20. oktobar

осле тридесеточассовинот став јања у ходнику брзог воза, од Београда до Дуброввика, после бесконачно гимнастицирања с једне ноте на друпу, уз мување, гурање, вицеве мн свађе, стигао сам, најзад, у ме“ сто шаца и иштчекивања.

чим сам се нашао у хотелу по гледао сум у отледало. Чинило ми се да сам већ поцрнео на путу м да ми сунчање није потребно. Али, авај! Моје одело! Сто тридесет тачкица! Бито је ново м испегљлано када сам пошао. Сезовског нарактера, отворено прво, са дискретним тачкицама. Хтео сам још у почетку годишњет одмара да изтледаим репрезентативно. Ме-

ћутим, лучио сам на трећу тарни-“

туру четвороразредног фруутбавстоот тима. Очајање је препунило собу а горчина ми је обузела душу. У коферу сам понео још само кратак „шортс“ за плажу и спорт. Зазвонио сам за собарицу и ве знам ни сам колико је, попут пожарног аларма, моје звоњење одјекивало ходниким. Назад, однекуд је испловио неки друг м учтилзо запитао зашто толико 3звоним. Одтоворио сам још: учтивије да узалуд зовам собарицу. На то је друг колстатовао да је — моје звоњење непстребан напор на родишњем одмору. Собарица има слободач дан. Са одличним ОШТРО вањем упитао сам друга може ли ми он помоћи. Друт ми је љубазно одговорио да мосже све што је у вези са питањима ходника им спошнтх објеката. По сектору оба није овлашћен да се меша, „ћ, па добро. Хоћете ли рећи себарици да преда моје одело на пегтлање и чишћење.“ Нисам хтео

да та уводим у своје интимне ствари, да му објашњавам како ми је остао само „шортс“ им да, на основу искустава из друтих хотела, шрепоручим одело њетовам најтошљијем старању.

Друг је, најљубазније, обенао да ће испунити моју молбу па ме је затим упутио на места пде се врши пријављивање, деле собе, остављају кључеви, добијају писма м купују цигарете. За портирниндов стајала су три младића забијениох носева у неке вљњишжурињне. Утшљао сам крвог мопу ли добити миварете, — не друже. Код мене ње. За вршим пријављивање,

— Ох, извините, проајвукутао сам стидљиво и обратио се ДОУРО са истим питањем у истом тону~

— не, господине, ја водим књи-

ку обрачуна, Число фринашсистоо ствара,

— Ох, извините, обратио сали се трећем са крајњом ситурношћу.

— Не, господине, ја сам књиговођа, чисто административне ства ри.,

— А. ко одговара по привреди стваримат

— Каквим привредним ствари

— ша, цитарете, Ваљда спадају У привредут

— А, ви хоћете цигаретет Шитарете су овде.

— па дајте ми онда 20 „Три глава“.

— Не могу.

— Заштот

— нисам овлашћен,

— А ко је овлашћент

— друг који није ту.

— Значи, да чекам,

— Извините, али мораћете _ пар мештута причекати. Друг је ситурво на доручку.

Ја сам причекао. Овај тренутни глагол полако се претварао у храј ни. Ја сам чекао. Рачунао сам да је друђ одговоран за цигарете, негде око последњег залогаја, М, заиста, најзад се он појави, шритрчах му као спасиоцу:

— Молим вас 20 „Триглава“.

— Јесте ли наш госте

— Јесам.

погледао ме је сумшњичаво. тв тао ме је у којој сам соби сасео, кад сам стигао, питао ме је где ми је објава, личва карта, сипдикална књижица им јесам ли редовно плаћао чланариту. Прибрано сам му одговарао

котико остајем..

