датумом од 2 јуна (четвртак), а ја сам била м тота дана и сутрадан у Отсеку, па ми је речено да није ститла та диспозипија.
Да ли је то самовоља или протекцијат
20.
а ж · __ Дистрибуција
рекопута вашет уредништва, мало уко| со, У суседству „Тутника“, постоји продавница „29 новембра“, који про= мзводи кофере и ташне. Сал, када толико много људи полази ва годишњи одмор и хада траже неки путнтички кофер, појавише се једна кола с кужфе-.
рима, Зачас се направио ред, Иставафивело се; а када је истоварено, пео рељосо с кувђањем растурио, јер је пословођа саоттштио да ови кофтри ниву за продафу у Бестрадћ нето за — дистрибуцију.
Заштто је „29 новембар“ снља слао својоћ беотрадској продавници робу жоја није 38 продају: Могао је мирис дугље да је тање дистрирупихечим местима.
ж Предлог аутобусу
|: краткој релацији код Стаљинградске
1. “.
м угла Дечанске улице натазе се ТРИ, ~ полазне аутобуске станице м то: за Лекино Брдо, Карабурму и Прмјинсвту удио ву. А нема гвоздених галерија да би се свет који чека сврстао у једну линију, већ ви етојс како ко хоћс, те због тога долази И ло непотребнот објанењавања и разних при“ говора, нимало тпумјатних.
7 28 207 бр
а) Било би добро да се молазма станика 58 пвијићеву улицу, као нафкраћу руку 106 мести на Студентски трг, тим се заврши Ф правка асфалта пред Народнија позориштем. Овим померањем станице за неких двеста мг тара добило би се више у реду, који је потдебачт у овоме мајживљем центру