де је био задовољан одговорама. Запрагкио ми је само 20 динара,

— Можете добити 29 „Рриглава“, најзад се смиловао. М не само то, Од њета сам добио, пошто се удостојио да добро промистки о гроблему који ме је мучио (диршуо га је мој заиста мученички израз) дратоцено обавештење да ми може, то ститању довођења у ред мога одела, помоћи друт који је одговоран за све собарице. А. он ради ту, на домању, У кашшеларштја. Друг „одговоран За _ собарице“, утишао је моје стрепње обећање да ће моје одело узети у рад за поша сата. Задовољан овом екстедиттивиниошт у“ предао сам се уживању у сунцу, мобу и очеравајуем изгледу природних | лепота којима је обиловала плажа. и већ сам сањарио о лагатим окретума мпре, уз звуке тихе музике, нихање палми и мирис мора, која ме очекује вечерас на тераси хотела широко отвореној ка пучини.

Тако се ближио жељем час. У ттао сам у собу и отворио орман у нади да ћу угледати испетлато одело, бежшу кошуљу, па чак и кравату. Какев ударац! Само штто се нисам строштошттао. Тако ме је затрепастио аљез. Ормон је био сасвим празан. У углу је лежао свмо мој „порте“. Шта — крикнух у ужасу. Пртило је 32 часова, а одела још нема. У мислема су ми муњевито | проштле књига жалби, ивтервенција _ код одговорно, строга критика, допшо каквом листу. Али, шта је све то према оделу отворено грао са дисжретеим тачкицама!

Брзином исправно: лифта слетех доле и упадох у канцеларију управника хотела. Бишта је празна. после извесног времена јурења из угла у угао, страпњи и немира, чух иза себе цвилење врата. У катцеота ри у достојанствено је упловио један дебели друт. Јаукнувшли „где ми је одело“ упутио му рафал нретесћих попледа,

— Ситурно га нема, уздахмну о:

— нема ва, чух свој глас каји је пао за октаву низже.

Бацивапи један браколоман _ по-

глед према плафону дебели друт

7 „65

— шта је то „експрес“

— па да одело буде готово вечерас. — извините, али ја писам знао за тај термин.

— ита ћете, уздахну оа једном.

— Па добро, додадох са извесном

још

"дозом шервозе. Зашто своје госте

не упознате са вашом | стрручваом тарашитовотијом 2

— Ех, нисмо у мопућности. емемло кадрова, гласио је одговор, који није отварао | мопућности, пристојно грађаниљу, за дању ди“ скусићу.

У мојој глави завитна се взжор сумњи м прокеста: што нисам рекао „експрес“ Изгледа да је све шропаљо, _ Остао ми је само „порте“ а јасно је да у њему човек не моске да итра. Управа је хладнокрвно резао оловжу док му се на лицу читало питање:

„А!та ће овај овдет Њему је све

— Зар у једном овашаом хиРеЉУ не може човешу да се иснегла оде» ло за дванаест часова

= па ја сам вам рекао — Еве

— А, ол одговара за ред на сре“ чу. Да се нађе на услузи. Контролитше рад собарица и слично. Е

А трм младића за геодротитранвил ом

— Сваки има свој сектор рада. Немамо кадрова, додаде као реф-

— па нло ми та но дите, задрхтаж жао палмин лист.

и поче опет објашњавање, _ Те. шеф летшарнице шије ту, прошло му радно време, те он носи њључ са собом у џепу. Управник је био немилосрдан. На моје питање шта раде ако се упати пеглашнтца м настане пожар, одговорио је да је у том слушају откључафу резершним кључем. Али резервати вључ употребљава се само у случају посжара. Најзад сам осетио да је азде намодуће ишта | учинити. Спремао сам се да одем. Али не. као побеђен. Скупио сам све своје силе, концентрисао тих у једном стотам делу секунде, ми бацио му поглед који је палио им рокто, поглед презира и ниподаштавања. Окретох се енергично ми побох према вратима. Шри излазу стижов ме монотоно. управишиккив пл, као да св ништа није десило:

— Видите, и да је ваше одело готово не би га добили. Мени је потребан човек који ће разносити веш им одело мо собама. То мора бити човек решрезангативеот 7ГЗтледа и понашања. А. ја га немам. Одвукох се до собе. Нисам видео ништа пред собам. Да сам макар пошшнео. А овако, у кратким сивкастии _ нанталонтцама, _ моје ноте су биле беље од хотешоког чарштава. Ко Ње да вечера. А. да. итрат Ни поммстити. Стресок се од језе.

У хамлетовској унутрашњој борби прођоше ми мучи часови до вечере, А онда попако сиђож доле. Чинило ми се да сви гледају у мене. Поцрвенившти до вемогућ во прване боје седох смерно за један сто. Вечерао са не окрећући се ни дево ни десио, не гледајући ви у кога. После вечере прабиша боља места за итрану, зачу се тиха музика. Завртели СУ се парови. Бзижате су се палме на ветру који је доносимо зширис мора. Утонуо у сањармје љао сам на свој „шорашс“ им тада. Ох, ужаса! Видех на једном младићу одело отворено грао са диокретним ташкицама, Шифе ши то моје оделог Мочех очафно де дајем намипивашим, маљаљарањењм ружавља, знаке младићу у моме оељу. Изгледа да су знаши _ биле упадтниви јер кад чевек у иино оделу _ продефилова у фошстровкако објашњава својој шзашртиниећрикме „Јадањ, сигурно је мало | више мшупнуо. Да, доћи Њу“ — добач ми ов хм пролазу; мнамишњцу м ~

—Ева, пацов

— дали зната чије феевокорд ранк;

— "Не, не знам.

Одговори су били жрапила, Једе шоставни, 'УшООЈКИНЈО је ЕЛИ претила опасност да жушкем „беса, утолико се овај грађи

снебивањем, у своје беле нопе свота срећно „„путтајхнвања“ жхији со скочио у мом мепетљашим жрао оде лу са диколиретнива , тамикшил цара. мођош шрема изљазу, мреко за идру ва ужасавање: вослифу.. Еро жлињао сам, ЖРОЗ зуба, ' ву тле. сналашаивет ТА = троблљета- же

и понудио му своју оловку ла орен. Најзад, можда је ваше оде- Прова., прибележи податке. Али, мшагледа, — 20'м: готово. одговорни уредник Драгутин Шролајић о" п508 раескава Јовановића 20

ЗРРВОЋВВВ ОВАА ЕВРЕ ОВЕ РОВОВА ЕВА ВАВА РАВЕНА

заборав-

Ба

ИЛИРА ЛАА

уешаша аиАаРЛО ВИ 2 равно тен мрељ, 20893 " Чежувиш Рачун 103-9060386 • Полит. фаж 252 Чрштамна Итамта

МИА

Преуђе Код

хаклове Јане

Бригадисти омладинских радних бригада, У сарадњи са квалшрикованим радницима, врше 0 бимне радове на реквнструкцији Кнез Михамлове, једне од главних ушима назшега града. Скида се стара и поставља потпуно нова, како кал дрма тако м њена бетонска подлота. Нови тротоар проширује се ва рачун коловоза, те ће се добити више простора 32 кретање пешака, Пастављају се И нове телефонске линије. У исто време обнавља се и водоводна мрежа испод | коловоза. Нови шахтови омогућиће њено лаклне одржавање.

Омладинци у Кнез Михамловој улињи раде већ послове полуквалификованих радника. њихов досадашњи успех сведочи : да |је се из њихових : редова оспособити: нови |

3 е 2

стручни асфалтери, добри и полетни радници, ји

вина м

Разбија се стара годлога

Гете се стално залишва да би се брже стврднуо (доле)

ДЕН МЕРТ ЕРИ а Ави ПИВАРА

А а сниинивнивиавинниавиви и ињи

тета

пи ви

ЈЕ

НБА И АНЕ а ње

ти

ИТИТ

али

КАЗАО АААА А АЉАА ВАЛА А ЉА А АЊА ЛАА ЉАЉААЉАААЉАИАЉААААААВААИМ

= " | 55 о

8 У горњом делу улице заврипанају се радови пред асфалтирање

пратити

ачие- предузеће Шародног фронта ·